Filmske novosti...

Preminula Virna Lizi



Italijanska filmska glumica Virna Lizi (Lisi), koja se proslavila 60-ih godina ulogama sa zvezdama kao što su Frenk Sinatra (Frank), Džek Lemon (Jack Lemmon) i Toni Kertis (Tony Curtis), preminula je u 79. godini.

Rođena 1936. godine u Ankoni kao Virna Peralizi, započela je karijeru još kao tinejdžerka ranih 50-ih godina u italijanskim filmovima.

Plavokosa lepotica ostvarila je potom i uspešnu holivudsku karijeru, igrajući u filmovima kao što je “Kako ubiti svoju ženu” (1965) s Džekom Lemonom. Njena ljubav prema Holivudu okončana je krajem 60-ih zbog straha da ne postane poznata pre svega po ulogama površnih plavuša, pa je raskinula ugovor sa Paramauntom.

Igrala je i sa Sinatrom u “Assault on a Queen” (1966), kao i sa Kertisom u “Not With My Wife, You Don't” iste godine.

Odbila je ulogu u “Barbareli” Rožea Vadima (Roger), koju je kasnije dobila Džejn Fonda (Jane), a već početkom 70-ih napravila je i pauzu u karijeri.

Nagrade su je uglavnom mimoilazile, pa je tek 1994. godine dobila u Kanu nagradu za najbolju glumicu, za ulogu Katarine Mediči u filmu “Kraljica Margo” (1994) Patrisa Šeroa (Patrice Chereau), za koju je dobila i Cezara.

Takođe, osvojila je sedam nagrada David di Donatela 80-ih i 90-ih, kao i specijalno priznanje 2009.

Poslednje filmove snimila je u rodnoj Italiji, a jedan od njih, komedija “Latinski ljubavnik”, trebalo bi da se pojavi u bioskopima 2015. godine.

Iza nje su ostali sin Korado (Corrado) i troje unučadi. Njen suprug, italijanski arhitekta Franko Peši (Franco Pesci), sa kojim je bila u braku 53 godine, preminuo je 2013.

(SEEcult.org)

Pobednici 6. Merlinke



Filipinski film “Kroz ogledalo” Briča Ašera Haranija i libanski film “Ja to zovem ljubav" režiserke Elsi Hajar ravnopravni su dobitnici nagrade “Dorotina cipelica” šestog izdanja festivala LGBT filma Merlinka, koji je prikazao proteklih dana u Domu omladine Beograda 65 kratkih, igranih i dokumentarnih filmova, a okupio je više od 2.000 gledalaca.

Festival Merlinka zatvoren je 16. decembra nemačkim dokumentarnim filmom "Odri Lord - Godine u Berlinu" i diskusijom o višestrukoj diskriminaciji LGBT osoba, a organizatori su već najavili novo izdanje za period od 8. do 15. decembra 2015. godine, uz promenu koncepcije i nove sadržaje.

Žiri šeste Merlinke, koji su činili profesorka filozofije Jelisaveta Blagojević, teatrolog Ivan Medenica i dramska spisateljica Olga Dimitrijević, jednoglasno je proglasio najboljim ovogodišnjim kratkim filmovima “Kroz ogledalo” i “Ja to zovem ljubav”.

Prema navodima žirija, ta dva filma izdvojila su se po jasnom konceptu, nepretencioznoj efikasnosti i kinematografskom poetikom.

"Kroz ogledalo" je moderni nemi film snimljen u jednom kadru. Sadržaj je jednostavan, ali pun različitih simbola, protkan činjenicama koje opisuju realnost normi koje vladaju na Filipinima kako bi kontrolisale ljude.

Film "Ja to zovem ljubav" je poetična filmska priča o jednom susretu, telefonskom razgovoru, kiši i gromovima - jednoj ljubavi izgubljenoj u tami Bejruta.

Među filmovima šeste Merlinke, koji su prikazani van konkurencije, bili su i dobitnici nagrada na Sandensu, Berlinalu, Trajbeki i drugim svetskim festivalima.

Festival je tematski bio fokusiran na koncept slobode i važnosti borbe za nju.

(SEEcult.org)

Festival novog britanskog filma



Festival novog britanskog filma “Film and Chips” biće održan prvi put od 16. do 18. januara u deset gradova širom Srbije, u organizaciji Britanskog saveta i Doma omladine Beograda, a premijerno će predstaviti nova ostvarenja autora mlađe generacije.

Britanska kinematografija tokom proteklih godina promovisala je čitavu novu generaciju autora koji privlače sve više pažnje, a cilj festivala “Film and Chips” je da ta nova imena predstavi što većem broju ljubitelja sedme umetnosti, što je i osnovni razlog za koncept prikazivanja celog repertoara na više mesta istovremeno. Na taj način, kako su naveli organizatori, doprineće i poboljšanju distibucije umetničkih filmova u Srbiji i pre digitalizacije većeg broja bioskopskih sala.

Festival će otvoriti film “X+Y” Morgana Matjusa koji je prikazan na Londonskom filmskom festivalu protekle jeseni.



Osim tog ostvarenja, publika će videti još pet filmova, među kojima je i “Ponos” Metjua Varkusa – komedija koja je nedavno proglašena za najbolji film britanskog nezavisnog filma i predstavlja neku vrstu ostrvskog pandana “Parade” srpskog preditelja Srđana Dragojevića.



Osim projekcija predviđen je i obrazovani program za profesionalce, koji realizuje Filmska asocijacija Srbije.

Festival će paralelno biti održan u Beogradu, Kragujevcu, Pančevu, Čačku, Vrnjačkoj Banji, Subotici, Kikindi, Zrenjaninu, Vršcu i Valjevu.

Pokrovitelj festivala ”Film and Chips” je britanska ambasada u Beogradu.

Detaljan program biće objavljen uskoro na sajtovima Britanskog saveta i DOB-a, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Godina završenih poslova Jugoslovenske kinoteke



Za Jugoslovensku kinoteku 2014. godina bila je jedna od najznačajnijih u 65-godišnjoj istoriji, pre svega zbog konačnog početka redovnih projekcija u novoj zgradi u Uzun Mirkovoj, pa će, kako je rekao direktor Radoslav Zelenović, ostati upamćena kao “godina završenih poslova”.

Kinoteka je 26. februara održala prvu komercijalnu projekciju i započela redovan program u novoj zgradi u Uzun Mirkovoj, za koju je konačno dobila sve neophodne dozvole nakon višegodišnje borbe za to zdanje kojem je pretilo i pretvaranje u tržni centar.

“Za mene proteklih 20 godina nije bilo pitanje da li ćemo uspeti, nego da li ćemo izdržati”, rekao je Zelenović.

Kinoteka je u novoj zgradi proslavila 6. juna i 65. rođendan, kada je dodelila dva Zlatna pečata – reditelju Milošu Miši Radivojeviću i glumici Miri Banjac, te otvorila 16. Festival nitratnog filma. Treći ovogodišnji Zlatni pečat Kinoteka je dodelila u septembru francuskom glumcu Žeraru Depardjeu, podsetio je Zelenović 24. decembra na konferenciji za novinare.



U septembru je renovirana i legendarna Muzeja Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj, koja nosi ime Dinka Tucakovića.

Nedavno je u Uzun Mirkovoj počela da radi i Mala sala, pa Kinoteka sada raspolaže sa pet bioskopskih sala – dve u Kosovskoj i tri u Uzun Mirkovoj. Popunjenost njihovog kapaciteta u proseku je oko 70 odsto.

Zelenović je posebno izrazio zadovoljstvo time što je Zavod za zaštitu spomenika predao dokumentaciju da se Muzej u Kosovskoj zaštiti kao spomenik kulture.

Muzej Jugoslovenske kinoteke, kako je istakao upravnik Marjan Vujović, nastaviće saradnju sa ambasadama i stranim kulturnim centrima, a uz planiranu integralnu retrospektivu Džima Džarmuša, festivale australijskog, iranskog i italijanskog filma, te Dane igre povodom 12. izdanja Beogradskog festivala igre, najavio je kao novinu u sledećoj godini reprize pojedinih filmova – na zahtev gledalaca.

U Kinoteci u Uzun Mirkovoj u februaru je otvoren Legat Ljubiše Samardžića, a nedavno je predstavljena i Fondacija Ružice Sokić, povodom godišnjice smrti i 80-godišnjice rođenja te glumice.

Uz učešće u Noći muzeja, izložbu “Srbija i Srbi na flmu u Prvom svetskom ratu”, te promociju stripa “Kapetan Nitrat” i 16. Festival nitratnog filma, Kinoteka je bila domaćin i niza filmskih festivala stranih zemalja – iranskog, grčkog, indijskog, italijanskog, kineskog…

Prema rečima Zelenovića, 2014. godina “zapamćena je završenim poslovima”.

I Kinotekin Arhiv imao je mnogo posla u 2014. godinu, posebno zbog obeležavanja stogodišnjice početka Prvog svetskog rata.

Prema rečima upravnika Arhiva Aleksandra Saše Erdeljanovića, završena je digitalna restauracija filma “Golgota Srbije”, kao i trogodišnji rad na kompletiranju digitalne restauracije filmova Đoke Bogdanovića.

“Oko 100 filmova smo izradili na novim kopijama”, rekao je Erdeljanović, dodajući da je u toku rad na digitalnoj restauraciji materijala iz Austrije o Prvom svetskom ratu.

U toku je i nabavka novog skenera, a potrebno je otvoriti i pitanje novih depoa za filmove u boji, koje je za sada stopirano zbog preusmeravanja prvobitno planiranih sredstava iz budžeta na rekonstrukciju Narodnog i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Kinoteka je ipak, kako je rekla pomoćnica direktora za finansije Ljubinka Terzić, zadovoljna podrškom Ministarstva kulture koja je ove godine iznosila više od 270 miliona dinara.

Kinoteka najveći sopstveni prihod ostvaruje od iznajmljivanja prostora i prodaje inserata filmskog materijala.

Prihod od prodaje karata teško je odrediti, s obzirom na besplatan ulaz na većinu stranih filmskih festivala i druge programe koje Kinoteka organizuje u saradnji sa stranim kulturnim centrima i ambasadama.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

De Palma u Muzeju Kinoteke

http://www.seecult.org/vest/de-palma-u-muzeju-kinoteke

Njihov svet



Glumica Anita Mančić vodi u Radionici integracije edukativno-kreativne radionice sa decom i mladima sa Daunovim sindromom, a zainteresovani mogu da prisustvuju 28. decembra njihovom radu, koji će rezultirati pozorišnom predstavom.

Reč je o projektu “Njihov svet” Radionice integracije u kojem učestvuju deca i tinejdžeri (10-20 godina) sa Daunovim sindromom koji će, uz podršku pozorišnih profesionalaca, predstaviti svoj doživljaj sveta kroz dramske situacije, pokret i muziku.

Predstavom će publici biti približen njihov svakodnevni život - pogled na ljubav, njihov ples, svet njihove mašte, humor, njihove male tuge i velike radosti…

Rad sa decom sa Daunovim sindromom baziran je na mogućnostima i talentima koje poseduju i kojima su ovladali, a ne na pretpostavkama šta bi oni trebalo da mogu, s obzirom na njihov uzrast i na socijalne standarde.



Radionica integracije realizuje projekat “Njihov svet” uz podršku Sekretarijata za kulturu grada Beograda i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Radionica integracije, čiji je pokretač i predsednik istaknuti dramski umetnik Predrag Miki Manojlović, od 2008. godine ostvaruje ideju da kroz umetnost uključi i integriše sugrađane neposrednim radom koji odlikuje afirmativni i kreativni pristup osobama oštećenog vida koji su zajedno sa već afirmisanim umetnicima učesnici i kreatori programa.

Radionica integracije nalazi se u Savamali (Braće Krsmanovića 28). Mapa se nalazi ovde

(SEEcult.org)

Januar u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka započinje 2015. godinu intenzivnim programom u obe zgrade – u Uzun Mirkovoj i Muzeju u Kosovskoj, nudeći publici dela američkih reditelja Blejka Edvardsa (Blake Edwards), Džima Džarmuša (Jim Jarmusch) i Majka Nikolsa (Mike Nichols), kao i zabranjivanog sovjetskog autora Genadija Poloka, uz omaž Gariju Kuperu (Gary Cooper), filmove muzičkih diva Doli Parton (Dolly), Dajane Ros (Diana Ross), Olivije Njutn-Džon (Olivia Newton-John) i Barbre Strejsend (Straisand), te ekranizovana Šekspirova dela, Festival australijskog filma i Dane Beogradskog festivala igre.

