Filmske novosti...

Pogrebnik u trci za Prix Europa



Nagrađivani dokumentarni film “Pogrebnik” reditelja i scenariste Dragana Nikolića iz Srbije o nesvakidašnjem, a unosnom poslu prevoza umrlih emigranata širom Evrope nominovan je za najbolji evropski televizijski dokumentarac od stručnog komiteta najznačajnijeg evropskog broadcasting festivala Prix Europa, koji će biti održan od 18. do 25. oktobra u Berlinu.

“Pogrebnik” je realizovan u koprodukciji Prababa produkcije iz Beograda i ZDF/Arte televizije (Nemačka/Francuska), uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Filmskog centra Srbije, MEDIA Mundus i EAVE programa, u saradnji za televizijama YLE (Finska), RTV SLO (Slovenija) i NRK (Norveška).

U organizaciji koalicije od 28 evropskih televizija i institucija, među kojima je i Evropska radiodifuzna unija, Prix Europa svake godine u Berlinu nagrađuje najbolje televizijske, radio i onlajn produkcije. Ove godine odabrano je 210 radova od ukupno više od 650 prijavljenih iz 35 zemalja, a pobednici u 13 kategorija biće poznati 24. oktobra.

Nikolićev “Pogrebnik” do sada je prikazan sa velikim uspehom na tridesetak najznačajnijih festivala, a premijera je bila u novembru 2013. godine Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA).



Srpsku premijeru “Pogrebnik” je imao na sedmom Beldocsu u Beogradu, na kojem je proglašen najboljim domaćim dokumentarcem.

“Pogrebnik” je film o tome “kako živimo i radimo za željenu budućnost, dok nam životi prolaze”.

Tema filma je nesvakidašnja, a istinita priča o internacionalnom pogrebnom preduzeću “Drnda International”, koje se bavi prevozom umrlih emigranata, a sedište mu je u Požarevcu. Preduzeće “Drnda internacional”, nazvano po njegovom osnivaču i vlasniku, dovozi u Srbiju preminule gasterbajtere. Već 20 godina Drndini “mercedesi” pojavljuju se na vratima bilo koje kuće u Evropi u roku od 48 časova nakon prijave smrtnog slučaja. Sa predstavništvima širom Evrope, “Drnda internacional” je apsolutni lider u tom nesvakidašnjem, ali unosnom biznisu.

Igrom slučaja, Drndina ćerka i zet, takođe gasterbajteri, ostali su bez dobro plaćenih poslova u velikim internacionalnim kompanijama. Mučeni nostalgijom i lošom ekonomskom perspetkivom u zemlji trenutnog prebivališta, rešili su da se vrate u otadžbinu i zaposle u Drndinom preduzeću. Snovi o izgubljenoj domovini se, međutim, drastično razlikuju od surove realnosti.

Reditelj Dragan Nikolić, jedan od najrenomiranijih srpskih autora dokumentarnog filma, poznat i po nagrađivanim filmovima “Kavijar konekšn”, “Nacionalni park” i “Hotlajn”.

(SEEcult.org)

Dobitnici Vesne na 17. FSF-u



Najboljim celovečernjim filmom 17. Festivala slovenačkog filma u Portorožu proglašen je angažovani dokumentarac “Boj za” Siniše Gačića o protestima ispred ljubljanske Berze, a po nekoliko nagrada Vesna dobili su i filmovi “Put za raj” i “Drvo”, dok je najboljom manjinskom koprodukcijom proglašen debitantski film “Varvari” Ivana Ikića iz Srbije.

Na 17. SFF-u, koji će biti završen 14. septembra projekcijom nagrađenih ostvarenja, trijumfovao je i kratki film “Prespana pomlad” mladog autora Dominika Menceja, koji je osvojio nagradu Vesna za najbolju režiju, najbolji kratki film, najbolji scenario, scenografiju (Peter Perunović), kao i najbolju glavnu žensku ulogu (Anja Novak).

Nagradu za najbolju glavnu mušku ulogu dobio je Jernej Kogovšek za “Drvo” Sonje Prosenc, suptilni prikaz odrastanja u surovom okruženju u kojem dečak, kako je naveo žiri, plaća svoju transformaciju u čoveka životom. Film “Drvo” odneo je i nagradu za najbolju fotografiju (Mitja Ličen) i muziku (Janez Dovč), kao i nagradu Udruženja slovenačkih filmskih kritičara.



Najboljim dokumentarcem žiri je proglasio film “Rejnica” (Miha Možina), a najboljim animiranim filmom “Princ Ki-Ki-Do: Pošast iz močvirja” (Grega Mastnak).

Dve nagrade Vesna odneo je i film “Inferno” – za najbolju masku (Mojca Goroganc Pertushevska) i ton (Julij Zornik), dok je najbolju montažu nagrađen Sašo Podgoršek za film “Vašhava”, koji je i režirao.



Pobednički film “Boj za” prikazuje kako su demonstranti u Ljubljani, mesc dana po začetku okupacije parka na Vol Stritu, postavili šatore pred zgradu Berze u slovenačkoj prestonici. Ujedinjeni u kritici predstavničke demokratije i globalnog finansijskog kapitalizma pod geslom “Niko nas ne predstavlja”, organizovovali su se na principu neposredne demokratije. U trenutku pomanjkanja društvene alternative, u kampu ispred Berze rađa se kolektivitet, ali se posle početne euforije ideja neposredne demokratije suočava i sa sukobima.

Povodom nagrade za najbolju celovečernju koprodukciju, žiri je za Ikićev film “Varvari” naveo da predstavlja moćnu i uravnoteženu priču koja dosledno secira začarani krug beznađa ljudi u teškom stanju u društvu.



Žiri 17. FSF-a činili su Matjaž Zajec, Rok Biček, Špela Čadež, Katja Šoltes i Hrvoje Pukšec.

Publici se najviše svideo celovečernji prvenac Blaža Završnika “Put u raj”.

FSF je prikazao 89 dugometražnih, srednjometražnih i kratkih filmova, a osim zvaničnih nagrada žirija i nagrade publike, dodeljene su i Stopove nagrade za najboljeg glumca i glumicu, nagrade Udruženja slovenačkih filmskih kritičara, Art kino mreže, Teleking nagrade za najbolji igrani celovečernki film i Restart nagrade za najboljši studentski film.

Ovogodišnja dobitnica nagrade "Metod Badjura" za životno delo je Hanna Preuss, a to priznanje joj je dodeljeno za svestrano filmsko stvaralaštvo – kao režiserke zvuka, kompozitorke, tonskog majstora, medijske umetnice… koja je izuzetno zadužila slovenačku kinematografiju.



FSF je ponudio i izložbe, radionice, razgovore sa autorima i, kao novitet, selekciju besplatnih projekcija.

17. FSF označio je i početak inicijative RE-ACT (Regional Audiovisual Cooperation and Training), koja okuplja audiovizuelne centre Slovenije, Hrvatske i Furlanije Julijske krajine. Osnovni cilj je da se dosadašnja saradnja tri fonda ustali na formalnom nivou kako bi bila osigurana redovna saradnja filmskih autora i profesionalaca koji žive na području na kojem se spajaju Jadran, Alpe i Panonska dolina, i to kroz stručno usavršavanje i sufinansiranje zajedničke proizvodnje dugometražnih filmova svih vrsta.

U okviru pratećeg muzičkog programa 17. FSF-a, nastupili su Fake Orchestra, Repetitor iz Srbije i u završnici, nakon dodele nagrada, grupa Katalena.

Festivalski sajt je www.fsf.si, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

*Foto: Katja Goljat i Andrej Firm

(SEEcult.org)

Prolećna sunca najbolja u Drami



Film “Prolećna sunca” mladog reditelja Stefana Ivančića iz Srbije osvojio je nagradu za najbolji film iz južne i istočne Evrope na Festivalu kratkog filma u Drami u Grčkoj.

Prema obrazloženju žirija, film “Prolećna sunca” nagrađen je zbog “vrlo poetskog i autentičnog pristupa temi odrastanja, kao i sjajno režiranim trenucima bezbrižne mladalačke melanholije i snovima o revoluciji”.

Festival u Drami održan je 37. put od 15. do 20. septembra, a važi za jednu od najprestižnijih manifestacija kratkog filma u Evropi, pa je i na spisku 15 filmskih festivala koji učestvuju u nominacijama Evropske filmske akademije (EFA) u kategoriji kratkometražni film.



Film “Prolećna sunca”, u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, prikazan je na više od 35 festivala širom sveta, a osvojio je deset nagrada.

Slede projekcije na festivalu centralne i istočne Evrope u Beču Let’s CEE, te na Međunarodnim susretima Cerbère-Portbou, na granici Francuske i Španije.

Međunarodna premijera tog filma održana je 2013. na festivalu FID Marsej.

Radnja filma delimično je autobiografska i obuhvata poslednje dane leta koje četiri brata provode zajedno. Iako ih daljina razdvaja, jer svako od njih živi u drugoj državi, rodni Beograd ih spaja.

Ivančićev novi film “Leto bez meseca” prikazan je ranije ove godine na Filmskom festivalu u Kanu, u programu “Sinefondasion”. To je diplomski film Ivančića na FDU u Beogradu, snimljen pod mentorstvom Srdana Golubovića.

(SEEcult.org)

11. Balkanima u DKSG-u



Evropski festival animiranog filma “Balkanima” biće održan 11. put od 7. do 11. oktobra u Domu kulture Studentski grad, a iako u drugu deceniju ulazi bez svog osnivača, prof. Nikole Majdaka, novooformljeni umetnički tim, u čijem su sastavu njegovi bliski dugogodišnji saradnici, nastaviće osnovnu ideju tog festivala, vodeći računa da održi njegov identitet i duh.

Članovi umetničkog i selektorskog tima 11. “Balkanime” - autorke animiranih filmova Iva Ćirić i Jelena Bešir i animator, illustrator i likovni pedagog Nebojša Petrović, pogledali su ukupno 397 filmova koji su pristigli putem konkursa, a u selekciju su uvrstili 119 filmova iz 25 evropskih zemalja.

Kao i prethodnih godina, “Balkanima” će imati dve takmičarske celine (autorsku i studentsku) i bogat prateći program.

Pored dve panorame, evropskog i balkanskog filma, publika će imati priliku da vidi i pet najboljih animiranih filmova koji se takmiče za najprestižniju evropsku nagradu Cartoon d’Or i da prisustvuje prezentaciji knjige “Umetnost preterivanja” Milena Alempijevića, umetničkog direktora Festivala animiranog filma “Animanima” u Čačku i urednika filmskog programa u Domu kulture u Čačku, koji je i član međunarodnog žirija 11. “Balkanime”.

