Filmske novosti...

Sa IFFR-a uživo u bioskopima



Međunarodni filmski festival u Roterdamu omogućio je da publika u 40 bioskopa širom Evrope simultano pogleda pet filmova koji imaju svetske premijere na 44. IFFR-u, a među njima su i bioskopi u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Sloveniji.

Zahvaljujući programu IFFR Live, publika u desetak zemalja ima priliku da pogleda od 24. do 28. januara holandski igrani film “Atlantik” i dokumentarac “Priče o Pasiji po Mateju”, zatim film “Melodija”, nastao u koprodukciji Belgije, Luksemburga i Francuske, te dirljivu dansku komičnu dramu “Brzo hodanje” i debitanski film holandskog reditelja Marinusa Groothofa “Nebo iznad nas”, u produkciji Miše Mogorovića iz Srbije, koji prati živote troje ljudi različitih generacija tokom NATO bombardovanja Beograda 1999. godine.

Među bioskopima u kojima su organizovane simultane projekcije tih filmova sa 44. IFFR-a su Fontana u Beogradu, Eurocinema u Subotici i Kupina u Nišu.

Takođe, može ih videti publika u Kinodvoru u Ljubljani i Mestnom kinu Domžale, te u bioskopu Kino Meeting Point u Sarajevu, uz bioskope u Holandiji, Velikoj Britaniji, Luksemburgu, Poljskoj, Italiji i Španiji.

Publika u bioskopima biće u mogućnosti da nakon premijere putem live streaming veze pozdravi reditelja i ekipu filma, koji će biti u Roterdamu, kao i da razgovara sa njima postavljajući im pitanja preko Twittera (hashtag #livecinema).



Prva u nizu projekcija je 24. januara, a reč je o holandskom filmu “Atlantik” (Jan-Willem van Ewijk), transcedentalna avantura o mladom marokanskom vindsurferu koji kreće na opasno putovanje preko okeana do Evrope. Za 25. januar najavljen je dokumentarac “Priče o Pasiji po Mateju” (Ramón Gieling), moćna priču o izvođenju kompozicije Johana Sebastijana Baha “Pasija po Mateju” i njenom uticaju na širu zajednicu, dok je 26. januara na programu “Melodija”, drugi film Bernarda Bellefroida sa zvezdom u usponu Lucie Debay i Rachael Blake, koje su podelile nagradu za najbolju glumicu na poslednjem izdanju festivala u Montrealu. U pitanju je emotivna je priča o odnosu mlade surogat majke sa ženom za koju nosi bebu.

Za 27. januar najavljena je dirljiva komična drama “Brzo hodanje” Nielsa Ardena Opleva, reditelja kultnog danskog filma “The Girl With the Dragon Tattoo”, u kojoj glavnu ulogu glumi Sidse Babett Knudsen (igrala u seriji Borgen), dok će 28. januara biti premijerno prikazan debitanski film holandskog reditelja Marinusa Groothofa “Nebo iznad nas” o životima troje običnih ljudi različitih generacija tokom NATO bombardovanja Beograda 1999. godine. Film je sniman u avgustu i septembru 2013. godine na više lokacija u Beogradu, a posebno je fokusiran na temu pogibije 16 radnika RTS-a.


To je prvi put da se realizuje revolucionarna platforma IFFR-a koja prenosi uzbuđenje festivalske premijere filma u bioskope širom Evrope i integriše internet i socijalne mreže na jedinstven način u samo festivalsko tkivo.

IFFR Live je prvi takav program na svetu, a njegova primarna funkcija je da doprinese promociji kvalitetnih novih ostvarenja.

Program IFFR Live će u Srbiji biti realizovan zahvaljujući selektoru Festivala evropskog filma Palić Petru Mitriću, uz podršku Miše Mogorovića (producentska kuća Art & Popcorn), programskog direktora FEF Palić.

(SEEcult.org)

Preminuo Pavle Minčić



Glumac Pavle Minčić preminuo je 25. januara u Beogradu u 84. godini, saopštilo je Narodno pozorište, u kojem je bio angažovan 40 godina i ostvario 125 uloga.

Vreme i mesto sahrane, kao i datum komemoracije, biće naknadno objavlјeni.

Minčića publika pamti kao satiričara, humoristu, pevača i pijanistu…

Poslednju ulogu na matičnoj sceni odigrao je 1993. godine u predstavi “Tužna je nedelјa” za koju je sam napisao songove.

Rođen 16. juna 1931. u Beogradu, Minčić je studirao glumu na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju, u klasi profesora Raše Plaovića.

Postao je član Narodnog pozorišta 1954. i ostao u njemu punih 40 godina – do odlaska u penziju.

Prva njegova velika uloga bila je u francuskoj komediji “Kad naiđu deca”, zatim u “Autobuskoj stanici” V. Indža, a potom su ušledile važnije role: Emil (Jaje, F. Marsoa), Baranže (Nosorog, E. Jonesko), Hlјestakov (Revizor, N. Gogolјa), Jerotije (Sumnjivo lice, B. Nušića), Panurgija (Rable, Ž. Baro), Ostap Bender (Zlatno tele, Ilјfa i Petrova), Nića (Pop Ćira i pop Spira, S. Sremca), Lučio (Mera za meru, V. Šekspira), Proka (Ožalošćena porodica, B. Nušića), Franja Josif (Analiza ili Franja Josif na otomanu Sigmunda Frojda, M. Hubaia), Smerđakov (Braća Karamazovi, F. M. Dostojevskog), Reže Šereš (Tužna je nedelјa, Petera Milera).

Igrao je i u drugim beogradskim pozorištima, kao i širom Jugoslavije, ali i u inostranstvu.

Publika ga pamti i kao kompletnog autora predstava "Olovka piše srcem" i "Pišem, pišem, štihove", ali i prvih političko-satiričnih i poetskih kabarea u Narodnom pozorištu na nekadašnjem Krugu 101 – zbog čega su ga smatrali osnivačem beogradskog literarnog kabarea. Iz tog vremena ostalo je zapisano da Narodno pozorište ima Veliku, Malu scenu i Pavla Minčića.

Kao penzioner, tokom NATO bombardovanja, gostovao je širom Srbije sa svojim "Antiratnim kabareom".

Minčić je igrao i u TV dramama, serijama, filmovima i imao popularne šou-programe. U dečjoj seriji "Na slovo, na slovo" bio je Paja, televizijski junak koga su zapamtile mnoge generacije.

Pored glume, bavio se režijom, komponovanjem muzike i adaptacijom tekstova.

Minčić je bio dobitnik brojnih nagrada, među kojima su i Zlatni lovorov vijenac na MESS-u u Sarajevu, Zlatni ćuran, prva nagrada publike na prvom jugoslovenskom festivalu „Pozorište jednog glumca“ u Nikšiću, Nušićeva nagrada, Zlatni beočug za životno delo...

*Foto: Narodno pozorište

(SEEcult.org)

Hitovi 11. ZagrebDoxa



Međunarodni festival dokumentarnog filma ZagrebDox, najveći te vrste u regionu, prikazaće od 22. februara do 1. marta više od 150 filmova širokog spektra tema i stilova iz samog vrha savremene svetske i domaće dokumentarne produkcije.

Osim međunarodne i regionalne konkurencije, 11. ZagrebDox donosi niz prepoznatljivih zvaničnih programa (Biografski dox, Glazbeni globus, Happy Dox, Kontroverzni dox, Majstori doxa, Stanje stvari, Teen Dox, Factumentarci i ADU Dox), dve retrospektive hrvatskih dokumentarista i nove posebne programe Doku-triler, DoXXL i Blistok, kojima će nastojati da još intenzivnije približi iskustvo dokumentarnog filma gledaocima, najavili su organizatori.

Među filmovima u konkurenciji za nagrade je i dokumentarac “Virunga” o bespoštednoj borbi za prirodna bogatstva Konga, u režiji Orlanda fon Ajnzidla (Von Einsiedel), koji je aktuelni kandidat za Oskara i nagradu Bafta, a videće ga uoči ZagrebDoxa i publika 11. Festivala “7 veličanstvenih” u Beogradu.

Reč je o neverovatnoj priči o grupi hrabrih pojedinaca koji ugrožavaju vlastite živote da bi izgradili bolju budućnost Afrike. Smešten u šumska prostranstva istočnoga Konga, Nacionalni park Virunga jedno je od područja s najvećom bioraznolikošću na svetu i stanište poslednjih preostalih planinskih gorila. U tom divljem i čarobnom okolišu mali, ali borben tim šumara čuva svetsko nasleđe pod zaštitom UNESCO-a od naoružanih grupa, lovokradica i naftnih kompanija koji žele da preuzmu kontrolu nad prirodnim bogatstvima Konga.



Film je osvojio 23 nagrade, uključujući za rediteljsku nadu na kanadskom festivalu HotDocs i nagradu festivala Trajbeka za inovativan pristup filmskom stvaralaštvu.

U međunarodnoj konkurenciji biće prikazan i francusko-švajcarski film “Of Men and War” (Laurent Bécue-Renard) koji zbog specifične teme rehabilitacije vojnika obolelih od PTSP-a može biti posebno zanimljiv domaćoj publici. U tom moćnom opservacijskom dokumentarcu, snimanom pet godina, gledaoci prate štićenike kalifornijske ustanove za resocijalizaciju ratnih veterana koji su se borili u Iraku i Avganistanu. Bivši vojnici oboleli od PTSP-a iskreno progovaraju o strahovima i traumatičnim događajima s ratišta, suočavajući se sa osećanjima krivice i žaljenja.



Film “Of Men and War” je drugi deo rediteljeve dokumentarne trilogije “Genealogija gneva”, a prikazan je u Kanu i na IDFA, gđe je osvojio glavnu nagradu u kategoriji najboljeg dugometražnog dokumentarca. Regionalna konkurencija donosi novo ostvarenje austrijskog provokatora Ulriha Zajdla (Ulrich Seidl) “In the Basement” o neobičnim hobijima kojima se ljudi bave u vlastitim podrumima. Zajdl se tim filmom, premijerno prikazanim na festivalu u Veneciji, vraća svojoj izvornoj dokumentarnoj formi i prepoznatljivu stilu.