Program u legenedarnoj sali Muzeja Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj, posle novogodišnjih praznika, počinje 3. januara filmovima Blejka Edvardsa “Pucanj u tami” (1964) iz serijala o Pink Panteru i “Doručak kod Tifanija” (1961), koji je proslavio Odri Hepbern (Audrey Hepburn). Publika će videti do 5. januara i Edvardsove filmove “Najveća trka oko sveta” (1965) sa Tonijem Kertisom (Tony Curtis) i Džekom Lemonom (Jack), “Zabava” sa Piterom Selersom (Peter Sellers), “Doktor Detektiv” (1972) i “Pasji sinovi” (1981), sa Džuli Endrjuz (Julie Andrews), Edvardsovom suprugom. Deo programa biće repriziran 21. januara.

Nakon božićnih praznika, Muzej Jugoslovenske kinoteke podseća od 8. do 12. i potom od 26. do 31. januara na opus američkog glumca Garija Kupera, jednog od velikana svetskog filma, koji je zapamćen kao kauboj i borac za pravdu, ali i po ulogama u drugim žanrovima – komediji, (melo)drami, Ratnim filmovima…

Fokus na Kuperovo glumačko umeće obuhvata filmove “Zbogom oružje” (1932) i “Požuda” (1936) Frenka Borzaža (Frank Borzage), “Vera Kruz” (1954) Roberta Oldriča (Aldrich), “Maroko” (1930) Jozera fon Šternberga (Joseph von Sternberg), koji je proslavio Marlen Ditrih, “Čovek iz prerije” (1936) Sesila B. DeMila (Cecil B. DeMille), “Gospodin Dids ide u grad” i “Upoznajte Džona Doa” (1941) Frenka Kapre (Frank Capra), “Narednik Jork” (1941) Hauarda Hoksa (Howard Hawks), “Osma žena Plavobradog” (1938) Ernsta Lubiča (Lubitch), “Buntovnik” (1949) Kinga Vidora, “Za kim zvona zvone” (1943) Sema Vuda (Sam Wood), sa Ingrid Bergman, “Tačno u podne” (1952) Freda Cinemana (Zinneman) sa Grejs Keli (Grace Kelly), “Ljubav popodne” (1957) Bilija Vajldera (Billy Wilder) sa Hepbernovom…

Kinoteka podseća 13. januara i na Genadija Poloka (1930-2014), koji je bio enfant terrible sovjetske kinematografije i nastavljač tradicije sovjetske filmske avangarde 20-ih godina 20. veka, i to u odnosu na njeno samo izvorište – haotični i karnevalski život ulice u prvim godinama revolucije.

Polokovi filmovi u sovjetsko vreme nisu ulazili u zvaničnu filmsku istoriju – bili su ili zabranjivani ili puštani u vrlo malom broju bioskopa. Jedini izuzetaj bio je njegov prvi dugometražni igrani film “Republika besprizornih” (1966), koji je svojevremeno bio među najgledanijima, a kojim i počinje sećanje na njegovo stvaralaštvo u Muzeju Kinoteke. Biće prikazani i filmovi “Intervencija” (1968) sa Vladimirom Visockim (Vysockij) i tragikomedija “Jednom jedan” (1974).

Među atrakcijama januarskog programa Muzeja Kinoteke je i ciklus špageti-horor fimova Mikela Soavija (Michele) koji će biti prikazan 14. i 15. januara u okviru serijala “Šok koridor predstavlja”, dok se od 16. do 20. januara nastavlja program posvećen Šekspirovim delima na filmu, uključujući “Julija Cezara” (1953) Džozefa El Maknijevica (Joseph L. Mankiewitz) sa Marlonom Brandom, “Ponoćna zvona” (1965), “Magbet” (1948) i “Otelo” (1952) Orsona Velsa (Welles), “Romeo i Julija” (1996) Baza Lurmana (Luhrman) s Leonardom di Kapriom (Leonardo di Caprio) i Kler Dejns (Clare Danes), “Krvavi presto” (1957) Akire Kurosave (Kurosawa), “Henrik V” (1945), “Hamlet” (1948) i “Ričard III” (1956) Lorensa Olivijea (Laurence Olivier), koji igra i naslovne uloge u tim dramama, “Magbet” (1971) Romana Polanskog. Biće prikazana i “Ukroćena goropad” (1967) Franka Zefirelija (Franco Zeffirelli) sa Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor) i Ričardom Bartonom (Richard Burton), kao i Zefirelijeva verzija “Romea i Julije” (1968), te “Rozenkranc i Gildestern su mrtvi” (1990) Toma Stoparda (Stoppard) sa Gerijem Oldmenom (Gary Oldman) i Timom Rotom (Roth).

Muzej Kinoteke podseća od 22. do 25. januara na muzičke dive na filmu Doli Parton, Dajanu Ros, Oliviju Njutn-Džon i Barbru Strejsend – izborom filmova koje potpisuju reditelji Kolin Higins (Colin Higgins), Beri Gordi (Barry Gordy), Sidni Lamet (Sidney Lumet), Džon Hercfeld (John Herzfeld),
Rendal Klajser (Randal Kleiser), Piter Jejts (Peter Yates), Sidni Polak (Sydney Pollack)…

Povodom nedavne smrti američkog reditelja i oskarovca Majka Nikolsa, rođenog 1931. godine u Berlinu, u Muzeju Jugoslovenske kinoteke biće prikazan od 26. do 31. januara deo njegovog opusa, počev od filma “Diplomac” (1967) koji je postao svojevrsna generacijska himna svega onog što “nova Amerika” donosi sa sobom, a proslavio je Dastina Hofmana (Dustin Hoffman) – do tada relativno poznatog mladog glumca.

Biće prikazani i Nikolsovi filmovi “Ko se boji Virdžinije Vulf” (1966), sa Tejlorovom i Bartonom, “Kvaka 22” (1970), “Seksualno saznanje” (1971), “Lovci na miraz” (1975), “Zaposlena devojka” (1988), “Kavez za ludake” (1996), “Razglednice iz pakla” (1990), “Bliskost” (2004), “Rat Čarlija Vilsona” (2007)…

Jugoslovenska kinoteka obradovaće sve obožavaoce Džima Džarmuša retrospektivom filmova tog kultnog američkog autora nezavisnog filma koja će biti prikazana od 8. do 18. januara u Uzun Mirkovoj, a počinje njegovim prvim filmom “Stalni odmor” (1980) i završava se poslednjim delom “Samo ljubavnici opstaju” (2013) sa Tildom Svinton (Swinton) i Tomom Hidlson (Hiddleson), koji je izazvao veliko interesovanje na prošlogodišnjem, 42. Festu.

Programski ciklus “Fokus… Džim Džarmuš” obuhvata i filmove “Čudnije od raja” (1984), “Iza zatvorskih rešetaka” (1986), “Misteriozni voz” (1989), “Noć na Zemlji” (1991), “Mrtav čovek” (1995), “Put samuraja” (1999), “Kafa i cigarete” (2003), sa Igijem Popom (Iggy Pop) i Tomom Vejtsom (Tom Waits), “Slomljeno cveće” (2005), te “Modri u licu” (1995) Vejna Venga (Wayne Wang) i Pola Ostera (Paul Auster), u kojem Džarmuš tumači jednu od glavnih uloga.

Januarski program u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke, koji počinje 3. januara filmom “Ben Hur” (1959) Vilijama Vajlera (William Wyler), obuhvata i klasike kao što su “Prohujalo sa vihorom” (1939) Viktora Fleminga (Victor), “Kleopatra” (1963) Džozefa El Mankijevica (Joseph L. Mankiewitz) sa Elizabet Tejlor i Bartonom, “Veliki Lebovski” (1998) braće Koen (Joel & Ethan Coen)…

U Jugoslovenskoj kinoteci biće održan od 21. do 25. januara Festival australijskog filma koji obuhvata ostvarenja Elise Daun (Eliša Down), Roba Siča (Sitch), Ričarda Roksburga (Richard Roxburg), Katrione MekKenzi (Catriona McKenzie), Reja Lorensa (Ray Lawrence), Vejna Blera (Wayne Blair)… U saradnji sa Beogradskim festivalom igre, čije će 12. izdanje biti održano na proleće, od 28. januara do 1. februara posetioci Jugoslovenske kinoteke videće u okviru Dana igre izbor dokumentarnih i igranih filmova koji obuhvata i ekskluzivne projekcije višestruko nagrađivanih naslova, kao što su dokumentarac “Prva pozicija” (2011) u režiji Bes Kargman ili "Kar Men" u režiji Jiržija Kilijana (Jiři Kylián).

Jugoslovenska kinoteka nastavlja i projekcije u Art House bioskopu, kako je ime njene nedavno otvorene Male sale, a na programu su, između ostalog, “Bilo jednom u Bruklinu” (2010) Džona Greja (John Gray), “Bruna, devojka sa interneta” (2011) Markusa Baldinija (Marcus), “Muškarača” (2011) Selin Skiame (Céline Sciamma), “Oproštaj krvi” (2011) Džošue Marstona, “Ludiranje” (2012) Čarlsa Mataua (Charles Matthau), “Ne” (2012) Pabla Laraina (Pablo Larraín), crnogorski film “Gledaj me” (2008) Marije Perović, “Ljubav je savršen zločin” (2013) koji potpisuju Arno Larije (Arnaud Larrieu) i Žan-Mari Larije (Jean-Marie Larrieu)…

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Kolarčev Art bioskop



Kolarčeva zadužbina nudi i tokom januara filmski program “Art bioskop”, u cilju promocije filmske umetnosti, kulture odlaska u bioskop i unapređenja svog programskog sadržaja.

U saradnji s kompanijom Trimark mobile cinema, od 4. do 6. januara biće prikazani filmovi “Putovanje na božićnu zvezdu” Nilsa Gaupa, “Rajsko putovanje” Esbena Tofta Jakobsena, “Neposlušni” Mine Đukić i “Levijatan” Andreja Zvjaginjceva.

“Putovanje na božićnu zvezdu” (Journey to the Christmas) govori o legendi prema kojoj se nekada davno kraljeva ćerka jedinica izgubila u šumi kada je krenula u potragu za božićnom zvezdom. Kraljica je umrla od tuge, a kralj je prokleo božićnu zvezdu, što je uzrokovalo hladnu tamu koja je prekrila kraljevstvo. Prema legendi, ako kralj učini da božićna zvezda ponovo zasija, pre nego što prođe deseta božićna noć, princeza će se vratiti…

Švedsko-danski animirani avanturistički film “Rajsko putovanje” (Beyond, Beyond), sinhronizovan na srpski, priča je o zečiću koji nije dovoljno star da razume pravila života, a čezne za nemogućim stvarima.



Biće prikazan i nagrađivani domaći film “Neposlušni” mlade srpske rediteljke Mine Đukić, koji je izazvao veliko interesovanje na FAF-u, a postao je i svojevrsni simbol ponovo oživljenog bioskopa Zvezda.

Sa FAF-a će biti prikazan i ruski film “Levijatan” Zvjaginjceva, koji je imao nekoliko projekcija zbog velikog interesovanja, a govori o borbi obespravljenog građanina i biznismena koji ima podršku vlasti u savremenoj Rusiji, zasnovana na biblijskoj priči o Jovu. “Levijatan” je na FAF-u premijerno prikazan u Beogradu, a prethodno je osvojio Zlatni toranj 21. Festivala evropskog filma Palić.

Kolarac je krajem novembra i početkom decembra 2014. godine prvi put prikazao filmski program – za vreme 20. Festivala autorskog filma, a te projekcije su, kako ističe, naišle na veliko interesovanje.

Cena ulaznice za filmski program u sali “Josif Pančić” na Kolarcu je 250 dinara.