U žiriju su, uz Alempijevića, i slovenačka animatorka i rediteljka Špela Čadež, koja je 2013. godine, na jubilarnoj "Balkanimi", osvojila nagradu za najbolji film jugoistočne Evrope (Boles), te autor animiranih filmova Marko Meštrović iz Hrvatske.

“Balkanima” je najavila novi ciklus programa nacionalne kinematografije u fokusu, koji počinje izložbom animiranih filmova iz Srbije prikazanih u proteklih deset godina na tom festivalu.

Program savremene italijanske animacije predstaviće Andrea Martinjoni, Paola Bristot i Roberto Paganeli, radionicu muzike i animacije “Ritam i frejmovi” vodiće Koke Riobo Kortes, a masterklas “Animirani zvučni pejzaž” držaće Andrea Martinjoni.

Najmlađi i ove godine, kako su istakli organizatori, mogu očekivati zanimljiv dečji program koji se ne može videti na televiziji.

Za staru vedrinu u novom ruhu pobrinuo se prof. Rastko Ćirić koji od samih početaka potpisuje vizuelni identitet “Balkanime”.

Gran pri 10. “Balkanime” dobio je 2013. godine francuski film “Kiki sa Monparnasa” autorke Ameli Haro (Amelie Harrault) o čuvenoj muzi nekih od glavnih slikara avangarde s početka 20. veka.

Jubilarno izdanje “Balkanime” bilo je posvećeno profesoru Nikoli Majdaku, pioniru animacije na ovim prostorima i osnivaču i dugogodišnjem direktoru tog festivala, koji je preminuo u maju 2013. u 86. godini.

Deseta “Balkanima” prikazala je u glavnom programu 130 filmova iz 28 zemalja, a počela je Majdakovim “Čovekom od krede” (1963), prvim srpskim crtanim aniniranim filmom.

(SEEcult.org)

Srbi na filmu u Prvom svetskom ratu, i u Trebinju



Izložba “Srbija i Srbi na filmu u Prvom svetskom ratu”, koju je povodom stogodišnjice početka Velikog rata pripremila Kinoteka Republike Srpske (RS), u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, otvorena je u galeriji Kulturnog centra u Trebinju, a daje istorijski presek kinematografskih snimanja od 1914. do 1918. godine u vezi sa srpskim narodom, vojskom i širim temama.

Zahvaljujući dugogodišnjoj saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom, Kinoteka RS je, kako je istakao direktor Milovan Pandurević, dobila ekskluzivno pravo da izradi kopiju izložbe za RS, pa se na taj način izložba istovremeno pokazuje i u Srbiji i u RS. Nakon Trebinja, sličan program biće predstavljen i u drugim gradovima Srpske, rekao je Pandurević.

Autor izložbe i upravnik Arhiva Jugoslovenske kinoteke Aleksandar Erdeljanović naglasio je da je na postavci rađeno nekoliko meseci i da je najveći deo materijala - više od 80 odsto, skenirano u odeljenju digitalne restauracije sa filmske trake.

Na oko 50 panoa, koji će biti izloženi do 3. oktobra, predstavljeni su fotogrami iz filmova koje su od 1914. do 1918. godine snimili pioniri srpskog filma, ali i saveznički i snimatelji iz neprijateljskih zemalja, saopštila je Jugoslovenska kinoteka.

Predstavljeni su i faksimili različitih dokumenata i odobrenja Vrhovne komande srpske vojske za kinematografska snimanja sa zadatkom da se najvažniji momenti borbe, kao i ostali ratni događaji sačuvaju za istoriju i u slikama.

Izložbu je otvorio načelnik gradskog Odeljenja za privredu i društvene delatnosti Trebinja Zoran Milošević, koji je istakao da je to prilika da se na simbiličan način vrati dug precima i da je zato značaj te izložbe veliki.

Otvaranju je, uz Erdeljanovića, prisustvovao i direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, te viši stručni saradnik u Arhivu Jugoslovenske kinoteke Božidar Marjanović.

(SEEcult.org)

Arhitektura filma



Teorija koja Hoda (TkH) pokreće filmski festival REZ, koji se bavi savremenim praksama eksperimentalnog i umetničkog filma, a prvo izdanje biće održano od 3. do 5. oktobra u Domu omladine Beograda i predstaviće rad nemačkog autora Hajnca Emiholca (Heinz Emigholz), koji će prethodno gostovati u Zagrebu.

Cilj festivala REZ je da kreira umetničku i edukativnu platformu za predstavljanje i promociju inovativnih i radikalnih filmskih praksi, a svake godine u fokusu će biti jedan/na od najznačajnijih i još uvek aktivnih autora/ki koji svoje radove smeštaju u polje filmskog eksperimenta, najavio je TkH, koji gostovanje prvog autora u fokusu - Hajnca Emiholca, organizuje u saradnji s Multimedijalnim institutom (mi2) u Zagrebu.

Emiholc je filmskim konstrukcijama napravio svojevrsnu “autobiografiju moderne” snimajući modernističku arhitekturu. Njegov 40-godišnji postojani rad u poslednje vreme je u žiži interesovanja filmskih krugova, te su održane brojne retrospektive njegovih dela na najvažnijim svetskim festivalima i u kinotekama.



U okviru prvog REZ-a, Emiholc će održati 3. oktobra u Amerikani DOB-a uvodno predavanje, nakon čega će biti prikazan film “Parabeton – Pier Luigi Nervi i rimski beton” (2011, 100'), koji u hronološkom sledu pokazuje 17 još uvek očuvanih građevina italijanskog inženjera i arhitekte Pjera Luiđija Nervija (1891-1979), a Emiholc ih spaja sa filmskim studijama antičkih zdanja napravljenih od rimskog betona.

Publika će imati priliku i za razgovor sa autorom posle projekcije.

Za 4. oktobar najavljen je izbor filmova iz projekta “Formativne godine” (1972-2004) “Schenec-Tady I” (1972/73, 40') i “Demon” (1976/77, 29').

Emiholc će predstaviti i inicijativu Think:Film iz Berlina, uz diskusiju u kojoj će učestvovati i Ulrich Ziemons (Arsenal, Berlin), a moderiraće je Marta Popivoda (TkH), autorka zapaženog dokumentarnog filma “Jugoslavija, kako je ideologija pokretala naše kolektivno telo”.

Iste večeri biće prikazan i film “Perret u Francuskoj i Alžiru” (2012, 110'), čija je premijera bila u Lokarnu 2012. godine, a projekciju će takođe pratiti razgovor sa autorom. Taj film posvećen je poznatom francuskom arhitekti i inženjeru Ogistu Pereu (Auguste Perret), koji je posebno važan zbog inovativnih betonskih konstrukcija oblikovanih u neo-klasičnom izrazu. Film prikazuje 30 Pereovih ostvarenja u Francuskoj i Alžiru, artikulišući time indirektno i odnos modernizma i kolonijalizma u arhitekturi.

Za završnicu prvog REZ-a najavljena je projekcija kratkih filmova i muzičkih spotova (Dva muzeja, 2013, 18'; Heinz Emigholz & Kreidler: Crvena pustinja, 2012, 21'; Zima, 2013, 8'; Trka moljaca, 2013, 4'), te dijalog Emiholca i filmskog reditelja Slobodana Šijana, koji će moderirati Petar Milat iz Multimedijalnog instituta.

REZ će biti završen filmom “Golf u pustinji” (2003, 110') i razgovorom sa autorom.

Ulaz na sve programe je besplatan.

Emiholc će prethodno gostovati u Teatru &TD u Zagrebu, a Multimedijalni institut najavio je tim povodom i publikaciju o njegovom delu za 2015. godinu, koja će sadržati eseje Gertrud Koch, Giuliane Bruno, Siegfrieda Zielinskog…

Publika u Zagrebu videće film “Jedna serija misli” (1986-2010, 91') koji se sastoji iz četiri dela (El Greco in Toledo, Leonardos Tränen, An Bord der USS Ticonderoga i Ein Museumsbau in Essen). To je serija je meditacija o motivu žrtvovanja sina, tj. o religijsko-političkim podsticajima i vojno-strateškim mehanizmima koji vode do njega.

Kao i u Beogradu, i u Zagrebu će biti prikazani filmovi “Parabeton - Pier Luigi Nervi i rimski beton”, i “Perret u Francuskoj i Alžiru”, a 1. oktobra publika će imati priliku da prisustvuje i koncertu grupe Kreidler iz Dizeldorfa, koja je u poslednje vreme intenzivno sarađivala i sa Emiholcem, a upravo je objavila novi album “ABC”.

TkH i Multimedijalni institut organizuju gostovanje Emiholca uz podršku Filmgalerie 451, u saradnji sa Gete institutima u Beogradu i Zagrebu. Program u Beogradu realizuje se i u saradnji sa DOB-om, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, a u Zagrebu u saradnji sa Kulturom promjene Studentskog centra, uz podršku Hrvatskog audiovizuelnog centra i Ureda za obrazovanje, kulturu i sport Grada Zagreba.

(SEEcult.org)

3. GoetheFEST – Generacije



Festival nemačkog filma, GoetheFEST, biće održan tokom oktobra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, a predstaviće izbor aktuelnih igranih filmova koji su prikazivani na festivalima u Nemačkoj tokom 2013. i 2014. godine.

Treći GoetheFEST biće održan od 9. do 16. oktobra u Dvorani Kulturnog centra Beograda, od 15. do 22. oktobra u Kulturnom centru Novog Sada, a od 24. oktobra do 1. novembra u Niškom kulturnom centru, saopštili su organizatori, najavljujući veći, raznovrsniji i obuhvatniji program nego prethodnih godina.

Uz stare majstore, među autorima odabranih filmova je i nekoliko mladih nemačkih autora, pa je moto trećeg GoetheFEST-a “Generacije”.

Među 20 filmova biće i četiri koja su prikazana ove godine u takmičarskom programu Berlinala.

Filmske projekcije pratiće izložba “Filmski svetovi" u Jugoslovenskoj kinoteci, koja je novina i zasebna sekcija u okviru Goethe FEST-a.

Najavljena su i tri gostujuća predavanja i pet projekcija filmova troje nemačkih scenografa - Kristine Šafer (Christina Schaffer), Danijela Hura (Daniel Chour) i Valeske Lifeld (Waleska Leifeld).

