Filmske novosti...

Ivančić: Potrebna nova levica



Novinar i publicista Viktor Ivančić iz Splita, gost-selektor 12. Slobodne zone u Beogradu, govori u intervjuu za portal SEEcult.org o hrvatskoj kinematografiji 90-ih i danas, dometima kritičke umetnosti i značaju festivala angažovanog filma za problematizovanje aktuelnih pitanja savremenog drustva, te o posledicama kratke vladavine ministra kulture Zlatka Hasanbegovića u Hrvatskoj. Ivančić smatra da ni po odlasku Hasanbegovića ne treba očekivati bitne pomake na bolje, već samo lukavije napade na sektore kulture i medija koji nisu po volji desnice. Smatrajući i da je socijaldemokratska opcija u Hrvatskoj izneverila manje-više sve ideale, Ivančić kao jedinu alternativu vidi artikulisanje nove levice.

- Kako ste sa našli u ulozi filmskog selektora, da li ste filmofil ili činite uslugu prijateljima?

V. I: Rajko (Petrović, direktor i selektor Slobodne zone) me je zamolio, a budući da sam pratio njihov rad, bio sam počašćen time. Ja nisam filmofil, gledam filmove, naravno, ali bez nekog reda. A njima je zanimljivo da gost-selektor bude upravo neko ko nije iz filmskog sveta, ko gleda filmove, ali bez pretenzija da se njima bavi na stručan način. Kao amater koji nema potrebu da teorijski nadopunjuje svoje znanje o filmu, izabrao sam one koji mi se sviđaju (dugometražne dokumentarce “Pod suncem”, “Požar na moru” i “Yo Yo Ma muzika stranaca”).

- Šta mislite o savremenim hrvatskim filmovima? Koliko će oni nekom gledaocu u budućnosti govoriti o ovom vremenu?

V. I: Imam površan uvid, ali čini mi se da se sada snimaju filmovi koji su puno bolji i verodostojnije odslikavaju stvarnost nego oni iz 90-ih godina. Tada su to bili uglavnom propagandni filmovi. I danas se takvi snimaju dosta, ali danas ima mnogo više i filmova koji se trude da verodostojno predstave stvarnost. Mislim da će u budućnosti ostati ti filmovi.

- Kakav je prema Vašem mišljenju danas uticaj angažovanih filmova i uopšte angažovane umetnosti?

V. I: Ne znam, ali mislim da je umetnost važna. Verovatno ima jedan podzemni uticaj. Danas su naša tržišta i književnosti i filma preplavljena uglavnom komercijalnim sadržajima. Ne mogu proceniti koliko se uticaj alternativne, marginalnije umetnosti hvata među ljude, ali mislim da se ipak hvata i da je važno da ona postoji, bez obzira što se ponekad čini da je to Sizifov posao.

- Kako bi festivali poput Slobodne zone ili, recimo, ZagrebDoxa, mogli da prošire svoj uticaj i izvan neke verne, redovne publike koja već deli ista shvatanja i osvešćena je u pogledu tema na koje ti festivali ukazuju?

V. I: Ne znam koje bi to bile tehnike. Mislim da naprosto treba raditi na tome, nastojati dopreti što šire, ali ne po svaku cenu, ne prihvatati kompromise koji bi bili ispod nivoa motiva. Važno je ne odustajati čak i ako se ne proširi toliko krug publike. Uostalom, uticaj komercijalnih naslova je vrlo problematičan. Činjenica da ih puno ljudi gleda ili čita uopšte ne znači da je njihov uticaj veliki zato što ljudi imaju jednu ironijsku distancu prema tom sadržaju. Vrlo je važno imati verodstojnog čitaoca ili gledaoca, da postoji ta vrsta čvrste relacije. To je kao kad ljudi uzmu novine i kažu: "Da vidimo kakve gluposti danas pišu". Ne možeš uticati na tog čoveka ozbiljno ako on ima ironijski otklon od sadržaja i čita te novine da bi se zabavio. Važno mi je i kada je mala grupa, zapravo uticaj je obično puno jači nego što se misli.

- Hrvatska kulturna politika delovala je proteklih godina mnogim kolegama u regionu kao uzor koji treba dostići, posebno u pogledu modela za podršku civilnom društvu i neprofitnim medijima, ali je za vrlo kratko vreme dosta toga urušeno po dolasku Zlatka Hasanbegovića na čelo Ministarstva kulture. Kako to objašnjavate?

V. I: Imao bih dosta kritika i na račun Ministarstva kulture pre Hasanbegovića, ali je to ipak bilo solidno. Kada je on došao, vrlo brzo je nametnuo revolucionarnu proustašku logiku i obavio malu klaonicu u kratkom vremenskom razdoblju. On je to tehnički obavio. Zbrisao je sve donacije za nezavisne medije, nametnuo je ideološku podobnost za sponzorisanje književnog stvaralaštva itd. Ta politička vlast je bila zapravo proustaška.