(SEEcult.org)

Rat i mir - večna inspiracija



Britanski javni servis Bi-Bi-Si (BBC) najavio je ekranizaciju romana “Rat i mir” ruskog klasika Lava Nikolajeviča Tolstoja, u adaptaciji Endrjua Dejvisa (Andrew Davies) koji je pretvorio u dramske TV hitove i romane “Vašar taštine” i “Gordost i predrasude”.

Serija od šest epizoda, koju će BBC raditi sa holivudskim producentom Harvijem Vanštajnom (Harvey Weinstein), trebalo bi da se nađe na malim ekranima do kraja 2015. godine.

Ulogu Andreja Bolkonskog igraće britanski glumac Džejms Norton (James), kneza Rostova Ejd Edmondson, njegovu suprugu Greta Skaki (Scacchi), a Pjera Bezuhova američki glumac Pol Dano (Paul). Kao Nataša Rostova pojaviće se Lili Džejms (Lily James).

Endrjus je izjavio da je prilično kasno u životu pročitao “Rat i mir”, a bio je zapanjen time koliko su i dalje sveži i moderni glavni likovi i njihovi odnosi.

Tolstojev “Rat i mir”, jedno od remek-dela ruske i svetske književnosti svih vremena, imao je niz ekranizacija širom sveta.



Prvi kratkometražni nemi film zasnovan na tom romanu snimljen je 1913. godine u Rusiji, u režiji Pjotra Čerdinina koji je dve godine kasnije snimio još jednu verziju i nazvao je “Nataša Rostova”.

Vladimir Gardin režirao je 1915. godine prvi ruski dugometražni film “Rat i mir”, a 1947. se pojavila i japanska verzija.

Troipočasovna američka adaptacija čuvenog Tolstojevog romana, u režiji Kinga Vidora, pojavila se 1956. godine, a glavne uloge igrali su Henri Fonda (Pjer Bezuhov), Odri Hepbern (Nataša Rostova) i Mel Ferer (Andrej Bolkonski). Hepbernova je bila nominovana za nagradu Bafta za najbolju glumicu, kao i za Zlatni globus u kategoriji drame. Najpre je bilo planirano da Pjera bezuhova igra Marlon Brando, ali je odbio da igra s Hepbernovom.



Honorar glavne glumice dostigao je u to vreme maksimalnih 350.000 dolara, a potpisujući ugovor, Odri Hepbern je zamolila svog agenta da nikome ne otkriva tu cifru, i sama svesna da je previsoka. Osim basnoslovnog honorara, Odri Hepbern je za tumačenje Nataše Rostove dobila i najmoderniji automobil sa ličnim vozačem, kao i 500 dolara nedelјno za svakodnevne rashode. Kasnije je priznala da joj je to bila najteža uloga u karijeri.

Scenario filma “Rat i mir” napisan je prvobitno na 506 stranica, a prepisivan je i prepravlјan pet puta kako bi bio skraćen na maksimalno dopušten obim za filmsku ekranizaciju. U tom procesu mnoge sižejne linije su skraćene ili izbačene, pa se film sveo na lјubavnu priču glavnih junaka, a bio je nominovan za Oskara u tri kategorije. Dobio je Zlatni globus za najbolјi strani film (snimlјen je u koprodukciji sa Italijom).



Holivudski uspeh podstakao je sovjetske vlasti da počnu da razmišlјaju o ekranizaciji romana “Rat i mir”, a taj posao od državnog značaja poveren je Sergeju Bondarčuku, istaknutom sovjetskom reditelјu i glumcu iza koga su već stajali međunarodni filmski uspesi. Za film je izdvojen u to vreme ogroman budžet u iznosu od 8 miliona rubalјa (oko 9 miliona tadašnjih američkih dolara), a izašao je u četiri dela, u ukupnom trajanju od oko sedam sati. Sniman šest godina, Bondarčukov “Rat i mir” imao je oko 135 gledalaca samo u domaćim bioskopima, a osvojio je Gran pri Moskovskog međunarodnog filmskog festivala (1965) i Oskara za najbolјi film na stranom jeziku (1968).

Bondarčuk je igrao Pjera Bezuhova, Vjačeslav Tihonov Bolkonskog, a balerina Ljudmila Saveljeva Natašu Rostovu.

Tolstojev roman “Rat i mir” imao je i nekoliko televizijskih adaptacija, počev od BBC-jeve iz 1972. godine, sa Entonijem Hopkinsom u ulozi Pjera Bezuhova, za koju je dobio nagradu Bafta.

Potom je 2007. godine usledila evropska koprodukcija “Rat i mir” u kojoj je učestvovalo pet zemalja – Rusija, Francuska, Nemačka, Poljska i Italija, ali se tvorci tog TV serijala nisu mnogo brinuli o tome da autentično prenesu zbivanja iz romana. Tako je, na primer, Nikolaj Rostov u romanu bio sekundant Dolohovu, a ne Pjeru kao što je to ispalo u filmu.

Iako bi danas – zbog zategnutih političkih odnosa Evropske unije i Rusije bila teško zamisliva slična koprodukcija, BBC namerava da bar pet od ukupno šest epizoda TV serije “Rat i mir” snimi u Rusiji.

Čuveni Tolstojev roman imao je i više operskih verzija i pozorišnih adaptacija, Radio BBC 4 je tokom proteklih novogodišnjih praznika emitovao desetočasovnu radio dramu, dopunjenu maratonskom akcijom praćenja na Tviteru (Tweetalong).

B. Rakočević / SEEcult.org

 Džarmuš u fokusu u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka predstavlja od 8. do 18. januara 12 filmova kultnog američkog reditelja Džima Džarmuša (Jim Jarmusch), počev od njegovog debitantskog dela “Stalni odmor” (1980) do poslednjeg – vampirske drame “Samo ljubavnici opstaju” (2013), koja je izazvala veliko interesovanje na 42. Festu.

“Fokus… Džim Džarmuš” obuhvata i filmove “Čudnije od raja” (1984), “Iza zatvorskih rešetaka” (1986), “Misteriozni voz” (1989), “Noć na Zemlji” (1991), “Mrtav čovek” (1995), “Put samuraja” (1999), “Kafa i cigarete” (2003), “Slomljeno cveće” (2005), te “Modri u licu” (1995) Vejna Venga (Wayne Wang) i Pola Ostera (Paul Auster), u kojem Džarmuš tumači jednu od uloga.

Džarmuš je 2009. godine bio gost Kustendorfa na Mokroj Gori, gde je dobio i svoju ulicu, a tom prilikom je izjavio da snima filmove onako kako sam želi, ne vodeći računa o njihovoj poziciji na tržištu. Ujedno, ocenio je da je reč “nezavisan” izgubila smisao i da više ne predstavlja ništa, jer i američke kompanije koje se proglašavaju nezavisnim čine to da bi mogle da plasiraju svoje proizvode.

Svojevremeno je izjavio i da ga pre svega interesuju male razlike u percepciji sveta i okolnostima koje čine da je pogled svake osobe na svet individualan, jedinstven i drugačiji. “Te razlike su za mene nešto najuzbudlјivije u životu na ovoj planeti”, naveo je Džarmuš, koji je rođen 1953. godine u malom industrijskom gradu Akron u Ohaju.

Nakon kraćeg zadržavana na studijama žurnalizma u Čikagu, preselio u se Nјujork, gde i danas živi. Diplomirao je 1975. godine književnosti na Kolumbija univerzitetu, a još kao student je napisao nekoliko scenarija i novela, te proveo devet meseci u Parizu kako bi istraživao delo Anderea Bretona i nadrealizam. Tu je i zavoleo film, pre svega zahvaljujući svakodnevnim posetama kultne bioskopske sale Francuske kinoteke, gde je upoznao dela autora poput Bresona (Bresson), Ozua (Ozu), Antonionija (Antonioni) i Mizogučija (Mizoguchi), koji su mu postali uzori. Po povratku u Njujork, upisao je postdiplomske studije na Nјujorškom univerzitetu, pod vođstvom Lasla Benedeka (Lazlo) koji ga je i upoznao sa Nikolasom Rejem (Nicholas Ray), čiji je ubrzo postao asistent.

Sa Rejem je radio na njegovom poslednjem filmu “Nikov film - Munja iznad vode” (1980), svojevrsnom duhovnom testamentu, koji je snimio pred samu smrt uz pomoć svog prijatelјa Vima Vendersa (Wim Wenders). Džarmuš je u tom periodu, početkom 80-ih, bio aktivan i kao član nju-vejv grupe Del Buzanteens.

Džarmušovi likovi su najčešće lјudi bez korena, imigranti, osobe koje su na putu, koje se nalaze između očajanja i ironije, koji sa mukom proživlјavaju udalјenost od sopstvene sredine i kulture. Ali i kada se radi o Amerikancima u Americi ili Evroplјanima u Evropi, i u njima je moguće naći tu istu dimenziju otuđenosti koja je karakteristična za strance, naveo je Marjan Vujović u katalogu januarskog programa Kinoteke. Počev od Alojsiuza Parkera u “Stalnom odmoru” (Permanent Vacation), u Džarmušovim likovima prisutna je nemoć uklapanja upravo osoba koje su “na stalnom odmoru” sa naizbežnom unutrašnjom prazninom koja ih primorava da krenu u potragu za suštinom života. Jedini izlaz iz takve situacije će im biti odlazak, odnosno sticanje svesti da ne mogu da ostanu mirni na jednom mestu.

Nakon što je iskoristio stipendiju za snimanje filma “Stalni odmor”, Džarmuš je za prvi deo filma “Čudnije od raja” (Stranger than Paradise), koji je radio 1982. godine pod naslovom “Novi svet”, dobio od Vendersa filmsku traku koja mu je ostala nakon snimanja filma “Stanje stvari” (1982). U saradnji sa producentskom kućom Vendersa, Džarmuš je snimio prvi deo filma za svega nekoliko dana, na osnovu ideje nastale s prijatelјem Džonom Lurijem (John Lurie). Nakon predstavlјanja po festivalima, uspeo je da, zahvalјujući nemačkoj TV ZDF, obezbedi sredstva i za druga dva nastavka. Za svega 13 dodadnih dana snimanja završio je film “Čudnije od raja” (Stranger than Paradise), road movie snimlјen između Nјujorka, Klivlenda i Floride. I ovog puta su putovanje i unutrašnja praznina likova ono čime se Džarmuš bavi u tom filmu koji karakteriše izuzetna belina slika (usled stanja crno-belog negativa koji je dobio od Vendersa). Kamera se retko kreće, najčešće se zapravo kreću glumci oko nje, ostavivši je ponekad da snima prazne kadrove anonimnog američkog pejzaža. Slika Amerike koju taj film donosi podseća “Pariz, Teksas” (1984) – propali američki san sagledan kroz oči stranca.

Film “Čudnije od raja” dobitnik je Zlatne kamere u Kanu 1984. i nagrade za najbolji film Američkog nacionalnog udruženja filmskih kritičara 1985.

Dve godine nakon filma “Čudnije od raja”, Džarmuš se vratio na filmski set nakon jednog slučajnog susreta sa Robertom Beninjijem (Benigni). Taj projekat, koji je u potpunosti snimlјen u Luizijani, vođen je željom da snimi “zatvorski film”. Susret s Beninjijem se dogodio u trenutku kada je tražio trećeg lika koga će pripojiti Džonu Luriju i Tomu Vejtsu. Svet koji opisuje Džarmuš je tužan i lep, smešten između melanholije i komičnosti, a i ovog puta posmatran očima stranca. Sa estetske tačke gledišta, “Iza zatvorskih rešetaka” (Down by Low) označava početak uspešne saradnje Džarmuša i Robija Milera (Robby Müller), Vendersovog direktora fotografije koji koristi daleko manje kontraste crnog i belog i koga je kritika svrstala po kvalitetu kadrova uz najbolјe sineaste 30-ih i 40-ih godina prošlog veka.

