Filmske novosti...

Ruševine stvarnosti



Festival Slobodna zona počeo je 7. novembra u Sava centru u Beogradu filmom “20.000 dana na Zemlji” o Niku Kejvu, uz osvrt ovogodišnjeg gosta-selektora Borisa Budena na istorijski kontekst u kojem se ovaj deo Evrope nalazi 25 godina posle pada Berlinskog zida, a opisao ga je kao ruševinu stvarnosti i ocenio da se ne treba više nadati bilo kakvom boljitku.

Buden je naveo da je 25-godišnjica pada Berlinskog zida na neki način zatvorila pun krug i da to znači da, kada se danas osvrćemo unatrag, “to što vidimo nisu više ruševine komunizma, već ruševine postkomunizma, ruševine ove stvarnosti u kojoj živimo i za koju smo živeli tih 25 godina”.

Prema njegovim rečima, pad Berlinskog zida zato i nije istorijski događaj koji oblikuje našu epohu, već naprotiv, to je osvešćenje da se za tih 25 godina došlo u neku vrstu slepe ulice.

“Živimo u ruševinama stvarnosti”, rekao je Buden, filozof i publicista iz Zagreba, koji živi u Berlinu.



“Demokratija za koju smo svi verovali da će doći i da će nam od tada pa do beskonačnosti osiguravati blagostanje, sigurnost, toleranciju i prosperitet - ta priča je završena. Zavrsena je i priča o tzv. kapitalističkoj ekonomiji, baziranoj na privatnom vlasništvu i tzv. slobodnom tržištu. Znamo da je kriza otišla tako daleko da to nije put. U rasulu je nacija, nacionalna kultura, naše nacionalne istorije su u rasulu, treba vremena da shvatimo šta to rasulo znači, ali to se ne može spasiti. U rasulu je taj svet koji smo očekivali pre 25 godina – svet tolerancije, mira, održivog napretka u okviru zakona. Taj svet više ne postoji”, rekao je Buden.

Prema njegovim rečima, 25 godina živeli smo u uverenju da je utopija iza nas, da živimo u postutopijskoj stvarnosti.

“Proces tranzicije imao je unapred jasan cilj – da dostignemo one koji su bili navodno pametniji, bolji, srećniji, prosperitetniji, ekonomičniji, zapadniji, kako god. Taj ceo proces tranzicije je završen, a nismo nigde došli. Ponavljati danas tu priču koja se ponavlja već 25 godina – još malo, hajde, sutra će, još zadnji napor, ako ne sutra, prekosutra, pa prekosutra… Ja mislim da je došlo vreme, povodom ove 25-godišnjice, da kažemo: 'Dosta. Neće biti bolje'”, rekao je Buden, ispraćen aplauzom.



Buden je rekao i da je u Ukrajini - zemlji koja se raspada zbog evropsko-atlantskog imperijalizma sa jedne i carističko-staljinističkog sa druge strane, oligarsko-politička elita došla na ideju da želi da izgradi 1.500 kilometara dug zid na granici sa Rusijom. Bio bi od čelika, navodno je EU spremna da uloži 200 miliona evra, a trebalo bi izgraditi sa kulama za nadgledanje, pojasom ničije zemlje kao u slučaju Berlinskog zida, sa bodljikavom žicom, pozicijama za tenkove, topove…

Stoga, kako je dodao, zid nije srušen, već su zidovi umnoženi, izokrenuli su se…

“Mi živimo u zidovima. Živimo u jednom vremenu istorijske neizvesnosti i to je taj kontekst unutar kojeg ćete uživati u ovom festivalu, a nadam se da nećete samo uživati, nego i misliti”, poručio je Buden, koji je time najavio i diskusioni program Slobodne zone Noćni razgovori koji će biti održavan u Dvorani Kulturnog centra Beograda od 23 sata, a počinje 8. novembra razgovorom Budena i istoričarke Olivere Milosavljević o memoriji i nasilju.



Uoči filma “20.000 dana na Zemlji” Ijana Forsajta i Džejn Polard, u kojem Nik Kejv govori o svojim pogledima na život i svet, procesu rada, porodici, slavi i potrebi za transformacijom, publici su se obratili i selektori Branka Pavlović i Rajko Petrović, koji su najavili do 11. novembra 26 filmova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

“Ovo je tačno 3285. dan Slobodne zone na Zemlji i nadamo se da ćemo dočekati 20.000 dana filmskog festivala Slobodna zona”, rekla je Branka Pavlović, zahvaljujući i učesnicima Slobodne zone junior, osnovcima i srednjoškolcima koji su prisustvovali programima u školama, kao i publici festivalske turneje širom Srbije, a posebno vernoj publici u Beogradu.

Direktor festivala Rajko Petrović rekao je da je, zbog smanjenog budžeta, ove godine na programu 26 filmova – umesto dosadašnjih četrdesetak, ali je naglasio da su svi visokog nivoa kvaliteta i izdvojio nekoliko, među kojima su i “Ljubavna odiseja” Tatjane Božić i “Suđenje u Mađarskoj” Ester Hajdu, koje su gošće jubilarne Slobodne zone.



Petrović je posebno zahvalio donatorima – Ministarstvu kulture i informisanja Srbije, holandskom fondu Movies that matter, Sekretarijatu za kulturu Beograda, Francuskom institutu i, posebno, Rekonstrukciji - Ženskom fondu, koji godinama podržava Slobodnu zonu, a ona se trudi da baci svetlo i na položaj žena u savremenom svetu

Za sada su rasprodate obe projekcije filma “Boyhood”, a organizatori su najavili dodatne projekcije tog filma.

Karte za projekcije u Dvorani KCB-a i Doma omladine Beograda u prodaji su po ceni od 300 dinara. Za projekcije fimova u programu “Top 10” u Kinoteci karte se mogu kupiti sat vremena pre početka projekcije po ceni od 200 dinara.

U Novom Sadu karte za svečano otvaranje mogu se kupiti po ceni od 300 dinara na blagajni bioskopa Arena, a ostale koštaju 250 dinara, dok za projekcije u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine treba izdvojiti 150 dinara. U Nišu karte za svečano otvaranje u bioskopu “Vilin grad” u prodaji su po ceni od 260 dinara, a za projekcije u Niškom kulturni centru koštaju 100 dinara.

Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Atrakcije 20. FAF-a



Festival autorskog filma prikazaće u glavnom programu jubilarnog, 20. izdanja, koje će biti održano od 26. novembra do 3. decembra u Beogradu, 21 ostvarenje, uključujući pobednike svetskih filmskih festivala, nova dela reditelja koje publika voli i odlično poznaje, kao i zanimljive naslove koji pokazuju nove tokove u autorskom filmu.

Među filmovima u glavnom programu 20. FAF-a najavljeni su “Čuda” italijanske rediteljke Aliće Rorvaher, dobitnik Gran pri žirija u Kanu, zatim kanski pobednik “Zimski san” turskog reditelja Nurija Bilge Džejlana, te pobednik Berlinala “Crni ugalj tanak led” kineskog reditelja Diao Jinana, kao i dobitnik Zlatnog lava u Veneciji "Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju" Roja Andersona.

Najavljeni su i nagrađivani filmovi iz Kana “Party Girl” (Zlatna kamera), “Levijatan” Andreja Zvjaginceva (nagrada za scenario), “Zbogom jeziku 3D” Žan-Lika Godara (nagrada žirija) i novi film Gzavijea Dolana “Mamica”, koji je ove godine podelio nagradu žirija u Kanu sa kultnim Godarom. "U svom prvom filmu želeo sam da ubijem svoju majku“, a u "poslednjem filmu tražim njenu osvetu", rekao je Dolan. Vešto snimljen i estetski šokantan, film "Mamica" poseduje istu energiju kao prethodni Dolanovi filmovi, ali kanalisanu tako da izazove veći efekat nego ikada.



Organizatori 20. FAF-a najavili su 11 gostiju iz raznih delova sveta, među kojima su i nagrađivana nemačka glumica i scenaristkinja Ana Brugerman i američki reditelj Kater Hodjern, nagrađen u Sandensu za ostvarenje “Ribari bez mreža” za najbolju režiju. Film je nastao na osnovu istoimenog kratkometražnog rediteljevog projekta, takođe nagrađenog u Sandensu, a sniman je u Istočnoj Arfici sa somalijskim naturščicima. Debitant kada je u pitanju dugometražni film, Hodjern kombinuje visokoprofilni triler sa intimnim, slojevitim kvalitetima umetničkog filma, upoznajući publiku sa piratima kao ljudima, humanizujući ih kroz prikaz njihovih moralnih dilema i razorne unutrašnje borbe.



Publika FAF-a biće u prilici da uživa i u nekoliko pratećih programa – “Bande a Part” i “Off Holywood” u Dvorani Kulturnog centra Beograda, kao i u retrospektivi nemačkog producenta Karla Baumgartnera u Jugoslovenskoj kinoteci, te u posebnom programu filmova finskog reditelja Akija Kaurismakija.



U Parobrodu će biti prikazano šest muzičkih dokumentaraca, među kojima je i film “20.000 dana na Zemlji” o Niku Kejvu, kojim počinje deseta Slobodna zona, te biografski film o južnoafričkoj pevačici i velikom borcu protiv aparthejda Mirijam Makebi “Mama Afrika” Mike Kaurismakija.

Glavna sala festivala i ove godine biće Dom omladine Beograda, a program će biti održan i u Dvorani KCB-a, Jugoslovenskoj kinoteci i njenom Muzeju, te u bioskopu “Fontana”, Parobrodu i Domu kulture “Studentski grad”.



Ostvarenja koja će biti prikazana na 20. FAF-u drugačija su od većine filmova sa redovnog bioskopskog reperotoara - ne teže pukoj zabavi, već traganju za dubljom, istinitijom i kompleksnijom slikom današnjeg sveta i čoveka.

Prošle godine, na 19. FAF-u, Gran pri “Aleksandar Saša Petrović” osvojio je pobednički film Berlinala “Pozicija deteta” rumunskog reditelja Kalina Petera Necera. Necer je bio specijalni gost na zatvaranju 19. FAF-a, na poziv svog kolege i predsednika festivalskog Saveta Srdana Golubovića. FAF je bio i u znaku Italije, s obzirom da ga je otvorio italijanski reditelj Đanfranko Rozi, pobednik 70. Mostre dokumentarcem “Sveti GRA” o životu duž autoputa koji okružuje Rim.

FAF godišnje poseti više od 20.000 gledalaca.

Organizatori su najavili da će uskoro objaviti celokupan program na festivalskom sajtu faf.rs.

(SEEcult.org)

Slobodna zona na bis



Filmski festival Slobodna Zona organizuje 11. i 13. novembra u Beogradu, usled ogromnog interesovanja i rasprodatih ulaznica, reprizne projekcije filmova za koje se tražila karta više.