Specifičnost 11. ZagrebDoxa je najveći dosad udeo domaćih dokumentaraca u konkurenciji. Tako će publika imati priliku da vidi nove filmove Vlatke Vorkapić, Hrvoja Mabića, Eve Kraljević, Morane Komljenović, Damira Čučića, Igora Bezinovića, Nevena Hitreca i drugih.

Među filmovima u programu Biografski Dox publika će videti kratki film “Every True Poet” Nejca Saje i Džefrija Janga (Jeffrey Young) o jedinstvenom poetskom svetu nedavno preminulog slovenačkog pesnika Tomaža Šalamuna (1941-2014). Njihov dugometražni film na istu temu 2014. godine predstavljen je na pitching forumu ZagrebDox Pro-a (Bučka na vroči strehi sveta). U filmu “Every True Poet” Šalamun deli uvide u prirodu stvaralaštva i kreativnih procesa, otkrivajući šta oni znače njemu lično, kao i za čovečanstvo.

Među atrakcijama 11. ZagrebDoxa, koji će biti održan u bioskopima Cineplexx Centra Kaptol, najavljen je i novi dokumentarac Aline Rudnickaje “Victory Day”, koji će biti prikazan u programu Stanje stvari, a kroz priče nekoliko istospolnih parova istražuje novo, homofobno poglavlje u istoriji moderne Rusije. Povod za film je ruski zakon kojim je 2013. zabranjeno javno promovisanje netradicionalnih seksualnih odnosa među maloletnicima, koji je doveo do jačanja homofobije u društvu. Dok protagonisti sede u svojim udobnim stanovima i pripovedaju o tome kako je sporni zakon promenio njihove živote, na ulici maršira vojna parada…



Alina Rudnickaja je 2007. osvojila Veliki pečat ZagrebDoxa u medjunarodnoj konkurenciji filmom “Civilni status”, a na osmom ZagrebDoxu prikazan je njen film “Zaboraviću ovaj dan”, dok je 2009. prikazan njen nagrađivani dokumentarac “Akademija za sponzoruše”.

ZahrebDox uvodi i tri sekcije: Doku-triler koji predstavlja vrlo zastupljenu formu hibrida dokumentarca i trilera, Blistok nudi svež uvid na teme Bliskog Istoka i islama, a u programu DoXXL pojedine će filmske projekcije pratiti prošireni razgovori kojima organizatori ZagrebDoxa žele da podstaknu širu raspravu o određenim osetljivim društvenim pitanjima.

Prema najavi organizatora, 11. izdanje programa usavršavanja ZagrebDox Pro ponovno će okupiti filmske profesionalce iz celog sveta na nizu radionica i majstorskih predavanja, te na jedinom regionalnom forumu za razvoj dokumentarnog filma.

Prošle godine, na jubilarnom, 10. ZagrebDoxu, najboljim filmom u međunarodnoj konkurenciji proglašen je čileanski “Poslednja postaja” o starim ljudima koje su odbacili društvo i njihove porodice, dok je u regionalnom takmičarskom programu pobedio “Sacro GRA” Đanfranka Rozija (Gianfranco Rosi) o životu ljudi na auto-putu oko Rima, koji je pobedio i na 70. Mostri u Veneciji.

Povodom jubileja ZagrebDoxa, koji je pokrenut kao projekat neprofitne produkcije Faktum, i sam direktor Nenad Puhovski dobio je nagradu u vidu najvećeg festivalskog pečata. Puhovski je zahvalio najbližim saradnicama i istakao da ZagrebDox ne bi funkcionisao bez više od 130 članova tima, među kojima su većinom volonteri.

ZagrebDox je u proteklih deset godina prikazao oko 1.500 dokumentaraca iz celog sveta.

I 2014. godine održan je pod visokim pokroviteljstvom predsednika Hrvatske Ive Josipovića i uz podršku Grada Zagreba, Hrvatskog audiovizualnog centra i programa MEDIA Evropske unije.

(SEEcult.org)

Re/okupacija javnih prostora



Nedavna okupacija bioskopa Zvezda u Beogradu, kao i slični primeri građanske borbe za javne prostore u regionu, povod su za panel diskusiju koju 27. januara u Sarajevu organizuju Kino Meeting Point i udruženje Akcija Sarajevo, uz učešće predstavnika Pokreta za okupaciju bioskopa iz Beograda, Zagrebačkog centra za kulturu i mlade – Pogon i OKC Abrašević iz Mostara.

Panel diskusija “Prostori kulture koji nam pripadaju” u Kinu Meeting Point skreće pažnju i na banjalučku inicijativu Park je naš, zagrebačku Ne damo Varšavsku!, dubrovačku Srđ je naš! i rimski Teatro Valle Occupato, koji su, uz nedavnu okupaciju bioskopa Zvezda u Beogradu, samo neki od domaćih i regionalnih primera građanske borbe za javna dobra.

Re/okupacija javnih prostora radi kulturne delatnosti, kako podsećaju organizatori, česta je praksa proteklih godina širom Evrope, kao i pitanje promišljanja odnosno zajedničkog i javnog dobra (commons).

Na primerima Zvezde, OKC Abrašević i Pogona, biće razmotreno pitanje da li je okupacija samo kulturna akcija ili predstavlja i jasan politički čin. Da li je reč o okupaciji ili odbrani javnih prostora kulture, kakva je politika upravljanja javnim prostorima kulture u regionu i koje je nove modele moguće ponuditi - samo su neke od tema panela na kojem će govoriti režiseri i aktivisti Pokreta za okupaciju bioskopa Mina Đukić i Luka Bursać iz Beograda, direktorka Pogona Emina Višnić i Husein Oručević iz OKC Abrašević iz Mostara, uz moderaciju Ines Tanović iz Akcije Sarajevo.

Na početku panela biće prikazan kratki film francuskog režisera i animatora Mišela Gondrija (Michel Gondry) “Zvezda”, koji je snimljen kao čin podrške Pokretu za okupaciju bioskopa i kampanji prikupljanja novca za obnovu Zvezde koja je nedavno pokrenuta na Kickstarter platformi.

Bioskop Zvezda zauzela je 21. novembra grupa od oko 200 aktivista, među kojima su mladi režiseri, glumci, dramaturzi i kulturni radnici. Pod sloganom “Mi smo ovde i bioskop je naš”, bioskop je otvoren, očišćen i u protekla dva meseca oživljen svakodnevnim besplatnim projekcijama filmova, uz koncerte, debate i panele. Cilj je da bioskop Zvezda, koji je od 2007. godine zatvoren, ponovno postane dostupan svim građanima.

(SEEcult.org)

Pobednici 8. Kustendorfa

http://www.seecult.org/vest/pobednici-8-kustendorfa

U bioskop za groš



Bioskop Fontana na Novom Beogradu nudi gledaocima mogućnost da za svega sto dinara pogledaju film “Najlepša je zemlja moja”, dirljivu dramu nemačke rediteljke Michaele Kezele o ljubavi Srpkinje i Albanca na Kosovu za vreme NATO bombardovanja 1999.

Debitantski film nagrađivane mlade autorke moguće je pogledati narednih sedam dana, počev od 29. januara, a termin projekcije je 17.30 sati.

Bioskop Fontana želi tom akcijom da skrene pažnju na kvalitetna nova ostvarenja koja zavređuju pažnju gledalaca.

Radnja filma “Najlepša je zemlja moja” događa se tokom NATO bombardovanja i rata na Kosovu.

Mlada udovica Danica, koju igra hrvatska glumica Zrinka Cvitešić, živi skromno sa dva sina boreći se da preživi u malom kosovskom (pretežno srpskom) selu blizu grada koji reka Ibar deli na srpski i albanski deo. Smrt njenog muža koga su ubili Albanci ostavilo je duboke tragove na porodicu. Mali Danilo (Miloš Mesarović) od tada ne govori, a Vlada (Andrija Nikčević) je postao osobenjak koji sanja da ima bicikl. Da bi zaradio pare za njega, skače svakodnevno u Ibar i lovi ribu koju prodaje za mali novac vlasniku bakalnice. Iznenada se Ramiz (Mišel Matičević), ranjeni albanski vojnik OVK, skloni kod njih pred srpskim vojnicima. Danica ga, suprotno logici, primi i počne da leči, izlažući porodicu velikoj opasnosti. Između njih dvoje se rađa ljubav...



Dirljiva drama sa elementima komedije Michaele Kezele snimljena je 2012. godine kao koprodukcija Nemačke, Srbije i Hrvatske, a domaća publika imala je priliku da je vidi na FEST-u 2014.

U filmu igraju i Ana Marković, Slavko Štimac, Miloš Timotijević, Ljubomir Bandović, Nebojša Ðorđević, Stela Ćetković, Suzana Petričević, Nataša Marković, a kao specijalni gosti pojavljuju se Eva Ras i Bata Živojinović.

Michaela Kezele je osvojila za film “Najlepša je zemlja moja” nagradu za najbolju mladu rediteljku u okviru bavarske filmske nagrade (Bernhard-Wicki- nagrada za mlade naraštaje 2012), kao i Bayerischer Filmpreis za najboljeg mladog režisera.

Michaela Kezele rođena je 1975. u Minhenu, a odrastala je u bivšoj Jugoslaviji. Skrenula je pažnju javnosti na sebe kratkim filmom “Milan”, snimljenim u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, koji je osvojio više nagrada na međunarodnim festivalima.

(SEEcult.org)

Počeli Dani igre u Kinoteci



Premijerom nagrađivanog dokumentarca „Prva pozicija“, 28. januara svečano je otvorena druga revija filmova „Dani igre“, u organizaciji Beogradskog festivala igre, Jugoslovenske kinoteke i kompanije Vip mobile. Ljubitelji filma imali su priliku da pogledaju ostvarenje rediteljke Bes Kargman, koje govori o odrastanju, izazovima i surovosti baletske profesije.