Kao osnova za film “Misteriozni voz“ (Mistery Train, 1989) poslužio je tekst koji je Džarmuš napisao za jednu pozorišnu predstavu smeštenu u hotelskoj sobi u kojoj dvoje mladih nakon neprestanih svađa otkrivaju da su zapravo duboko vezani jedno za drugo. Zbog većeg broja likova, odlučio je da ih sve smesti u jedan hotel (japanski tinedžeri, italijanska udovica i engleski probisvet), dajući tako filmu originalnu narativnu strukturu. Radi se o prvom Džarmušovom filmu sastavlјenom od različitih epizoda (usledili su “Noć na zemlјi” i “Kafa i cigarete”, u kojem se paralela između tri priče javlja tek u završnim scenama). Baš kao i turisti u filmu, i sam Džarmuš nikada ranije nije video Memfis, ali je dobro poznavao njegove mitove, pre svih mit o Elvisu Prisliju koji je i jedina konstanta u svim epizodama.

Početkom 90-ih godina XX veka Džarmuš je odustao od snimanja dugo osmišlјavanog minimalističkog vesterna i za svega nekoliko nedelјa, na osnovu beleški koje je prikupio u raznim gradovima širom sveta, završio scenario za film “Noć na Zemlјi”, sastavlјen od epizoda koje se dešavaju u Los Anđelesu, Nјujorku, Parizu, Rimu i Helsinkiju. Glumci su bili veoma malo plaćeni ili kao što je najčešće bio slučaj, radili su bez honorara kao njegovi prijatelјi ili kao što je bio slučaj sa Đinom Rolands (Gena Rowlands) i Vinonom Rajder (Winona Ryder). Nјih dve je Džarmuš slučajno sreo i rešio je da im posveti po jednu epizodu. Te kratke priče čine film, trenuci koji prolaze u vožnji taksijem od njegovog polaska do dolaska na želјenu adresu.

Za razliku od voza iz filma “Misteriozni voz”, ovde je taksi taj koji povezuje sve priče, kao mesto slučajnog susreta bizarnih likova. To je, kako primećuje Vujović, upravo ono što zanima Džarmuša, zamisao života sačinjenog od slučajnosti, površnih međulјudskih odnosa, nedovršenih priča koje najčešće nemaju nikavu poentu i prolaze bez da su ostavile neki poseban trag. Muziku koja prati film je napisao Tom Vejts, a Džon Luri prvi put nije sarađivao s Džarmušom, ni kao glumac, ni kao muzičar.

Džarmuš se 1995. vratio ideji o minimalističkom vesternu. Dok je pisao scenario, tražio je inspiraciju u muzici Nila Janga (Neil Young) i grupe Crazy Horse. Tokom snimanja u Arizoni, prisustvovao je njihovom koncertu i tom prilikom je zamolio Janga da komponuje muziku. Zahvalјujući specifičnom zvuku Jangove gitare, koja gotovo opsesivno prati film, putovanje glavnog lika Vilijama Blejka pretvara se u jedno hipnotičko iskustvo.

“Mrtav čovek” (Dead Man) prati putovanje glavnog lika ka smrti kroz jedan otuđen, nasilan i neprijatelјski nastrojen svet. Film karakterišu brojni krupni planovi glavnog glumca Džonija Depa (Johnny Depp), a upravo oni i karakterišu novinu za Džarmuša koji je uvek radio više na opštim i širokim planovima. Izbor crno-bele tehnike se ispostavio kao sjajno rešenje, ne samo iz razloga što se radi o prilično netipičnom vesternu, koji se jasno ograđuje od klasičnog žanra, već i zato što smešta film u dimenziju van konkretnog prostora i vremena, pretvarajući priču u jednu univerzalnu metaforu lјudskog života.

Nakon dokumentarnog filma o Nilu Jangu i bendu Crazy Horse, džamurš je 1999. godine snimio “Put samuraja” (Ghost Dog) koji je prikazan i u Kanu. Već dok je pisao scenario, imao je na umu Foresta Vitakera (Forest Whitaker) za glavnu ulogu, plaćenog ubice koji živi u savremenoj Americi prateći drevne principe samurajskog kodeksa. I u tom filmu Džarmuš često koristi pokrete kamere, potvrđujući interesovanje ka perifernim i napuštenim predelima u kojima se Samuraj, poput Vilijama Blejka u “Mrtvom čoveku”, kreće kao da je već mrtav. Ono što razlikuje “Put samuraja” od prethodnih Džarmušovih filmova je pojava akcije. Ako je u ranijim delima izgradio svoj filmski jezik na takozvanim “mrtvim vremenima”, ovde Džarmuš počinje da koristi tipične holivudske elemente.

Rezultat je ironična mešavina žanrova, od trilera do film noir-a, od B filma do mafijaškog žanra, protkana neprestanim omažima filmova koji su dragi reditelјu. To se posebno odnosi na film “Samuraj” (1967) Žan Pjera Melivla (Jean-Pierre Melville) sa Alenom Delonom (Alain Delon), te na Suzukijev (Seijun Suzuki) “Označen da ubija” (1967).

Džarmuš je projekat “Kafa i cigarete” (Coffee and Cigarettes) započeo 1986. godine, ali film je krenuo u distribuciju tek 2003. Producenti popularne TV emisije “Subotom uveče uživo” (Saturday Night Live) naručili su od Džarmuša kratki film zabavnog karaktera u trajanju do 5 minuta. Tako je rođena prva od ukupno 11 epizoda koje su objedinjene u filmu, a u svima se susrećemo sa poznatim likovima iz Džarmušovih filmova. Džarmuš se tim filmom vraća minimalističkim korenima koji na najbolјi mogući način izražavaju njegovu koncepciju pravlјenja filmova.

Film “Slomlјeno cveće” (2005) s Bilom Marejem (Bill Murray), i Džesikom Lang (Jessica Lange) i Šeron Stoun (Sharon Stone), Džarmuš je prikazao u Kanu, gde je dobio Gran pri žirija. Džarmuš se bavi svojim omilјenim temama, drugim licem Amerike kroz usamlјene likove koji nastanjuju živahnu, ali istovremeno i bizarnu stvarnost. Kao i ranije, ne definiše jasno svoje junake, već ostavlјa puno toga nedorečenog kada su njihova prošlost i sadašnjost u pitanju.

Poslednji film “Samo lјubavnici opstaju” (Only Lovers Left Alive), prikazan premijerno u Beogradu 2014. godine na Festu, Džarmuš je prvobitno želeo da snimi na filmskoj traci, ali je iz finansijskih razloga morao da se zadovolјi digitalnim zapisom. Džarmušovi vampiri su lepi, zavodlјivi, obrazovani i dobri, neguju i izučavaju umetnost i nauku i žive u lјubavi. Imaju malo stereotipske melanholije u sebi, ali nisu nikada zapravo dekadentni. Nјihova ne-smrt je punija želјe za životom od onih koji su zapravo živi danas. Naslov filma govori i o poruci: Samo lјubavnici opstaju. Samo onaj ko voli svet, umetnost, lepotu i neku drugu osobu može za sebe da kaže da je zaista živ u svetu u kojem kultura i lepota nisu više nešto čemu se teži, već je sve podređeno profitu i interesima, gde je sve zatrovano.

Junaci filma “Samo lјubavnici opstaju” bore se protiv dekadencije i depresije kako bi mogli da nastave da žive i da stvore ono što nedostaje. Adam, koga tumači Tom Hidleston (Tom Hiddleston), veliča i Nikolu Teslu i voli tehniku. Eva, koju igra Tilda Svinton (Tilda Swinton), voli književnost i umetnost, a oboje gledaju na budućnost sa potpunom svešću o prošlosti i nasleđu.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org



(SEEcult.org)

Balkan u Palm Springsu



Međunarodni filmski festival u Palm Springsu prikazuje od 2. do 12. januara više od 190 filmova iz 65 zemalja, među kojima je i pet ostvarenja iz Srbije i Hrvatske, uključujući koprodukciju “Ničije dete” srpskog reditelja Vuka Ršumovića, koja je odabrana među deset debitantskih filmova za nagradu “Novi glasovi/nove vizije” (The New Voices/New Visions Award).

Nagrađivani Ršumovićev film “Ničije dete”, nastao u koprodukciji kuća Art & Popcorn i BaBoon Production iz Srbije, te Kinorame iz Hrvatske, imaće severnoameričku premijeru na 26. Festivalu u Palm Springsu, na kojem će biti prikazan i srpski kandidat za nominaciju za Oskara za najbolji strani film “Montevideo, vidimo se!” Dragana Bjelogrlića.

Ršumovićev film imao je svetsku premijeru u Veneciji prošle jeseni, gde je osvojio glavne nagrade Nedelje kritike, a potom ga je proglasila najboljim i publika 12. Zagreb film festivala. “Ničije dete” osvojio je u međuvremenu još nekoliko festivalskih nagrada, a domaću premijeru imaće na Festu u Beogradu.



Film je baziran na istinitoj priči o divljem dečaku koga su sredinom 80-ih godina 20. veka pronašli lovci među vukovima u planinama Bosne, nakon čega je poslat u Beograd u dom za nezbrinutu decu da se socijalizuje. Suprotno predviđanjima, dečak, počinje ubrzano da se razvija i sklapa prijateljstva, ali početkom rata u BiH u dom stiže zahtev za njegov brzi povratak u Bosnu.

I Ršumovićev i Bjelogrlićev film deo su programa “Druga Evropa” (Another Europe), kao i tri hrvatska filma odabrana za 26. Palm Springs – “Kosac” Zvonimira Jurića, koprodukcija sa Slovenijom, “Kauboji” Tomislava Mršića i “Takva su pravila” Ognjena Sviličića.



U filmu “Kosac”, u kojem igraju Ivo Gregurević, Mirjana Karanović, Igor Kovač, Nikola Ristanovski, Zlatko Burić i Lana Barić, prepliću se tri priče koje se događaju u jednoj noći u Slavoniji. Film govori o čoveku kome je greška koju je davno učinio potpuno izmenila život, kao što je i ratna trauma izmenila život sredine u kojoj se priča odvija.

Crnohumorni “Kauboji” - hrvatski kandidat za Oskara za najbolji strani film, dobio je pohvale časopisa “Varajeti” nakon američke premijere kao “vešti spoj socijalne drame i komedije apsurda”, a priča je o družini koja pod vođstvom pozorišnog reditelja odlučuje da napravi predstavu prema klasičnom holivudskom vesternu. U filmu glume Saša Anočić, Živko Anočić, Matija Antolić, Hrvoje Barišić, Nikša Butijer, Kruno Klabučar…



Film “Kauboji”, kao i “Montevideo”, deo je i programa “Awards Buzz” koji obuhvata pedesetak kandidata za nominaciju za Oskara za najbolji film van engleskog govornog područja. Žiri FIPRESCI odabraće najbolji film i dodeliti nagrade za najboljeg glumca i glumicu.

Severnoameričku premijeru doživeće u Palm Springsu nagrađivani Sviličićev film “Takva su pravila” o bračnom paru iz Zagreba koji se suočava sa najgorom situacijom u životu kada im sin završi u bolnici nakon uličnog okršaja, pa su primorani da se uhvate u koštac sa institucijama države koje su sve samo ne na njihovoj strani. Glavne uloge u filmu igraju Jasna Žalica, Emir Hadžihafizbegović i Hrvoje Vladisavljević.



Iz regiona bivše Jugoslavije na 26. Palm Springsu, takođe u programu “Druga Evropa”, biće prikazan i kosovski film “Tri prizora i vešanje” Ise Ćosje (Qosja), koji će takođe imati severnoameričku premijeru, a kandidat je Kosova za Oskara za najbolji strani film. Ćosjina drama, čija se radnja događa u kosovskom selu nakon rata, pruža potresan portret balkanskog patrijarhata, tematizujući tradiciju i pitanje ponosa u suočavanju s istinom. Nakon što jedna od žena javno progovori da je silovana u ratu i da nije bila jedina, dolazi do pobune među muškarcima koji bi radije da se zaboravi ta nesrećna ratna epizoda, nego da njihov ponos bude okaljan činjenicom da su im žene silovane…

Program “Druga Evropa” u Palm Springsu, inače, slavi savremeno “zlatno doba” filmske umetnosti Centralne i Istočne Evrope.