U Domu omladine Beograda 11. novembra biće reprizno prikazan film “Boyhood″ Ričarda Linklejtera, koji će imati još dve reprize i 13. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda, a u Novom Sadu će premijerno biti prikazan 12. novembra u bioskopu Arena.

U Dvorani KCB-a 13. novembra će biti prikazani i filmovi “So zemlje” Vima Vendersa i “20 000 dana na Zemlji” Ijana Forsajta i Džejn Polard, dokumentarac o životu i stvaralaštvu Nika Kejva, kojim je deseta Slobodna zona svečano i počela 7. novembra u punoj Velikoj dvorani Sava centra.

Cena ulaznice za sve projekcije je 300 dinara.

Deseta Slobodna zona prikazuje ukupno 26 filmova, a kao i prethodih godina, publika glasa za najbolje.

Ponovo će biti dodeljena i nagrada za najbolju recenziju jednog od filmova sa festivala.

Slobodna zona organizuje i nagradni konkurs “Fotkaj za jubilej” za karte za 11 filmskih projekcija.

Jubilarno izdanje Slobodne zone podržali su Ministarstvo za kulturu i informisanje Srbije, fond Movies that matter, Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski institut, Sekretarijat grada Beograda i Taff line!

Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

Fil(m)harmonija i Čaplin



Bioskop Europa u Zagrebu obeležava 125-godišnjicu rođenja legendarnog Čarlija Čaplina (Charlie Chaplin) projekcijama njegovog kultnog nemog filma “Cirkus”, uz pratnju orkestra Zagrebačke filharmonije pod vođstvom dirigenta Krešimira Batinića.

“Cirkus” (1928) je smatran jednom na najboljih filmskih komedija uopšte, a osim što je u filmu glumio, režirao, producirao te komponovao muziku, Čaplin je sam izveo i većinu akrobatskih scena, neretko sa nekoliko stotina ponavljanja.

Publika je pozvana da uživa u muzičko-filmskom spektaklu i otkrije zašto su nemi filmovi u pratnji orkestra Zagrebačke filharmonije postali hit.

Svečana premijera zakazana je za 20. novembar, a reprize su naredna dva dana u bioskopu Europa dva termina.



Time se nastavlja ciklus “Fil(m)harmonija”, koji je započet legendarnim filmovima “Nosferatu” i “Oklopnjača Potemkin”.

Crno-beli film “Cirkus” priča je o siromašnom i gladnom Skitnici koga u cirkusu zamenjuju za džepara. Bežeći od policajaca koji jure za njim, on izvodi urnebesne napore kako bi im umaknuo, te nehotice postaje hit tačka. Nakon toga, vlasnik cirkusa poželi da ga angažuje za stalno i tek tada započinju prave avanture tog antijunaka.

Čaplin je za taj film primio i svog prvog Oskara, na prvoj ikada održanoj ceremoniji te nagrade Američke filmske akademije.

Projekcijom “Cirkusa” u pratnji Zagrebačke filharmonije obeležava se i stogodišnjica postojanja lika Skitnice.

(SEEcult.org)

Titova strast prema filmu



Izložba “Velika iluzija - Tito i 24 miliona metara filmske trake”, svečano otvorena 10. novembra u Muzeju istorije Jugoslavije (MIJ) u Beogradu, posvećena je velikoj strasti doživotnog predsednika SFRJ Josipa Broza Tita prema svim vrstama pokretnih slika - filmu, žurnalima i drugim filmskim i dokumentarnim sadržajima.

Okosnicu projekta čini pažljivo vođena evidencija filmova koje je Tito pogledao od 15. marta 1949. do 16. januara 1980. godine,

Izložbu je otvorio ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac, a posebna gošća bila je slavna srpska glumica Milena Dravić. Publici su se obratili i autori izložbe – kustoskinja MIJ Marija Đorgović i muzejski savetnik Momo Cvijović, kao i direktorka MIJ Neda Knežević.

Posetioci MIJ imaju priliku da u nesvakidašnjim terminima od 17 do 22 časa vide tu izložbu, kao i odabrani filmski program.



Kompletan ambijent, kao i prikazivanje izložbe u večernjim časovima, stvaraju utisak odlaska u bioskop, što je koncept zabave koji polako izumire i odlazi u istoriju. Na taj način aktuelizuje se sadašnji trenutak, a posetioci podsećaju na činjenicu da je muzej mesto gde se ta istorija čuva i interpretira.

“Velika iluzija” paralelno prati dva nivoa “realnosti” - sa jedne strane projekat sledi impresivnu listu gledanih filmova, dok sa druge pruža uvid u snimanje dokumentarnog filma “Tito – Zapisi filmskog snimatelja”.



Na izložbi je interpretirana muzejska i arhivska građa, kao i filmski i video materijal. Pored mnoštva inserata, dokumenata i fotografija, posetioci mogu da vide i rekonstrukciju ćoška u kojem se Tito iz dana u dan prepuštao omiljenoj aktivnosti, koja je opisana i u dokumentarnom filmu “Cinema Komunisto” Mile Turajlić.

U okviru filmskog programa izložbe, u bioskopskoj sali MIJ biće emitovano 40 filmova u sedam selekcija (Filmovi koje nije voleo, Filmovi odlikovanih režisera, Na krilima avanture, Noć posle teškog dana, Ka nepoznatim svetovima, Tito i film i Evropa u plamenu), dok je odabir gosta selektora, hrvatskog reditelja Rajka Grlića, specijalna osma selekcija.



“Velika iluzija” je izložba o Titu kao gledaocu, ali i o njemu kao glumcu, režiseru u senci i najmoćnijem producentu.

Tito je gledao u proseku 280 filmova godišnje, i to u svim svojim rezidencijama - pokretnim i nepokretnim.

Izložba svedoči i o njegovim susretima sa najvećom filmskom elitom druge polovine 20. veka – Simon Sinjore, Ivom Montanom, Sofijom Loren, Elizabet Tejlor, Vivijen Li, Orsonom Velsom, Ričardom Bartonom i Lorensom Olivijeom. Takođe, predstavlja ga kao državnika koga filmovi odmaraju i zabavljaju, o kojima zna da kaže i “prosto čovjeku pamet stane”, ali koji zna i da njima propagira, prodaje, da mu služe u edukativne svrhe, ali i kao dobra priprema kad putuje i kad mu neko dolazi u posetu.



Materijal koji je korišćen u postavci izložbe pripada fondu MIJ, Jugoslovenskoj kinoteci, Arhivu Jugoslavije i Filmskim novostima i Dunav filmu.

Izložba će biti otvorena u MIJ do 18. decembra.

(SEEcult.org)

So zemlje pobednik 10. Slobodne zone



Dokumentarni film “So zemlje” Vima Vendersa proglašen je najboljim na desetom izdanju festivala Slobodna zona, na osnovu glasova publike.

Pobednički film desete Slobodne zone "So zemlje", čije su projekcije bile rasprodate i u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, vizuelni je omaž angažovanom brazilskom fotografu Sebastiaou Salgadu, koji je proputovao svet i bio svedok nekih od najznačajnijih događaja u novijoj istoriji.

Prema glasovima publike Slobodne zone, na drugom mestu je igrani film “Boyhood” Ričarda Linklajtera, a sledi dokumentarac “20.000 dana na Zemlji” Ijana Forsajta i Džejn Polard o Niku Kejvu, kojim je Slobodna zona svečano i otvorena 7. novembra.

Četvrto mesto zauzeo je film “U potrazi za Vivijen Majer” Džona Malufa i Čarlija Siskela, a peto mesto je pripalo filmu “1971” Džoane Hamiliton.

Filmski festival Slobodna zona posetilo je u osam bioskopa u tri grada više od 23.000 gledalaca, a zatvoren je pred punom salom Dvorane Kulturnog centra filmom “O konjima i ljudima” islandskog reditelja Benedikta Erlingsona.

Slobodona zona prikazala je 26 igranih i dokumentarnih filmova, a najveću posećenost zabeležili su filmovi “Boyhood”, “20.000 dana na Zemlji”, “So zemlje”, “Potraga za Vivijen Majer”, “Motivacija: nula”, “Povratak u Homs”, “Ljubavna odiseja”, “Potraga za Felom” i “Da li je visok čovek srećan?”

I ove godine Slobodna zona, u saradnji sa Naxi radijom i SAE institutom, dodeljuje nagradu za publiku za tri najbolje kritike/recenzije/kratka eseja o jednom od filmova koje je prikazala.

Kratku recenziju ili osvrt na film u slobodnoj formi, ne dužoj od 3.000 karaktera, treba poslati sa kontakt podacima do 10. decembra na adresu: recenzija@freezonebelgrade.org.

Jubilarno festivalsko izdanje podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Movies that matter, Rekonstrukcije Ženski fond, Francuski institut, Sekretarijat grada Beograda i Taff line!

(SEEcult.org)

9. Pravo ljudski



Filmski festival Pravo ljudski u Sarajevu, koji promoviše nezavisna, kreativna i angažovana dokumentarna ostvarenja poznatih, ali i mladih autora, predstavlja u devetom izdanju više od 80 filmova iz tridesetak zemalja, a posvećen je temi socijalne pravde.

Deveti Pravo ljudski, koji se održava od 12. do 17. novembra na više lokacija, počeo je filmom “Videogrami revolucije” Haruna Farockija, baziranim na amaterskom video snimku i materijalima koje je Rumunska nacionalna televizija emitovala nakon što su je u decembru 1989. godine demonstranti okupirali. Ti audio i video zapisi svedoče o revoluciji u kojoj je televizija odigrala ključnu ulogu, a borba za radnička prava svrgnula režim Nikolaua Čaušeskua.

Takmičarski program “Extra muros” ponudio je deset ostvarenja, počev od francuskog filma “Uz vodu sa juga na sever” (Antoine Boutet) o najvećem svetskom projektu preusmeravanja vode koji se pruža između južne i severne Kine i koji je rezultirao time da cement nadvisuje travnate površine, pa reke napuštaju svoja korita, a pustinje postaju šume.

Među filmovima u programu “Extra muros” su i “Tajna” (cyop&kaf) o tradiciji, ritualu i avanturističkoj igri koju deca Napulja prenose sa kolena na koleno, a spolja deluje kao isuviše opasan vandalski čin, zatim tragikomična holandsko-belgijska oda neuspehu “Ne Me Quitte Pas” (Sabine Lubbe Bakker i Niels van Koevorden) o seocetu u Belgiji u kojem Bob i Marcel dele samoću, smisao za humor i žudnju za alkoholom, te američki film “Velika poplava” (Bill Morrison) o izlivanju Misisipija 1927. godine. Tu je i belgijski film “Uzgajanje prašine” (Sarah Vanagt), alžirsko-francuski “Prokleti grah” (Narimane Mari), koprodukcija Češke, Poljske i Slovačke “Gottland” grupe autora, kao i slovenački “Karpoputnik” Matjaža Ivanišina koji posle 40 godina snima istim vojvođanskim predelima kojima je Karpo Godina prošao početkom 70-ih, na vrhuncu jugoslavenskog “Crnog talasa”. Tim povodom prikazan je i film “Zdravi ljudi za razonodu” Godine iz 1971.