Film “Prva pozicija” osvojio je svetsku kritiku i odneo nagrade na festivalima u Torontu, Njujorku, Portlandu, Vankuveru i San Francisku.

Festival su otvorili upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović, direktor-CFO Vip mobile Andreas Graf i direktorka Beogradskog festivala igre Aja Jung.



Publika ima priliku da premijerno pogleda 29. januara film “Ogledalo i muzika” (Mirror and Music) čiju režiju potpisuje japanski koreograf Saburo Tešigavara (Teshigawara), a prema navodima BFI, obećava zanimljivo putovanje kroz savremenu igru, njene zakonitosti i razlike, pozivajući ujedno na otvoreni dijalog o novim umetničkim i tehničkim sredstvima koja doprinose njenoj atraktivnosti.

Jedan od miljenika publike BFI-ja i ljubitelja savremenog plesa širom sveta, koreograf Jirži Kilijan, potpisuje film “Kar Men” (Car Man) koji je premijerno na programu 30. janaura, a narednog dana će biti repriziran, kao i dokumentarni film “Ista razlika” - priča o porodici igrača angažovanih u Holandskom plesnom teatru, kompaniji koju je Kilijan dugo i uspešno predvodio.

“Dani igre” premijerno predstavljaju 31. januara i dokumentarac “Kutije od kartona” (Kartons), u režiji Murada Merukija (Mourad Merzouki) - priču o uličnim igračima, ljudima sa margine koji odlučuju da igra bude njihov život. Reč je o počecima i vrtoglavom uspehu Kompanije Kafig iz malog francuskog mesta Kretej, koju će beogradska publika prvi put gledati uživo na 12. BFI-ju.



Nacionalni balet Kube je inicirao jedan od najuspešnijih filmova koji govore o procesu nastajanja velikih klasičnih predstava. Film “Ostvarenje jednog sna”, koji će biti prikazan u završnici “Dana igre”, prati igrače, pedagoge, umetnike i pozorišne radnike, od audicija do premijere čuvenog baleta “Uspavana lepotica”.

Publika “Dana igre” imaće priliku da se podseti i dva igrana filma koja su bila veoma važna u odrastanju generacija igrača i plesne publike, a reč je o kultnom ostvarenju “Kabare” reditelja Boba Fosa i filmu “Flashdance”, u režiji Adrijana Lina.

Premijerne projekcije su u 20 sati u novoj zgradi Kinoteke u Uzun Mirkovoj, a reprize u 18 časova.

"Dani igre" najava su 12. BFI-ja koji će biti održan 12. put od 23. marta do 9. aprila, a među učesnicima su londonski Sadlers Vels, izraelska Kompanija Inbal Pinto, ženevska Kompanija 7273, Balet Trokadero od Monte Karla, Balet Visbaden, španska zvezda Sol Piko, sicilijanska trupa Zappala Danza, nova produkcija proslavljenog Jiržija Kilijana, norveška plesna kompanija zero visibilty corp, novoosnovana kompanija Antona Lakija, nova produkcija Murada Merzukija, plesna kompanija britanskog koreografa i kompozitora Hofeša Šehtera, te Balet Bazel.

Festival će svečano biti otvoren 23. marta u Srpskom narodnom pozorištu (SNP) u Novom Sadu i potom 25. marta u Sava centru predstavom Sadlers Velsa “milonga” čiju koreografiju potpisuje Sidi Larbi Šerkauji.

BFI će biti održan pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, u saradnji sa Delegacijom EU u Srbiji, ambasadama i kulturnim centrima, te uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i gradskih vlasti Beograda, Novog Sada, Pančeva i Vršca, gde će predstave gostovati.

(SEEcult.org)

43. FEST otkriva adute



Beogradski međunarodni filmski festival FEST biće održan 43. put od 27. februara do 8. marta, a uvodi nekoliko novina, uključujući nacionalni takmičarski program.

Kompletan program 43. FEST-a biće objavljen 2. februara, a novi umetnički direktor Jugoslav Pantelić i selektor Mladen Đorđević, reditelj poznat po provokativnom filmu “Život i smrt porno bande”, ranije su već najavili da će zadovoljiti filmofile pre svega kvalitetom.

Nove programske celine biće posvećene i subverzivnim i žanrovskim filmovima, sa željom da FEST ponovo bude festival otvorenog duha, hrabrosti i pomeranja granica. Među stvaraocima tih filmova takođe postoje veliki autori čija dela beogradska publika u prethodnoj deceniji nije imala prilike da vidi na velikom platnu.

Novouvedeni nacionalni takmičarski program trebalo bi da bude produkcioni podsticaj za domaću kinematografiju.

Najatraktivniji filmovi biće prikazani u velikim dvoranama, bez obzira na to kojoj programskoj celini pripadaju.

Kako je najavljeno, 43. FEST će tradicionalno ispoštovati i svoju konvencionalnu publiku i pokušati da zadovolji najširi dijapazon ukusa i sve generacije filmofila. Umetnički tim je ocenio proteklu godinu kao dobru u svetskoj produkciji, pa se teškoća prilikom izbora filmova za 43. FEST odnosi na to kojeg se filma treba lišiti.

Kako je ranije najavljeno, 43. FEST obeležiće dva jubileja Emira Kusturice - 20-godišnjicu Zlatne palme za film “Podzemlјe” i 30-godišnjicu Zlatne palme za film “Otac na službenom putu”. Ta dva filma najavljena su u okviru programa “Fest klasik”, a ideja je da se svake godine na obnovlјenoj kopiji prikaže po jedan biser domaće kinematografije.

Kompletan program 43. FEST-a predstaviće 2. februara u Skupštini grada Beograda gradski sekretar za kulturu i predsednik Odbora FEST-a Vladan Vukosavljević, umetnički direktor Jugoslav Pantelić i selektor Mladen Đorđević, te u ime organizatora - direktor CEBEF-a Milan Lazović.

FEST je dobio u julu 2014. novi Odbor u kojem su, osim Vukosavljevića, i rektor Univerziteta “Singidunum” Nada Popović Perišić, koja je i predsednica Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, zatim selektorka glavnog programa festivala Kustendorf Dunja Kusturica, ćerka režisera Emira Kusturice, filmska producentkinja Snežana Penev i filmska reditelјka i producentkinja Mina Đukić, koja je izazvala veliku pažnju filmom "Neposlušni", kao i aktivnostima u okviru Pokreta za okupaciju bioskopa i oživljavanja Zvezde.

Gradski sekretar za kulturu tada je naveo da FEST i dalјe privlači veliku pažnju publike, što dokazuje i oko 100.000 prodatih karata 2014. godine, ali je konstatovao da beogradski filmski festival, međutim, nije više najjači u regionu. Prema njegovim rečima, zbog tradicije, potencijala, publike i ukupnih kadrovskih i umetničkih resursa, važno je da Fest to ponovo postane.

Vukosavljević je na zatvaranju 42. Festa izjavio bio da su prevaziđena očekivanja i da izgleda da je FEST “pronašao svoj eliksir mladosti i da će uspešno nastaviti da funkcionise u narednom periodu”.

FEST je 2014. godine, kao i proteklih, protekao uz kritike i ocene da su potrebne promene, ali su organizatori zadovoljno sumirali 42. festivalsko izdanje, pohvalivši se programom, gostima i interesovanjem publike.

42. FEST zvanično je zatvorila producentkinja Gabrijela Tana, ćerka uspešnog holivudskog ugostitelja poreklom sa ovih prostora Dan Tane, koja stoji iza britanskih filmova “Filomena” Stivena Frirsa i “Nevidljiva žena” Rejfa Fajnsa, a pomogla je i dolazak tih reditelja i članova njihovih ekipa u Beograd, uz Patrisa Lekonta, Kristofa Gansa, italijanskog glumca Franka Nera...

FEST je 2014. godine prikazao 75 filmova, a prodao je, prema podacima organizatora, oko 95.000 ulaznica. Zadovoljstvo su izrazili bili i umetnički direktor Borislav Anđelić i selektor Ivan Karl, koji je ocenio da je 42. FEST - što se tiče gostiju - bio najuspešniji od 1992. godine, kada su gostovali Džim Džarmuš, Džoni Dep, Nikita Mihalkov… a selektor je bio Nebojša Đukelić.

(SEEcult.org)

Počinje 7 veličanstvenih

http://www.seecult.org/vest/pocinje-7-velicanstvenih-2

Ko je bio Arsen Karađorđević?



Jugoslovenska kinoteka prikazaće premijerno 2. februara dokumentarni film “Arsen, Karađorđević” o sudbini brata kralјa Petra i oca princa Pavla, a publika će prvi put imati priliku da vidi arhivske fotografije koje ilustruju život glavnog junaka, kao i pojedine snimke tog srpskog kneza neobične i burne sudbine, ali i drugih znamenitih istorijskih ličnosti i događaja.

Film “Arsen, Karađorđević” kroz naučno-popularni pristup osvetlјava sudbinu jedne od najkontroverznijih ličnosti novije srpske istorije, unuka vožda Karađorđa. Taj relativno nepoznat čovek, koji je živeo na raskrsnici dva burna veka, bio je kosmopolita, avanturista, duelista od koga su strepeli, ali i zavodnik koji je slomio srce jednoj od najlepših i najbogatijih žena Petrograda.

Nova intrigantna filmska priča stiže od autora filmova “Bili jednom Kalmici u Beogradu” i “Jego blagorodije baron Vrangel”.

Reditelј Boško Milosavlјević, producenti Milan Kićevac i Vladimir Backović i koproducent Marko Beatović, dali su filmu jednostavan naziv, sa zarezom u imenu, koji je mali omaž Milošu Crnjanskom. Glavni lik tog dokumentarnog prikaza, kako je navela Kinoteka, podseća na hrabre srpske husare, koje je Crnjanski fenomenalno opisao u svojim “Seobama”. Ali, za razliku od književnih likova, knez Arsen, Karađorđev unuk, jeste postojao i u stvarnosti egzistirao kao lik iz najuzbudlјivijih avanturističkih romana.