Teme ovogodišnjih filmova su kolektivne traume iz prošlosti koje utiču na živote glavnih junaka, zatim aktuelni događaji, ratne i prirodne katastrofe. Među najviše isčekivanim filmovima, kako su naveli organizatori, je film “Pleme” ukrajinskog reditelja Miroslava Slabošpitskog čija se radnja događa u internatu za gluvonemu decu i omladinu. To je verovatno prvi film o tinejdžerskoj bandi, čiji su junaci gluvonemi tinejdžeri, a prikazuje se u celini na znakovnom jeziku, bez izgovorenih reči, naratora i muzike.

Sajt festivala u Palm Spingsu je www.psfilmfest.org

(SEEcult.org)

Novi film Izabel Koikset otvara 65. Berlinale



Berlinski filmski festival biće svečano otvoren 5. februara svetskom premijerom filma “Nobody Wants the Night” španske rediteljke Izabel Koikset (Isabel Coixet), sa Žilijet Binoš (Juliette Binoche) u glavnoj ulozi.

Radnja te špansko-francusko-bugarske koprodukcije događa se 1908. na Grenlandu, a fokusirana je na hrabre žene i ambiciozne muškarce koji rizikuju sve radi ljubavi i slave.

Direktor Berlinala Diter Koslik (Dieter Kosslick) istakao je da je Izabel Koikset stvorila “impresivan i perceptivan portret dve žene u ekstremnim okolnostima”.

Osim oskarovke Žilijet Binoš, u filmu igraju i japanska glumica Rinko Kikući i irski glumac Gabrijel Birn (Gabriel Byrne).

Izabel Koikset je do sada učestvovala šest puta na Berlinalu, a 2009. godine bila je članica međunarodnog žirija. U trci za Zlatnog medveda prikazani su njeni filmovi “Moj život bez mene” (2003) i “Elegija” (2008).

Film “Nobody Wants the Night”, sniman u Bugarskoj, Norveškoj i Španiji, biće jedan od 23 u takmičarskom programu 65. Berlinala, koji će od 5. do 15. februara prikazati ukupno oko 400 filmova.

Za sada je najavljeno sedam filmova u takmičarskom programu, a reč je o produkcijama i koprodukcijama iz Belgije, Finske, Francuske, Nemačke, Gvatemale, Meksika, Holandije, Poljske, Rusije, Velike Britanije, Ukrajine i SAD.

Među njima su novi filmovi ranijih laureata na Berlinalu – Andreasa Dresena, koji učestvuje filmom “As We Were Dreaming”, i Terensa Malika (Terrence Malick), koji će prikazati novi film “Knight of Cups”. U tom Malikovom filmu, kao i u prethodnim njegovim radovima, počev od “Tanke crvene linije” (1999), korišćena je muzika kompozitora i reditelja Arsenija Jovanovića iz Srbije.

U trci za Zlatnog medveda i ostale nagrade na 65. Berlinalu su i novi filmovi Pitera Grinaveja (Peter Greenaway) “Eisenstein in Guanajuato”, zatim “Under Electric Clouds” Alekseja Germana i “45 Years” Endrua Haja (Andrew Haigh). Najavljen je i debitantski film “Ixcanul Volcano” (Jayro Bustamante), kojim Gvatemala prvi put u istoriji učestvuje u takmičarskom programu Berlinala.

U takmičarskom programu je i nova adaptacija popularne bajke “Pepeljuga” sa Kejt Blanšet (Cate Blanchett), u režiji Keneta Brane (Kenneth Branagh), koja će biti prikazana van konkurencije.

Organizatori Berlinala ističu da se nova verzija “Pepeljuge” očekuje sa nestrpljenjem, a podsećaju i da su posetioci bili oduševljeni 1951. godine Diznijevom animiranom adaptacijom te bajke, koja je osvojila nagradu publike i Zlatnog medveda za muziku.

Prema navodima Berlinala, sa nestpljenjem se očekuje i adaptacija bestselera “Pedeset nijansi sive” EL Džejms, u režiji Sem Tejlor-Džonson (Sam Taylor-Johnson), koji će imati međunarodnu premijeru 11. februara u programu specijalnih gala projekcija.

Žirijem 65. Berlinala predsedavaće američki reditelj, scenarista i producent Daren Aronofski (Darren Aronofsky), koji je 2011. godine bio na čelu žirija 68. Filmskog festivala u Veneciji.

Prošle godine, na 64. Berlinalu, Zlatnog medveda osvojio je kineski film "Crni ugalj, tanak led", u režiji Diao Jinana (Yinan), a za ulogu u toj kriminalističkoj priči nagradjen je Fan Liao, kao najbolji glumac. Gran pri žirija dodeljen je američkom filmu "Grand Budapest hotel" Vesa Andersona, kojim je 64. Berlinale i počeo, dok je nagrada za režiju dodeljena Ričardu Linklejteru za film "Boyhood".

(SEEcult.org)

Preminula Anita Ekberg



Švedska glumica Anita Ekberg, zvezda kultnog filma “Sladak život” Federika Felinija (1960) i holivudska seks bomba 50-ih i 60-ih, preminula je 10. januara u Rimu u 84. godini.

Anita Ekberg je preminula u bolnici, u kojoj je bila od božićnih praznika, izjavila je njen advokat Patricija Ubaldi. Dodala je da je slavna glumica bila potištena poslednjih dana zbog bolesti i starosti, ali se nadala da će se oporaviti.

Anita Ekberg bila je nepokretna poslednjih nekoliko godina, a prema navodima medija, poslednje godine provela je na ivici siromaštva, posebno nakon pljačke nakita i požara u kojoj je gotovo izgorela njena vila. Pojavljivala se povremeno u javnosti, a u julu 2013. godine otvorila je veliku izložbu posvećenu Feliniju u Amsterdamu.

Rođena u Malmeu 1931. godine kao šesto od osmoro dece, postala je Mis Švedske u 20. godini, na osnovu čega je otputovala u SAD kako bi učestvovala u izboru za Mis univerzum. Iako nije pobedila, niti je dobro govorila engleski, ubrzo je potpisala ugovor s kompanijom Universal Pictures. Studio ju je poslao u Italiju, gde je igrala najpre u “Ratu i miru” (1956) Kinga Vidora, u kojem joj je partner bio Henri Fonda.

U Rimu je upoznala Felinija, koji ju je angažovao za film “Sladak život” (La Dolce Vita), u kojem je odigrala jednu od najikoničnijih scena u istoriji filma.

Čuvena scena u fontani Trevi, koju je snimila sa Marčelom Mastrojanijem, bila je šok za publiku 50-ih, nenaviklu na ženske obline ispod pokvašene odeće Ekbergove. Vatikan je osudio tu scenu, ali je Anita Ekberg bez dlake na jeziku uzvratila da je ponosna na svoje grudi, kao što bi svaka žena trebalo da bude.

Legendarna scena u fontani Trivi snimljena je tokom prohladnog marta, a Ekbergova se žalila da se smrzava. Kasnije je izjavila da su morali da je izvuku iz vode, jer više nije osećala noge. I Mastrojani je smatrao da je scena preteška, pa je hladnoću pokušao, kako je svojevremeno izjavio Felini, čitavom flašom votke. Nekoliko puta je i pao u ledenu vodu.

“Sladak život” je doprineo popularnosti termina paparaco, ali je doveo i do toga da i sama Ekbergova postane meta radoznalih medija.

Nebrojeni su bili naslovi o njenim romansama sa vodećim holivudskim zvezdama, među kojima su bili Erol Flin, Jul Briner i Frenk Sinatra.

Anita Ekberg se u 24. godini udala za britanskog glumca Entonija Stila u Firenci, ali su se razveli 1959. godine zbog njegovog alkoholizma. Četiri godine kasnije udala se za glumca Rika van Nutera, od koga se razvela 1975.

Osim u Felinijevom “Slatkom životu”, igrala je i u njegovom filmu “Boccaccio ‘70” (1962). Tokom 50-ih i 60-ih se pojavila u još nekoliko filmova (Blood Alley, 1955; Hollywood or Bust, 1956; Paris Holiday, 1957; Call Me Bwana, 1963…), ali je njena popularnost i slava počela da tamni.

Krajem 70-ih se praktično izgubila sa ekrana, pojavljujući se retko i kasnijih godinama u pojedinim evropskim produkcijama. Između ostalog, igrala je samu sebe u felinijevom filmskom memorijalu “Intervista” (1987).

(SEEcult.org)

Preminuo Frančesko Rosi



Uticajni filmski reditelj Frančesko Rosi, jedan od najznačajnijih italijanskih autora druge polovine 20. veka, preminuo je u Rimu u 93. godini.

Rosi je bio predstavnik posleratnog neorealizma, a svojim delima, u kojima je često istraživao korupciju i kriminal, inspirisao je i reditelje kao što su Fransis Kopola i Martin Skorseze.

Za film “Ruke nad gradom” dobio je Zlatnog lava na Filmskom festivalu u Veneciji 1963. godine, koji mu je 2012. dodelio i počasnog Zlatnog lava za životno delo i neizbrisiv doprinos istoriji italijanske kinematografije.

Rosi je dobitnik i Zlatne palme u Kanu 1972. godine za film “The Mattei Affair” u kojem je kombinovao dramske scene i izjave stvarnih svedoka kako bi ispitao misterioznu smrt italijanskog biznismena Enrika Metija.

Film “Salvatore Giuliano”, za koji je dobio Srebrnog medveda na Berlinalu 1962. godine, bio posvećen sicilijanskom odmetniku od zakona iz 40-ih godina 20. veka.

Rosijevi filmovi često su bili priče o realnim događajima i ljudima, kojima je opisivao odnose politike, kriminala i radničke klase u Italiji. Dok su njegovi filmovi iz 60-ih i 70-ih godina nosili političke poruke, kasnije se više orijentisao na druge teme i književnost. Između ostalog, snimio je i filmsku verziju opere “Karmen” sa Plasidom Domingom, koja je bila nominovana za Bafta nagradu za najbolji strain film 1986.

Rosi je svojevremeno izjavio da je oduvek imao želju da istražuje stvarnost i razume društvo u kojem živi.

“Jedna od najvažnijih funkcija filma je da dokumentuje istorijsko trenutak u kojem živimo. Ali, film je i umetnički izraz”, naveo je Rosi.

Rosijev poslednji film bio je “Primirje”, zasnovan na memoarima Prima Levija koji je preživeo holokaust.

Počast Rosiju odale su mnoge kolege, pa je oskarovac Paolo Sorentino izjavio da je bio jedan od retkih reditelja koji su sposobni da stvaraju svetove invencijom metoda i stilova.

Reditelj Franko Zefireli, dugogodišnji Rosijev prijatelj, rekao je da ga je njegova smrt izuzetno potresla.

(SEEcult.org)

Dani igre u Kinoteci



Beogradski festival igre (BFI) i Jugoslovenska kinoteka organizuju drugi put za redom “Dane igre” od 28. januara do 1. februara, nudeći presek dokumentarnih i filmskih ostvarenja višestruko nagrađivanih naslova, kao što su “Prva pozicija” u režiji Bes Kargman ili "Car Man" u režiji slavnog koreografa Jiržija Kilijana.

Dokumentarni film "Prva pozicija", kojom “Dani igre” počinju, govori o formiranju mladih igrača, odrastanju, izazovima i surovosti baletske profesije, o teškoj i neizvesnoj stazi koja samo najupornije vodi do uspeha na sceni. Film Bes Kargman ovenčan je prvim nagradama na festivalima u Torontu, Njujorku, Portlandu, Vankuveru i San Francisku.

I Kilijanov crno-beli film “Car Man” obišao je najvažnije svetske pozornice i bioskopske sale, a biće prikazan 30. januara u Kinoteci, kada i dokumentarni film "Ista razlika" - priča o porodici igrača angažovanih u Holandskom plesnom teatru, kompaniji koju je Kilijan dugo i uspešno predvodio.

Nacionalni balet Kube inicirao je jedan od najuspešnijih filmova koji govore o procesu nastajanja velikih klasičnih predstava. "Ostvarenje jednog sna", kojim se “Dani igre” završavaju, prati protagoniste baleta od audicije do premijere.



Najavljen je i dokumentarac "Kutije od kartona" - priča o uličnim igračima, ljudima sa margine koji odlučuju da igra bude njihov život. Reč je o počecima i vrtoglavom uspehu Kompanije Kafig iz malog francuskog mesta Kretej, koju će publika BFI-ja imati priliku da prvi put gleda uživo na 12. izdanju tog festivala od 23. marta do 19. aprila.