U takmičarskom programu je i libansko-katarski film “Septembarske priče” (Sarah Francis), te “Salome” (Yrsa Roca Fannberg).

Žiri programa “Extra muros” čine spisateljica, filozofkinja i filmska kritičarka Dana Linssen iz Holandije, festivalski selektor i filmski kritičar
Francesco Giai Via iz Italije, sarajevska filmska autorka Ines Tanović, britanski filmski i video umetnik John Smith i filmska kustoskinja i prevodilac Katja Wiederspahn, članica queer-feminističkog prevodilačkog kolektiva gender et alia u Beču.

Deveti Pravo ljudski festival predstavlja i selekciju re:versus, koja daje presek najboljih svetskih dokumentarnih ostvarenja, a obuhvata šest naslova čije se teme kreću od pitanja emigranata u Evropi, preko porodice, odrastanja i religije, do posledica industrijskog i tehnološkog progresa.

Pravo ljudski i ove godine obuhvata program za mlade “Zumiraj prava”, koji je ponudio 25 ostvarenja, a otvoren je 14. novembra u art kinu Kriterion izložbom fotografija “Budućnost je sada” i filmom “Posebna potreba” italijanskog reditelja Carla Zorattija.

Filmovi odabrani za program “Zumiraj prava” dolaze iz 10 zemalja, a govore o temama kao što su stigmatizacija društva, nerazumevanje porodice, apsurdi novog vremena, potraga za srećom i društveno otuđenje.

Moto “Budućnost je sada” odabran je, prema navodima organizatora, zato što žele da mladima kroz kreativne i edukativne sadržaje daju vetar u leđa, kako bi im pokazali da ta budućnost o kojoj pričaju stariji, u mladima leži već danas, a ne sutra.

Za zatvaranje programa “Zumiraj prava” 16. novembra odabran je film “Sepideh - Stremeći ka zvezdama” u režiji Berit Madsen iz Danske, koji govori o Iranki koja želi da postane astronautkinja i tako provodi noći istražujući tajne svemira, dok je njena porodica sve vreme pokušava da spusti na zemlju. Sepideh se, međutim, drži svojih snova, udružujući se sa Anousheh Ansari, prvom ženom koja je kročila u svemir.

Program “Zumiraj prava” obuhvatio je i radionice, školu kreativnog dokumentarnog stripa, koju vode Filip Andronik i Neven Misaljević, te trodnevnu radionicu vizualizaciju podataka i naracija u digitalnom okruženju, čiji su moderatori Srđan Keča i Uroš Krčadinac.

Sledeći tradiciju da pristup kulturi i obrazovanju treba bude dostupan svima, ulaz je i ove godine besplatan za sve projekcije u Kinu Meeting Point, Art Kinu Kriterion, Galeriji Duplex 100m2 i Gete institutu.

Prošle godine, na osmom Pravo ljudski festivalu pobedio je nemački dokumentarni film “Dalje od Wiezena”, koji prati tri mlada zatvorenika nakon puštanja na slobodu, dok je posebno priznanje dodeljeno bugarskom filmu “Cvetanka” o ženi koja je nadživela tri epohe moderne bugarske istorije: monarhiju, komunizam i demokratiju.

Posebno priznanje dodeljeno je filmu “Cvetanka” Youliana Tabakova za izvrsnu rekonstrukciju istorije Bugarske kroz ličnu priču protagonistkinje.

Festivalski sajt je pravoljudski.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Problem identiteta u post-YU dokumentarnom filmu



Problem identiteta u postjugoslovenskom dokumentarnom filmu tema je regionalne konferencije od 15. do 18. novembra u Domu kulture Studentski grad u Beogradu, koja je inspirisana doktorskom disertacijom i nedavno objavljenom studijom teoretičarke filma iz Poljske Magdalene Tutke-Gvožđ (univerziteti u Oslu i Krakovu).

Konferencija “Razbijeno ogledalo: problem identiteta u postjugoslovenskom dokumentarnom filmu” obuhvata retrospektivu dokumentaraca sa prostora bivše Jugoslavije i panel diskusiju u završnici.

Uz autorku istoimene doktorske disertacije i studije Magdalenu Tutke-Gvožđ, konferencija okuplja reditelje iz regiona kao što su: Boris Mitić, Goran Radovanović, Andrijana Stojković, Momir Matović, Goran Trenčovski, Đorče Stavreski, Mladen Matičević, Ivan Markov, Stefan Arsenijević, Jelena Stanković, Marko Kostić, Mihajlo Jevtić…

Studija Magdalene Tutka-Gvožđ, uz moderaciju Dunje Jelenković, biće predstavljena 16. novembra, a dan kasnije biće održano predavanje reditelja Mihajla Jevtića na temu “Case Study: Dokumentarni film u nastajanju ‘4 pasoša’”. Jevtić će govoriti o razvoju ideje gubitka identiteta i poreklu osnovnog koncepta filma, rediteljskom pristupu filmu - upotrebi arhivskog materijala i animacije, kao i produkcijskom pristupu filmu - međunarodnoj koprodukciji kao prirodnom konceptu za tu vrstu projekta.



Program konferencije obuhvata 17 filmova, među kojima su i dokumentarci koji su prikazivani i nagrađivani na filmskim festivalima širom sveta.

Među filmovima koji odražavaju etnički identitet su “Pretty Diana” (2003) Borisa Mitića i “Maketa” (2001) Gorana Radovanovicha, lokalni identitet ilustruju Radovanovićevi “Pileći izbori” (2005), “Koraci” (2006) Vladimira Perovića, “Velika očekivanja” (2005) Renate Poljak, “Zaboravljeni” (2004) Damira Čučića, “Sasvim lično” (2005) Nedžada Begovića, a mobilni identitet “Kuća” i “Muzej je otvoren samo praznicima” 92003) Andrijane Stojković, “Doma” (2007) Đorča Stavreskog. Nacionalni identitet tematizuju filmovi “(Po)rađanje jedne nacije” (1997) Momira Matovića, “Veruvam vo Makedonija” (2007) i “Duhot na tatko” (2010) Gorana Trenčovskog, a verski identitet “Pogledaj na život kroz moje oči” (2008) Marije Džidževe.



Za 18. novembar i završnicu konferencije najavljena je panel diskusija koju će moderirati autorka studije i Dunja Jelenković, a potom će biti prikazani filmovi koji se tiču granica identiteta – “Babice revolucije” (2006) Petre Seliškar i Branda Feroa, “Geto – tajni život grada” (1997) Mladena Matičevića i Ivana Markova, te “Beogradski zvuk” (2001) grupe autora (Stefan Arsenijević, Ivana Panić, Jelena Stanković, Andrijana Stojković i Marko Kostić; Marko Đilas, Maša Vukanović).

Posle projekcija, razgovore sa autorima vode Dunja Jelenković i Nemanja Babić.

Retrospektiva filmova i predavanja su, prema navodima organizatora, svojevrstan podsetnik za studente filmskih škola i ostalih fakulteta, jer je većina filmova nastala u vreme kada su bili školski đaci, a predstavlja autentičan i ponekad i personalan izraz autora dokumentarnog filma u vremenu posle raspada SFRJ.

Sajt DKSG-a je dksg.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Uručenje nagrada Jevtiću za Živku ministarku



Glumcu Goranu Jevtiću 19. novembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu biće uručene čak tri nagrade koje je nedavno dobio u Užicu, Vršcu i Rabrovu za tumačenje lika legendarne Živke u predstavi “Gospođa ministarka” Branislava Nušića.

Nakon predstave “Gospođa ministarka” Pozorišta “Boško Buha”, Jevtiću će biti uručena nagrada Ardalion za najbolјu žensku ulogu, koju je dobio na 19. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu “Bez prevoda” u Užicu, nagrada za najbolјu ulogu na festivalu 22. Vršačka pozorišna jesen i plaketa “Žanka Stokić” na 13. Pozorišnim svečanostima “Žanki u čast” u Rabrovu.

Jevtić se u “Gospođi ministarki”, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, probranim, ali i svedenim sredstvima igre nameće snažno i neupitno kao spiritus movens te predstave, navedeno je u obrazloženju nagrade Ardalion za najbolju žensku ulogu na 19. JPF-u. "Svojom ležernošću, snažnom osobnošću i prirodnošću na sceni, ne libeći se emocije, licem u lice s publikom otkriva nam svoju intimu koju hrabro i smelo ugrađuje u lik Živke u Nušićevoj komediji 'Gospođa ministarka'", naveo je nedavno žiri 19. JPF-a, koji su činili dramski pisac Nebojša Romčević, arhitekta-scenograf Mia David, doskorašnja v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda, pozorišni producent i glumac Hazim Begagić iz BIH, kompozitor Miroljub Aranđelović Rasinski iz Srbije i rediteljka Ana Vukotić iz Crne Gore.



Žiri 22. Vršačke pozorišne jeseni istakao je da je Jevtić legendarni lik Živke ministarke podigao na “novi nivo koji će postati mera za buduće tumače ove uloge”.

Pozorište “Boško Buha” igra predstavu “Gospođa ministarka” na sceni Bojan Stupica JDP-a, jer je u toku renoviranje njegove zgrade.

(SEEcult.org)

Rorvaherova i Tanović specijalni gosti 20. FAF-a



Mlada italijanska rediteljka Aliće Rorvaher, dobitnica Gran prija žirija u Kanu za film “Čuda”, i sarajevski reditelj i oskarovac Danis Tanović, biće gosti jubilarnog, 20. Festivala autorskog filma, koji će biti održan od 26. novembra do 3. decembra.

Aliće Rorvaher je ove godine predsedavala i žirijem za nagradu Lav budućnosti za najbolji debitanski film na 71. Venecijanskom filmskom festivalu.

U filmu “Čuda”, koji je njeno drugo dugometražno ostvarenje, prikazuje neobično leto tokom kojeg stroga pravila koja su držala porodicu – glavnu junakinju, njene roditelje i sestre - na okupu, počinju da se krše. To je delom prouzrokovano dolaskom nemačkog dečaka na programu rehabilitacije za mlade, a delom učešćem lokalne zajednice u neobičnom TV takmičenju.

Rediteljka i njena sestra Alba, koja igra u filmu, odrasle su nedaleko od mesta na kojem se odvija porodična drama u filmu “Čuda”.