Bio je i diplomata, ali pre svega ratnik, vanredno neustrašiv borac - pripadnik francuske Legije stranaca. Potom se borio i u redovima kozačke konjice, a postao je i general ruske vojske. Bio je komadant jedine srpske konjičke divizije u Balkanskim ratovima, a u Prvom svetskom ratu ponovo je stupio u rusku konjicu.

Film otkriva ko je bio Arsen Karađorđević – neustrašivi ratnik čiji su dvoboji i lјubavne afere služile petrogradskoj štampi da podigne tiraž, legionar, jedan od najodlikovanijih srpskih oficira, čovek koji je obeležio prelaz iz 19. u 20. vek kao jedno veoma opasno, ali i neverovatno romantično vreme.

Uz kneza Arsena, film prati i segmente života Nikolaja Drugog Romanova, finskog državnika Karla Gustava Manerhajma, crnogorskog knjaza Nikole, Aleksandra Kerenskog, kralјa Petra...

Autori filma upustili su se u konstruisanje dokumentarne priče o knezu Arsenu Karađorđeviću na osnovu oskudnih početnih podataka na internetu, malog broja fotografija i dva poznata snimka. Uz veliku pomoć Dragomira Acovića, Branka Bogdanovića, Dragana Relјića i mnogobrojnih istraživača, a pre svega lјudi iz raznorodnih arhiva u Srbiji i inostranstvu, ekipa je prikupila značajan i kvalitetan materijal.

I Jugoslovenska kinoteka obezbedila je snimke koji su zbog izuzetnog kvaliteta našli mesto u toj storiji. Takođe, uspostavljena je saradnja sa akademikom Dragolјubom Živojinovićem, koji je objasnio neke vrlo složene okolnosti u kojima se nalazio srpski knez neobične i burne sudbine.

Fotografije u filmu koje će publika imati priliku da prvi put vidi dobijene su iz Arhiva Jugoslavije i Arhiva Srbije, kao i iz nekoliko privatnih zbirki.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Dokumentarni proglasi dostojanstva



Dokumentarnim filmom o mukotrpnoj rekonstrukciji Rejks muzeja u Amsterdamu, koji je podsetio na slične probleme godinama zatvorenih najvećih beogradskih muzeja, u Sava centru je 30. januara počeo 11. festival “7 veličanstvenih” koji će do 5. februara prikazati još šest izuzetnih evropskih dokumentaraca, pozivajući na borbu za dostojanstvo u svakom smislu.

Festival su otvorili direktor Zoran Popović, selektor Tue Stin Miler iz Danske i rediteljka filma “Novi Rejks muzej” Uke Hogendejk koja je rekla da nikada do sada nije prisustvovala projekciji svog filma pred tako mnogobrojnom publikom, pa čak ni na premijeri.

I Popović je izrazio zadovoljstvo, i ujedno iznenađenje brojem publike, u kojoj su bili i mnogi umetnici, kustosi, direktori muzeja, uključujući Narodni, koji je odnedavno ušao konačno u proces rekonstrukcije, kao i Muzej savremene umetnosti na Ušću.

“Kao da se čitav Beograd, onaj okrenut kulturi i umetnosti, uzburkao u trenutku kada smo najavili ovaj film”, rekao je Popović, ističući da publika ima priliku da uživa u onome što je snaga ljubavi prema umetnosti.



“Osećam se kao da prikazujemo neki od velikih melodramskih filmova i da smo svi zajedno željni da osetimo snagu ljubavi koja nam možda toliko nedostaje u surovim slikama sveta koje nas opsedaju”, dodao je Popović, koji je selekciju Stin Milera opisao kao izbor dokumentaraca koji se bore za dostojanstvo, kao jednu od zaboravljenih vrednosti u današnjem svetu.

“To je sedam veličanstvenih proglasa dostojanstva”, istakao je Popović.

To je i borba za dostojanstvo kulture i umetnosti, i onih koji su mali i ponekad zaboravljeni, potisnuti na margine dešavanja svega u velikom umreženom svetu. Filmove na festivalu “7 veličanstvenih” povezuje i borba za dostojanstvo prirode i života na planeti, za slobode, mišljenja i dijaloga, dostojanstvo ljubavi i borbe da se ta ljubav održi, kao i za dostojanstvo ljudskih bića koja su gurnuta sa one strane normalnosti ili onoga što bismo nazvali uobičajenost.

Filmovi na festivalu “7 veličanstvenih” bore se i za i dostojanstvo svih nas koji, suočeni sa savremenim svetom, osećamo da smo “gurnuti u pravila koja sve više pokušavaju da nas pretvore u ono što nismo i od nas zahtevaju da glumimo na svetskoj pozornici ono za šta naše unutrašnje biće nije spremno”, rekao je Popović, dodajući i da je reč o filmovima koji nas uče da budemo autentični u svetu o kojem svedoče svojom autentičnošću.

Svečano otvaranje 11. festivala “7 veličanstvenih” kasnilo je izvesno vreme zbog problema sa engleskim tiltom, a Popović je rekao da se zbog toga oseća izuzetno neobično, nalik akterima rekonstrukcije Rejks muzeja.

“Razlog kašnjenja je tehnička greška, koja se do sada nikada nije dogodila, ali sam i zahvalan što se to dešava, jer svi veliki festivali imaju neku auru kojom šire svoje delovanje, pa mi se čini da nam se tehnika ovoga puta pridružila u predstavljanju onoga što filmovi možda neće reći”, rekao je Popović.

Selektor Stin Miler, koji bira filmove za “7 veličanstvenih” od osnivanja tog festivala, istakao je vreme kao ključnu reč koja određuje sve koji se bave dokumentarnim filmom, a traži istrajnost, tvrdoglavost, hrabrost i viziju.

Uoči projekcije filma “Novi Rejks muzej”, prikazana je i svojevrsna virtuelna izložba slike “Kompozicija II” Pita Mondrijana iz 1929. i crteža “Pisac za solom” (1882-83) Vinsenta van Goga iz zbirke Narodnog muzeja, koje je holandska vlada poklonila Narodnom muzeju u Beogradu u početkom 30-ih godina 20. veka sa još 40 vrednih radova u znak jačanja saradnje i prijateljstva dve zemlje.

“Zahvaljujući Narodnom muzeju, posebno odeljenju koje brine o delima stranih umetnika, želeli smo da napravim ad hoc virtuelnu izložbu povodom otvaranja (Rejks muzeja) i filma posvećenog tom holandskom kraljevskom muzeju", rekao je Popović.

Publika 11. Festivala “7 veličanstvenih” videće i dokumentarce o borbi za zaštitu nacionalnog parka Virunga u Kongu, fudbalskoj zvezdi Mesiju, uspostavljanju ustavnih temelja demokratije u Zimbabveu, bolnici za duševno bolesne u Lisabonu, ljubavi prema baštovanstvu, kao i o mukama mladih u potrazi za poslom u današnjoj Evropi.

Festival “Sedam veličanstvenih” će, kao i proteklih deset godina, ugostiti eminentne autore dokumentarnih filmova, koji će održati niz dvočasovnih master-klasova, namenjenih prevashodno mladim filmskim autorima i studentima filma i srodnih umetničkih disciplina.

Festival “7 veličanstvenih” nastao je 2005. godine u saradnji Centra za vizuelne komunikacije “Kvadrat” i Sava centra. U prvih 10 godina prikazano je 70 vrhunska ostvarenja, a zahvaljujući interesovanju i podršci publike, svih sedam filmova prikazuju se poslednjih godina u Velikoj sali Sava centra.

Karte za festivalske projekcije se mogu kupiti na blagajni Sava centra, a koštaju 400 dinara.

Sajt festivala je www.magnificent7festival.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Sen Loran otvara 43. FEST



Francuski film “Sen Loran” Bertrana Boneloa otvoriće 43. FEST u Beogradu, najavili su organizatori beogradskog međunarodnog filmskog festival, koji će ove godine biti održan po nešto izmenjenoj koncepciji.

Prošlo više od šest godina od smrti Sen Lorana (Yves Saint Laurent), a njegova modna marka i dalje je jedan od najjačih svetskih brendova, ali veliko interesovanje privlači i njegov buran privatni život na osnovu koga su prošle godine snimljena dva filma.

“Yves Saint Laurent” je “zvanični” biopic slavnog modnog kreatora, autorizovan od njegovog dugogodišnjeg poslovnog i životnog partnera Pjera Beržea (Pierre Bergé).

Drugi film u režiji Boneloa, “Saint Laurent”, malo je slobodnija verzija, fokusirana više na samog dizajnera i njegovu priču, nego na priču koju je o njemu želeo da plasira Berže.

Reditelj Bonelo često se karakteriše kao pripadnik takozvanog novog francuskog ekstremizma, koji čine transgresivni filmovi i reditelji poput Fransoa Ozona i Gaspara Noe. Bonelovi prethodni filmovi (Pornographer, Tiresia, House of Tolerance) bave se kontroverznim temama poput pornografije, transrodnosti i života u bordelu. Uprkos tome, Bonelo je miljenik kritike i festivala, a pogotovo Kana, gde je redovan gost.

Dobitnik je nagrade FIPRESCI žirija u Kanu, kao i tri nominacije za Zlatnu palmu.

Naslovnu ulogu igra Gaspar Ulie (Gaspard Ulliel), poznat ovdašnjoj publici po ulozi u filmu “Veridba je dugo trajala” za koju je dobio nagradu Cezar. Beržea tumači Žeremi Renije (Jérémie Renier), a u ostalim ulogama su i Lui Garel (Louis Garrel) i Lea Sejdu (Lea Seydoux).

Film “Sen Loran” biće prikazan 27. februara na otvaranju 43. FEST-a, a imaće reprizu 28. februara.

FEST će biti održan od 27. februara do 8. marta, a uvodi nekoliko novina, uključujući nacionalni takmičarski program.

Kompletan program 43. FEST-a biće objavljen 2. februara, a novi umetnički direktor Jugoslav Pantelić i selektor Mladen Đorđević, ranije su već najavili da će zadovoljiti filmofile pre svega kvalitetom.