Umetničko ostvarenje “Ogledalo i muzika” japanskog koreografa Sabura Tešigavara nudi zanimljivo putovanje kroz savremenu igru, njene zakonitosti i razlike, ali i otvorenu debatu o novim umetničkim i tehničkim sredstvima koja doprinose njenoj atraktivnosti.

Biće prikazana i dva igrana filma koja su veoma važna u odrastanju generacija igrača i plesne publike - kultno ostvarenje "Kabare" Boba Fosa i film "Flešdens" Adrijana Lina.

Premijerne projekcije su svakog dana od 20h u zgradi Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj, a reprize i igrani filmovi prikazuju se od 18 sati.

BFI i Kinoteka zahvaljuju autorima filmova, trupama i koreografima koji su sa ustupili svoje materijale.

Među učesnicima 12. BFI-ja su londonski Sadlers Vels, izraelska Kompanija Inbal Pinto, ženevska Kompanija 7273, Balet Trokadero od Monte Karla, Balet Visbaden, španska zvezda Sol Piko, sicilijanska trupa Zappala Danza, nova produkcija proslavljenog Jiržija Kilijana, norveška plesna kompanija zero visibilty corp, novoosnovana kompanija Antona Lakija, nova produkcija Murada Merzukija, plesna kompanija britanskog koreografa i kompozitora Hofeša Šehtera, te Balet Bazel.

Festival će svečano biti otvoren 23. marta u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu i potom 25. marta u Sava centru predstavom Sadlers Velsa “milonga” čiju koreografiju potpisuje Sidi Larbi Šerkauji.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program Dana igre, kao i 12. BFI-ja, nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Preminuo Semjuel Goldvin Jr.



Američki producent Semjuel Goldvin Jr, koji je bio jedna od perjanica nezavisne filmske produkcije, iako je sin jednog od osnivača holivudskog sistema velikih studija, preminuo je u Los Andjelesu u 89. godini.

Sejmuel Goldvin Jr. preminuo je 9. januara od srčanog udara u bolnici, preneli su američki mediji.

Njegov otac Semjuel Goldvin Sr. bio je osnivač studija Paramount. Njegova kompanija kasnije se spojila sa Metro Pictures Corp. i postala jedan od najvećih holivudskih studija MGM (Metro-Goldwyn-Mayer).

Iako je njegov otac bio jedan od prvih holivudskih mogula, Sem Jr. postao je jedan od lidera nezavisnog filmskog pokreta 70-ih i 80-ih godina 20. veka, producirajući niskobudžetne hitove kao što su “Mystic Pizza”, koji je skrenuo pažnju na Džuliju Roberts, ili "The Adventures of Huckleberry Finn" i “Cotton Comes to Harlem”.

Vodio je jednu od najvećih indi kompanija, čiji su rivali bili New Line i Miramax.

Osnovao je kompaniju Samuel Goldwyn Co. posle očeve smrti 1974. godine, a cilj mu je bio, kako je svojevremeno izjavio, da se obraća sofisticiranim ljubiteljima filma.

Njegova kompanija producirala je, izmedju ostalog, i film “Master and Commander: The Far Side of the World”, koji je bio nominovan za Oskara. Takodje, producirao je dve ceremonije dodele Oskara, a dobio je nagradu Emi za rad na ceremoniji Američke filmske akademije 1988.

Medju njegovim poslednjim radovima je “The Secret Life of Walter Mitty” sa Benom Stilerom, koji se pojavio u bioskopima 2013.

(SEEcult.org)

Kampanja za Zvezdu



Pokret za okupaciju bioskopa, koji je krajem novembra zauzeo i oživeo bioskop Zvezda u centru Beograda, pokrenuo je kampanju na sajtu Kickstarter za renoviranje zgrade u kojoj se nalazi ta godinama zapuštena bioskopska dvorana.

Zgradi bioskopa Zvezda neophodno je renoviranje radi nastavka osnovnih funkcija, ali i daljeg razvoja i transformacije u autentični kulturni centar.

Kampanja za prikupljanje 30.000 funti za Zvezdu traje do 10. februara. Za prva dva dana donirano je oko 600 funti, a svi koji želeda pomognu renoviranje jednog od najstarijih bioskopa u Evropi mogu to učiniti OVDE.

Pokret za okupaciju bioskopa, koji je 21. novembra zauzeo Zvezdu – jedan od 14 zapuštenih bioskopa u lancu privatizovanog “Beograd filma”, prikazuje već gotovo dva meseca autorske filmove domaćih i stranih reditelja, uz bespltan ulaz. Mnogi značajni umetnici bili su gosti Zvezde, a održano je i nekoliko tribina o budućnosti tog prostora i mogućem razrešenju komplikovanih vlasničkih odnosa.

Zgradi u kojoj se nalazi Zvezda, kako je navedeno u pozivu potencijalnim donatorima, potrebna je kompletna nova električna instalacija, kao i popravka vodovoda i ventilacije. Krov takođe zahteva popravke, a potrebno je omogućiti i sistem za grejanje. To je neophodno da bi se obnovila originalna funkcija bioskopa Zvezda. Ukoliko bude prikupljeno dovoljno novca, planirana je i zamena prozora i vrata, kao i kupovina nove tehničke opreme za projekcije.

Inicijatori oživljavanja Zvezda žele da iskoriste njen potencijal i transformišu je u kulturni centar koji bi bio svojevrsni medijator između umetnika i publike, što je sugerisano i u javnim razgovorima o budućnosti tog bioskopa.

Zgrada bioskopa Zvezda je kao istorijsko zdanje pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika. Svojevremeno je bila atelje prvog srpskog fotografa Anastasa Jovanovića, koji je radio još u vreme Luja Dagera.

Izgrađena je 1890. godine, a 1911. postala je bioskop “Koloseum”, čijim je projekcijama prisustvovao i kralj Aleksandar Obrenović.

Nakon Drugog svetskog rata i dolaska socijalizma, “Koloseum” je podržavljeni i njegovo ime promenjeno je u “Zvezda”.

Beograd je do 2004. godine imao 19 aktivnih bioskopa koji su beležili godišnju posetu od 4,2 miliona ljudi.

Preduzeće “Beograd film” i njegova mreža od 14 bioskopa ostvarivali su 78 odsto ukupne posete.

“Beograd film” je 2007. godine privatizovan pod sumnjivim okolnostima za 9,2 miliona evra, iako je njegova tržišna vrednost procenjivana ranije na čak 60 miliona evra. Uprkos tome što je zakonom bio u obavezi da nastavi bioskopske aktivnosti naredne dve godine, novi vlasnik je već naredne godine prodao pet bioskopa iz mreže “Beograd filma” za 19,7 miliona evra.

Inicijatori oživljavanja “Zvezde” naveli su u poruci potencijalnim donatorima da je reč o jasnom primeru korupcije, te da su vlada, Agencija za privatizaciju i novi vlasnik, nastavili da svesno čine štetu kulturnoj infrastrukturi u Srbiji. Nepopravljiva šteta koja je naneta privatizacijom “Beograd filma” srpskoj filmskoj umetnosti, imala je negativne posledice i po ekonomiju i kulturu Beograda i cele zemlje.

Grupa studenata, filmskih i kulturnih radnika okupirala je stoga 21. novembra bioskop “Zvezda”, što je izazvalo veliku pažnju lokalnih, ali i svetskih medija, te toplo pozdravljeno u najširoj javnosti.

Specijalnu poruku podrške Novom bioskopu Zvezda uputio je u vidu animiranog kratkog filma francuski reditelj i oskarovac Mišel Gondri.

Planirano renoviranje Zvezde odvijaće se bez garancije da će taj prostor raditi kao bioskop, s obzirom da je u toku pravna bitka da se to omogući, a najverovatnije će potrajati nekoliko godina.

Želja inicijatora cele akcije je da Zvezda postane kulturni centar u javnom vlasništvu.

Svima koji se priključe kampanji i doniraju novac za renoviranje Zvezde biće dodeljene nagrade i priznanja – u zavisnosti od iznosa koji daju.

Mecena koji izdvoji 5.000 funti dobio bi spomen-ploču sa svojim imenom na ulazu u Zvezdu, kao i DVD komplet srpskih arhivskih snimaka iz 20-ih i 30-ih godina 20. veka. Za one koji prilože 2.500 funti ili više predviđen je privatni razgovor sa članovima Pokreta za okupaciju bioskopa, vođenje po lokacijama nekadašnjih 14 bioskopa “Beograd filma”, plaketa sa imenom na jednom od bioskopskih sedišta, te status počasnog člana Novog bioskopa Zvezda.

U zavisnosti od iznosa donacije, predviđeni su i pokloni u vidu personalizovane video zahvalnice, kao i različitih formata filmova mladih reditelja, uključujući “Neposlušne” Mine Đukić, kojim je Zvezda i započela novi život.

Kampanja će uspeti samo ako se prikupi najmanje 30.000 funti.

Ukoliko bude donirano manje, taj iznos će biti vraćen, pa svi koji su zainteresovani da pomognu mogu to učiniti do 10. februara preko sajta https://www.kickstarter.com/projects/191726326/new-zvezda-cinema

Repertoar Zvezde nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

7 veličanstvenih, 11. put

http://www.seecult.org/vest/7-velicanstvenih-11-put

Mihalkov na Kustendorfu



Ruski reditelj Nikita Mihalkov biće gost osmog Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf, na kojem su najavljeni i reditelji Andrej Končalovski, stariji brat Mihalkova, te Alfonso Kuaron i Bertrand Tavernier.

Mihalkov će na osmom Kustendorfu u Drvengradu prikazati film “Sunčanica”, čija je svetska premijera bila u oktobru 2014. u Beogradu, a održaće i radioniocu sa mladim filmskim stvaraocima, saopštili su organizatori.

Oskarovac Mihalkov, jedan od najpoznatijih ruskih filmskih autora i glumaca, dugogodišnji je prijatelj reditelja Emira Kusturice, osnivača i direktora festivala Kustendorf, koji će od 21. do 26. januara, uz takmičarski program studentskih filmova, prikazati i neka od najbolјih novih ostvarenja etabliranih autora, među kojima su i Roj Anderson i Adilkan Jeržanov.

Končalovskom je posvećen program “Retrospektiva velikana”, koji obuhvata njegove sovjetske i američke filmove “Pomahnitali voz” (1985), “Romansa o zaljubljenima” (1974) i “Marijini ljubavnici” (1984).

Uz reditelje Mihalkova, Končalovskog, Kuarona i Taverniera, na osmom Kustendorfu biće i predsednica Britanskog filmskog instituta Amanda Nevil, meksičko-američki filmski producent Aleks Garsija i francuska filmska producentkinja Klodi Osar, kao članovi međunarodnog žirija takmičarskog programa. Nagradu za najbolju fotografiju “Vilko Filač” dodeliće švedski direktor fotografije mađarskog porekla Ištvan Borbaš i srpski direktor fotografije Goran Volarević.



Mihalkov je više puta gostovao u Srbiji, a u oktobru je odabrao Beograd za svetsku premijeru filma “Sunčanica”, koja je održana u prepunom Sava centru, u prisustvu mnogobrojnih ličnosti iz sveta filma, javnog i političkog života. Iako ulaznice nisu bile u zvaničnoj prodaji, Sava centar je bio krcat, a Mihalkov je ispraćen ovacijama, posle tročasovnog filma čija se radnja događa 1920. godine na Krimu.

Film “Sunčanica” zasnovan je na delima nobelovca Ivana Bunjina (pripovetka Sunčanica i dnevnička proza Prokleti dani). Priča je satkana od kontrasta – sećanja na sjaj 1907, sa jedne i mračnih, tragičnih događaja iz 1920, kada je Rusija bila razorena revolucijom i građanskim ratom, s druge strane. Ražalovani oficir, belogardejac, naslućujući sudbinu, priziva u sećanje trenutke bezuslovne sreće: parobrod na Volgi i jedan kratki lјubavni susret.

Mihalkov je izjavio da je “Sunčanica” ratni film, ali nije film o ratu, već o lјudima koji se pitaju kako je moglo da dođe do toga da braća počnu da ubijaju jedan drugog.