Specijalni gost 20. FAF-a biće i reditelj Danis Tanović, čije je prošlogodišnje ostvarenje “Epizoda u životu berača željeza” prikazano na FAF-u, a publici će ovoga puta predstaviti novi film “Tigrovi”, sniman kao indijsko-francuska koprodukcija.

Film “Tigrovi” je priča o Davidu i Golijatu, zasnovana na istinitom događaju čiji protagonista danas živi u Torontu, a prikazuje ulice Pakistana i beskrupulozan svet farmaceutskih kompanija.

Tanović je dobitnik oko 30 priznanja u karijeri, među kojima su Oskar za najbolji film van engleskog govornog područja, koji je dobio za “Ničiju zemlju”, te Srebrni medved u Berlinu za film “Epizoda u životu berača željeza”.



Jubilarnom FAF-u prisustvovaće i indijski reditelj Čaitanija Tamahane, čiji je debitantski film “Sud” nagrađen u Veneciji nagradom Lav budućnosti, kao i glumac Vivek Gomber koji igra glavnu ulogu u tom filmu.

Pozivu organizatora FAF-a odazvali su se i Kater Hodjern, autor filma “Ribari bez mreža”, nagrađenog u Sandensu za najbolju režiju, te hrvatski reditelj Zvonimir Jurić koji će predstaviti novi film “Kosac”. Jurić je publici FAF-a poznat po filmu “Crnci” za koji je 2009. dobio Gran pri sa korediteljem Goranom Devićem.

Gost jubilarnog FAF-a biće i reditelj Samjuel Tei, deo autorskog trojca debitantskog filma “Party girl” koji je nagrađen Zlatnom kamerom u Kanu.

FAF ove godine prikazuje u konkurenciji za nagradu “Aleksandar Saša Petrović” 12 ostvarenja, među kojima su i filmovi “Čuda”, “Ribari bez mreža”, “Sud” i “Kosac”.

O najboljim filmovima u takmičarskom programu odlučiće međunarodni žiri koji čine nagrađivana nemačka glumica i scenaristkinja Ana Stov Brugeman, filmski, TV i pozorišni reditelj i dramski pisac Goran Marković, kao i selektor programa “Forum na Berlinalu” Kristof Terehte.

Povodom jubileja, okosnicu Glavnog programa čine nova dela reditelja koji su obeležili 20-godišnju istoriju FAF-a: Andreja Zvjaginceva, Roja Andersona, Nurija Bilge Džejlana, kao i Žan-Lika Godara.

Glavni program 20. FAF-a predvode pobednik Kana “Zimski san” turskog reditelja Džejlana, hipnotički portret ljudi koji su primorani da se suoče sa onim što zaista jesu, te berlinski pobednik “Crni ugalj tanak led” kineskog reditelja Diao Jinana, snimljen delom kao film noir, a delom kao brutalno iskren portet života običnih ljudi u industrijskim centrima savremene Kine.

Ulaznice za projekcije na 20. FAF-u već mogu da se kupe na blagajnama Doma omladine Beograda, Dvorane Kulturnog centra Beograda, Doma kulture Studentski grad i u bioskopu “Fontana”, dok će ulaznice za projekcije u Jugoslovenskoj kinoteci i njenom Muzeju u Kosovskoj, kao u u Parobrodu, moći da se kupe na dan projekcije.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno na ovim linkovima - Dom omladine, Dvorana KCB-a, Kinoteka, DKSG, Fontana, Parobrod.

(SEEcult.org)

Jubilarni, 20. FAF



Festival autorskog filma (FAF) u Beogradu, predstavlja u 20. izdanju - od 26. novembra do 3. decembra - više od 80 filmova, uključujući pobednike najprestižnijih svetskih festivala i najbolja ostvarenja umetničkog filma tragaju za dubljom, istinitijom i kompleksnijom slikom današnjeg sveta i čoveka.

Jubilarni, 20. FAF svečano počinje u Domu omladine pobednikom 71. Mostre – filmom “Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju” švedskog reditelja Roja Andersona, a otvoriće ga domaći reditelj Puriša Đorđević, dobitnik festivalske nagrade za životno delo.

Predsednik Saveta FAF-a Srdan Golubović istakao je 25. novembra na konferenciji za novinare da je publika najveći pobednik tog festivala, a izrazio je uverenje da je FAF ostao i posle dve decenije svojevrsna “oaza – retko mesto koje nudi kulturni i filmski sadržaj koji Beograd zaslužuje”.

Golubović je najavio da će deo programa jubilarnog FAF-a, počev od Andersenovog “Goluba”, biti prikazan u bioskopu Zvezda, čiju je okupaciju festivalski Savet među prvima podržao.

“Obaveza je svih da podržimo te mlade ljude, jer je to generacijski pokušaj da ovaj grad učine boljim”, istakao je Golubović, reditelj nagrađivanih filmova “Krug”, “Klopka”, “Apsolutnih sto”…



Bioskop Zvezda, inače, otvoren je nezvaničnom pretpremijerom debitantskog filma “Neposlušni” Mine Đukić, čija će domaća premijera biti 28. novembra u DOB-u.

Glavni program jubilarnog FAF-a nudi 21 ostvarenje, od kojih je 12 u konkurenciji za Gran pri “Aleksandar Saša Petrović”, a to su “Čuda” Aliće Rorvaher, gošće 20. FAF-a, “Umiri vodu” Naomi Kavase, “Mamica” Gzavijea Dolana, “Party Girl” grupe autora (Mari Amašukeli-Barsak, Kler Burže i Samjuel Tei), “Plava soba” Metjua Almarika, “Ribari bez mreža” Katera Hodjerna, “Sud” Čaitanije Tamhanea, “Kosac” Zvonimira Jurića iz Hrvatske, “Neveste” Tinatin Kajrišvili, “Vojvoda od Burgundije” Pitera Striklanda, “Hauha – Raj na zemlji” Lisandra Alonsa i “Bela senka” Noe Dešea.



O najboljim filmovima u takmičarskom programu odlučiće međunarodni žiri koji čine nagrađivana nemačka glumica i scenaristkinja Ana Stov Brugeman, filmski, TV i pozorišni reditelj i dramski pisac Goran Marković, kao i selektor programa “Forum na Berlinalu” Kristof Terehte.

Među filmovima u Glavnom programu je i ovogodišnji kanski pobednik “Zimski san” turskog reditelja Nurija Bilge Džejlana, hipnotički portret ljudi koji su primorani da se suoče sa onim što zaista jesu, te berlinski pobednik “Crni ugalj tanak led” kineskog reditelja Diao Jinana, snimljen delom kao film noir, a delom kao brutalno iskren portet života običnih ljudi u industrijskim centrima savremene Kine.



FAF će prikazati još nekoliko nagrađenih filmova u Kanu, uključujući “Levijatan” Andreja Zvjaginceva (nagrada za najbolji scenario), koji filozofski istražuje moral u savremenom ruskom društvu, te “Zbogom jeziku 3D” Žan-Lika Godara (nagrada kanskog žirija), jedno od najzanosnijih ostvarenja tog legendarnog francuskog reditelja u njegovoj dugogodišnjoj karijeri.



Specijalni gosti 20. FAF-a su mlada italijanska rediteljka Aliće Rorvaher, dobitnica Gran prija žirija u Kanu za film “Čuda”, te sarajevski reditelj i oskarovac Danis Tanović, koji će predstaviti novi film “Tigrovi”, indijsko-francusku koprodukciju

Jubilarnom FAF-u prisustvovaće i indijski reditelj Čaitanija Tamahane, čiji je debitantski film “Sud” nagrađen u Veneciji nagradom Lav budućnosti, kao i glumac Vivek Gomber koji igra glavnu ulogu u tom filmu. Pozivu organizatora FAF-a odazvali su se i Kater Hodjern, autor filma “Ribari bez mreža”, nagrađenog u Sandensu za najbolju režiju, te hrvatski reditelj Zvonimir Jurić koji će predstaviti novi film “Kosac”, a poznat je publici po filmu “Crnci” za koji je 2009. dobio Gran pri s Goranom Devićem.



Gost jubilarnog FAF-a biće i reditelj Samjuel Tei, deo autorskog trojca debitantskog filma “Party girl” koji je nagrađen Zlatnom kamerom u Kanu.

Osim u DOB-u, kao glavnoj festivalskoj Sali, FAF će biti održan i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i njenom Muzeju u Kosovskoj, Parobrodu, Domu kulture Studentski grad i bioskopu “Fontana”, kao i u Art bioskopu i u Kolarčevoj zadužbini.

Prateći program u DKC-u su celine Bande a part i Off Hollywood, dok će u Kinoteci biti prikazan izbor filmova finskog reditelja Akija Kaurismakija i retrospektiva nemačkog producenta Karla Baumgartnera.

U Muzeju Jugoslovenske kinoteke publika će moći da pogleda selekciju “Srpski ekscentrični film”, posvećenu delu Branka Vučićevića, te “Snoliki film”, posvećen uspomeni na montažera Marka Babca. U Kinotekinom muzeju biće održan i prateći program posvećen delu Puriše Đorđevića, a u Parobrodu će gledaoci biti u prilici da uživaju u programu “Vreme muzičkih biografija”.

Povodom jubilarnog izdanja, FAF uvodi i nekoliko novih programa i aktivnosti.

Jedna od prvih novina je edukativni program “Balkan Film Connection”, namenjen studentima i mladim profesionalcima Jugoistočne Evrope. Program traje pet dana i sastoji se iz niza radionica, predavanja, diskusija i projekcija, sa fokusom na proširivanje specifičnih praktičnih znanja vezanih za film, uspostavljanje čvršće saradnje mladih filmadžija u regionu i otvaranje ka međunarodnoj sceni. Druga novina je da će FAF biti domaćin trodnevnog seminara evropskog programa NIPKOW, koji se svake godine održava u okviru drugog međunarodnog festivala. Cilj tog programa je usavršavanje sveobuhvatnih veština koje se tiču svih aspekata razvijanja filmskog projekta.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno na ovim linkovima - Dom omladine, Dvorana KCB-a, Kinoteka, DKSG, Fontana, Parobrod.

(SEEcult.org)

Podrška Kinoteke novoj Zvezdi



Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović podržao je mlade filmske autore i aktiviste koji su proteklih dana oživeli bioskop Zvezda, a povodom spornih imovinsko-pravnih odnosa u vezi sa privatizacijom “Beograd filma”, kojem pripada taj bioskop, izrazio je nadu da najavljena podrška Grada Beograda, kao mogućeg posrednika, uliva sigurnost da taj problem može da bude rešen u korist građana i ljubitelja sedme umetnosti.

“Beogradski bioskopi su među najvećim tranzicionim gubitnicima. Zato je ovo odličan pokušaj i važan događaj u kojem je neko pokazao da se ne miri sa nastalom situacijom”, rekao je Zelenović 25. novembra prilikom susreta sa članovima Pokreta za okupaciju bioskopa, preneo je Beoinfo.