Izložba “Filmski svetovi”, kako je saopšteno, zaviruje iza kulisa nekoliko izuzetnih nemačkih filmskih produkcija i koprodukcija. Nova generacija produkcijskih dizajnera pokazuje kako se odvijaju kreativni procesi u filmskoj industriji, u kojoj je podela posla danas izuzetno razrađena; kakvi se izazovi javljaju u praksi i kako se mogu objedini umetnički, logistički i finansijski aspekti profesije.

Projekat su koncipirali Nebojša Tabački iz Berlina i Nina Vićentić i prof. Biljana Sovilj iz Beograda, u saradnji sa Muzejom Jugoslovenske kinoteke, Fakultetom primenjene umetnosti (odsek Scenografija) i Goethe-Institutom u Beogradu.

Organizator GoetheFEST-a je Goethe-Institut Beograd, u saradnji sa KCB-om, KCNS-om, NKC-om, Jugoslovenskom kinotekom i projektom “Filmski svetovi”, koji se realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Fakulteta primenjenih umetnosti i štamparije Copy Studio.

Program GoetheFEST-a nalazi se u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Pobednici 10. 25 FPS



Međunarodni žiri 10. Festivala eksperimentalnog filma 25 FPS, održanog od 25. do 28. septembra u Zagrebu, dodelio je tri ravnopravne glavne nagrade, kao i zajedničko posebno priznanje kanadskom filmu “Mesečev almanah” autorke Malene Szlam.

Kanadska filmska kritičarka Andréa Picard, članica Međunarodnog filmskoga festivala u Torontu, dodelila je Gran pri indijsko-američkom filmu “Planina Song” autorke Shambhavi Kaul, uz obrazloženje da “dislocirajućom žestinom” izaziva “tajanstvenu, čarobnu, a opet zloslutnu silu koja pokreće naš filmski imaginarij i pruža predah od veštačkih kulturnih kompleksa”.

“Tiho eksplozivno! U ‘Planini Song’ scenografija je glumac u pravom smislu reči. Od atmosferičnih snimki iz hongkoških borilačkih filmova 1970-ih i 1980-ih, sastavljen je narativni film potpuno lišen ljudi – istovremeno jeziv i pun života”, istakla je Andrea Picard.



Hrvatska filmska autorka Ana Hušman, čiji su brojni radovi prikazani na prethodnim izdanjima 25 FPS-a, dodelila je Gran pri britanskom filmu “M-ova himera” Sebastiana Buerknera koji, koristeći 3D, na izuzetno inovativan način priča o nemogućoj ljubavi. Spajajući 3D sa narativom, autor uvlači gledaoce u priču svim filmskim sredstvima, stvarajući nesigurnost i paralelno otvarajući procep “u kojem se, dok tonemo, možemo uhvatiti za male magične trenutke”, istakla je Ana Hušman.



Poseban Gran pri dodelio je i austrijski filmski autor mlađe generacije Johann Lurf, višestruko nagrađivani autor čiji su tehnološko-perceptivni eksperimenti izazivali i impresionirali zagrebačku publiku.

Lurf je Gran pri dodelio kanadskom filmu “Magla – prolaz br. 14” Alexandrea Larosea koji putem višestrukih ekspozicija prikazuje neslućene mogućnosti kratke šetnje prirodom. Larose, prema rečima Lurfa, postiže efekt koji prekrasno protivureči samoj vizuelnoj percepciji. “Ono što vidimo više je nalik opštoj ideji o prostoru, nego prikaz jednog stvarnog prostora, a filmska sredstva koriste se upravo fascinantno”, istakao je Lurf.



Članovi žirija dodelili su zajedničko posebno priznanje filmu “Mesečev almanah” Malene Szlam koja je neizmenjenim segmentima, montiranim u kameri i snimanim tokom više noći, predstavila više od 4.000 slika višeslojnih terenskih pogleda na Mesec. “Negujući slučajnost, baš kao i prirođene tehničke mogućnosti filma, ‘Mjesečev almanah’ fina je minijatura začudnosti”, istakli su članovi žirija desetog 25FPS, čiji će program delom biti prikazan 29. i 30. septembra u Art kinu Croatia u Rijeci.



Kao i Lurf, i žiri kritike (Petra Belc, Maša Peče i Danijel Brlas) nagradio je film “Magla - Prolaz #14”, za “apsolutno poverenje u inherentnu kreativnu moć medija, kroz koju film prestaje biti posrednik i postaje ravnopravni saradnik u stvaranju čistog i potpunog doživljaja”.

Nagrada Green DCP kojom organizatori, Udruga 25 FPS, podstiču cirkulaciju filma hrvatske proizvodnje profesionalnom izradom DCP prikazivačkog formata, dodeljena je filmu “Kino Crvena zvijezda” Silvestra Kolbasa uz obrazloženje da je pružio emotivnu rekonstrukciju delića ratom raznesene prošlosti.



“Iako je polazišni materijal kojim se autor koristi za film nepovratno uništen, kao i kino u kojemu se mogao prikazivati, i ovaj novi filmski format može sačuvati izražajne mogućnosti ‘staroga’ medija, koje su najmoćnije u projekciji na velikom platnu”, naveli su organizatori 25FPS.

Nagrada publike otišla je britanskom filmu “Wantee” dobitnice Tarner nagrade Laure Prouvost koji propituje granice fikcije i stvarnosti, te filma i likovne umetnosti, kao i (ne)mogućnost kontrole umetnika nad tuđim shvatanjem vlastitog dela i način na koji se ono, kao i poimanje umetnosti uopšte, neizbežno menja protokom vremena.



Deseti 25 FPS prikazao je u takmičarskom programu 29 filmova, a zagrebački deo tog festivala zatvoren je “Monument Filmom” avangardnog austrijskog autora Petra Kubelke - kombinacijom predavanja i performansa za dva 35-mm projektora smeštena u publici. Kubelkino ostvarenje je monumentalno odavanje počasti filmu – spomenik njegovim osnovnim elementima: svetlu, tami, zvuku i tišini.



Osim takmičarskog programa, održanog u Kinu Studentskog centra, deseti 25 FPS ponudio je i Ode filmu, tri performansa u okviru sekcije “Expanded Cinema”, te tri posebno sastavljena programa članova međunarodnog žirija, kao i program hrvatskih eksperimentalnih filmova i Kino 23.

Nakon Zagreba, deo programa jubilarnog 25 FPS biće prikazan 29. i 30. septembra u Art-kino Croatia u Rijeci, a ulaz na sva festivalska događanja je besplatan.

Festival 25 FPS podržavaju Hrvatski audiovizuelni centar, Gradski ured za obrazovanje, kulturu i sport Zagreba, Studentski centar Kultura promjene, Ministarstvo kulture Hrvatske, Nacionalna zaklada za razvoj civilnog društva, Zaklada Kultura nova, Austrijski kulturni forum, Francuski institut i Art-kino Croatia.

Festivalski sajt je 25fps.hr, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Bugarski filmski hitovi u DOB-u



Dom omladine Beograda predstavlja od 2. do 5. oktobra bugarsku kinematografiju koja je prilična nepoznanica za beogradsku publiku, iako je umnogome slična srpskom filmu, a često se bavi temama kao što su izlazak iz komunizma, tranzicija, moralni potresi i društvene promene.

U izboru za “Dane bugarskog filma”, jednom od prvih ikada napravlјenih, publika DOB-a ima priliku da vidi uglavnom recentnija ostvarenja koja su imala uspeha kako u Bugarskoj, tako i u inostranstvu – od popularnih komedija, preko egzistencijalnih drama, dokumentaraca, pa sve do koprodukcija sa internacionalnim zvezdama.

Za svečano otvaranje, na koje je ulaz besplatan, odabran je dokumentarni film “Dugi put krokodila” Panča Cankova o o šarmantnom avanturisti i tragaču za zlatom, koji će biti prikazan u prisustvu autora.

Prema sinopsisu, žeđ za slobodom naterala je Ljubu da pobegne iz Bugarske. Kod njega je to begstvo više pitanje instinkta, nego izbor. On je od tih lјudi, avanturista - državlјanin sveta i sudbina ga baca svuda, gde postoje izazov, avantura i rizik. Prelazi granicu u toku sabora na Kalotini. Usled neverovatnih preokreta, prolazi kroz čitavu bivšu Jugoslaviju i za jednu noć uspeva da prepliva Jadransko more, uprkos buri i opasnosti od krvoločnih ajkula. Nakon boravka u logoru u Italiji, putuje u Australiju, gde se neko vreme bavi rizičnim lovom na krokodile. Nailazi na knjigu “Zlatna reka” koja zauvek menja njegov život. Sluša o bezbrojnim nalazištima u Papui Novoj Gvineji i odlazi tamo. Dok istražuje džungli i prikuplјa kolekciju od 2.000 drvenih maski shvata da su sloboda i zlato njegova sudbina i dok je živ, biće deo te avanture.

Prve večeri “Dana bugarskog filma” biće prikazana i nagrađivana drama “Tilt” (2011) Viktora Čučkova o tranzicionoj stvarnosti.

Za 3. oktobar najavljeni su dokumentarac “Stoičkov” (2012) Borislava Koleva, dramatična priča o sportskoj karijeri i burnoj životnoj sudbini fudbalera Hrista Stoičkova, igrani “Jarac” (2009) Georgija Đulgerova, snimljen na osnovu istoimene novele i prema motivima stvaralaštva Jordana Radičkova, jednog od najznačajnijih bugarskih pisaca, dok će 4. oktobra biti prikazana komedija “Migaracija palamide” (2011) Ljudmila Todorova o borbi dva oca i njihova dva sina sa različitim životnim nedaćama, kratkometražna drama “Čast” (2013) Pavela G. Vesnakova o jednom danu života penzionisanog generala, patrijarha porodice, u kojoj godinama uspostavlјa svoj konzervativni moral i pravila, ali saznaje da je njegov unuk gej. Biće prikazana i romantična komedija “Love.net” (2011) Iliana Dževelekova koja prati nekoliko parova različitih godina, profesija i socijalnog statusa u pokušaju da poboljšaju lјubavni život putem interneta, odnosno sajtova za upoznavanje.

Za završnicu “Dana bugarskog filma” odabrani su “Ostrvo” (2011) Kamena Kaleva, suptilna psihološka drama o duboko skrivenim strastima, te nagrađivana drama “Posle kraja sveta” (1998) Ivana Ničeva, najpopularniji bugarski film krajem 90-ih godina, koji predstavlјa emocionalno razmišlјanje o etničkim potresima na Balkanu. Istovremeno je i vesela i tužna priča čije komične strane prikrivaju oporu istiniost, a govori o izgublјenoj etničkoj harmoniji u siromašnoj četvrti grada Plovdiva - evropskom mestu na kojem suživot u uzajamnom poštovanju imaju Bugari, Turci, Jevreji, Grci i Romi.