Poluostrvo Krim, koje je 2014. godine odlučilo da se otcepi od Ukrajine i pripoji Rusiji, biće sledeća stanica novog filma Mihalkova, čime se, kako je rekao, zatvara simboličan krug.



Rođen 1945. godine u Moskvi, Mihalkov je učio glumu u dečjem studiju Moskovskog umetničkog teatra i kasnije u Šukinovoj školi Vahtangovog pozorišta. Uz nastavak glumačke karijere, upisao se u Svesovjetski državni institut kinematografije (sada poznat kao Gerasimov institut kinematografije), gde je studirao režiju kod Mihaila Roma, koji je bio profesor i njegovom bratu Andreju Končalovskom.

Postao je poznat kao glumac već sa 19 godina, zahvaljujući filmu "Šetajući Moskvom”. Nakon toga je glumio u više od 20 filmova, a 1977. napravio je prvi režiserski uspeh, film “Nezavršeni komad za mehanički pianino” (Неоконченная пьеса для механического пианино). Zasnovan na komadu Čehova “Platonov”, taj film osvojio je prvu nagradu na Filmskom festivalu u San Sebastijanu.

Međunarodnu reputaciju Mihalkov stekao je svojim drugim ostvarenjem “Rob ljubavi” (Раба любви) 1976. godine.

Kombinujući nekoliko kratkih Čehovljevih priča, 1987. godine režirao je film “Crne oči” (Очи чёрные), u kojem glumi Marčelo Mastrojani. Film je doživeo uspeh i pohvale, a Mastrojani je dobio nagradu za najboljeg glumca u Kanu i nominovan za Oskara. Narednim filmom “Urga” (1992), Mihalkov je osvojio Zlatnog lava u Veneciji i bio je nominovan za Oskara za najbolji strani film.

Najpoznatiji film Mihalkova do danas je “Varljivo sunce” (Утомлённые солнцем) iz 1994. godine, koji obrađuje napetu atmosferu za vreme Staljinovih čistki.

“Varljivo sunce” dobio je Gran pri u Kanu i Oskara za najbolji strani film, kao i još drugih priznanja, a do 2000. godine imao je najveću zaradu među istočnoevropskim filmovima.

Ogroman uspeh imao je i film “Sibirski berberin”, nakon kojeg se Mihalkov uključio u politički život Rusije, kao i u organizaciju Moskovskog filmskog festivala. Filmu se vratio 2007. godine ostvarenjem “12”, a zatim je snimio “Varljivo sunce 2”. Film “12” dobio je 2008. godine nagradu publike u Karlovim Varima, a iste godine je bio nominovan za Oskara za najbolji strani film, dok je 2007. godine bio u trci za Zlatnog lava u Veneciji.

Osmi Kustendorf organizuje preduzeće Rasta international, a kao i proteklih godina, održava se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Festivalski sajt je http://kustendorf-filmandmusicfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno u PRILOGU.

(SEEcult.org)

Živan pravi pank u Roterdamu



Dokumentarni film “Živan pravi pank festival” Ognjena Glavonića biće prikazan na 44. Internacionalnom filmskom festivalu u Roterdamu (IFFR), u okviru programa “As long as it takes”.

U Glavonićevom filmu kamera tokom četiri dana prati Živana Pujića, pesnika, đilkoša i autsajdera, za vreme organizovanja muzičkog festivala Tomaševcu u pohode (TUP), koji tradicionalno pravi svake godine u rodnom banatskom selu. U toj tragikomičnoj priči o entuzijazmu i usamljenosti, gledaoci saznaju kako Pujić organizuje festival, koje su njegove lične potrebe i razlozi za održavanje pank koncerta u jednoj ruralnoj sredini.

Glavonićev dugometražni niskobudžetni film imao je međunarodnu premijeru imao u Centru “Žorž Pompidu” u Parizu, u okviru festivala Cinema du Reel. Dobio je nagradu za najbolji muzički dokumentarac na festivalu u Briselu, kao i posebno priznanje žirija na Beldocsu u Beogradu.

Snimljen u produkciji Aparat Production i Non-Aligned Films, uz finansijsku podršku grada Pančeva. Producent je Mladen Bulbuk, snimatelj Relja Ilić, montažerka Sara Santini, a za zvuk su odgovorni Pavle Dinulović i Jakov Munižaba.

Glavonić je diplomirao filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njegovi kratki filmovi su prikazani na više od 60 domaćih i međunarodnih filmskih festivala, a trenutno radi na svom prvom dugometražnom igranom filmu “Teret”.

Glavonić je 2012. učestvovao projektom za film “Teret” na koprodukcionom marketu CineMart u okviru 42. IFFR-a.

(SEEcult.org)

Britanski festival Film and Chips širom Srbije



Festival novog britanskog filma “Film and Chips” svečano je otvoren 16. januara u Domu omladine Beograda, a tokom vikenda održava se istovremeno u još devet gradova širom Srbije, predstavljajući premijerno pet ostvarenja mladih autora koja ukazuju na bogatstvo evropske kinematografije van holivudskih stereotipa.

Uporedo sa Beogradom, festival se prvi put održava i u Kragujevcu, Pančevu, Čačku, Vrnjačkoj Banji, Subotici, Kikindi, Zrenjaninu, Vršcu i Valjevu, pod pokroviteljstvom britanske ambasade.

Svečanom otvaranju festivala “Film and Chips”, u organizaciji Britanskog saveta u Srbiji i DOB-a, prisustvovali su i predstavnici diplomatskog kora, kulturnog, javnog života i poslovnog sektora.

Britanski ambasador u Srbiji Denis Kif, koji je zvanično otvorio Festival, podsetio je da su proteklih dana objavljene nominacije za nagrade Bafta i Oskar i dodeljen Zlatni globus i ponosno istakao da je britanska kinematografija potvrdila svoju “važnu globalnu ulogu”.

“Deo ove uzbudljive atmofere i strasti prema filmu, ovog vikenda želimo da prenesemo u bioskope u Srbiji. Nadamo se da će festival ‘Film and Chips’ obnoviti snažnu vezu koja već dugo postoji između lokalne publike i britanske kinematografije, ali i da će svojim inovativnim pristupom osvojiti i nove gledaoce”, rekao je Kif.



Cilj festivala ”Film and Chips” je da nova imena britanske kinematografije predstavi što većem broju ljubitelja sedme umetnosti, što je i osnovni razlog za simultane projekcije u deset gradova. Takođe, želja je da se doprinese poboljšanju distibucije umetničkih filmova u Srbiji i pre digitalizacije većeg broja bioskopskih sala.

“Ovim festivalom želeli smo da pokažemo da, kada je reč o kulturnim dešavanjima, manji gradovi u Srbiji zaslužuju podjednako dobar tretman kao Beograd”, rekao je direktor Britanskog saveta za Zapadni Balkan Toni O’Brajan, koji se takođe obratio publici, uz v.d. direktora DOB-a Marka Stojanovića i producentkinju filma “X + Y” Loru Hejstings-Smit, kojim je počeo program.

Osim filma “X+Y” Morgana Matjusa, koji je prikazan na Londonskom filmskom festivalu protekle jeseni, publika će videti još četiri filma – dokumentarac “Bezbroj mogućnosti” (James Hall, Edward Lovelace), komediju “Ponos” Metjua Varkusa, koja je 2014. proglašena za najbolji britanski nezavisni film i svojevrsni je ostrvski pandan “Parade” srpskog reditelja Srđana Dragojevića. Program obuhvata i drame “Ti (mi) ja” Maksa Sobola - ljubavnu priču serijskog ubice i žene samoubice, i “Lilting” Honga Khaoua o odnosu majke iznenada preminulog mladića i njegovog ljubavnika.



V.d. direktor DOB-a istakao je da je festival “Film and Chips” odlična prilika da se “filmska publika u Srbiji, posebno ona omladinska upozna sa novijim britanskim filmovima, da se mladi filmski stvaraoci upoznaju sa fimovima svojih vršnjaka i da spoznaju bogatstvo evropske kinematografije van holivudskih stereotipa koji se nude u malobrojnim bioskopima u tržnim centrima u Srbiji”.

Festival “Film and Chips”, osim projekcija, obuhvata i obrazovani program za profesionalce (Mini filmska akademija), koji realizuje Srpska filmska asocijacija, a počeo je tribinom na kojoj su britanski i srpski filmski profesionalci pokušali da odgovore na pitanja o pravcima razvoja filmske industrije, izazovima i novim modelima prikazivanja. Među učesnicima su bili i v.d. direktor Filmskog centra Srbije Snežana Marić, direktor produkcijske kuće "Viktorija Film" Marko Jocić, Marko Čkonjević iz Cineplexx Srbija…

U okviru “Mini filmske akademije”, britanski scenograf Majkl Karlin (između ostalog, nominovan za Oskara za najbolju scenografiju za film “The Dutchess”) održaće 18. januara masterklas namenjen svima koji se interesuju za filmsku scenografiju. Producentkinja Lora Hejstings-Smit održaće istog dana masterklas o filmskoj produkciji, a posebno će biti reči o produkciji filma "Glad" Stiva Mekvina. Radionicu za menadžere lokacija vodi Nik Daubni, koji je radio na filmovima poput "Inception", "Pacific", "Mission: Impossible III", "Coriolanus"…

Osim u Velikoj sali DOB-a, Festival se održava i u Studentskom kulturnom centru Kragujevca, Kulturnom centru Pančevo, Domu kulture Čačak, Kulurnom centru Vrnjačke Banje, Otvorenom univerzitetu u Subotici, kulturnim centrima u Kikindi, Zrenjaninu i Vršcu, te u Centru za kulturu Valjevo.

Program se nalazi u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Braća Koen na čelu žirija 68. Kanskog festivala



Braća Džoel i Itan Koen, nagrađivani američki reditelji, predsedavaće žirijem 68. Filmskog festivala u Kanu, saopštili su 20. januara organizatori.

Kanski filmski festival tako će prvi put u istoriji imati dvojicu predsednika žirija.

Braća Koen poručila su da su sa zadovoljstvom prihvatili poziv predsednika i direktora Filmskog festivala u Kanu, te da se raduju novoj dužnosti i prilici da gledaju u Kanu filmove iz celog sveta.

“Kan je važan festival za nas od početka naših karijera. Predsedavati žirijem je posebna čast, posebno što nikada nismo predsedavali bilo čemu”, poručila su braća Koen, koja trenutno snimaju film “Hail Caesar!” sa Džordžom Klunijem, Kristoferom Lambertom, Skarlet Johanson, Tildom Svinton…

Braća Koen su 2013. godine dobila Gran pri žirija festivala u Kanu za film “Inside Llewyn Davis”, kao i 2011. za “Čovek koji nije bio tu”, dok su 1991. osvojili Zlatnu palmu filmom “Barton Fink”.

Braća Koen trijumfovala su 2008. godine na 80. dodeli Oskara krimi dramom “Nema zemlje za starce”, koja je osvojila nagrade Američke filmske akademije za najbolji film, režiju, adaptirani scenario i sporednu ulogu Havijera Bardema.

Oskara za najbolji originalni scenario dobili su i za film “Fargo” (1996). Među njihovim zapaženim filmovima su “Ozbiljan čovek” (2009), “Spaliti posle čitanja” (2008), “Veliki Lebovski” (1998)…

Kanski festival objaviće program u aprilu, a biće održan 68. put od 13. do 24. maja.

Festivalski sajt je festival-cannes.com

(SEEcult.org)

8. Kustendorf u Drvengradu



Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf, čiji je osnivač Emir Kusturica, predstavlja od 21. do 26. januara na Mokroj Gori program studentskih filmova u trci za nagrade, uz retrospektivu velikana i nove filmove renomiranih autora, koji tradicionalno drže i radionice, te debitantska dela autora koji autentičnim izrazom stupaju u svet filma.

Među zvezdama osmog Kustendorfa, koji će otvoriti ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, najavljeni su ruski reditelji Nikita Mihalkov i Andrej Končalovski, te Alfonso Kuaron iz Meksika i Bertran Tavernije.