Zelenović je rekao da Zvezda nije izolovan slučaj, jer mnogo je bioskopa u centru grada koji su deo duha Beograda i za koje sve građane vezuju uspomene i pomešana osećanja.

“Ovo ne bi trebalo da bude pojedinačna akcija, već nešto što će da pokrene rešavanje problema jer privatizovani bioskopi svakog dana sve više propadaju”, rekao je Zelenović, koji je podsetio da i Kinoteka ima sličan problem koji je nastao privatizacijom hotela “Union”, zbog čega je u sporu.

Ipak, kako je rekao, Kinoteka je naišla na podršku Grada Beograda u inicijativi da se prostor njenog muzeja u Kosovskoj 11 zaštiti kao kulturno dobro, na čemu mu je zahvalna.

Zelenović je poklonio oživljenom bioskopu Zvezda komplet starih srpskih dokumentarnih i igranih filmova nastalih od 1904. do 1943. godine.

Pokret za okupaciju bioskopa dobio je u međuvremenu i političku podršku pojedinih stranaka u Skupštini Srbije, uz najavu pokretanja inicijative za preispitivanje privatizacije “Beograd filma”, a pomoć gradskih vlasti u rešavanju komplikovane imovinsko-pravne situacije obećao je 24. novembra gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević.

Podršku mladim filmskim autorima okupljenim u Pokretu za okupaciju bioskopa nastavljaju da izražavaju i druge kolege i najšira javnost iz Srbije i regiona.

U bioskopu Zvezda nastavlja se svakodnevni filmski program, pojačan ponoćnim projekcijama i gostovanjem autora, a 26. novembra počinju i debate, od kojih je prva posvećena spornoj privatizaciji “Beograd filma” koja je i dovela do zatvaranja Zvezde i još 13 bioskopa u lancu tog nekada društvenog preduzeća.

U znak podrške novoj Zvezdi, deo programa jubilarnog, 20. Festivala autorskog filma biće održan u tom bioskopu. Savet FAF-a je među prvima i podržao okupaciju Zvezde i pozvao umetnike i javnost da učine isto.

I festival angažovanog i dokumentarnog filma Slobodna zona izrazio je podršku i solidarnost sa preuzimanjem Zvezde, navodeći da taj bioskop više nije nema žrtva privatizacije koja trune na Terazijama, jer je zahvaljujući odlučnoj akciji umetnika i aktivista, posle više od sedam godina propadanja, vraćena ljubiteljima filma i svim stanovnicima Beograda.

*Foto: Beograd.rs

Izazovi i perspektive Zvezde



Nastavak serije otvorenih razgovora u okupiranom/oslobođenom bioskopu Zvezda u Beogradu pokazao je 29. novembra da postoje velika očekivanja javnosti od daljeg razvoja te akcije, koja bi, kako se čulo, mogla da vodi ka stvaranju kulturnog centra i svojevrsne stalne platforme za pokretanje važnih pitanja u kulturi i širem društvu. Jedan od preduslova u tom pravcu je da grupacije unutar Pokreta za okupaciju bioskopa postignu minimalni ideološki konsenzus koji bi isključio opasnost od razbijanja jedinstva i obezbedio osnovu za pregovore s nadležnima o rešavanju imovinsko-pravne situacije Zvezde i ostalih bioskopa u lancu privatizovanog “Beograd filma”, ali i drugih neiskorišćenih i godinama zapuštenih prostora u gradu.

Akteri zauzimanja i oživljavanja Zvezde dobili su pohvale od većine učesnika tribine – Ivana Medenice, Branislava Dimitrijevića i Katarine Živanović, dok je dozu disonantnog tona dao Mijat Lakićević, koji je rekao da na celu akciju gleda sa simpatijama, ali ima rezerve u pogledu “upada u tuđ posed” u kojem se bioskop Zvezda formalno-pravno nalazi nakon privatizacije “Beograd filma” 2007. godine.

Dramaturg i profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Ivan Medenica rekao je da je sada najvažnije postići samoodrživost cele akcije koja bi trebalo da vodi ka stvaranju kulturnog centra koji bi, uz filmske, objedinio i druge umetničke sadržaje. Kao drugu ključnu stvar istakao je potrebu dalje medijatizacije cele akcije, jer je paradigmatična i trebalo bi da podrazumeva proces koji bi stalno problematizovao važna pitanja položaja kulture u društvu, mesta države u kulturi, privatizacije i drugih problema u širem kontekstu.

“Važno je imati svest o koncentričnim krugovima koji se odmotavaju od jedne konkretne situacije”, rekao je Medenica, koji smatra da je najmanja zajednička stvar o kojoj bi trebalo postići konsenzus – stav o poljačkaškoj privatizaciji, a ne o privatnoj svojini.

I Medenica i Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti i profesor na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija, složili su se da je neophodno i da inicijatori zauzimanja Zvezde zauzmu stav da je ta akcija politički događaj, te da na osnovu toga zauzmu i pregovaračku poziciju.

Navodeći da zauzimanje Zvezde smatra jednim od najvažnijih kulturnih i političkih događaja u Srbiji u poslednje vreme, Dimitrijević je rekao da se najvažnije već desilo – osvajanje prostora za projekcije, koje se i događaju, što je već politički događaj.

“Za sada ste se identifikovali kvalitetom filmova i razgovorima koje organizujete, jer svaki estetski akt je i vrsta političkog akta”, rekao je Dimitrijević, dodajući da je za opstanak organizacije i buduće pregovaranje važno i postizanje konsenzusa o osnovnim principima.

Katarina Živanović, bivša gradska sekretarka za kulturu, koja ima iskustvo rada i u institucijama (kao direktorka Muzeja istorije Jugoslavije) i na nezavisnoj sceni (kao direktorka Kulturnog centra Reks), rekla je da zauzimanje Zvezde smatra prvom autentičnom akcijom od 90-ih godina do danas.

“Mi smo do sada uvek bar deo dobijali, a vi ste uzeli”, rekla je ona, dodajući da je ne iznenađuje postojanje kritične mase za tu akciju, ali da je važno se ne završi kao “partikularno paktiranje”. U tom smislu je pomenula i potrebu opreza u vezi sa dolaskom pojedinih političara u Zvezdu i njihovim davanjem “blanko saglasnosti sa celom akcijom”.

Iako je država u slučaju Zvezde izvan, jer nije reč o okupaciji neke gradske ili državne ustanove kulture, već o privatnom posedu, Katarina Živanović je rekla da su zauzimanjem Zvezde ipak dovedene u pitanje određene vrste državnih praksi koje štite privatni interes.

Za razliku od ostalih učesnika tribine, koji se slažu da je privatizacija “Beograd filma” bila pljačkaška, ekonomski novinar Mijat Lakićević rekao je da će o tome odlučiti sud, te da je bitno da li je pravna ili protivpravna.

“Ako je protivpravna, sud će je poništiti”, rekao je Lakićević, koji je ocenio da je u slučaju Zvezde važno otvaranje tog pitanja, a to je politička stvar. “Zato je važno to što je elementarno bude jasno. Onda možete jasno i da definišete ciljeve”, rekao je Lakićević.

Razgovor je organizovao kolektiv Ministarstvo prostora, čiji su članovi, u okviru inicijative Bioskopi: Povratak otpisanih, i proteklih nekoliko godina ukazivali na problem privatizacije “Beograd filma”.

Pokret za okupaciju bioskopa započeo je 26. novembra serijal otvorenih razgovora koji bi trebalo da doprinesu pronalasku rešenja za komplikovanu imovinsko-pravnu situaciju u kojoj se nalaze Zvezda i ostali bioskopi u okviru "Beograd filma", nakon sporne privatizacije 2007. godine. Većinski vlasnik tog društvenog preduzeća postao je Nikola Đivanović, koji je 70 odsto kapitala kupio za 9,2 miliona evra. I sam Đivanović, koji je zbog malverzacija u vezi sa poslovanjem “Beograd filma” uhapšen u martu 2011. i potom osuđen na tri godine zatvora i novčanu kaznu, uključio se u razgovor putem Skajpa, ali nije dao konkretne odgovore na brojna pitanja.

Zauzimanje bioskopa Zvezda podržali su brojni filmski autori i drugim umetnici i kulturni radnici.

U znak podrške okupaciji Zvezde, deo programa 20. Festivala autorskog filma održava se u tom bioskopu, koji je dobio i od Jugoslovenske kinoteke kolekciju starih filmova kako bi ih prikazao publici.

Ulaz je besplatan, a 30. novembra na programu su filmovi "Samo jednom se ljubi" (Rajko Grlić), uz Vladicu Milosavljević i Mikija Manojlovića, koji su najavljeni kao gosti, te "Obrana i zaštita" (Bobo Jelčić), "Bela senka" (Noaz Deše) i u ponoć "Teksaški masakr motornom testerom" (Tobi Huper).

(SEEcult.org)

Kinoteka otvara Malu salu



Jugoslovenska kinoteka otvara u novoj zgradi u Uzun Mirkovoj i Malu salu, u kojoj će prikazivati vrhunske filmove iz celog sveta, objedinjene programskim konceptom “Arthouse”.

Otvaranje nove sale obeležiće 4. decembra premijera filma “Kauboji” - hrvatskog kandidata za Oskara i pobednika Pule, uz prisustvo autorske ekipe. Film će biti prikazan u Svečanoj sali Kinoteke, a redovan program “Arthouse” počeće u Maloj sali 5. decembra.

Projekciona dvorana sa 38 sedišta opremljena je najsavremenijom tehnologijom za istinsko uživanje ljubitelja filma, istakla je Kinoteka.

Dnevno će na programu biti dva filma, u terminima od 18.30 i 21 sat.

Do maja 2015. godine, kako je najavila Kinoteka, biće prikazano preko 60 novih filmova sa svih kontinenata, a ogromnu većinu tih ostvarenja beogradska publika će videti premijerno.

Jugoslovenska kinoteka realizuje program "Arthouse" u saradnji sa distributerskom kućom Visionary Thinking.

Jugoslovenska kinoteka započela je u februaru 2014. godine redovne projekcije filmova u novoj zgradi u Uzun Mirkovoj, za koju je dobila sve neophodne dozvole nakon višegodišnje borbe za to zdanje i potonje rekonstrukcije. Ujedno, nastavljen je prema dosadašnjem konceptu i program u Muzeju Kinoteke u Kosovskoj.

Zdanje u Uzun Mirkovoj svojevremeno je dodeljeno Kinoteci, pa potom oduzeto u nameri pretvaranja u tržni centar, a onda konačno vraćeno sudskim putem.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

Puriši Đorđeviću nagrada za životno delo FAF-a



Festival autorskog filma prvi put u 20-godišnjoj istoriji dodeljuje nagradu za životno delo, a prvi laureat je Mladomir Puriša Đorđević, najstariji aktivni reditelj i scenarista u Srbiji, kome će to priznanje biti uručeno 1. decembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda, uoči specijalne projekcije njegovog najnovijeg ostvarenja “Čedo oženi me!” o političaru Čedomiru Jovanoviću.