Revija bugarskog filma organizovana je u saradnji sa bugarskom ambasadom u Beogradu, a cena ulaznice je svega 100 dinara.

Sajt DOB-a je domomladine.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Širenje zaraze FSFF-a



Festival srpskog filma fantastike (FSFF), čije će deveto izdanje biti održano sredinom oktobra u Beogradu, poziva na žurku 4. oktobra u Miners pabu, na kojoj će gosti moći da se slikaju sa nagradama (Koskar i Piramida), pogledaju izložbu fotografija i prošetaju “tunelom strave”, dok će za to vreme zombiji biti zaduženi za njihovo posluživanje.

Na promociji FSFF-a, pod sloganom “Dođite da širimo zarazu uz kvalitetno pivo i fantastične filmove”, od 20 do 21.30 biće upriličena i retrospektiva najboljih filmova prikazanih na prethodnim izdanjima festivala.

Biće prikazani filmovi “Ovčirra” Nebojše Nenadića (2011), “Priče o stanovnicima zida” Andreja Boke (2013), “Priče iz groba” Damira Romanova (2011), “Ugovor” Darija Lonjaka (2012) iz Hrvatske, “Vozar” Marine Uzelac (2012) i “Last drop” Miroslava Lakobrije (2011).

Deveti FSFF biće održan u Domu omladine i Jugoslovenskoj kinoteci od 14. do 18. oktobra, a prikazaće više od 50 domaćih i stranih ostvarenja.

Ljubitelji fantastike imaće priliku da učestvuju i na trećoj beogradskoj Zombi šetnji, koja će tradicionalno biti održana poslednjeg dana festivala.

Filmovi će se takmičiti za dve nagrade – Koskar i Piramidu.

Koskar, omaž Oskaru u obliku kostura, zvanična je festivalska nagrada i dodeljuje se u domaćoj (srpskoj), regionalnoj (zemlje bivše Jugoslavije, bez Srbije) i međunarodnoj (ostvarenja iz celog sveta) selekciji, dok je Piramida nagrada za filmove na zadatu temu, a ove godine je to slovenska mitologija.

Deveti FSFF će otvoriti američki reditelj Mik Geris, koji se proslavio filmovima zasnovanim na adaptaciji romana Stivena Kinga.

FSFF poziva zainteresovane i da se do 11. oktobra prijave za učešće u Zombi šetnji, koja okuplja obožavaoce horora i fantastike, maskirane u žive mrtvace. Prva takva šetnja u Srbiji, održana pre dve godine, postigla je veliki uspeh i privukla pažnju ne samo domaćih, nego i svetskih medija.

Za maskiranje će i ove godine biti zadužen tim obučenih šminkera, predvođeni majstorom za specijalne efekte Miroslavom Lakobrijom i vajarkom Ninom Vujasin.

Rabbitland na 14 festivala



Animirani film “Rabbitland” Ane Nedeljković i Nikole Majdaka Jr. i posle više od godinu dana od svetske premijere na Berlinalu nastavlja uspešnu festivalsku turneju – u oktobru će biti prikazan na čak 14 festivala u SAD i Evropi.

“Rabbitland” će biti prikazan u takmičarskom programu dva prestižna festivala u SAD - 50. Međunarodnog filmskog festivala u Čikagu i 25. Filmskog festvala u Nju Orleansu.

Takođe, u takmičarskom je programu 47. Međunarodnog festivala filma fantastike u Kataloniji SITGES, koji je jedan od najznačajnijih festivala tog filmskog žanra.

Tokom oktobra “Rabbitland” će biti prikazan i na Međunarodnom filmskom festivalu 2ANNAS u Rigi, na Festivalu filma fantastike FANCINE u Malagi, Međunarodnom festivalu kratkog filma u Granadi, Festivalu animiranog filma Be There! na Krfu, Međunarodnom filmskom festivalu u Vermontu, Filmskom festivalu u Ebersvaldu u Nemačkoj, Filmskom festivalu Timishort u Temišvaru, te na Međunarodnom festivalu animiranog filma Stop Trik u Mariboru, kao i na Filmskom frontu u Novom Sadu i na Festivalu srpskog filma Filmanak u Štutgartu.



Autori “Rabbitlanda” će, kao počasni gosti i prošlogodišnji dobitnici nagrade za najbolji kratki film na festivalu ReAnimanija, biti prisutni u Jerevanu u Jermeniji.

“Rabbitland” je do sada prikazan na brojnim festivala širom sveta, a osvojio je više značajnih nagrada od svetske premijere na Berlinalu, na kojem je dobio Kristalnog medveda.

Inspirisan životom u Srbiji 90-ih, “Rabbitland” kroz crnohumornu priču o zečevima bez mozga koji provode dane glasajući na izborima, predstavlja brutalnu sliku savremenog društva i preispituje neke od njegovih centralnih tema, kao što su sloboda govora, lični i kolektivni identitet, kao i modeli uspostavljanja normalne svakodnevnice u stanju društvenog kolapsa.

(SEEcult.org)

Kad vlada partijska knjižica



Sudbina Otvorenog univerziteta u Subotici, a samim tim i festivala koje organizuje - Međunarodnog festivala pozorišta za decu i Festivala evropskog filma Palić, dovedena je u pitanje izborom nove Skupštine Otvorenog univerziteta koja je formirana isključivo na stranačkoj osnovi, mimo dosadašnje procedure i kriterijuma kompetentnosti.

Direktori Otvorenog univerziteta (OU) i dva ugledna međunarodna festivala apelovali su 6. oktobra Vladu Srbije da povuče odluku o imenovanju Skupštine OU, navodeći da je nelegitimna i nelegalna zbog niza proceduralnih nepravilnosti. Osim što je potpuno stranačka, dosadašnjim delovanjem i nekompetentnošću preti da profesionalno degradira OU i dovede u pitanje održavanje FEF Palić i Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici, rečeno je na konferenciji za novinare u Beogradu.

Nova Skupština OU imenovana je sredinom jula, a direktor OU Blažo Perović rekao da je tek nedavno nezvanično obavešten o tome, jer nije poštovana procedura koja je dogovorena svojevremeno sa nadležnim Ministarstvom prosvete. Prema toj proceduri, devetočlana Skupština OU, koja sa direktorom UO ima upravljačke funkcije, birana je na osnovu četiri principa, uključujući to da mora da ima najmanje četiri nestranačka člana, te da najmanje pet članova moraju da budu naučno i stručno kredibilne ličnosti, čija se profesija dotiče delokruga rada OU kao ustanove koja se bavi transferom znanja i ideja, obavljajući obrazovne, kulture i projektne poslove.

Dosadašnja procedura, koja je usmeno dogovorena pre četiri godine s Ministarstvom prosvete, podrazumevala je da OU usaglasi kandidate za Skupštinu sa predstavnicima lokalnih ogranaka stranaka koje čine koalicinu vlast na republičkom nivou, uzimajući u obzir njihovu profesionalnu kompetentnost.

Na osnovu te procedure, OU i predstavnici Gradskog odbora Srpske napredne stranke (SNS) u Subotici usaglasili su listu kandidata za novu Skupštinu OU, te je poslali resornom ministarstvu (u međuvremenu je to postalo Ministarstvo privrede), ali je ona, kako je rekao Perović, očigledno završila u nečijoj fioci. Nova Skupština OU izabrana je tako da u njenom sastavu nema nijedne ličnosti sa dogovorenog spiska, a od devet članova, čak je osam iz SNS-a. Među njima, kako je rekao Perović, nema nijedne ličnosti koja ima neophodan stručan kredibilitet, jer se profesionalno bave drugim oblastima ili su nezaposleni.

Perović je rekao da je OU zapravo “žrtva frakcijskih borbi unutar SNS-a”. To je zaključio na osnovu toga što se OU dogovarao sa dva od tri poverenika SNS-a, a nova Skupština je, kako je rekao, izabrana na osnovu predloga trećeg - Gojka Radića, koji je klesar, a viđen je za predsednika Skupštine OU. "Njegov predlog, kao privatne ličnosti, gurnut je u proceduru preko Mnistarstva privrede. Čak je izbegao i proceduru da prođe kadrovsku komisiju Vlade Srbije... Na kraju je vlada usvojila taj spisak", rekao je Perović.

“Izmanipulisani smo i mi, i Ministarstvo privrede, pa i Gradski odbor SNS-a”, konstatovao je Perović.



Prema rečima Perovića, dosadašnji stranački članovi Skupštine OU imali su iskustva u obrazovnoj delatnosti, a sada je reč o “totalno nekompetentnim ličnostima”.

“Svaka im čast, ali ja ne mogu sa njima da se konsultujem oko bilo kog razvojnog principa i plana”, rekao je Perović, navodeći da je većina članova nove Skupštine UO nepoznata i građanima Subotice.

OU je u međuvremenu uputio dva pisma predsedniku vlade Aleksandru Vučiću i Ministarstvu privrede, u kojima je ukazao na sve moguće posledice ovakvog izbora Skupštine i predložio da vlada suspenduje odluku i omogući kompromisno rešenje koje bi podrazumevalo da Skupštinu UO čine pre svega kredibilni ljudi i da nema nadgovaranja po principu “naših” i “vaših”, rekao je Perović, ističući da Skupština OU ima vrlo heterogenu delatnost i da je neka vrsta proširenog menadžmenta bez čije stručne pomoći OU “ne može da ide dalje i samo može da se uruši”.

“Mi ne politizujemo stvari, niti želimo da se od ovoga pravi bilo kakva afera. Jednostavno ukazujemo da OU nije neka seoska zadruga, već evropski kredibilna institucija koja se bavi i projektima međunarodne saradnje… Nikada u 62 godine postojanja nismo bili u situaciji da nam je budućnost ovako neizvesna”, rekao je Perović, apelujući na javnost da pomogne da se dođe do najboljeg rešenja i za “OU, i za festivale koje organizuje, pa i za ovu vlast”.

Budući da je prva sednica nove Skupštine već dva puta zakazivana, pa odlagana, Perović je rekao da je nekome u Gradskom odbporu verovatno skrenuta u međuvremenu pažnja na problem i sugerisano da se nađe kompromisno rešenje.

Nova sednica zakazana je za 8. oktobar, a ako bude održana, Perović je rekao da su već najavljene ostavke saveta oba festivala, te da bi valjalo očekivati sličnu reakciju i ostalih profesionalaca koje su te dve međunarodne manifestacije okupile oko sebe u proteklih 20 i više godina postojanja.