(SEEcult.org)

Noviteti i ambicije Festa

http://www.seecult.org/vest/noviteti-i-ambicije-festa

Festival iranskog filma u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka predstavlja od 4. do 11. februara izbor od sedam iranskih filmova novije produkcije, a tradicionalni festival organizuje u saradnji sa Iranskim kulturnim centrom i ambasadom Irana.

Festival iranskog filma svečano će biti otvoren ostvarenjem “Kocka šećera” (2011) Sejeda Reze Mir-Karimija, koje će biti reprizirano 5. februara.

Uz “Kocku šećera”, na programu su i filmovi “Baze za crtanje” (2013, Mazijar Miri), “Sasvim sam” (2013, Ehsan Abdipur), “Kolevka za majku” (2013, Panahbarkoda Rezai), “Ovde, bez mene” (2011, Bahram Tavakoli), “Ljubeći mesecoliko lice” (2012, Homajun Asadijan) i “Živi bili!” (2012, Afšin Hašemi, Mohsen Garaei).

Filmovi će biti prikazivani u terminima od 18 i 20.30 sati, uz reprize onih koji su na programu u 20.30 časova narednog dana 18 sati. Cena ulaznice je 200 dinara.

Uporedo sa Festivalom iranskog filma u novoj zgradi u Uzun Mirkovoj, Jugoslovenska kinoteka predstavlja od 3. do 7. februara i potom 24. i 25. februara u Muzeju u Kosovskoj ciklus posvećen Keriju Grantu. Takođe, od 2. do 10. februara u Muzeju Kinoteke prikazuje se ciklus filmova kultnog američkog reditelja Džima Džarmuša.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

65. Berlinale



Berlinski filmski festival predstavlja od 5. do 15. februara oko 400 filmova, od kojih je 19 u trci za Zlatnog medveda, a među njima su i nova ostvarenja Terensa Malika (Terence Malick), Pitera Grinaveja (Peter Greenaway), Džafara Panahija (Jafar), Vernera Hercoga, Radua Žudea (Jude)…

Program 65. Berlinala, kako je rekao direktor Diter Koslik (Dieter Kosslick), posvećen je problemima današnjice, kao što su globalizacija, finansijski sistemi i pitanje hrane, kojima se mnogi umetnici bave.

Festival svečano otvara svetska premijera filma “Niko ne želi noć” španske rediteljke Izabel Koikset (Isabel Coixet), sa Žilijet Binoš (Juliette Binoche) u glavnoj ulozi Džozefine Piri, žene istraživača Roberta Pirija koja odlazi u potragu za njim na ledeni Grenland. Radnja te špansko-francusko-bugarske koprodukcije događa se 1908. godine, a fokusirana je na hrabre žene i ambiciozne muškarce koji rizikuju sve radi ljubavi i slave.

Iako je Izabel Koisket tek druga žena čiji film otvara Berlinale, te svega jedna od tri rediteljki u trci za Zlatnog medveda, snažne žene su u svojevrsnom fokusu 65. Berlinala, pa će se kao junakinje u novim filmovima, osim Žilijet Binoš, predstaviti i zvezde kao što su Nikol Kidman (Nicole), Kejt Blančet (Cate Blanchett), Helen Miren (Mirren)…



Kidmanova igra u filmu "Queen of the Desert" nemačkog veterana Vernera Hercoga, tumačeći lik britanske špijunke i avanturistkinje Gertrude Bel, dok je Kejt Blančet, osim u “Pepeljugi”, zvezda i novog Malikovog filma “Knight of Cups” - priče o scenaristi koji pokušava da otkrije uzroke niza neobičnih događaja, u kojoj glume i Natali Portman (Natalie) i Kristijan Bejl (Christian Bale).

U novom Malikovom filmu, kao i prethodnim njegovim radovima, počev od “Tanke crvene linije” (1999), zastupljene su kompozicije Arsenija Jovanovića, kompozitora i reditelja iz Srbije.



U trci za Zlatnog medveda su i novi filmovi Pitera Grinaveja “Eisenstein in Guanajuato”, zatim “Pod električnim oblacima” Alekseja Germana iz Rusije i “45 godina” američkog reditelja Endrua Hejga (Andrew Haigh) o ženi kojoj se brak raspada. Među filmovima u konkurenciji je i “El Club” čileanskog redatelja Pabla Larena (Larrain) o grupi sveštenika upletenih u priču punu tajni i nasilja, te novi film poljske rediteljke Malgorzate Sumovske (Szumowska) "Body" o policijajcu i samohranom ocu koji balansira između zahtevnog posla i brige o anoreksičnoj kćerki.

Među atrakcijama 65. Berlinala je i novi film iranskoga disidenta Džafara Panahija “Taksi”, koji kroz prozor taksija prikazuje svoju viziju današnjeg Teherana. Panahi je od 2010. godine u kućnom pritvoru, uz zabranu da snima filmove i komunicira sa javnošću, a Berlinale mu gotovo svake godine odaje posebnu počast.



“Ja sam režiser. Ne mogu da radim ništa drugo osim da snimam filmove. Film je moj način izražavanja i svrha mog života”, poručio je Panahi koji ni ovoga puta neće prisustvovati premijeri svog filma na Berlinalu.

Zlatnog medveda mogao bi da dobije i dokumentarac "The Pearl Button” Patricia Guzmana iz Čilea koji, snimajući pejzaže svoje zemlje, istražuje i njenu istoriju.

Među filmovima u konkurenciji je i novi film rumunskog reditelja Radua Žudea “Aferim”, kao i "Chasukeovo putovanje" japanskog reditelja Sabua, vijetnamski "Veliki otac, mali otac i druge priče" Phan Dang Dija, "Yi Bu Zhi Yao" Kineza Đianga Vena (Jiang Wen)…

Nemačku predstavljaju "Victoria" Sebastijana Šipera (Schipper), "As We Were Dreaming" Andreasa Dresena, "Elser" (13 Minutes) Olivera Hiršbigla (Hirschbiegel), kao i novi film Vima Vendersa (Wim Wenders) “Every Thing Will Be Fine” s Džejmsom Frankom (James Franco), Šarlotom Genzbur (Charlotte Gainsbourg) i Rejčel Adams (Rachel McAdams), koji je van konkurencije, a označava povratak tog slavnog reditelja fikciji.



Vendersu će, inače, biti uručen Zlatni medved za životno delo na 65. Berlinalu, koji će prikazati u konkurenciji, između ostalog, i debitantski film “Ixcanul Volcano” (Jayro Bustamante), kojim Gvatemala prvi put u istoriji učestvuje u takmičarskom programu Berlinala.

Među debitantima u konkurenciji za Zlatnog medveda je i rediteljka Laura Bispuri, koja učestvuje filmom “Sworn Virgin” (Vergine giurata), koprodukcijom Italije, Švajcarske, Nemačke, Albanije i Kosova.

Osim pretežno teških tema u Glavnom programu sa ukupno 23 naslova, 65. Berlinale nudi van konkurencije i atrakciju u vidu “Pepelјuge” Keneta Brane (Kenneth Branagh). U programu specijalnih gala projekcija biće prikazan i blokbaster “Pedeset nijansi - siva”, u režiji Sem Tejlor-Džonson (Sam Taylor-Johnson), zasnovanog na istoimenom bestseleru E.L. Džejms koji je prodat u više od sto miliona primeraka.

Žirijem 65. Berlinala predsedava američki reditelj i scenarista Daren Aronofski (Darren Aronofsky), koji je 2011. godine bio na čelu žirija 68. Filmskog festivala u Veneciji, a poznat je po filmovima "Crni labud" i "Noa". Uz njega, filmove će ocenjivati i autor serije "Momci s Madisona" Metju Vejner (Matthew Weiner), francuska glumica Odri Tatu (Audrey Tatou), peruanska rediteljka Klaudija Ljosa (Claudia Llosa), američka producentkinja Marta de Laurentis (Martha De Laurentiis), južnokorejski scenarista Bong Joon-ho i nemački glumac Daniel Bruel (Bruehl).

Prošle godine, na 64. Berlinalu, Zlatnog medveda osvojio je kineski film "Crni ugalj, tanak led", u režiji Diao Jinana (Yinan), a za ulogu u toj kriminalističkoj priči nagradjen je Fan Liao, kao najbolji glumac. Gran pri žirija dodeljen je američkom filmu "Grand Budapest hotel" Vesa Andersona, kojim je 64. Berlinale i počeo, dok je nagrada za režiju dodeljena Ričardu Linklejteru za film "Boyhood".

(SEEcult.org)

Levijatan u Rusiji bez psovki



Ruski kandidat za Oskara, film “Levijatan” Andreja Zvjaginjceva, počeo je napokon da se prikazuje 5. februara u bioskopima u Rusiji, posle višemesečne burne polemike, ali u cenzurisanoj verziji – bez psovki.

Umesto psovki u tom filmu, koji govori o zloupotrebi vlasti kroz priču o borbi obespravljenog građanina i korumpiranog gradonačelnika, sada je tišina.

“Levijatan” je kandidat za Oskara za najbolji strani film, a dobio je Zlatni globus u istoj kategoriji, kao i nagradu za scenario u Kanu i još niz nagrada na međunarodnim festivalima, uključujući i Zlatnog orla u Rusiji.

U ruske bioskope trebalo je da stigne još prošle jeseni, ali je tada donet zakon o zabrani psovki u filmovima, na televiziji, u pozorištu i medijima, koji je bio povod za dalje burne reakcije na taj film i pokušaj sprečavanja njegove bioskopske distribucije.

Kontroverzne reakcije poslužile su kao besplatna reklama, pa se “Levijatan” prikazuje u 650 bioskopa u Rusiji, što je dvostruko više nego što je bilo planirano.

Distributerska kuća Non-stop Prodakšn, kako su preneli ruski mediji, saopštila je da film nije skraćen, mada gledaoci neće čuti psovke.