Nagradu za životno delo Đorđeviću će uručiti reditelji Srdan Golubović i Stefan Arsenijević – u ime Saveta FAF-a, koji se održava do 3. decembra.

Đorđević je snimio do sada 11 biografskih filmova, među kojima je i priča o njegovom “omiljenom piscu Miši Paviću”, kao i priča o Budi Davidoviću, nosiocu dve Karađorđeve zvezde.

“Biografija o Čedomiru Jovanoviću je lepa dok je omiljeni junak studentskih demonstracija. Danas je omražen čovek kada je Srbija saznala da je Čedomir Jovanović uhapsio Slobodana Miloševića”, naveo je Đorđević povodom novog filma o lideru Liberalno-demokratske partije.

Jubilarni, 20. FAF, koji je Đorđević svečano i otvorio, pripredio je u čast tog doajena srpskog i jugoslovenskog filma retrospektivu njegovih ostvarenja snimljenih od 1953. do 1975. godine.

Posetioci FAF-a imaju priliku da do 3. decembra uživaju u filmskoj poetici Đorđevića u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Bogati Đorđevićev opus, kako podseća FAF, čine 23 igrana i 30 dokumentarna filma, među kojima su remek dela “San”, “Jutro” i “Kros kantri”, koje krasi specifična poetika u kojoj “spaja nespojivo”.

Đorđević je rad na igranom fimu započeo temom Drugog svetskog rata. Prva četiri njegova igrana filma: “Devojka” (1965), “San” (1966), “Jutro” (1967) i “Podne” (1968), žanrovski su određena temom rata, a povezuje ih i specifičan autorski izraz baziran na dramaturgiji montažno povezanih fragmenata, izveden kombinacijom rediteljskog i montažnog postupka koji se oslanja, pre svega, na metaforične dijaloge i ekspresivnu muzičku podlogu.

Prema rečima Đorđevića, hteo je da ispriča sudbinu svoje zemlje.

“Ja sam, idući kroz život, naglo, u jednom strašnom montažnom rezu, ušao u rat: svojim očima gledam rat iako u njemu ne učestvujem organizaciono, nisam član partije, ne odazivam se ustanku. Ali se rat često okreće prema meni i ja se ponašam kao režiser prema ratu. Šta je bila moja ideja? Hteo sam da ispričam sudbinu moje zemlje. Počeo sam sa ljubavnom pričom, koja se završava ‘Snom’, koji se ne završava ‘Jutrom’, koje je i rat i mir u ratu. Naravno, šta je sledeće bilo najveće što se desilo u našoj zemlji, jeste bio sukob Tita i Staljina. To je bila jedna vrlo delikatna tema”, naveo je svojevremeno Đorđević o ranom opusu.

Đorđević je osvajao nagrade i u Veneciji, Puli, Rimu, Moskvi… Nagrade za životno delo dobijao je već sa 70 godina.

Jubilarni, 20. FAF prikazuje do 3. decembra više od 80 filmova, uključujući 21 naslov u Glavnom programu.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno na ovim linkovima - Dom omladine, Dvorana KCB-a, Kinoteka, DKSG, Fontana, Parobrod.

(SEEcult.org)

UFUS: Ukida se kinematografija



Filmski umetnici Srbije šokirani su Nacrtom izmena i dopuna Zakona o kulturi, navodeći da je u njemu izbrisan pojam kinematografija (kinematografsko stvaralaštvo i kinematografska delatnost) i umesto njega uveden “potpuno apstraktan i neodređen pojam audio-vizuelna delatnost, koji i u teorijskom i u praktičnom smislu može da znači sve i ništa”.

“Da je to tako, svedoči i činjenica da se predlagač ni na jednom mestu u svome Nacrtu nije usudio da dodatno odredi značenje i sadržinu pojma audio-vizuelna delatnost, pod kojom, a to je samo naša pretpostavka, podvodi i oblast kinematografije (jer se u svom Nacrtu predlagač nigde eksplicitno ne izjašnjava o sadržini i pojmu audio-vizuelne delatnosti). Nije to učinio jer bi time samo razotkrio činjenicu svoga nepoznavanja materije koju ovim Zakonom pokušava da uredi”, saopštilo je Predsedništvo Udruženja filmskih umetnika Srbije (UFUS).

Ističući da je pojam kinematografije danas živ i funkcionalan u svim jezicima i kinematografijama sveta, kako u domenu teorije tako, još i više, i u domenu kulturne prakse, UFUS je naglasio da je taj pojam stoga nezaobilazan u razumevanju medijuma “pokretnih slika” i društveno pravnog uređenja umetničke i proizvodne oblasti zvane kinematografija.

Prema navodima UFUS-a, nјegovim izostavlјanjem iz budućeg Zakona o kulturi, umetnička, kulturna i društvena praksa kinematografskog stvaralaštva biće prepuštena sivoj zoni svoga divlјeg postojanja, što znači i mnogobrojnim oblicima društvene manipulacije, destrukcije i duhovne propasti.

“Ako je to cilј predlagača ovoga Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, njegovim usvajanjem taj cilј će biti s lakoćom dostignut i ostvaren”, naveo je UFUS.

UFUS je dodao da je Ministarstvo kulture i informisanja upozoreno na svu štetnost i neodrživost takvog rešenja pre nego što je izašlo u javnost sa Nacrtom izmena i dopuna Zakona o kulturi.

Prema oceni, UFUS-a, javna rasprava povodom tog Nacrta, koja je “tobože u toku, nije ništa drugo do zamajavanje javnosti i traženje formalnog pokrića za (ne)učinjeno”.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije objavilo je 24. novembra dugoočekivani Nacrt izmena i dopuna Zakona o kulturi, a poziva sve zainteresovane da se uključe u javnu raspravu do 15. decembra.

Prezentacije i rasprave o nacrtu tog zakona održane su već u Novom Sadu i Nišu, a 3. decembra u 11 sati biće i u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu.

Ministarstvo kulture najavilo je da će, po okončaju javne rasprave, sačiniti novu verziju tog zakonskog predloga i uputiti resornim ministarstvima na mišlјenje.

Formular za primedbe i komentare može se preuzeti sa OVOG LINKA.

(SEEcult.org)

Nagrade kritičara i snimatelja na 20. FAF-u



Nagradu “Slobodan Novaković” žirija filmskih kritičara FIPRESCI Srbija za najbolji film na 20. Festivalu autorskog filma ravnopravno su dobili dansko-argentinski “Hauha – Raj na zemlji” Lisandra Alonsa i indijski “Sud” Čaitanije Tamhanea, dok je Sekcija snimatelja Udruženja filmskih umetnika Srbije dodelila nagradu “Aleksandar Petković Petko” direktoru fotografije ruskog filma “Levijatan” Andreja Zvjaginjceva.

Film “Hauha – Raj na zemlji” ezoterično je delo koje u minimalističkoj formi na efektan i originalan način, svojstven autorskom konceptu sedme umetnosti, meditira o brojnim temama koje se prepliću u nadahnutom scenariju koji briše prostor i vreme, fikciju i stvarnost, mit i dokumentarizam, istakao je u obrazloženju žiri FIPRESCI Srbija, koji su činili Slobodan Aranđelović (predsednik), Radmila Đurica i Vladimir Džudović.

Žiri je istakao i impresivnu autorovu metaforičnost koju je “vešto utkao u lokacije, zvučnu podlogu, pokret i muziku, kojima nadilazi uobičajene metode režije”.

Za film "Sud" - debitansko delo scenariste i režisera Čaitanije Tamhanea, koji je i gost 20. FAF-a, žiri je istakao da je na autentičan i osobit način dočarao društvenu stvarnost Indije kroz uzbudljiv prikaz pravnog sistema koji dotiče brojne savremene teme - od obrazovanja i klasnih razlika, do uticaja snaga moći i korumpirane vlasti.



“Tamhane je autor čije bi ime i karijeru trebalo pomno pratiti u budućnosti”, istakao je žiri kritike FIPRESCI Srbija, koji je nagradu “Slobodan Novaković” dodelio jednoglasno.

U užem izboru bili su i gruzijski film “Neveste” Tinatin Kajrišvili, kanadski “Mamica” Gzavijea Dolana i američki “Ribari bez mreže” Katera Hodjerna.

Stručni žiri UFUS-a – Sekcije snimanja slike jednoglasno je dodelio plaketu “Aleksandra Petković Petko” za najbolji snimateljski rad direktoru fotografije filma “Levijatan” Mihailu Krišmanu.

Kako su istakli u obrazloženju članovi žirija (profesor i direktor fotografije Predrag Popović, filmski scenograf Vladislav Lašić i direktor fotografije u igranom filmu Đorđe Nikolić), Krišman je dao izuzetan autorsko-vizuelni doprinos filmu “Levijatan”, demonstrirajući visokoprofesionalni artizam i nadgrađujući ideju režije u likovno-narativnoj ekspresivnosti.



U izboru su bili i filmovi “Golub sedi na grani razmišljajući o postojanju” švedskog reditelja Roja Andersona, kojim je 20. FAF svečano otvoren 26. novembra, debitantski film “Neposlušni” mlade domaće rediteljke Mine Đukić, te “Hauha”, “Mamica” i “Umiri vodu” Naomi Kavase.

FAF se 3. decembra završava u Domu omladine Beograda dodelom Gran prija “Aleksandar Saša Petrović” i projekcijom kandskog pobednika “Zimski san” Nuri Bilge Džejlana, a najgledanije među 80 filmova – koliko ih je prikazao u 20. izdanju, repriziraće 4. decembra u DOB-u i Dvorani Kulturnog centra.

Program “FAF na bis” biće održan od 5. do 7. decembra i u bioskopu “Fontana”.

D. Stefanović / SEEcult.org

Sloboda u fokusu 6. Merlinke

http://www.seecult.org/vest/sloboda-u-fokusu-6-merlinke

Alternative film/video 2014.



Festival novog filma i videa “Alternative film/video” u Domu kulture Studentski grad u Beogradu prikazaće od 9. do 13. decembra oko 50 filmova u konkurenciji, uz raznovrstan prateći program posvećen jugoslovenskim autorima i umetnicima koji su film i video shvatali kao medije koji su slični, koji se dodiruju i prožimaju i koji će jednog dana postati jedan – digitalan.

Za takmičarski program prijavljeno je gotovo 600 filmova iz celog sveta, od kojih su selektori Greg de Cuir (filmski kritičar i teoretičar) i Zoran Saveski (filmski autor) odabrali 46 filmova iz 17 zemalja za takmičarski program i 7 filmova za program "Regionalni tokovi".