I direktori Festivala pozorišta za decu u Subotici i Festivala evropskog filma Palić Slobodan Marković i Radoslav Zelenović izrazili su bojazan za budućnost OU i festivale na čijem su čelu, ali su istakli i da te manifestacije ne čini mesto, već ljudi koji ih organizuju i programski oblikuju.

“Ako ne bude dogovora, Festivala (pozorišta za decu) će biti, ali na drugom mestu”, rekao je Marković, podsećajući na rezultate te jedinstvene manifestacije u Srbiji, koja je nedavno održana 21. put, uz učešće 15 predstava iz 13 zemalja i bogat prateći edukativni i naučni program.

Marković je rekao da ne može ni da zamisli da se festivali koje organizuje OU “nađu u rukama improvizatora ili oni koji misle da znaju to da rade”.

"Uspevali smo godinama unazad da OU i festivale odbranimo od jednoumlja i partijskog primitivizma. Današnja situacija za mene je uzbunjujuća, jer ne vidim instituciju kulture u Subotici koja bi mogla da se nosi sa problemima, i sa uspesima, i sa organizacijom i svim ostalim stvarima kao OU. Ne mogu da zamislim da se festivali i OU nađu u rukama improvizatora i onih koji misle da to znaju da rade... U ć orsokaku smo šta dalje činiti... Bojim se da svih ovih 20 godina ne budu uludo potrošene ovim partijskim jednoumljem...", rekao je Marković, dodajući da je za njega novonastala situacija "politički nekulturni avanturizam".

Radoslav Zelenović, koji je i v.d. direktor Jugoslovenske kinoteke, rekao je da OU može da funkcioniše i bez festivala, ali da festivali ne mogu bez OU, odnosno ljudi na OU koji znaju šta su pozorište i film.



Ističući važnost kontinuiteta, na osnovu bogatog iskustva u organizovanju različitih festivala, Zelenović je rekao i da samo jedno loše festivalsko izdanje može da sruši sve što je rađeno 20 godina.

Dvadesetogodišnja istorija subotičkog i palićkog festivala, kako je napomenuo, govori da su nastali u najgore vreme – posle uvođenja međunarodnih sankcija, a uprkos teškim okolnostima, izrasli su u manifestacije prepoznatljive i relevantne na evropskom nivou i šire.

“Ako neko mislo da je bilo lako izboriti status da Evropska filmska akademija od 450 festivala proglasi Palić jednim od deset najboljih u Evropi, taj se vara”, rekao je Zelenović, napominjući i da FEF Palić nikada nije bio sam sebi svrha, već je promenio i samu Suboticu i Palić.

“Šta bi bilo sa Letnjom pozornicom, sa bistom (Aleksandar) Lifke, sa Lifkinim bioskopom? Mi smo vratili Lifku u sadašnjost”, rekao je Zelenović, podsećajući i na ulogu FEF Palić u procesu pomirenja u regionu, između ostalog, i time što je prva projekcija nekog hrvatskog filma posle ratova 90-ih bila upravo na tom festivalu.

“Plašili smo se tada, ali su bila druga vremena. Zašto bismo se sada plašili? Pa valjda su sada neka nova vremena?”, rekao je Zelenović, koji je naglasio i da je festival autorsko delo, te da ga je, kao instituciju, moguće srušiti samo iznutra, a nikako spolja.

"Ne postoji ta sila spolja kojoj bi palo na pamet da u času, kada svi hoće u Evropu, ruši nešto što je evropska dobrobit. U pitanju je nešto što kada uđemo u Evropsku Uniju nećemo morati da pravimo jer već imamo festival evropskog filma", naglasio je Zelenović.

Inače, Festival evropskog filma Palić je, prema kriterijumima Evropske filmske akademije, jedini niskobudžetni festival i jedini festival iz kategorije tzv. “malih” festivala - od 220 koliko ih ima u Evropi, koji je uvršćen među 10 najznačajnjih filmskih festivala u Evropi.

Otvoreni univerzitet je u statusnom smislu republička institucija, odnosno vlasnik je država Srbija. U ekonomskom smislu je državna firma, ali ga država ne finansira. Kao republička institucija, od organa upravljanja imamo Skupštinu koju bira Vlada Srbije.

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, na osnovu mišljenja Međunarodne lutkarske unije (UNIMA), ušao je među pet najznačajnijih festivala te vrste u svetu - od 512, koliko ih je registrovano.

(SEEcult.org)

11. Balkanima



Evropski festival animiranog filma “Balkanima” predstavlja od 7. do 11. oktobra u Domu kulture Studentski grad u Beogradu oko 120 filmova iz 25 zemalja, uključujući dve takmičarske celine (autorsku i studentsku) i bogat prateći program.

Ukupno 119 filmova za 11. “Balkanimu” odabrano je među čak 397 koji su pristigli na konkurs, a selekcionu komisiju činile su autorke animiranih filmova Iva Ćirić i Jelena Bešir, i animator, illustrator i likovni pedagog Nebojša Petrović.

Festival će početi nastupom dečjeg hora aprilZMAJun grupe Škart i otvaranjem izložbe “Fokus: Srbija, srpska animacija u prvoj deceniji Balkanime”, nakon čega sledi projekcija prvog takmičarskog programa koji obuhvata, između ostalog, i filmove “Super Venera” (Frederic Doazan) iz Francuske o plastičnom hirurgu koji u realnom vremenu stvara novu boginju lepote i film “Lepota” (Rino Stefano Tagliafierro) koji na zanimljiv način oživaljava slike iz istorije umetnosti.



Odluke o najboljim filmovima u autorskoj selekciji doneće žiri u sastavu koji čine Špela Čadež iz Slovenije, Marko Meštrović iz Hrvatske i Milen Alempijević iz Srbije), dok o nagradama u studentskoj selekciji odlučuje žiri čiji su članovi: Denica Hristova (Bugarska), Petra Zlonoga (Hrvatska) i Siniša Milosavljević (Srbija).

Slovenačka autorka Špela Čadež, prošlogodišnja dobitnica trofeja “Balkanime” za višestruko nagrađivani film “Boles”, predstaviće svoje filmove i prikazati “Making of filma ‘Boles’”. Milen Alempijević, umetnički direktor Međunarodnog festivala animacije “Animanima” u Čačku predstaviće svoju novu knjigu “Umetnost preterivanja”, dok će hrvatski animator Marko Meštrović, koji je više puta nagrađivan na “Balkanimi”, prikazati svoje animirane filmove u okviru pratećeg programa.



Pored dve panorame - evropskog i balkanskog filma, publika će imati priliku da vidi i pet najboljih animiranih filmova koji se takmiče za najprestižniju evropsku nagradu Cartoon d’Or.

Svakog dana u podne biće upriličen razgovor sa autorima koji budu bili prisutni, a za sada je, prema navodima organizatora, najavljeno više od 30 gostiju iz Evrope.



Program savremene italijanske animacije predstaviće Andrea Martinjoni, Paola Bristot i Roberto Paganeli, radionicu muzike i animacije “Ritam i frejmovi” vodiće Koke Riobo Kortes, a masterklas “Animirani zvučni pejzaž” držaće Andrea Martinjoni.

Najmlađi i ove godine mogu očekivati zanimljiv dečji program, koji se retko može videti na televiziji i u bioskopima. Šest kratkih animiranih filmova najnovije produkcije iz Rusije, Velike Britanije, Francuske i Poljske, rađenih u različitim tehnikama (animacija lutke, crtež na papiru, 2D kompjuter, plastelin, 3D kompjuter), selekciona komisija je svrstala u poseban segment namenjen deci, koji je na programu 11. oktobra u 14 sati.



Ulaz na sve programe je besplatan.

Festival “Balkanima” ulazi u drugu deceniju bez svog osnivača, prof. Nikole Majdaka, a novooformljeni umetnički tim, u čijem su sastavu njegovi bliski dugogodišnji saradnici, najavio je da će nastaviti osnovnu ideju tog festivala, vodeći računa da održi njegov identitet i duh.

I ove godine vizuelni identitet “Balkanime” potpisuje prof. Rastko Ćirić.

Realizaciju 11. “Balkanime” podržali su Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije, kao i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

Festivalski sajt je www.balkanima.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Zelenoviću francuski orden



Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović odlikovan je francuskim Ordenom umetnosti i književnosti u rangu viteza, u znak priznanja za veliku posvećenost i delovanje u korist kulturnih i umetničkih odnosa, naročito u oblasti filma, između Francuske i Srbije.

Zelenoviću je čestitku tim povodom uputila nova ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro, saopštila je 8. oktobra Jugoslovenska kinoteka.

Uz dokument o odlikovanju u čin viteza reda umetnosti i književnosti, Kristin Moro je prenela u dopisu Zelenoviću i čestitke francuskog ministra kulture i komunikacija.

“Dopustite da Vam izrazim svoje iskrene čestitke povodom ovog odlikovanja kojim Francuska odaje priznanje Vašoj velikoj posvećenosti i delovanju u korist kulturnih i umetničkih odnosa, naročito u oblasti filma, između Francuske i Srbije”, navedeno je u dopisu.

Orden umetnosti i književnosti u rangu viteza biće uručen Zelenoviću na prijemu u Ambasadi Francuske u Beogradu, a datum uručenja biće naknadno određen.

Zelenović je za dugogodišnji rad i trajan doprinos razvoju grada Beograda i za očuvanje prepoznatlјivog uspeha Jugoslovenske kinoteke i renomea te institucije u svetu dobio 2013. godine Nagradu grada Beograda, a predsednik Srbije da je odlikovao Sretenjskim ordenom trećeg stepena za naročite zasluge u oblasti filmske umetnosti.

Neumorni lider nekoliko generacija kinotečana, kako naziva saradnike i brojne prijatelje Kinoteke, Zelenović je i osnivač i direktor Festivala evropskog filma Palić, a aktivno je učestvovao niza drugih filmskih manifestacija, poput FEST-a, Beogradskog festivala kratkometražnog i dokumentarnog filma, Filmskog festivala u Sopotu, Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji…

Između ostalog, član je Evropske filmske akademije od 2012.

Rođen 20. januara 1948. u Kosovskoj Mitrovici, Zelenović je osnovnu školu završio u Kosovu Polјu, a gimnaziju u Peći i Prištini. Studije je započeo na Filozofskom fakultetu u Prištini (grupa za srpskohrvatski jezik, opšta lingvistika i jugoslovenska književost), a diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu 1971. Tokom studija je bio član amaterskog filmskog kluba Doma omladine Beograda, za koji je režirao nekoliko filmova.