Reditelj Zvjaginjcev zadovoljan je što je njegov film izazvao podele u javnosti, jer to, kako je naveo, pokazuje da je neophodan. “Društvo i država su podeljeni. Polarizovani stavovi pokazuju da smo pogodili metu”, rekao je Zvjaginjcev.

Iako ima mišljenja da je “Levijatan” oštra osuda politike ruskog predsednika Vladimira Putina, između ostalog i zbog njegove fotografije koja visi na zidu iznad stola korumpiranog gradonačelnika, Putinov portparol Dimitri Peskov izjavio je da je predsednik zadovoljan što je “Levijatan” izazvao tako oštre reakcije u društvu.

Samo u Moskvi “Levijatan” se prikazuje u 70 bioskopa, a interesovanje je povećala i piratska kopija koja se pojavila na internetu pre oko mesec dana, pa je podgrejala inače već živu raspravu u javnosti.

Prošle godine u Rusiji je, inače, manje od 30 filmovima prikazivano u 500 bioskopa.

Ruski ministar kulture Vladimir Medinski pozdravio je nedavno osvajanje Zlatnog globusa i nominaciju za Oskara, ali je ocenio i da je “Levijatan” antiruski film i da Zvjaginjcev više brine o slavi, crvenom tepihu i nagradama nego o svojim likovima. Ministar je rekao i da je to univerzalna priča koja bi mogla da se desi bilo gde u svetu, pa i u Rusiji, jer svuda ima zlonamernih političara. Ocenio je i da je Zvjaginjcev postigao veliki uspeh na Zapadu tim filmom između ostalog i zato što je ocrnjena Rusija.

Medinski je rekao i da takvi filmovi ne bi trebalo da budu finansirani novcem poreskih obveznika u Rusiji.

Pojedini političari su i tražili da budu vraćene pare koje su uložene u “Levijatan” iz budžeta, a film je oštro kritikovala i Ruska pravoslavna crkva, ocenivši da je antihrišćanski i da eksploatiše lažne stereotipe o Rusiji.

“Levijatan” bi 22. februara mogao da postane prvi ruski film koji je dobio Oskara nakon 1995. godine, kada je nagradu Američke filmske akademije osvojio Nikita Mihalkov “Varljivim suncem”.

(SEEcult.org)

U prodaji karte za 43. FEST



Prodaja karata za 43. Fest u Beogradu počinje 7. februara na blagajnama dvorana u kojima će biti prikazano ukupno više od 120 filmova, od kojih oko 90 premijerno.

Prvih sedam dana prodaje važi popust od 10 odsto za komplete karata po terminskim linijama.

Cene ulaznica su 250, 300 i 350 dinara – u zavisnosti od termina, a 500 dinara treba izdvojiti samo za svečano otvaranje 43. Festa 27. februara u Sava centru, kada će biti prikazan francuski biografski film “Sen Loran” Bertrana Boneloa i svečano dodeljene nagrade Beogradski pobednik srpskoj filmskoj divi Mileni Dravić i ruskom reditelju Aleksandru Sokurovu.

Ulaznice za projekcije u Sava centru u 9, 11 i 13.30 sati koštaju 250 dinara, koliko i ponoćne projekcije, dok su karte za filmove u 16.30 sati 300 dinara, a za projekcije u 19 i 22.30 treba izdvojiti po 350 dinara.

Filmove u Domu omladine u 12.30, 15 i 22.30 sati moguće je gledati za 250 dinara, dok ulaznice za projekcije u 17.30 i 20 sati koštaju 300 dinara.

I u Dvorani Kulturnog centra Beograda su karte za projekcije u 12, 14.30 i 22 sata 250 dinara, a za ulazanice u 17 i 19.30 sati treba izdvojiti 300 dinara.

Ulaznice za projekcije u bioskopu Fontana na Novom Beogradu u 15, 17 i 21 sat koštaju 250 dinara, a u 19 časova 300 dinara.

Projekcije u Domu sindikata u 17.30 sati su 200 dinara, u 20 časova 300 dinara, a za ulaznice za filmove u 22.30 sati treba izdvojiti 250 dinara.

Ulaznice za filmove u Jugoslovenskoj kinoteci (Uzun Mirkova) i Muzeju Kinoteke u Kosovskoj biće u prodaji na dan projekcije, odnosno sat pre početka filma.

Za projekcije u 17 i 21 u Uzun Mirkovoj treba izdvojiti 250 dinara, a za filmove u 19 sati 300 dinara, dok su ulaznice za projekcije u Kosovskoj 250 dinara (15.30, 18 i 20 sati).

Beogradski međunarodni filmski festival Fest prikazaće od 27. februara do 5. marta ukupno 90 premijernih i 34 reprizna filma, uključujući ostvarenja u tri nova takmičarska programa.

Pod sloganom “Tu smo! U sažvežđu pobednika”, 43. Fest ponudiće filmove u 12 programskih celina, koje su osmislili novi umetnički direktor Jugoslav Pantelić i selektor Mladen Đorđević.

U Glavnom takmičarskom programu naći će se 15 filmova iz Engleske, Mađarske, Turske, Italije, Jordana, Grčke, Rusije, Francuske, Nemačke, Hrvatske, Gruzije i Čilea, a prema rečima Pantelića, dominiraju filmovi o odrastanju u atipičnim sredinama.

Internacionalni petočlani žiri odlučivaće o nagradama za najbolji film, scenario, režiju, mušku i žensku ulogu, te za najbolji debi. Najbolji film poneće nagradu Beogradski pobednik.

U istim kategorijama, nagrade će biti dodeljene i u okviru novog programa “Srpski film”, a o njima će odlučivati internacionalni petočlani žiri. U toj selekciji biće prikazano nekoliko filmova koji su već imali bioskopsku distribuciju, kao što je “Spomenik Majklu Džeksonu” Darka Lungulova, kao i nekoliko premijera, poput filma “Ničije dete” Vuka Ršumovića. Nekoliko domacih filmova biće prikazao i u programu “Microvawe” koji obuhvata niskobudžetna ostvarenja (do 10.000 evra), među kojima su “Petlja” Milutina Petrovića i “Isceljenje” Luke Bursaća.

Kao posebno zanimljiv najavljen je i novi program Granice koji se oslanja na tradiciju prisustva subverzivnog filma na Festu još od samih početaka 70-ih.

Tradicionalno, na Fest stiže i nekoliko naslova sa upravo otvorenog Berlinala, pa će beogradska publika imati priliku da premijerno vidi u reionu poljski film "Telo" nemački "Dok sanjamo" i islandski "Devičanske planine".

Fest je do sada imao takmičarski program “Evropa van Evrope”, koji je prikazivao filmove iz evropskih zemalja koje nisu u Evropskoj uniji. Najboljim filmom takmičarskog programa 42. Festa proglašen je norveški “Vaša sam” Iram Hak o životu druge generacije imigranata u Norveškoj.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno OVDE (pdf).

(SEEcult.org)

Trijumf Odrastanja na dodeli nagrada Bafta



Dodela nagrada Britanske filmske akademije (Bafta) za 2014. godinu obeležena je trijumfom filma “Odrastanje”, ali i drame “Teorija svega” o Stivenu Hokingu, koja je proglašena najboljim britanskim filmom, dok je brojčano najviše nagrada odneo “The Grand Budapest Hotel”, ali uglavnom u tehnickim kategorijama.

I “Odrastanje” Ričarda Linklejtera (Richard Linklater) i “Teorija svega” reditelja Džejmsa Marša (James Marsh) u trci su za Oskara za najbolji film, s tim što se Linklejterovom filmu, koji je sniman 12 godina, daje prednost u analizama (dobitnici nagrade Bafta za najbolji film u poslednjih šest godina osvajali su i glavnog Oskara).

Maršov film dobio je na dodeli britanske verzije Oskara treću značajnu nagradu za najbolji adaptirani scenario, a trijumfovao je i glumac Edi Redmejn (Eddie Redmayne), koji je dobio nagradu za najboljeg glumca, za ulogu čuvenog astrofizičara Hokinga.

Profesor Hoking se, inače, i sam pojavio na sceni kako bi uručio nagradu za specijalne efekte, a producent “Teorije svega” Erik Felner zahvalio mu je, kao i njegovoj supruzi Džejn Vajld Hoking, na pomoći oko adaptacije njihove biografske knjige i izrazio nadu da su ponosni na filmsku verziju te priče o snazi ljubavi da pomeri i granice u medicini i nauci.



Drama “Odrastanje” (Boyhood) odnela je, osim nagrade za najbolji film, i nagradu za režiju Linklejtera, a Patriša Arket (Patricia Arquette) očekivano je dobila nagradu za najbolju sporednu glumicu.

Na ceremoniji u londonskoj Rojal operi, čiji je domaćin bio Stiven Fraj (Stephen Fry), Džulijan Mur (Julianne Moore) osvojila je nagradu za najbolju glumicu, za ulogu profesorke sa ranim znacima Alchajmera u filmu “Still Alice”.

Najviše nagrada odneo je film “The Grand Budapest Hotel” Vesa Andersona (Wes Anderson) – ukupno pet, i to za najbolji originalni scenario, te za kostim, dizajn produkcije, šminku i originalnu muziku.



Tri nagrade odnela je drama o džezu “Whiplash” – za montažu, zvuk i sporednu mužku ulogu (JK Simmons), koji je zahvalio reditelju Demijenu Šazeleu (Damien Chazelle).

Drama o Drugom svetskom ratu “The Imitation Game”, koja je imala čak devet nominacija, ostala je bez ijedne britanske verzije Oskara.

Nije se proslavio ni film “Čovek ptica” Alehandra Gonzalesa Inaritua, satirični prikaz šoubiznisa sa Majklom Kitonom u glavnoj ulozi, budući da je odneo samo nagradu za fotografiju (Emmanuel Lubezki).

Poljski film “Ida” osvojio je nagradu za najbolji film van engleskog govornog područja, a u konkurenciji je bio, između ostalog, i ruski film “Levijatan” Andreja Zvjaginjceva.