Žiri u sastavu Karpo Godina (Slovenija), Sebastijan Kodolani (Mađarska) i Milutin Petrović, odabraće 10 najboljih filmova za Listu značajnih ostvarenja festivala, čiji autori će biti gosti rezidencijalnog programa Akademskog filmskog centra (AFC) DKSG-a, u okviru koga će realizovati svoj novi film.

Festival će biti otvoren 9. decembra u Galeriji DKSG-a izložbom “Revolucija” Vladimira Nikolića, poznatog po umetničkim ostvarenjima u oblasti video arta, koji ovim povodom kreira nestandardnu filmsku instalaciju. Nikolićeva “Revolucija” je kao komentar “ideološke pretpostavke kapitalizma čije negativne tendencije i posledice”, kako navodi, “danas vidimo u punom svetlu, kada su nestale sve alternative, u kojem je svako za sebe, u kojem nema mesta solidarnosti, u kojem jedinka, idući samo prema sebi, ne stiže nikud”.



Uoči projekcija filmova iz takmičarskog programa, najavljena je i dokumentarna izložba “Alternative film/video 1985/86”, koju su priredili Miodrag Milošević i Nikola Đurić, a potom i audio-vizuelni performans Ivana Marušića Klifa, Alena Sinkauza, Nenada Sinkauza i Miroslava Piškulića “343rd day of the year”.

Direktor festivala “Alternative film/video” Miodrag Milošević podsetio je da taj festival od 1985. godine, kada je otvorio vrata umetnicima koji su svoje vizuelne ideje ostvarivali u naizgled drugačijem mediju – videu, prate aktuelne tendencije u tim oblastima, pa će u fokusu istraživača, autora i publike ove godine biti snažan upliv estetike videa u filmsku estetiku i obrnuto.

Prateći programi stoga su posvećeni autorima i umetnicima sa prostora bivše Jugoslavije koji su film i video shvatali kao “medije koji su slični, kao medije koji se dodiruju i prožimaju i kao medije koji će jednog dana promeniti svoja svojstva i od hemijskog i elektronskog analognog postati jedan – digitalan”, naveo je Milošević u tekstu povodom novog festivalskog izdanja.



Publika će imati priliku da prisustvuje i retrospektivi "8mm eksperiment" Karpa Godine i Davorina Marca, zatim programu “Hrvatski eksperimentalni film i video” koji će predstaviti Diana Nenadić, predstavljanju Međunarodne video kolonije u Ohridu 1989 (Gena Teodosijevska) i Video kolonije Motovun (Branka Benčić).

Najavljen je i program “Putovanja Gabora Bodija, od reprodukcije do produkcije”, koji će predstaviti Sebestyén Kodolányi, a “Novi švajcarski film” Patrick Huber (Videoex, Cirih).

Na okruglim stolovima učestvovaće renomirani filmski autori, kritičari, teoretičari i predavači iz regiona, a teme su: “Film i video” i “Alternativni film u regionu”.



Za 11. decembar najavljen je treći Alternative film/video istraživački forum, koji će moderirati Greg de Cuir, a učestvovaće: Xavier García Bardón (kustos i doktorant, Université de Paris 3 Sorbonne Nouvelle), Danijela Purešević (programska urednica, RTS), Paula Albuquerque (umetnik i doktorant, University of Amsterdam/Gerrit Rietveld Academy), Anna Zett (umetnica, Berlin), Bruce Checefsky (umetnik i reditelj, Reinberger Galleries, Cleveland Institute of Art), Rinaldo Censi (pisac i kustos, Bolonja/Milano), Katrin Mundt (kustos, goEast Visbaden), Ana Barroso (umetnik i doktorant, University of Lisbon), Marc Siegel (profesor, Goethe-University, Frankfurt) i Miriam De Rosa (predavač, Università Cattolica del Sacro Cuore-Milano).

Za završnicu Festivala, 13. decembra, najavljena je pretpremijera eksperimentalnog filma “Petlja” Milutina Petrovića, nakon čega će biti prikazani filmovi koji su se ove godine našli na Listi značajnih ostvarenja festivala “Alternative film/video”, čiji će autori imati priliku da realizuju novi film u produkciji AFC-a.



Festival “Alternative film/video” pokrenut je 1982. u AFC-u kao jugoslovenski festival čija je ideja da “zabeleži i teorijski definiše kretanja i, da ukaže na istinske vrednosti i nove stvaralačke mogućnosti u oblasti alternativnog filma” (eksperimentalni, istraživački, avangardni, lični film ...).

Prekinut je ratom u bivšoj Jugoslaviji početkom 90-ih, a obnovljen je 2003. kao regionalni festival, uspostavljajući pokidane veze i nastavljajući da bude spona među stvaraocima ex-jugoslovenskih prostora.

Festivalski sajt je alternativefilmvideo.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Sud pobednik 20. FAF-a

http://www.seecult.org/vest/sud-pobednik-20-faf

12. HRFF

http://www.seecult.org/vest/12-hrff

 Evropsko priznanje MCF-u



Udruženje “Film New Europe” (FNE) sa mrežom nezavisnih filmskih distributera “Europa Distribution” proglasilo je direktora distributerske kuće MegaCom Film (MCF) Igora Stankovića iz Beograda za najboljeg regionalnog distributera u decembru.

MCF je distributer sa najvećim tržišnim učešćem u Srbiji kada su u pitanju nezavisni i evropski filmovi, a pored toga što je uveo nove strategije u regionalnu filmsku distribucijiu, Stanković iz godine u godinu doprinosi razvoju domaćih filmskih festivala – kao producent Festivala autorskog filma i Dečjeg filmskog festivala Kids fest, te kao jedan od važnih partnera Međunarodnog filmskog festivala Fest u Beogradu, navelo je udruženje FNE.

Na regionalnom tržištu, kako je istaknuto, MCF je ključni činilac distribucije nezavisnih i evropskih filmova. MCF takođe ima licencu studija “Twentieth Century Fox” za Srbiju, Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju, a važan je činilac na srpskom tržištu i za uslugu “Video na zahtev” (VOD).

Kompanija MCF saopštila je povodom priznanja Stankoviću da je tokom deset godina postojanja uvek nastojala da publici pruži dobre naslove,
vodila kreativne marketinške kampanje i radila na stvaranju ciljane publike, pomažući bioskopskim gledaocima da formiraju dobar ukus i senzibilitet.

Stanković je, povodom priznanja FNE, rekao da je su marketinške kampanje MCF-a veoma karakteristične, stvorene da dosegnu široku publiku i uključuju razne promotivne partnere.

“Želimo da se vide na mestima gde nas baš ne očekuju. Takođe, sve više se orijentišemo na kampanje na vebu. Verujem da je internet budućnost distribucije. Ulažemo i u VOD aplikacije, a spremamo se za prvu onlajn premijeru”, naveo je Stanković.

FNE je glavna platforma za umrežavanje profesionalaca u Centralnoj i Istočnoj Evropi i regionu Baltika, a Odbor te mreže čine šefovi najvažnijih filmskih institucija u regionu.

(SEEcult.org)

Kralj Holivuda, Klark Gejbl



Muzej Jugoslovenske kinoteke nastavlja ciklus “Velikani svetskog filma” izborom 12 filmova čuvenog holivudskog glumca Klarka Gejbla (Clark Gable), koji je tokom tri decenije igrao zapažene glavne uloge u više od 60 filmova.

Posetioci će od 13. do 17. decembra imati priliku da se podsete nekih najznačajnijih naslova ovog srcelomca koji je najviše ostao upamćen po ulozi Reta Batlera u klasiku “Prohujalo sa vihorom” iz 1939. godine.

Tokom karijere bio je više puta nominovan za Oskara, a ekran je delio sa podjednako čuvenim glumicama i lepoticama tog doba, poput Džoan Kroford (Joan Crawford), Mirne Loj (Myrna Loy), Džin Harlou (Jean Harlow), Lane Tarner (Turner), Norme Širer (Shearer), Ave Gardner, Vivijan Li (Vivien Leigh), Merilin Monro (Marilyn Monroe)... Sarađivao je sa mnogim istaknutim rediteljima, kao što su Džon Hjuston (John Houston), Frenk Kapra (Frank Capra), Džon Ford (John) i Viktor Fleming (Victor).

Gejblov ciklus počinje 13. decembra filmovima “Suzan Lenoks, njen uspon i pad” (1931) Roberta Z. Lenarda (Leonard), Kaprin “Dogodilo se jedne noći” (1934) i “Pobuna na brodu Baunti” (1935) Vilijama Velmana (William Wellman).

Za 14. decembar najavljene su projekcije Velmanovog “Zova divljine” (1935), “Dva suparnika” (1938) Džeka Konveja (Jack Conway) i “San Franciska” (1936) V.S. Van Dajka (W.S. Van Dyke).

U Muzeju Kinoteke biće 15. decembra prikazano “Idiotovo zadovoljstvo” (1939) Klarensa Brauna (Clarence Brown), a potom i čuveni Flemingov film “Prohujalo sa vihorom” sa Gejblom i Vivijan Li u glavnim ulogama, čime će biti obeleženo i 75 godina od premijere tog klasika.

U Kinoteci u Uzun Mirkovoj, 16. decembra biće prikazani Konvejev “Petrolej/Boom Town” (1940) i Fordov “Mogambo” (1953), a ciklus posvećen Gejblu bice završen filmovima “Banda anđela” (1957) Raula Volša (Raoul Walsh) i Hjustonovim “Neprilagođenima” koji je bio poslednji film ne samo za Gejbla, već i za Merilin Monro.

Kao izrazito markantan muškarac, Vilijam Klark Gejbl (1901-1960) je uvek kraj sebe imao damu koje je pravdala taj dobar glas. Sve dame njegovog života su imale jak uticaj na njegovu ličnost, privatno, ali dosta i profesionalno. Kako je naveo Radiša Cvetković u programu Kinoteke, Gejbl je dopuštao napredak i razvoj uz partnerke koje su bile njegova jača strana. Ono što ga je činilo slabim nikada nije dovolјno otkrio.

Rođen početkom 20. veka u radničkoj porodici koja mu nije mnogo pružila, niti ga edukovala, Gejbl je prošao trnovit put, ali ipak uspešan.

Počeo je karijeru u vreme prevrata - kada je film “progovorio”. Tada su heroji ere nemog filma već bili na zalasku i tražila su se nova lica koja imaju “glas i stas”. Uklopio se kao naručen i znao to da podeli sa najbolјim i najlepšim glumicama tog vremena.

Malo je filmskih junaka, malo glumaca, koji su tako dominatno vladali zagrlјajem. A kod malo koga su se glumice tako senzualno predavale kao u zagrlјajima Gejbla.