Profesionalnu karijeru započeo je 1971. kao urednik Filmskog programa Doma omladine Beograda, a na tom mestu ostao je do 1979. Te godine izabran je za urednika Filmske redakcije Televizije Beograd, gde je radio do 1992.

Za direktora Jugoslovenske kinoteke izabran je 1. juna 1992. godine i na tom mestu je i danas, kao v. d. direktor.

(SEEcult.org)

Filmska hronika odrastanja



Među filmovima desetog festivala “Slobodna zona” najavljen je i američki “Boyhood” Ričarda Linklejtera, sastavljen od isečaka iz života jednog dečaka od njegove pete do 18. godine.

Igrani film “Boyhood” predstavlja čitav univerzum koji se krije u svakodnevnim scenama iz života jedne (ne)obične porodice.

Samohrana majka (Patriša Arket) sa dvoje dece, koja pokušava da preuzme kontrolu nad svojim životom i zabavni, ležerni ali odsutni vikend-tata (Itan Houk), roditelji su Samante (Lorelaj Linklejter) i Mejsona (Elar Koltrejn) koji odrastaju u filmu Ričarda Linklejtera.

“Boyhood” u 163 minuta uspeva da uhvati život sam – u njegovoj kompleksnosti, protivrečnosti, nežnosti i surovosti.

Posle 12 godina i samo 39 snimajućih dana, “Boyhood” nudi hroniku jednog odrastanja, jedne porodice i jednog vremena – od Britni Spirs do Daft Pank-a, od Buša do Obame, od Nintenda do iPhone-a. Bezbroj svakodnevnih situacija, reči i gestova, dečjih pitanja i odraslih odgovora, utkano je u taj film koji od prvog dana u novoj školi, prvog poljupca, prvog pijanstva, prvog razgovora oca i sina o “onim” stvarima, prikazuje kako glavni junak Mejson na filmskom platnu postaje od dečaka čovek.



To nije prvi put da se Linklejter bavi pitanjem prolaznosti, tragova koje vreme ostavlja na nama i onim koje mi ostavljamo u vremenu. Njegova trilogija “Pre svitanja”, “Pre sumraka” i “Pre ponoći”, takođe predstavlja glavne junake u velikim vremenskim razmacima, pokazujući kako vreme menja lica, odnose i emocije, kako nas gazi i oblikuje istovremeno.



Glumac Itan Houk je i u filmu “Boyhood” ostao rediteljev pouzdani saveznik i, zajedno sa Patrišom Arket, ostaje veran projektu tokom čitavih 12 godina. Čak je bilo predviđeno da Houk završi film u slučaju da se reditelju nešto dogodi.

Kada je Linklajter 2002. godine sa svojim junacima/glumcima započeto taj projekat, on je za njega bilo pođednako neizvestan kao i život sam. Prema sopstvenom priznanju, bio je spreman da prilagodi situacije svom junaku Mejsonu i pravcima u kojima se on i njegova filmska porodica budu razvijali.

Jubilarno izdanje festivala angažovanog filma “Slobodna zona”, koji će prikazati ukupno oko 30 filmova u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, biće svečano otvoreno 7. novembra u Sava centru filmom “20.000 dana na Zemlji”, dokumentarno-fiktivnom biografijom Nika Kejva, u režiji Ijana Forsajta i Džejn Polard.

(SEEcult.org)

Novi naslovi 10. Slobodne zone



Festival angažovanog filma “Slobodna zona”, čije će deseto izdanje biti održano od 7. do 12. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, najavio je dokumentarce “So zemlje” Vima Vendersa i “Suđenje u Mađarskoj” Ester Hajdu, koja će biti i gošća tog festivala, kao i igrani film “Pleme” ukrajinskog reditelja Miroslava Slabošpitskog.

Novi dokumentarni film kultnog nemačkog reditelja Vima Vendersa “So zemlje”, sa crno-belim fotografijama brazilskog fotografa Sebastiaoa Salgada, ispituje meru ljudskosti, slaveći ljudsko dostojanstvo i lepotu sveta.

Salgado je godinama radio kao fotograf agencije Sigma, zatim i čuvene agencije Magnum. Slučaj je hteo da se 1981. našao u pravo vreme na pravom mestu i uspeo da fotoaparatom zabeleži atentat na Ronalda Regana. To mu je omogućilo da radi ono čemu je kasnije posvetio gotovo čitav život - angažovanu dokumentarnu fotografiju. U filmu “So zemlje” neverovatne crno-bele fotografije smenjuju se sa dragocenim dokumentarnim snimcima koje je Salgadov sin i ko-reditelj filma Juliano Ribeira Salgado snimio na njihovim zajedničkim putovanjima.

Salgado živi sa ljudima koje fotografiše - danima, ponekad mesecima, deli njihovu sudbinu pre nego što se usudi da ih fotografiše. Kaže da se to pravo mora zaslužiti.

Zgrožen ljudskom tragedijom koju je video i zabeležio za vreme građanskog rata u Ruandi, Salgado se 90-ih povukao na imanje svog dede i vratio prirodi - njegove nove serije fotografija “Egzodus”, i naročito najnovija, “Postanak” (Genesis), snimljene su u najudaljenijim i najsurovijim krajevima planete, slave ljudsko dostojanstvo i lepotu sveta. Venders dopušta svom junaku da priča i da ćuti - da sjajno, monumentalno delo govori o autoru onako kako reči nikada ne bi mogle.

Na festivalu u Kanu, Vendersov film “So zemlje” pozdravljen je desetominutnim ovacijama, jer dotiče i slavi, kako je istakla “Slobodna zona”, ono najlepše i najbolje u nama.

Ni filmu “Pleme” Miroslava Slabošpitskog nisu potrebne reči - ne zato što se dešava u internatu za gluvonemu decu i omladinu, već, kako sam reditelj kaže: "Zato što za ljubav kao ni za mržnju nije potreban prevod".



Film “Pleme”, dobitnik glavne nagrade u selekciji “Nedelja kritike” u Kanu, verovatno je prvi film o tinejdžerskoj bandi, čiji su junaci gluvonemi tinejdžeri. Odsustvo izgovorene reči, naratora i muzike čini tišinu u filmu zaglušujućom.

Gluvonemi mladić sazreva u surovom mikrosvetu doma za gluvoneme, gde je najpre primoran da se prikloni surovim pravilima "Plemena" kako bi preživeo, a zatim i da ih prekrši, jer samo preživeti nije dovoljno. Klasična priča o junaku autsajderu koji se polako penje u hijerarhiji bande unutar autoritarne (ali i korumpirane) strukture jedne specijalne škole u predgrađu Kijeva, zahvaljujuci pre svega izuzetnom radu sa glumcima i zvukom (atmosferama), pretvara se u izuzetan kinematografski doživljaj.

I mađarska rediteljka Ester Hajdu u filmu “Suđenje u Mađarskoj” govori o nasilju i mržnji - u seriji rasno motivisanih ubistava tokom 2008. i 2009. godine, banda desničarskih ekstremista ubila je šestoro Roma, među kojima i jedno petogodislnje dete.



Publika “Slobodne zone” imala je priliku pre dve godine da vidi film “Samo vetar”, sniman prema motivima tih događaja. Suđenje koje je zatim usledilo, trajalo je čitave dve i po godine - od marta 2011. do avgusta 2013. Ester Hajdu je svih 167 dana suđenja provela u sudnici sa svojim timom, beležeži svaki trenutak tog mučnog procesa, svaki najstrašniji detalj rekonstrukcije zločina, svaki izraz lica osumničenih i porodica koje su izgubile svoje najmilije...

U jednom od intervjua, Hajduova kaže da se, iako je sa rođacima ubijenih snimala i mnoge druge situacije, svesno odlučila da je sudnica u stvari njen film. Pred kamerama usmerenim na sve aktere te tragedije i sudiju koji vodi slučaj - ta sterilna prostorija pretvara se u pozornicu na kojoj se odvija tragedija poput onih antičkih. Klaustrofobija te prostorije prenosi se direktno na gledaoce, postavljajući pitanje nade za pravdu, kada su žrtve prezrene i osuđene i kada ne samo počinioci, već i oni koji bi trebalo da zaštite žrtve i zadovolje pravdu, misle da su oni to svojim poreklom zaslužili.



Ima li pravde za malog čoveka, za one koji nemaju da plate i potplate, koji su jednostavno siromašni, bez obzira ili baš zbog svog porekla? I ako nema, gde će nas to odvesti? To su neka od pitanja koja pokreće Ester Hajdu, koja će biti gošća desete “Slobodne zone”.

“Slobodna zona” je ranije već najavila i američki “Boyhood” Ričarda Linklejtera, sastavljen od isečaka iz života jednog dečaka od njegove pete do 18. godine.

Jubilarno izdanje “Slobodne zone”, koje će prikazati ukupno oko 30 filmova u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, biće otvoreno 7. novembra u Sava centru filmom “20.000 dana na Zemlji”, dokumentarno-fiktivnom biografijom Nika Kejva, u režiji Ijana Forsajta i Džejn Polard.

(SEEcult.org)

12. Filmski front



Festival malih i nezavisnih filmskih produkcija Filmski front biće održan od 23. do 25. oktobra u Kulturnom centru Novog Sada, a u 12. izdanju predstaviće više od 50 filmova, odabranih među više od 1.400 prijavljenih.

U organizaciji Kino kluba Novi Sad, Filmski front je jedini festival tog tipa u Novom Sadu, međunarodnog je karaktera, a prikazuje kratke igrane, eksperimentalne, animirane i dokumentarne filmove, u cilju afirmacije malih i nezavisnih produkcija i mladih filmskih autora.

Filmovi odabrani za 12. Filmski front podeljeni su u tri takmičarske selekcije: studentska Srbija/region selekcija, Srbija/region selekcija i internacionalna selekcija.

Regionalne selekcije obuhvataju filmove iz svih zemalja nastalih na prostoru bivše Jugoslavije.

Žiri čine filmska kritičarka Tara Karajica, direktor fotografije Aleksandar Ramadanović i mladi reditelj Stefan Ivančić, čiji su filmovi prošli zapaženo na velikim međunarodnim festivalima.

Za 23. oktobar najavljena je tribina “Mladi i drugačiji” za sve one koje zanima kako je baviti se filmom u Srbiji, a učestvovaće, uz Ivančića, još dvoje nagrađivanih mladih filmskih reditelja - Mina Đukić, autorka filma “Neposlušni”, i Ivan Ikić, autor “Varvara”.

Filmski front po završetku takmičarskih selekcija nudi i tri filma kao deo prijateljske selekcije: “U mraku” Jovane Manojlović, “Kafa” Sonje Petrović i “Neki drugi svet” Filipa Markovinovića, koji je i selektor tog festivala.