Sajt Britanske filmske akademije je bafta.org

(SEEcult.org)

Venders u fokusu u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka prikazuje od 11. do 21. februara ciklus filmova Vima Vendersa (Wim Wenders), slavnog nemačkog reditelja i jednog od najvećih filmskih autora današnjice, koji je u centru pažnje i na 65. Berlinalu kao dobitnik počasnog Zlatnog medveda za životno delo.

Vendersov ciklus u Kinoteci počinje filmom “Snimanje u Palermu” (2008) s Denisom Hoperom (Dennis Hopper), a obuhvata još deset ostvarenja tog reditelja, koji je dobitnik i Zlatnog pečata - najvišeg priznanja Jugoslovenske kinoteke.

Posetioci Kinoteke videće i Vendersove filmove “Nebo nad Berlinom” (1987), “Pariz, Teksas” (1984), “Lisabonska priča” (1995), “Do kraja sveta” (1991), “Alisa u gradovima” (1974), “Zemlja izobilja” (2004), “Hotel od milion dolara” (2000), “Kraj nasilja” (1997), “Stanje stvari” (1982) i “Prijatelj iz Amerike” (1977).

Venders je dobio Zlatni pečat Kinoteke za vreme 34. Festa u Beogradu 2006. godine, a tada je izjavio da bi, da je bogat, poklonio Kinotekinom Arhivu deset miliona dolara da reši problem čuvanja i zaštite filmova. Poručio je i da Evropa ima isceliteljske moći i da je potrebno u to verovati i u teškom vremenu tranzicije.

Venders se tada predstavio i izložbom u Salonu Muzeja savremene umetnosti na kojoj je prikazao fotografije iz ciklusa "Slike sa površine Zemlje".



Filmovi Vendersa čine jedinstven opus koji ga svrstava među najznačajnije evropske filmske stvaraoce. Nјihov stil i njihova poetičnost čine celinu u kojoj se svaki film poziva na prethodne i na njih nadovezuje. Malo je autora koji su do tog nivoa doveli jedinstvo stila i sadržaja - uostalom Venders je i autor scenarija skoro svih svojih filmova u kojima je gotovo nije moguće govoriti o jednoj stvari, a da ne postoji aluzija na neku drugu, naveo je Marjan Vujović u programu Kinoteke.

Iako se učestalo oslanja na najrazličitije načine na Ameriku i američku kinematografiju, Venders je ostao jedan od najautentičnijih evropskih reditelјa, jer su u njegovim filmovima svi ti elementi američkog filma ispražnjeni, transformisani i adaptirani u suštinski drugačiji stil i poetiku.



Vendersovi likovi se kreću u jednom stanju trajne nestabilnosti i potrage, kao da su izgublјeni u stvarnosti u kojoj ne postoje nikakvo značenje i vrednosti. Sve deluje pođednako važno i pođednako indiferentno; ubiti kasirku u jednom bioskopu na periferiji, lutati bez cilјa, zaleteti se u reku kolima... Venders sve to donosi na izuzetno filmičan način putem samih slika; jer njegovi likovi veoma malo pričaju i kada govore oni prepričavaju svoje priče i snove koji su nabijeni značenjima i aluzijama; i nadasve u tim dijalozima se ne dešava pravi dijalog, jer svako od njih, poput zatvorenika u sopstvenom svetu, ne ume da komunicira sa drugim osobama, već im saopštava uglavnom kako se oseća i ono što njega tišti. Iz toga proističe veoma originalan efekat tih lažnih dijaloga koji su zapravo zbir unutrašnjih monologa.



S druge strane, kako je naveo Vujović, oni su neprekidno u pokretu koristeći sve zamislive načine prevoza (autobus, kamion, automobil, avion, metro, pokretne stepenice, brodovi, itd.) i prelaze iz jedne hotelske sobe u drugu; dom ne postoji kao što ne postoje stabilnost i izvesnost. Sve je stalno u pokretu, iako se za njih radi o jednom “pogrešnom pokretu”.

U tim putovanjima, pre svega putovanjima svesti, postoji drama, ali ne postoji melodrama; Vendersov stil izbegava precizno definisanje događaja; krupni planovi junaka gotovo da ne postoje; kao potvrda izmeštenog posmatranja stvarnosti. Venders iz dalјine (ponekad i veoma daleko) posmatra njegove likove koji su izgublјeni u pustim predelima koji ih okružuju. U njegovim filmovima je potrebno sve pažlјivo posmatrati, čitati između redova, upravo zbog toga je očajanje koje nam njegovi likovi donose autentično. Ono nam bez ograda donosi svakodnevnicu života na dosadnoj i monotonoj periferiji koja se stapa sa samim likovima eksplicitno nam prenoseći njihovo stanje duše kroz zapuštene bioskope, luna parkove, restorane i džuboksove u njima. U jedinstvenom odnosu individue i prostora kako je i sam više puta istakao imao je uzor u Antonioniju (Michelangelo) i upravo u Vendersovom izrazu prikazivanja ovih drama bez melodrame, stvarnost koju otuđeno posmatramo, ono što najviše podseća na Antonionija. Venders rado citira i Godara (Jean-Luc Godard) čestim usitnjavanjem sekvenci koje ponekad deluju i bez pravog značenja, posebno ako se posmatraju iz ugla klasičnog narativnog toka i fragmentizacijom dijaloga koji oslikavaju unutrašnji haos kod njegovih junaka. I kao i kod Godara, Vendersovi likovi rado odlaze u bioskope i imaju dodir sa filmskom trakom, projektorima i samim bioskopskim salama.

Projekcije Vendersovih filmova u Kinoteci su u terminima od 18 i 20.30 sati, a cena ulaznice je 200 dinara.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

6. BOSIFEST – Lavirint mogućnosti



Beogradski internacionalni filmski festival osoba sa invaliditetom – BOSIFEST, jedini te vrste u region, biće održan šesti put od 1 do 3. juna u Domu omladine Beograda, ukazujući još jednom na potrebu da osobe sa posebnim potrebama imaju ista prava i obaveze kao drugi građani, te da treba u potpunosti da budu integrisane u društvo.

Pod sloganom “Lavirint mogućnosti”, šesti BOSIFEST ponudiće takmičarski, revijalni i prateći program, saopštio je Hendi centar Koloseum, organizator tog festival koji iz godine u godinu doprinosi upoznavanju šire javnosti o pravima, položaju i potrebama osoba sa invaliditetom, poboljšanju komunikacije, prihvatanju različitosti, rušenju predrasuda o osobama sa invaliditetom, a istovremeno, filmskim programom, podsticajno deluje na stvaranje novih filmskih i umetničkih ostvarenja.

Povodom šestog izdanja, BOSIFEST je raspisao konkurs za filmove na temu života osoba sa invaliditetom, koji je otvoren do 5. aprila.

Do sada je na BOSIFEST-u prikazano više od 200 filmskih ostvarenja, koji se bave tematikom života osoba sa invaliditetom ili su njihovi autori osobe sa invaliditetom.

Prošle godine, na petom BOSIFEST-u, održanom u DOB-u pod sloganom “Moć vizuelne komunikacije”, Gran pri je dodeljen danskom filmu “Balcony tales” rediteljke Helle Windelov-Lidzelius, dok su nagradu za režiju dobili ravnopravno filmovi “Sonor” (Levin Peter) iz Nemačke i “Happiness... Promised Land” (Laurent Haše) iz Francuske. Za scenario je nagrađen film “Just as I remember” čiji je autor Andrew Moir iz Kanade.

Prvi BOSIFEST održan je 2010. godine pod sloganom “Nevidljive razlike - vidljive sličnosti”.

Festival je proteklih godina održavan i pod sloganima “Pogled, pokret, život” (2011), “Ne zovi me posebnim” (2012) i “Energija stvaralastva” (2014).

*Detalji o načinu prijavljivanja filmova u rubrici Konkursi portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Panahiju Zlatni medved



Film “Taksi” koji je iranski reditelj Džafar Panahi snimio u Teheranu uprkos zabrani rada i kućnom pritvoru, proglašen je najboljim na 65. Berlinalu, dok su Srebrnog medveda za režiju ravnopravno dobili Radu Žude iz Rumunije za crno-beli film “Aferim” i poljska rediteljka Malgoržata Šumovska za crnohumornu dramu “Telo”.

Panahi nije ni ovoga puta mogao da prisustvuje Berlinalu, koji mu je i 2013. godine dodelio u odsustvu Srebrnog lava za scenario filma “Spuštena zavesa”, a 2011. godine mu je izrazio podrsku praznom stolicom u žiriju.

Žiri 65. Berlinala na čelu sa američkim rediteljem Darenom Aranofskim dodelio je 14. februara Gran pri – Srebrnog medveda filmu “Klub” čileanskog reditelja Pabla Larena. U Čile je otišao i Srebrni medved za najbolji scenario – dodeljen dokumentaristi Patrisiju Guzmanu za “Biserno dugme”.

Srebrni medved – nagrada Alfred Bauer za igrani film koji otvara nove perspektive pripala je gvatemalskom ostvarenju “Iksanul” Haijra Bustamantea.

Srebrnog medveda za najbolju glumicu dobila je Šarlota Rempling za ulogu u britanskom filmu “45” Endrua Hejga, a za isti film je najboljim glumcem proglašen Tom Kurtenej.

Srebrni medved za izvanredan umetnički doprinos ravnopravno su dobili filmski snimatelјi Sturli Brend Grevlen za nemački film “Viktorija” i Evgenij Privin i Sergej Mihalčuk za ruski film “Pod električnim oblacima” Alekseja Germana mlađeg.



Pobednički film 65. Berlinala, Panahijev “Taksi”, snimljen je u taksiju koji sam reditelj vozi ulicama Teherana i u koji ulaze različiti ljudi. Oni izražavaju specifične poglede na društvo u Iranu, a ispituje ih sam vozač – Panahi.