- Da li mislite da će odlaskom Hasanbegovića sa čela Ministarstva kulture biti zaustavljeni napadi na civilno društvo, neprofitne medije, nezavisnu kulturnu scenu i pojedine institucije koje su se takođe našle na udaru?

V. I: Sada ćemo videti kako će biti dalje. Bojim se da će se glazura malo promeniti, ali da će sadržaj ostati manje više isti. Ne mislim da će obustaviti napade, mislim da će se samo raditi lukavije, pa time možda i efikasnije. Kako god bilo, Hasanbegović je svojom brutalno nasilnom logikom prouzrokovao i nekakav kritički otpor koji je bilo artikulisan, a u ovom slučaju bi se moglo desiti da se sve radi sa rukavicama i da efekat bude približno sličan Hasanbegovićevom, a bez onoga otpora.

- Izbor Nine Obuljen za ministarku kulture bio je očekivan, a u medijima je najčešće označavana kao osoba koja je po volji i desnici i levici. Da li je to dovoljno ili bi bilo potrebno da na tom mestu bude upravo ličnost koja bi napravila novi radikalni zaokret u odnosu na ideologiju koju je zastupao Hasanbegović, jasno osudila ekstremne desničarske stavove i preduzela mere koje bi možda mogle dovesti do slabljenja nacionalizma?

V. I: Nova ministarka odgovara levici i desnici zbog toga što levica nije ono što bi trebalo da bude. Ona je deo kulturnog aparata HDZ-a i, verujem, osoba bez ikakve suvisle vizije razvoja hrvatske kulture, tako da ne verujem previše u popravljanje stanja. Ne može ta stranka izaći iz svoje kože. Dok je HDZ na vlasti mi ćemo imati konzervativnu kulturnu politiku koja će insistirati na vrednostima nacije, nacionalne baštine i sličnom.

- Poželeli ste publici Slobodne zone bauk komunizma. Mislite li da su ideje solidarnosti i socijalne pravde danas ostvarive i da levica - ne samo u regionu, već i u Evropi i svetu, ima realnu šansu da oživi i obnovi uticaj? Gde bi bili izvori za optimizam u tom pogledu, s obzirom na globalno jačanje desnice, ekstremizma, uticaja krupnog kapitala…

V. I: Ono što se danas naziva institucionalnom levicom, službenom opozicijom u Hrvatskoj, to zaista nije levica. Oni podupiru s jedne strane neoliberalnu paradigmu, dakle - oni su kapitalistička stranka da tako kažem, a s druge strane neguju takođe nacionalistički narativ verujući da postoji nekakav dobar nacionalizam, prihvatljiviji od radikalnog HDZ-ovog nacionalizma. Tako da je hrvatska socijaldemokratija zaista u bednoj situaciji. Izneverila je više-manje sve ideale koje je potrpala u nekakav svoj retorički fundus. Jedina alternativa bila bi da se artikuliše zaista neka nova levica. Hoće li toga biti – ne znam, a čak i kad se artikuliše moraće da izabere da li će delovati institucionalno ili vaninstitucionalno. Ne znam šta bi bilo mudrije. Danas okolnosti izgledaju takve da se možda čak više isplati delovati vaninstitucionalno.

- Šta mislite o pokretu DIEM 2025 (Democracy in Europe Movement in 2025), čiji je jedan od pokretača i hrvatski filozof Srećko Horvat?

V. I: Mislim sve okej. Jedino što je potrebno da se takve alternative oficijelnim politikama proširuju. Na tome treba raditi politički. Ja nisam politički aktivista tog tipa, pa ne znam kako se to radi, ali pozdravljam sve što je alternativa nekim oficijelnim politikama danas.

- Pišete za Novosti, koje su nedeljnik srpske manjine u Hrvatskoj, i za portal Peščanik u Srbiji. Da li mislite da se i dalje obraćate istoj publici koja je čitala Feral ili je protekom godina, smirivanjem strasti i posebno pod uticajem interneta, ta neka javnost sada veća?

V. I: Ne znam, logike su sasvim drugačije, a ja pišem zbog sebe, više manje. Ne vodim računa ko bi mi mogao biti čitalac. Verujem da se to što pišem do određene mere čita, ali kad čovek dođe u neke godine, onda ne priželjkuje previše publike, nego što manje čitalaca, ali da budu što kvalitetniji.

- - -

Viktor Ivančić, jedan od osnivača i glavni urednik nekadanjeg satirično-političkog magazina “Feral Tribune” iz Splita, prvi je gost novog festivalskog programa “Na kafi sa autorom”, u okviru kojeg je 11. novembra govorio o filmovima koje je selektovao za 12. Slobodnu zonu.