Brčići predratnog zavodnika, smešak ispod koga blistaju jaki zubi i upečatlјive, velike uši ili zalizana kosa, bili su uvek rado slikani/snimani detalјi, važni u profilima Gejbla. Studio MGM (kasnije i Kolumbija pikčers) je pazio na svog heroja koji im je donosio ogroman novac, te je izgled, koji podrazumeva negu frizure, šminku, kostim junaka, bio od velike važnosti. Kod takvih filmskih ikona, privatno postaje javno, te zajedničko svima. Bez jasnih distinkcija i razgraničenja u tim segmentima života, velike zvezde su često imale tragičnu sudbinu. Gejbl nije mogao mnogo da se požali, međutim, njegove lјubavne afere i romanse često su pokazivale da ogromna popularnost ipak izvesne posledice.

Najveći filmski uspeh je, prema mišljenju mnogih, ostvario u Kaprinom filmu “Desilo se jedne noći” (1934). Lјupka komedija koja je uspela da postane najznačajniji film tog vremena dogodila se na prelomu karijere Gejbla, mada je on uvek bio na vrhu - deset godina pre Drugog sv. rata i nekih pet, šest godina po završetku, bio je najplaćeniji glumac najuticajnijeg filmskog univerzuma.

Avanturistički žanr je možda bio blizu onome što je dosta pre toga viđeno u “Pobuni na brodu Baunti” Frenka Lojda (1935) koji je uz svu akciju i mnoge rimejkove, gde su glavne uloge bile dodelјene velikanima kao što su Brando ili Antoni Hopkins, ipak ostao zlatno privezan za svoju glumačku ekipu koju je predvodio Gejbl. Za ulogu neposlušnog prvog oficira Flečera Kristijana, koji diže pobunu protiv rigidnog, surovog i arogantnog kapetana, dobio je i jedinog Oskara.

“Prohujalo sa vihorom” (1939) je film koji je često prva asocijacija na Gejbla. Dominacija u žanrovima romantičnih drama, koja se u tom filmu ukrstila sa vrlo osetlјivom ratnom tematikom, dala je budućem vojniku i glumačkoj zvezdi prostor za dokazivanje.

Tokom snimanja “Prohujalo sa vihorom”, Gejbl se razveo od Marije Frenklin i oženio svojom najvećom ljubavi, Kerol Lombard. Njihovu romansu prekinuo je Drugi svetski rat, u kojem je i Kerol učestvovala posećivanjem i hrabrenjem vojnika na frontu. Nakon povratka sa jednog od tih putovanja, avion u kojem su bili ona i ostali putnici srušio se u američkim planinama. Njena pogibija je Gejbla bacila u očaj i od njega napravila sumornog čoveka. Priključio se vojsci i za dostignuća tokom vazdušnih misija u Nemačkoj dobio je dva odlikovanja i bio čak promovisan u čin majora.

Mnogi od njegovih filmova su bili ne samo lјubavne melodrame i avanturistički spektakli, nego ujedno i filmovi za celu porodicu. Možda bi tu negde mogao da se uvrsti film “Zov divlјine” (1935) koji je takođe bio dostojna ekranizacija prelepog romana Džeka Londona.

“Mogambo” (1953) s Grejs Keli i Avom Gardner je bio film koji su mnogi fanovi tražili još od “Prohujalo sa vihorom”. Afrička divlјina i neukrotivi Džon Ford sa najbolјim adutima Holivuda napravio je klasik.

Hiperproduktivnost ga nije umarala, niti dovela do krize zagliblјivanja u tamne poroke. Sve što ga je vuklo napred su bile još veće i odvažnije uloge. I naravno, žeđ za lepšom, bolјom drugom polovinom.

Poslednji Gejblov film bio je “Neprilagođeni” (The Misfits, 1961) Džona Hjustona, prema scenariju Artura Milera.

Gejbl je u tom filmu igrao kauboja u godinama koji izgubljeni smisao života nalazi u neuzvraćenoj ljubavi prema mladoj i prelepoj striptizeti i pomalo pevačici (Merlin Monro).

Hjuston se nerado sećao tog filma, koji je bio poslednji za dva najveće filmske zvezde Holivuda tog doba – kralјa i kralјicu. Oboje neprilagođeni.

Sniman je na lokaciji grada Rino u Nevadi, a i glumci i filmska ekipa bili su izloženi teškim temperaturnim vremenskim prilikama (nekada i više od 45 stepeni). Gejbl je odbio da ga zamenjuje dubler u zahtevnim scenama. Sve je mirno podnosio, jer je bio presrećan što će dobiti sina. Nije dočekao da ga vidi, međutim, jer je dva dana nakon završetka snimanja uloge u “Neprilagođenima” doživeo težak srčani udar i umro 16. novembra 1960.

Gejblova smrt označila je i kraj ere Holivuda koja se obično označava kao zlatno doba.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

N. Pavlović / SEEcult.org

Trijumf Pavlikovskog na dodeli nagrada EFA



Film “Ida” Pavela Pavlikovskog (Pawel Pawlikowski) o Poljskoj 60-ih godina trijumfovao je na dodeli nagrada Evropske filmske akademije 13. decembra u Rigi.

Na osnovu glasova više od 3.000 članova EFA, drama “Ida” proglašena je najboljim evropskim filmom, a Pavlikovski je dobio i nagradu za najboljeg reditelja, kao i za najbolji scenario (sa Rebekom Lenkievic). Takođe, njegov film o mladoj časnoj sestri koja otkriva jevrejsko poreklo odneo je i nagradu “Karlo di Palma” za najboljeg snimatelja (Lukasz Żal i Ryszard Lenczewski).

Osim članova EFA, i publika je proglasila “Idu” najboljim filmom 2014. u Evropi (People’s Choice Award).



Evropskog Oskara za najbolju glumicu dobila je Marion Kotijar (Marion Cotillard) za ulogu u filmu “Dva dana, jedna noć” braće Darden (Jean-Pierre/Luc Dardenne), dok je najboljim glumcem proglašen Timoti Spol (Timothy Spall) za ulogu britanskog slikara Tarnera u filmu “Mr. Turner” Majka Lija (Mike Leigh).

Najboljom komedijom proglašen je film “The Mafia Only Kills in Summer” Pjerfrančeska Diliberta (Pierfrancesco).

Nagradu FIPRESCI za evropsko otkriće godine dobio je debitantski film “Pleme” Miroslava Slabošpitskog (Myroslav Slaboshpytskiy) iz Ukrajine.



Najboljim dokumentarcem proglašen je “Master of the Universe” (Marc Bauder), najboljim animiranim filmom “The Art of Happiness” (Alessandro Rak), a najboljim kratkim filmom dansko-hrvatski “Kokoška” Une Gunjak, čija se radnja događa u Sarajevu za vreme rata 90-ih. Film je snimljen u Zagrebu, a govori o šestogodišnjoj devojčici kojoj otac kao rođendanski poklon šalje kokošku.



Nagradu EFA za životno delo dobila je Anjes Varda (Agnes), a za evropsko dostignuće u filmskoj umetnosti nagrađen je britanski filmski autor i vizuelni umetnik Stiv Mekvin (Steve McQueen), koji je vlasnik i Oskara, nagrade Bafta i Tarner nagrade.

Radnja pobedničkog filma Pavlikovskog događa se početkom 60-ih u Poljskoj, a glavna junakinja je 18-godišnja Ana, koja se sprema da postane časna sestra u manastiru u kojem je odrasla kao siroče. Od jedine žive rođake – bivše komunističke funkcionerke, saznaje da je Jevrejka, i da su je roditelji ostavili u manastiru kako bi je sačuvali od nacista za vreme okupacije.



Prema rečima Pavlikovskog, “Ida” je film o identitetu, porodici, veri, krivici, socijalizmu i muzici.

“Želeo sam da napravim film o istoriji, koji neće izgledati kao istorijski film. Film koji je moralan, ali ne daje lekcije. Hteo sam da ispričam priču u kojoj ‘svako ima svoje razloge’, priču bližu poeziji nego dramskoj radnji. Pre svega želeo sam da se udaljim od uobičajene retorike poljskog filma. Poljska je u ‘Idi’ prikazana iz ugla ‘autsajdera’”, naveo je Pavlikovski, koji je delom zasnovao taj film na sećanju na godine detinjstva koje je proveo u Varšavi pre nego što su njegovi roditelji dobili politički azil u Velikoj Britaniji.

*Foto: EFA/Riga2014/Mārtiņš Otto

(SEEcult.org)

Šta možeš da učiniš za Zvezdu?



Pokret za okupaciju bioskopa organizuje 17. decembra u 17 sati u bioskopu Zvezda nesvakidašnju tribinu koja podrazumeva razmenu ideja, razmena znanja i veština na temu doprinosa i uključivanja u rad tog bioskopa, koji je ponovo oživljen pre oko mesec dana.

Tribina “Šta ti možeš da uradiš za Zvezdu? Šta Zvezda može da uradi za tebe?” biće održana radi okupljanja što šireg kruga ljudi, pa su pozvani svi zainteresovani da se od 17 sati uključe predlozima, tehničkim savetima, idejama, uslugama, maštom…

Prostor će biti podeljen na punktove u kojima će se raspravljati o sedam tema, najavio je PZOB.

To su građevinski, vodoinstalaterski i električarski radovi, grejanje, transport, održavanje prostora, ekonomičnost prostora, štednja električne energije; zatim tehnika (mikrofoni, ozvučenje, pojačalo, projektor, gramofon, montažeri, hard diskovi), filmski program (super 8 filmovi, stari projektori, amaterski filmovi, distributeri, fotografije, plakati, predlozi filmova), off program (koncerti, izložbe, pozorišne predstave, promocije knjiga, časopis, tribine, filmska kritika…), ekonomski saveti (mogući modeli samoodrživosti, predlozi za ekonomski model funkcionisanja Novog bioskopa Zvezda), pravni saveti (pravni tim, analize postojeće pravne problematike, predlozi za rešavanje), medijski saveti (krizni PR, kontakti s novinarima, promo materijali, vebsajt, blog) i volonteri.

Novi bioskop Zvezda već više od tri nedelje redovno prikazuje filmove.

U međuvremenu su članovi Pokreta za okupaciju bioskopa, među kojima su i mlada filmska rediteljka Mina Đukić i zvezda njenog debitantskog filma “Neposlušni” Hana Selimović, dobili široku podršku javnosti, pa i političkih struktura. S obzirom na složenu pravno-imovinsku situaciju nastalu privatizacijom “Beograd filma”, te kasnijim malverzacijama većinskog vlasnika Nikole Đivanovića – zbog čega je bio osuđen i na zatvorsku kaznu, u Zvezdi je i do sada vođeno nekoliko javnih razgovora o budućnosti tog prostora kao svojevrsnog kulturnog centra, te načina za obezbeđenje njegove održivosti.

Ulaz na projekcije u Zvezdu je besplatan, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)