Na osmom Kustendorfu biće i predsednica Britanskog filmskog instituta Amanda Nevil, meksičko-američki filmski producent Aleks Garsija i francuska filmska producentkinja Klodi Osar, kao članovi međunarodnog žirija takmičarskog programa. Nagradu za najbolju fotografiju “Vilko Filač” dodeliće švedski direktor fotografije mađarskog porekla Ištvan Borbaš i srpski direktor fotografije Goran Volarević.

Takmičarski program osmog Kustendorfa čini 17 filmova iz Češke, Slovačke, Holandije, Islanda, Rumunije, Izraela, Hrvatske, Nemačke, Belgije, Francuske, Mađarske, Egipta, Rusije, SAD i Srbije.



Među njima je i “Ringišpil”, srpsko-švajcarska koprodukcija mladog domaće autora Luke Popadića, a iz regiona učestvuje i “Tlo pod nogama” Sonje Tarokić iz Hrvatske.

Nastavljajuci misiju afirmisanja autorskog naspram komercijalnog filma, posebno holivudske produkcije, Kustendorf u programu “Savremene tendencije” prikazuje neke od najbolјih filmova renomiranih autora, koji tradicionalno drže i radionice. Najavljeni su filmovi “Bele noći poštara Alekseja Trjapicina” za koji je Končalovski nagrađen Srebnim lavom u Veneciji, zatim pobednički film Mostre - “Golub sedi na grani razmišlјajući o postojanju” Roja Andersona, “Vlasnici” Adilkana Jeržanova, koji je takodje najavljen kao gost, te omnibus “Razgovori sa bogovima”, sastavlјen od kratkih filmova Gilјerma Arijage, Hektora Babenka, Aleksa de la Iglesije, Bahmana Gobadija, Amosa Gitaija, Emira Kusturice, Mire Nair, Hidea Nakate i Vorika Torntona.



Biće prikazan i novi film ruskog reditelјa Mihalkova “Sunčanica”, čija je svetska premijera bila nedavno u Beogradu, a Kusturica ga je opisao kao “jedan od najvećih artističkih poduhvata”.

Končalovski je zastupljen i u programu “Retrospektiva velikana” filmovima “Romansa o zaljubljenima” (1974) i “Marijini ljubavnici” (1984), uz filmove “Oko ponoći” (1986) Tavernijea, “Arizona Drim” (1993) Kusturice, “Potomci” (2006) Kuarona, te nemi film “U noći” (1929) Šarla Vanela.



Program “Novi autori”, koji predstavlјa debitantske dugometražne filmove reditelja koji autentičnim filmskim izrazom stupaju u svet filma, sastavlјen je od dva igrana i jednog dokumentarnog filma. Njihovi autori su prethodnih godina prikazivali svoje kratke filmove na Kustendorfu.

Igranim filmom “Otvoreni kavez” debituje Siniša Galić, kao i Gilberto Gonzales Penjila, režiser filma “Hrčci”, dok će Goran Stanković prikazati dokumentarac “U mraku”.



Kao i proteklih godina, svake večeri će, nakon projekcija i radionica, biti održani koncerti muzičkih grupa, pa će jedinstvenoj atmosferi noćnog života Kustendorfa ove godine doprineti rumunski orkestar Taraf de Hajduks, srpska bluz gitaristkinja koja živi i stvara u Memfisu Ana Popović, ruska violinistkinja Alјona Bajeva, domaći rok sastav Partibrejkers i moldavski trubač Adam Stinga u pratnji Big benda RTS-a.

Kusturica je nedavno na konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture istakao značaj Kustendorfa kao jednog od retkih festivala u svetu koji “nemaju crveni tepih i na kojem ljudi koji dolaze nisu lutke, nego autori koji slave film”. Podsetio je i da je Kustendorf nastao pre osam godina na inicijativu njegove ćerke Dunje Kusturice, koja je i selektorka takmičarskog programa, kao i da je cilj očuvanje umetničkog filma zbog opšteg trenda komeracijalizacije.

Ministar kulture Ivan Tasovac istakao je da je Kustendorf “veći od filma” i dodao da je za Ministarstvo kulture “ogromna čast i zadovoljstvo što ima pokroviteljstvo nad jednim tako značajnim festivalom".



Tasovac će biti ponovo gost na Kustendorfu, a između ostalog, učestvovaće i na prezentaciji programa Filmskog centra Srbije za 2015. godinu, uz v.d. direktora Snežanu Marić, predsednicu UO FCS-a Nadu Popović Perišić, te Kusturicu, koji je takođe član UO FCS-a.

Kusturica je dobijao podršku Ministarstva kulture od osnivanja Kustendorfa, koji organizuje njegovog preduzeće “Rasta internacional”, a održava se i pod pokrovitelјstvom Mećavnik grada i TNSO.

Prošle godine među gostima Kustendorfa su bili Paolo Sorentino, Aleksandros Avranas, Asgar Farhadi i Jurij Bikov, a u konkurenciji 15 filmova, Zlatno jaje pripalo je slovačkom filmu “Postavka” Andreja Kolenčika i Petera Beganjija o muzejskim radnicima u malom mestu koje je ekonomski procvat zaobišao.



Tradicionalna dobrodošlica gostima Kustendorfa biće iskazana ove godine narodnim nošnjama iz Janja i Prizrena. Goste će dočekivati Bojana i Stefan, članovi CKUDM “Veselin Masleša” iz Banjaluke. Reč je o autentičnim srpskim narodnim nošnjama, čiji su pojedini delovi stari i više od sto godina.

Festivalski sajt je http://kustendorf-filmandmusicfestival.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE.

(SEEcult.org)

Australijski festival u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka predstavlja od 21. do 25. januara Festival australijskog filma koji obuhvata desetak ostvarenja nastalih tokom 2000-ih godina, a potpisuju ih reditelji Elisa Daun (Elissa Down), Rob Sič (Sitch), Ričard Roksburg (Richard Roxburg), Katriona Mekenzi (Catriona McKenzie), Rej Lorens (Ray Lawrence), Kriv Stenders, Vejn Bler (Wayne Blair) i Baz Lurman (Luhrman).

Festival će svečano otvoriti ambasadorka Australije Julia Fina, a program počinje filmom “Crni balon” (2008) Elise Daun – pričom o uklapanju, otkrivanju lјubavi i prihvatanju porodice, koja će biti reprizirana i u završnici.

“Crni balon” govori o 15-godišnjem Tomasu koji se porodicom seli u novu kuću. Kako treba da krene u novu školu, važno mu je samo da se dobro uklopi. Nјegova majka ostaje u drugom stanju i mora da se odmara, pa mu otac Sajmon predaje veću brigu o autističnom starijem bratu Čarliju. Čarlijevi neobični trikovi vode Tomasa na emotivno putovanje koje izaziva da sve potisnute frustracije u vezi sa bratom izbiju na videlo u priči koja je duhovita, izazovna i topla.

Posetioci će, uz besplatan ulaz, moći da vide do 25. januara i filmove “Antena” (2000) Roba Siča, “Romulus, moj otac” (2007) Ričarda Roksburga, “Dečak satelit” (2012) Katrione Mekenzi, “Crveni pas” (2011) Kriva Stendersa, “Džindabajn” (2006) Reja Lorensa, “Safiri” (2012) Vejna Blera i Lurmanovu “Australiju”, koprodukciju sa SAD i Velikom Britanijom, s Nikol Kidman (Nicole) i Hjuom Džekmenom (Hugh Jackman) u glavnim ulogama.

Sičov film “Antena” govori o ulozi Australije u sletanju Apollo XI na Mesec 1969. godine, a glavnu ulogu tumači Sem Nil (Neill).

“Romulus, moj otac” je priča zasnovana na istoimenim memoarima Raimonda Gaite, a prati odnos Romulusa, rumunskog imigranta iz Markovca u Srbiji i njegove žene, te njihovu borbu tokom podizanja sina Rejmonda. Film govori o neverovatnoj lјubavi koja slavi neraskidivu vezu oca i sina. Romulusa igra Erik Bana (Eric), njegovu ženu Kristinu Franka Potente, dok sina igra Kodi Smit Makfi (McPhee).

“Crveni pas” zasnovan je na istinitoj priči o psu koji je ujedinio lokalnu zajednicu dok je lutao australijskim predelima u potrazi za svojim davno izgublјenim gospodarem.

“Džindabajn” je priča o ubistvu i braku - snažan i originalan film o stvarima koje nas progone, u kojem glavne uloge tumače Lora Lini (Laura Linney), Gebrijel Birn (Gabriel Byrne), Debora Li Furnes (Deborra-Lee Furness) i Džon Hauard (John Howard).

Posetioci Kinoteke imaju priliku da pogledaju i film “Safiri” o tri devojke koje nikad nisu kročile van Australije sve dok nisu izvučene iz zabačene aboridžinske misije tokom haosa 1968. godine i predstavlјene kao australijski odgovor na Suprems, te bačene u džungle Vijetnama da zabavlјaju trupe. U toj muzičkoj komediji sa elementima drame glavne uloge tumače Kris O' Daud (Chris O' Dowd), Debra Mejlmen (Deborah Mailman), Džesika Mauboj (Jessica Mauboy) i Šari Sebens (Shari Sebbens).

“Dečak satelit” je film o Pitu, dečaku koji živi sa dedom u starom napuštenom bioskopu u pustinji. Kada bioskopu zapreti rušenje, desetogodišnji Pit odlazi u grad sa najbolјim drugom da pokuša da spase svoj dom. Ali, dečaci će se izgubiti u pustinjama Australije. Oni su izgladneli i žedni, a Pit je primoran da se seti nekih veština o preživlјanju u pustinji kojima ga je naučio njegov deda…

Festival se završava filmom “Australija”, čija se radnja događa u severnoj Australiji početkom Drugog svetskog rata. Engleska aristokratkinja, koju igra Nikol Kidman, nasledila je imanje veličine Merilenda. Kada drugi veleposednici pokušaju da joj otmu imanje, ona će sklopiti savez sa hrabrim stočarom (Hju Džekmen).

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

N. Pavlović / SEEcult.org

Flotel Europa na Berlinalu



Dansko-srpska koprodukcija, dugometražni dokumentarni esej-film “Flotel Europa” reditelja Vladimira Tomića (Danska), imaće svetsku premijeru na 65. Berlinalu, u programu “Forum”.

Film je sastavljen od ličnog VHS arhivskog materijala koji je snimila grupa izbeglica iz Bosne i Hercegovine između 1992. i 1994. godine, tokom njihovog zajedničkog života na ogromnom brodu ukotvljenom u luci u Kopenhagenu. Koristeći se tim materijalom i naracijom, “Flotel Europa” govori o rediteljevom odrastanju u toj neobičnoj sredini.

Montažu potpisuje Srđan Keča, nagrađivani mladi reditelj iz Srbije (Pismo ocu, Posle rata, Miraž), koji je i producent filma “Flotel Europa” uz Selmu Jusufbegović. Za zvuk su odgovorni Alex Pavlović i Sune Karsberg, a za obradu slike Riko Hojland Hansen.

Prema sinopsisu, talas izbeglica iz rata u Bosni i Hercegovini stigao je 1992. i do Danske. Izbeglički kampovi su se brzo napunili, pa je Crveni krst dovukao ogroman brod u kanale Kopenhagena. Flotel Europa postao je privremeni dom za hiljadu ljudi dok su čekali odluke o njihovim zahtevima za azil. Među njima je bio i 12-godišnji dečak Vladimir, koji je pobegao iz Sarajeva s majkom i starijim bratom. Proveli su dve godine u limbu Flotela Europe.



Dve decenije kasnije, Vladimir Tomić vodi gledaoce na put odrastanja na tom brodu, ispunjenom ehoima rata - i drugim stvarima koje čine jednu adolescenciju.

Dugometražni niskobudžetni film “Flotel Europa” stvaren je u koprodukciji UZROK-a i Danskog filmskog instituta, uz podršku Danskog državnog fonda za umetnost i Filmskog centra Srbije.

Berlinski filmski festival prikazaće u 65 izdanju od 5. do 15. februara oko 400 filmova, a biće svečano otvoren svetskom premijerom filma “Nobody Wants the Night” španske rediteljke Izabel Koikset, sa Žilijet Binoš u glavnoj ulozi.

(SEEcult.org)