Markovinović je imao zadatak da filmove za 12. Filmski front izabere između čak 1.430 prijavljenih.

Festival će, nakon proglašenja pobednika, 25. oktobra biti završen žurkom u pabu “Crveni petao”.

Projekcije počinju u 20 sati, a ulaz je besplatan.

(SEEcult.org)

Pobednici 9. FSFF-a



Najboljim filmom devetog Festivala srpskog filma fantastike (FSFF) proglašen je “Tmina” Luke Bursaća, u regionalnoj konkurenciji (bez Srbije) pobedio je “Mali diskontinuitet u prostoru” Goceta Cvetanovskog iz Makedonije, a nagrada za najbolji film u međunarodnom takmičarskom programu dodeljena je španskom “Similo” (Zacharias & McGregor).

Nagrade su svečano dodeljene 18. oktobra u Domu omladine, čime je završen deveti FSFF, koji je protekla četiri dana prikazao više od 50 domaćih i stranih ostvarenja u DOB-u i Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Prema odluci žirija, koji su za domaći i regionalni takmičarski program činili: Dejan Zečević, Dejan Ognjanović i Jurica Hižak, nagradu Koskar za najbolji scenario dobio je film “Dub Play” Nemanje Lazića, a za vizuelne efekte nagrađen je “Noćni čuvar” Marka Marinkovića.



Koskar za pojedinačno dostignuće dodeljeno je filmu “Divna budućnost ljubavi moja” Marka Žunića (za fotografiju i dizajn).

Piramida za najbolji film na temu “Slovenska mitologija” dobio je film “Destruktivna mitska sila koja proganja Srbe” Siniše Cvetića.

Publika je dodelila nagradu Koskar filmu “Mrak” Momira Miloševića.

Žiri FSFF-a pohvalio je film “Leso se vraća kući” Uroša Petrovića u kategoriji “Slovenska mitologija”, kao i dva filma u međunarodnoj kategoriji - “Tin & Tina” (Rubin Stein) i “Emploee of the month” (Olivier Beguin).



Nagradu Koskar za specijalni doprinos fantastici dobio je američki reditelj Mik Geris (Mick Garris), specijalni gost devetog FSFF-a, koji se proslavio filmova zasnovanim na adaptaciji romana Stivena Kinga (Stephen King).

Gerisu je i Jugoslovenska kinoteka dodelila Srebrnu plaketu za doprinos filmu.

U završnici FSFF-a trebalo je da bude održana tradicionalna Zombi šetnja, ali je odložena do daljeg zbog fudbalskog derbija, administrativno-tehničkih prepreka i loših vremenskih prilika.

*Foto: FSFF

(SEEcult.org)

Green fest deli karte za filmove



Međunarodni festival zelene kulture “Green fest” i ove godine će prikazati revijalni filmski program od 29. do 31. oktobra, na koji je ulaz besplatan, ali karte treba rezervisati zbog ograničenog kapaciteta raspoloživih u Domu omladine Beograda.

U revijalnom delu filmskog programa biće prikazano osam filmova, od kojih će sedam imati premijeru u Srbiji, saopštio je Centar za unapređenje životne sredine, organizator petog “Green festa”.

Festival će biti otvoren filmom “Seme života” o budućnosti hrane i najvećoj svetskoj banci semena, kao i o borbi jednog čoveka da “reorganizuje globalni sistem upravljanja hranom i načini ga funkcionalnim za sva vremena”.

Posetioci će biti u prilici da pogledaju i film “Osveta električnog automobila” o istraživačkim i razvojnim programima razvoja električnih automobila najvećih svetskih kompanija i njihovoj borbi - ko će napraviti prvi, najbolji i najbolje prihvaćeni električni automobil za moderno doba i tržište automobila.

Najavljen je i film “Obala” o posledicama neodgovorne urbanizacije koji vodi u srce kontroverzi o klimatskim promenama, gde se sudaraju politika, ekonomija i nauka.

“Nafta i voda” je film o borbi malog amazonskog plemena i njihovog mladog lidera protiv naftnih kompanija, koji se bore da sačuvaju svoje istorijske korene i ognjišta, a “Veći od života” priča o životu u gradovima i mogućnostima njegovog unapređenja primenom ideje “čovek u centru planiranja razvoja grada”. Film “Prokletstvo brana” bavi se temom negativnih efekata brana i bezbednijim opcijama za proizvodnju energije.

Festival će biti zatvoren filmom “Rat za pesak” koji govori o novoj zlatnoj groznici – ratu za drugi najviše korišćeni resurs na svetu – pesak.

U prepodnevnim terminima, zbog izuzetnog interesovanja publike, biće prikazivan film iz prošlogodišnje selekcije – “Više od meda” o izumiranju kolonija pčela širom sveta i uzrocima koji izazivaju ovu pojavu.

Ulaz na “Green fest” besplatan je samo za posetioce koji su se prijavili i preuzeli karte.

Zainteresovani mogu da rezervišu karte na festivalskom sajtu greenfest.rs.

Svi koji naruče kartu dobiće potvrdu elektronskom poštom, kao i informacije o preuzimanju karata.

Prijave su moguće od 17. oktobra do početka programa “Green festa”.

“Green Fest” se održava uz pomoć Ministarstva omladine i sporta Srbije, Sekretarijata za zaštitu životne sredine i Sekretarijata za kulturu Beograda, kao i uz podršku kompanija Lenovo i Canon, te mnogobrojnih partnera i prijatelja.

(SEEcult.org)

Novi naslovi 10. Slobodne zone



Festival angažovanog filma “Slobodna zona”, čije će deseto izdanje biti održano od 7. do 12. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, najavio je dokumentarce “So zemlje” Vima Vendersa i “Suđenje u Mađarskoj” Ester Hajdu, koja će biti i gošća tog festivala, kao i igrani film “Pleme” ukrajinskog reditelja Miroslava Slabošpitskog.

Novi dokumentarni film kultnog nemačkog reditelja Vima Vendersa “So zemlje”, sa crno-belim fotografijama brazilskog fotografa Sebastiaoa Salgada, ispituje meru ljudskosti, slaveći ljudsko dostojanstvo i lepotu sveta.

Salgado je godinama radio kao fotograf agencije Sigma, zatim i čuvene agencije Magnum. Slučaj je hteo da se 1981. našao u pravo vreme na pravom mestu i uspeo da fotoaparatom zabeleži atentat na Ronalda Regana. To mu je omogućilo da radi ono čemu je kasnije posvetio gotovo čitav život - angažovanu dokumentarnu fotografiju. U filmu “So zemlje” neverovatne crno-bele fotografije smenjuju se sa dragocenim dokumentarnim snimcima koje je Salgadov sin i ko-reditelj filma Juliano Ribeira Salgado snimio na njihovim zajedničkim putovanjima.

Salgado živi sa ljudima koje fotografiše - danima, ponekad mesecima, deli njihovu sudbinu pre nego što se usudi da ih fotografiše. Kaže da se to pravo mora zaslužiti.

Zgrožen ljudskom tragedijom koju je video i zabeležio za vreme građanskog rata u Ruandi, Salgado se 90-ih povukao na imanje svog dede i vratio prirodi - njegove nove serije fotografija “Egzodus”, i naročito najnovija, “Postanak” (Genesis), snimljene su u najudaljenijim i najsurovijim krajevima planete, slave ljudsko dostojanstvo i lepotu sveta. Venders dopušta svom junaku da priča i da ćuti - da sjajno, monumentalno delo govori o autoru onako kako reči nikada ne bi mogle.

Na festivalu u Kanu, Vendersov film “So zemlje” pozdravljen je desetominutnim ovacijama, jer dotiče i slavi, kako je istakla “Slobodna zona”, ono najlepše i najbolje u nama.

Ni filmu “Pleme” Miroslava Slabošpitskog nisu potrebne reči - ne zato što se dešava u internatu za gluvonemu decu i omladinu, već, kako sam reditelj kaže: "Zato što za ljubav kao ni za mržnju nije potreban prevod".



Film “Pleme”, dobitnik glavne nagrade u selekciji “Nedelja kritike” u Kanu, verovatno je prvi film o tinejdžerskoj bandi, čiji su junaci gluvonemi tinejdžeri. Odsustvo izgovorene reči, naratora i muzike čini tišinu u filmu zaglušujućom.

Gluvonemi mladić sazreva u surovom mikrosvetu doma za gluvoneme, gde je najpre primoran da se prikloni surovim pravilima "Plemena" kako bi preživeo, a zatim i da ih prekrši, jer samo preživeti nije dovoljno. Klasična priča o junaku autsajderu koji se polako penje u hijerarhiji bande unutar autoritarne (ali i korumpirane) strukture jedne specijalne škole u predgrađu Kijeva, zahvaljujuci pre svega izuzetnom radu sa glumcima i zvukom (atmosferama), pretvara se u izuzetan kinematografski doživljaj.

I mađarska rediteljka Ester Hajdu u filmu “Suđenje u Mađarskoj” govori o nasilju i mržnji - u seriji rasno motivisanih ubistava tokom 2008. i 2009. godine, banda desničarskih ekstremista ubila je šestoro Roma, među kojima i jedno petogodislnje dete.



Publika “Slobodne zone” imala je priliku pre dve godine da vidi film “Samo vetar”, sniman prema motivima tih događaja. Suđenje koje je zatim usledilo, trajalo je čitave dve i po godine - od marta 2011. do avgusta 2013. Ester Hajdu je svih 167 dana suđenja provela u sudnici sa svojim timom, beležeži svaki trenutak tog mučnog procesa, svaki najstrašniji detalj rekonstrukcije zločina, svaki izraz lica osumničenih i porodica koje su izgubile svoje najmilije...

U jednom od intervjua, Hajduova kaže da se, iako je sa rođacima ubijenih snimala i mnoge druge situacije, svesno odlučila da je sudnica u stvari njen film. Pred kamerama usmerenim na sve aktere te tragedije i sudiju koji vodi slučaj - ta sterilna prostorija pretvara se u pozornicu na kojoj se odvija tragedija poput onih antičkih. Klaustrofobija te prostorije prenosi se direktno na gledaoce, postavljajući pitanje nade za pravdu, kada su žrtve prezrene i osuđene i kada ne samo počinioci, već i oni koji bi trebalo da zaštite žrtve i zadovolje pravdu, misle da su oni to svojim poreklom zaslužili.