“Ja sam reditelj. Ne mogu ništa drugo da radim osim da snimam filmove. Film je moj način izražavanja i smisao mog života. Ništa me ne može sprečiti da snimam filmove, jer i kada sam gurnut u najdalji ugao, mogu da se povežem sa unutrašnjim ja. U takvim privatnim prostorima, uprkos svim ograničenjima, neophodnost stvaranja postaje više od potrebe. Film kao umetnost je postao moja glavna preokupacija. To je razlog zbog kojeg nastavljam da snimam filmove pod bilo kojim okolnostima. Film me čini živim”, naveo je Panahi, koji je za "Taksi" dobio i nagradu međunarodnog žirija kritike FIPRESCI.

Umesto Panahija, na 65. Berlinalu gostovale su njegova supruga Tahereh Seidi Balsini i nećaka Hana Seidi, koja se takođe pojavljuje i filmu i primila je Zlatnog medveda.



Berlinale se 2013. godine suočio sa protestom iranskih vlasti zbog dodele Srebrnog medveda Panahiju za “Spuštenu zavesu”, s obzirom da mu je 2010. godine zabranjeno da snima filmove i komunicira sa javnošću zbog navodne antidržavne propagande za vreme protesta nakon osporavanih rezultata predsedničkih izbora. “Spuštena zavesa” je bio drugi film koji je Panahi snimio uprkos zabrani, nakon ostvarenja “Ovo nije film”. Berlinski festival mu je 2011. sačuvao praznu stolicu u žiriju, a Panahijevo pismo pročitano je bilo na otvaranju 61. Berlinala koji je, u znak solidarnosti, priredio i specijalnu projekciju njegovog filma “Ofsajd”, nagrađenog Srebrnim medvedom 2006.

Berlinski filmski festival predstavio je u 65. izdanju od 5. februara oko 440 filmova, od kojih je 19 bilo u trci za Zlatnog medveda, a među njima su i nova ostvarenja Terensa Malika, Pitera Grinaveja, Vernera Hercoga…

U žiriju su, uz Aronofskog, bili i glumac Danijel Brul, južnokorejski reditelј Bong Jo Ho, američka producentkinja Marta de Laurentis, peruanska reditelјka Klaudija Ljosa, francuska glumica Odri Totu i američki scenarista Metju Vejner.

*Foto: Berlinale

(SEEcult.org)

Sa Berlinala na 43. Festu - Telo



Crnohumorni film “Telo” poljske rediteljke Malgožate Šumovske, za koji je dobila Srebrnog medveda na proteklom 65. Berlinalu, biće prikazan na 43. Festu u Beogradu u Glavnom programu, van konkurencije.

Malgožata Šumovska koristi elemente crne komedije da govori o poteškoćama s kojima se ljudi sreću kada tuguju zbog gubitka voljene osobe. Njen film ispituje strah od intimnosti, ali i žudnju za intimnošću, samopovređivanje zbog mentalnog bola i beg u ezoterično.

Prema sinopsisu, Januš je čovek koga nije lako šokirati. Kao islednik, bavi se preciznim istraživanjima i analizira scene zločina do najsitnijih detalja. Uprkos teškim situacijama sa kojima se susreće, on radi vredno. Ipak, oseća se bespomoćno kada mora da se suoči sa anoreksičnom ćerkom Olgom, koja i dalje pati za mrtvom majkom. U strahu da će se povrediti, odvodi je na kliniku, gde se za nju brine psihoterapeutkinja Ana. Nekoliko godina ranije, Ana je izgubila bebu i sada se izolovala u svom zabarikadiranom stanu gde doziva duhove koji komuniciraju sa živima…

“Telo” je kompleksno promišljanje o usamljenosti srca i konflikta racionalnog i vere u natprirodni univerzum.



Malgožata Šumovska dobila je za taj film Srebrnog medveda ravnopravno sa rumunskim rediteljem Raduom Žudeom, koji je nagrađen za crno-beli film “Aferim”.

Šumovska je jedna od najcenjenijih poljskih rediteljki danas, a rođena je u Krakovu 1973.

Bavi se režijom, scenaristikom i produkcijom igranih i dokumentarnih filmova.

Njeni filmovi su osvojili brojne nagrade, među kojima su i Srebrni leopard u Lokarnu za film “33 prizora iz života” i nagrada Tedi na Berlinalu za film “W imie”. I prvo, i drugo njeno ostvarenje – “Srećni čovek” (Szczesliwy czlowiek) i “Stranac” (Ono), sa Žilijet Binoš, bili su nominovani za Evropsku filmsku nagradu kao otkrića godine.

U Poljskoj je takođe osvojila najvažnije filmske nagrade.

Film “Telo” biće prikazan na 43. Festu 4. marta u Sava centru i 5. marta u Fontani i Domu omladine Beograda.

Sa Berlinala na 43. Fest stižu i filmovi “Virgin Mountain” i “As we were dreaming”.

Pod sloganom “Tu smo! U sazvežđu pobednika”, 43. Fest ponudiće filmove u 12 programskih celina, koje su osmislili novi umetnički direktor Jugoslav Pantelić i selektor Mladen Đorđević.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno OVDE (pdf).

(SEEcult.org)

Preminuo Luj Žarden



Francuski glumac Luj Žarden (Louis Jourdan), holivudska zvezda 50-ih, preminuo je u svojoj kući u Los Anđelesu u 93. godini.

Najpoznatiji po ulozi u mjuziklu “Žiži” (1958), višestrukom dobitniku Oskara, Žarden je upamćen i po ulogama negativaca u niz filmova, uključujući “Oktopusi” (1983) iz serijala o Džejmsu Bondu.

“Žiži” je bio jedan od najvećih filmova 50-ih godina, u kojem je Žarden igrao s Brižit Bardo (Brigitte Bardot), Grejs Keli (Grace Kelly) i Frenkom Sinatrom (Frank).

Među njegovim filmovima je i “Paradin slučaj” Alfreda Hičkoka (Hitchcock) iz 1947.

Rođen u Marseju, počeo je glumačku karijeru u Francuskoj, a potom je nastavio u SAD.

Njegova rana karijera u Francuskoj bila je prekinuta Drugim svetskim ratom. Odbio je da igra u nacističkim propagandnim filmovima i pridružio se Pokretu otpora.

Dobitnik je francuskog ordena Legije časti (2010).

Zbog uloga kojima je često kapitalizovao svoj francuski šarm, sam je za sebe rekao svojevremeno da predstavlja holivudski “francuski kliše”.

(SEEcult.org)

Godina u 18 minuta

http://www.seecult.org/vest/godina-u-18-minuta

Svi žiriji 43. FEST-a



Beogradski internacionalni filmski festival FEST u 43. izdanju ima tri nova takmičarska programa, koji će dodeliti novčane nagrade u ukupnom iznosu od oko 33.000 evra.

O nagradama u Glavnom takmičarskom programu, koji obuhvata 15 filmova, odlučivaće sedmočlani internacionalni žiri na čelu sa srpskom glumicom Nedom Arnerić, saopstili su organizatori 43. FEST-a koji će nizom novina pokušati da vrati staru slavu, a prikazaće od 27. februara do 5. marta ukupno 90 premijernih i 34 reprizna filma.

U žiriju Glavnog programa su i domaći reditelji Srđan Dragojević i Maja Miloš, te glumica Deborah Kara Unger iz Kanade, reditelj Liu Jie iz Kine, reditelj Giuseppe Piccioni iz Italije i američka direktorka fotografije Ellen Kuras.

Filmovi u Glavnom takmičarskom programu takmiče se za nagradu žirija, te za nagrade za najbolji film, scenario, režiju, mušku i žensku ulogu i najbolji debi.

Najbolji film poneće nagradu Beogradski pobednik i 10.000 evra, a za ostale kategorije predviđene su diplome.



U nacionalnoj selekciji - programu Srpski film takmičiće se 12 filmova, a internacionalni petočlani žiri čine književnik Miljenko Jergović iz Hrvatske (predsednik), reditelji Predrag Antonijević i Oleg Novković iz Srbije, producent Torsten Neumann iz Nemačke i glumica Anamaria Marinca iz Rumunije.

Filmovi u nacionalnom takmičarskom programu u konkurenciji su za nagradu za najbolji film - statueta Beogradski pobednik i 5.000 evra, nagradu žirija (4.000 evra), nagradu za najbolju režiju (3.000 evra), najbolju žensku i mušku ulogu (po 2.500 evra), najbolji scenario (2.000 evra) i najbolji debi (1.500 evra).



O 12 filmova u novom programu Granice odlučivaće žiri kojim će predsedavati reditelj Đorđe Kadijević, a čine ga i filmski TV urednik Nikola Popević i teoretičar filma Miroljub Stojanović, koji će dodeliti plaketu za najbolji film i novčanu nagradu od 3.000 evra.

Osim nagrada u novouvedenim takmičarskim programima, biće dodeljena i nagrada “Nebojša Đukelić” koja je sada namenjena najboljem filmu iz regiona, odnosno ostvarenju koje na najbolji način spaja tradiciju bioskopskog i umetničkog filma, a u duhu je kritičarskog rada Đukelića.

Predsednik žirija će biti filmski kritičar iz Hrvatske Nenad Polimac, a činiće ga i dramaturškinja i filmska kritičarka Vesna Perić iz Srbije i filmski kritičar Vuk Perović iz Crne Gore.

Nagradu u uslugama za sledeći projekat nagrađenog producenta ili reditelja, u vrednosti od 5.000 evra, kao i diploma, obezbedila je Fondacija “Nebojša Đukelić”.

Pod sloganom “Tu smo! U sazvežđu pobednika”, 43. Fest ponudiće filmove u 12 programskih celina, koje su osmislili novi umetnički direktor Jugoslav Pantelić i selektor Mladen Đorđević.

Fest je do sada imao takmičarski program “Evropa van Evrope”, koji je prikazivao filmove iz evropskih zemalja koje nisu u Evropskoj uniji. Najboljim filmom takmičarskog programa 42. Festa proglašen je norveški “Vaša sam” Iram Hak o životu druge generacije imigranata u Norveškoj.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno OVDE (pdf).

(SEEcult.org)