Ima li pravde za malog čoveka, za one koji nemaju da plate i potplate, koji su jednostavno siromašni, bez obzira ili baš zbog svog porekla? I ako nema, gde će nas to odvesti? To su neka od pitanja koja pokreće Ester Hajdu, koja će biti gošća desete “Slobodne zone”.

“Slobodna zona” je ranije već najavila i američki “Boyhood” Ričarda Linklejtera, sastavljen od isečaka iz života jednog dečaka od njegove pete do 18. godine.

Jubilarno izdanje “Slobodne zone”, koje će prikazati ukupno oko 30 filmova u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, biće otvoreno 7. novembra u Sava centru filmom “20.000 dana na Zemlji”, dokumentarno-fiktivnom biografijom Nika Kejva, u režiji Ijana Forsajta i Džejn Polard.

Pobednici 12. Filmskog fronta



Film “Laugh at…” Danijela Surafela iz Etiopije proglašen je najboljim u međunarodnoj konkurenciji 12. Filmskog fronta u Novom Sadu, dok je pobednik u selekciji filmova iz Srbije i regiona makedonski film “Mal diskontinuitet vo vremeprostorot”, čiji je autor Goce Cvetanovski. U studentskoj regionalnoj selekciji nagrađen je film Luke Popadića “Mamci i udice”.

Film “Laugh at…”, prema mišljenju žirija, uspeva da u svega nekoliko sekundi iskaže jak politički stav i da nas “kroz smeh suoči sa našim najdubljim predrasudama”.

Žiri 12. Filmskog fronta, koji su činili Tara Karajica, Aleksandar Ramadanović i Stefan Ivančić, odlučio je da filmovima “Sutra” (Maja Todorović), “The Vast Landscape - porcelain stories” (Lea Vidaković), “Wind” (Robert Lӧbel) i “Hamomili” (Neritan Zinxhiria) dodeli specijalno priznanje.

Festival malih i nezavisnih filmskih produkcija Filmski Front prikazao je od 23. do 25. oktobra u Kulturnom centru Novog Sada više od 50 kratkih igranih, animiranih, eksperimentalnih i dokumentarnih filmova.



Nakon takmičarskog dela programa, u završnici su prikazana tri filma kao deo prijateljske selekcije, od kojih su dva urađena u produkciji Kino Kluba Novi Sad, koji je organizator Filmskog fronta. U pitanju su film “Kafa” Sonje Petrović i film “U mraku” Jovane Manojlović. Autor trećeg filma “Neki drugi svet” je selektor Filmskog fronta Filip Markovinović.

U okviru pratećeg prograna, 24. oktobra održana je tribina “Mladi i drugačiji” na kojoj je bilo reči o tome kako je baviti se u Srbiji filmom u današnje vreme i kako sačuvati autorski stav, a razgovor o tim pitanjima i mnogim drugim moderirala je filmska kritičarka Tara Karajica. Učesnici tribine bili su Mina Đukić, autorka filma “Neposlušni”, Ivan Ikić, autor filma “Varvari” i Stefan Ivančić, čiji je film “Leto bez meseca” prikazan na Filmskom festivalu u Kanu.

Prema navodima organizatora, 12. Filmski front bio je najposećeniji do sada, a o velikom interesovanju publike govori i to što je i pod u sali KCNS-a mnogima poslužio kao sedište.

(SEEcult.org)

Kineski festival u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka predstavlja od 24. do 29. oktobra u svom muzeju Festival savremenog kineskog filma koji obuhvata šest ostvarenja, počev od “Velikog majstora” Vonga Kar Vaija.

Program tog festivala, koji Kinoteka organizuje u saradnji sa kineskim partnerima, obuhvata i filmove “Američki snovi u Kini” (Piter Čan), “Uhvaćen u mrežu” (Čen Kajge), “Izgubljeni na Tajlandu” (Ženg Hu), “Tako mladi” (Vei Žao) i “Reka Ili” (Vang Junguang).

Reč je o izboru nekoliko značajnih ostvarenja jedne od najvećih kinematografija sveta koja svoja filmska dela, kako je podsetila Kinoteka u najavi, često najavljuje u superlativima.

Kineski film se samo tokom ove godine okitio brojnim nagradama, počevši od Berlina, ali i inkasirao toliku svotu novca da od konačnog zbira može da se čoveku zavrti u glavi. Osetan je novi proboj na programskim listama značajnih filmskih festivala u svetu poslednjih par godina, što po mnogim svedočenjima, predstavlja značajnu otvorenost prema nezavisnom filmu (Flora Lau, Jia Zhangke, Ye Lou, Hou Hsiao-Hsien, Tsai Ming-liang), ali i ublažavanje cenzure od strane kineskog cenzorskog nadleštva.

Ovogodišnji seriju filmova u Kinoteci otvara jedan od kineskih festivalskih hitova - akciona biografska drama "Veliki majstor” (The Grandmaster, 2013). Renomirani kineski sinasta Vong Kar Vai u drugačijem žanrovskom opredeljenju (pristupom i dalje stilski autentičan) prikazuje svoje divljenje prema veštini Ipa Mena, mentora Brusa Lija, koji je postao tematska meta mnogim autorima minulih godina (prvi deo prikazivan 2008. godine obnovio je veliko interesovanje za Ving Čun borilačku veštinu).

“Američki snovi u Kini” (American dreams in China, 2013) i “Tako mladi” (So Young, 2013) su (ljubavne) drame koje su inkorporirale isprobani holivudski kod radi osvajanja nešto mlađe publike. Kada god je recept u “fabrici snova” odlazilo u deža vi, na Istoku se rađao filmski odgovor čime se štafeta nastavljala u (naizgled?) novom ruhu. Zbog toga kolosalni filmski spektakli ustali sa Istoka i Zapada znaju da se bore kao titani za pažnju publike. Deo te kosmičke borbe i parče ustreptalosti filmskog neba videće i publika u Muzeju Jugoslovenske kinoteke.

Odabranih šest filmova predstavljaju u malom jednu vrstu uvoda u mnogo bogatiju žanrovsku i produkcijusku proizvodnju koja svake godine donosi tehnološke i autorske inventivnosti, kao i kompletna azijska kinematografija - na žalost, isuviše zapostavljena u domaćim distributerskim bioskopskim mrežama pa i na festivalima.

“Izgubljeni na Tajlandu” (Lost in Thailand, 2012) je avanturistička komedija koja je po mnogim parametrnima postala grandiozan “blokbaster” i jedan od filmova na vrhu prestižne liste najvećih zarada u istoriji kineske kinematografije.

“Uhvaćeni u mreži” (Caught in the web, 2013) i “Reka Jili” (Yili River) upotpunjuju sliku jedne neobične filmske vizije.

Da se strasti ne umiruju, svedoče i visokoobećavajuće najave koje izdvajaju i animirana ostvarenja poput filma “Gospodar Šijang i šest Kraljevstava” (Master Jiang and the Six Kingdoms), koji dolazi u bioskope za par godina i na kojem radi impozantan tim ljudi, crtača, animatora, pisaca i stručnjaka za specijalne efekte. Tako kineski spektakli stiču reputaciju vrlo ozbiljnog pretendenta za presto filmskog džina što je svakako dragoceno, ali samo dokle god se dovoljno prostora ostavlja autorskim strujanjima. Važno je bez sankcionisanja osloboditi glasove i tih nešto nepopularnijih tendencija, što svakako donosi dobre razultate i poštovanje i divljenje kod publike širom sveta, navela je Kinoteka.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Pupin - put ka svetlosti



Naučnik Mihajlo Pupin protagonista je animirano-dokumentarnog filma “Mihajlo Idvorski Pupin – put ka svetlosti”, koji će premijerno biti prikazan 2. novembra u Kulturnom centru Novog Sada, a biće prikazivan širom Srbije i Republike Srpske uz besplatan ulaz.

Film o Pupinu, čiji je autor Sava Sajko, poslužiće kao uvod i najava za dugometražni animirani film koji će predstaviti širu sliku o životu Pupina. Za taj film veliki deo sredstava je već obezbeđen, a biće rađen na engleskom jeziku u koprodukciji sa partnerima iz SAD.

Film “Mihajlo Idvorski Pupin – put ka svetlosti” produciralo je udruženje građana “Moj Heroj” u koprodukciji sa udruženjem EU Progress iz Novog Sada, dok izvršnu produkciju potpisuje “Svako dobro Production”.



Glavni cilj produkcionog tima jeste da se svim osnovcima i srednjoškolcima približi i predstavi život i delo Pupina, pa su stoga najavljene besplatne projekcije.



Producenti pozivaju sve ustanove kulture, osnovne i srednje škole da se priključe projekcijama tog filma i jave se na adresu prputkasvetlosti@yahoo.com.

Film je podržan od Ministarstva za trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, a projekat distribucije organizuju autor Sava Sajko i “Svako dobro Production”.

(SEEcult.org)

Italijanski festival u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka predstavlja od 29. oktobra do 2. novembra Festival italijanskog filma koji nudi izbor od pet uspešnih italijanskih ostvarenja koja su različitim umetničkim i produkcionim kvalitetima ostvarili značajan uspeh kod publike, ali i kritike.

Program 13. Festivala italijanskog filma počinje omažom Karlu Macakuratiju (Carlo Mazzacurati), koji je bio gost u Beogradu 2010. godine sa filmom “Stradanje” (La Passione), a nedavno preminuo, neposredno pred premijeru filma “Stolica sreće” (La sedia della felicità).

Zbog samog naslova, ali i sadržaja, jedan od filmova o kojima se najviše govorilo prethodne godine u Italiji je “Mafija ubija samo leti” (La mafia uccide solo d’estate). To je reditelјski debija Pif-a koji obnavlјa italijansku tradiciju socijalno angažovanih filmova uz lični pečat ironije i komedije koja je toliko karakteristična za Siciliju.

Još jedan mladi autor koji je postigao veliki uspeh kod publike je Sidni Sibilija (Sydney Sibilia), čiji je film “Mogu da prestanem kad god želim” (Smetto quando voglio) zabavna priča koja je i pored humora ipak zasnovana na problemima današnjice.

Smotru zatvora film braće Maneti (Manetti), već iskusnih reditelјa koji rado menjaju žanrove. “Napulј je pesma” (Song ’e Napule) je komedija zasnovana na kriminalističkom filmu, istovremeno smešna i nežna, romantična i avanturistička priča smeštena u Napulј uz sjajne glumce i puno muzike.

Prema rečima umetničkog direktora Festivala italijanskog filma Paola Minuta, to su filmovi koji su i kod kritike i kod publike u Italiji imali najviše uspeha u poslednjih nekoliko meseci.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

10. Slobodna zona

http://www.seecult.org/vest/10-slobodna-zona