“Naročito mi je impresivan film ‘Pod suncem’ koji subverzivnom metodom razobličuje totalitarnu propagandu u Severnoj Koreji, a pritom autor Vitalij Manskij ne likuje nad tim otkrićem niti morališe. Ovaj film je važan i van severnokorejskog konteksta, jer prikazuje dvostrukost delovanja propagande uopšte, koja računa s tim da su konzumenti već preparirani.

‘Požar na moru’, na temu migranata, za mene je poetski snažan film. Đanfranko Rosi ima distancirani, skoro forenzički pristup dok snima svakodnevni život otočana (na Lampeduzi) koji se meša sa dramom biblijskih dimenzija. Film je upečatljiv, a reditelj se ne petlja puno, ne propoveda, niti soli pamet publici.

Film Morgana Nevila ‘Yo YoMa muzika stranaca’ je nešto sasvim drugo - naprosto je lep, muzika je odlična, divne su, gotovo staromodne poruke o potrebi suživota, o tome da je umetnost važna, da kulture treba da se mešaju. To je film koji budi nadu iako su svi protagonisti došli iz nekog malog, lokalnog pakla”, naveo je Ivančić.

Prema njegovom mišljenju, te filmove povezuje nada, koja je jako važna.

“Mislim da sa upravo takvim, malim, umetničkim delovanjem oni rade na menjanju sveta. Da li je to uzalud ili ne, to je druga stvar, ali svi mi koji smo na neki način angažovani radimo to iz nekih privatno higijenskih razloga, koji se onda mogu ili ne moraju odraziti na društvo. Ja isto tako pišem iz privatnih razloga, zato što hoću da uspostavim distance između sebe i stvarnosti koja me okružuje”, rekao je Ivančić, koji je 10. novembra otvorio 12. Slobodnu zonu u Sava centru, poželevši publici uoči projekcije čileanskog filma “Neruda” da je sustigne bauk komunizma - u smislu ostvarenja ideje o ljudskoj solidarnosti i socijalnoj pravdi.

Slobodna zona predstavlja do 15. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu 50 igranih i dokumentarnih filmova, a prvi put je takmičarskog karaktera.

Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEult.org, kao i u prilozima - Beograd, Novi Sad, Niš.

Foto: Slobodna zona (Duško Jelen)

(SEEcult.org)

Vikend na Slobodnoj zoni



Festival Slobodna zona prikazuje tokom vikenda u Beogradu, Novom Sadu i Nišu neke od najzanimljivijih naslova od ukupno 50 filmova koje nudi u 12. izdanju, a reč je o igranim i dokumentarnim ostvarenjima koja govore o izbegličkoj krizi, sajber ratu, zloupotrebi sporta, zločinima u vreme NDH, plesu kao odgovoru na strahote prošlosti…

Uporedo se nastavlja i program Noćni razgovori, započet 11. novembra temom “Diskretni šarm diktature”, nakon nesvakidašnjeg filma “Pod suncem” ruskog reditelja Vitalija Manskija o potresnoj indoktrinaciji dece u Severnoj Koreji koja se od najranijeg detinjstva uče da gaje strahopoštovanje prema Velikom vođi.

Tema Noćnih razgovora 12. novembra je argentinski film “Žene plešu sećanja” Alehandre Vasaljo o plesu kao načinu da se sačuva sećanje na prošlost obavijenu velom smrti i nestajanja. U razgovoru u Dvorani KCB-a, koji moderira Ivan Milenković, učestvovaće autorka Alehandra Vasaljo, antroploškinja Jelena Vasiljević, zagrebačka producentkinja i rediteljka Dijana Mlađenović i Vesna Terlešić iz Centra za suočavanje sa prošlošću Documenta iz Zagreba. Za 13. novembar najavljen je razgovor na temu “Balkan na lopti” o hrvatskom fudbalskom zanosu, patriotizmu, kolektivnoj maniji i koruptivnosti, kao i i o zagađenosti hrvatskog i regionalnog (ne samo) fudbala, opisanih u filmu Arsena Oremovića “Treći”. Uz ovogodišnjeg gosta-selektora Slobodne zone, novinara i publicistu Viktora Ivančića, učestvovaće i novinar BIRN-a Slobodan Georgijev i Ksenija Radovanović iz kolektiva Ministarstvo prostora i inicijative Ne da(vi)mo Beograd.

Film “Treći”, koji je na programu DKC-a 13. novembra, priča je o fudbalu u Hrvatskoj koji nikada nije bio samo igra, posebno nakon što je hrvatska reprezentacija osvojila treće mesto na Svetskom prvenstvu 1998. u Francuskoj. Od tada se utakmice reprezentacije koriste u političke i privatne svrhe, a sport je oduzet obožavaocima, rekreativcima, amaterima i svima onima koji u njemu jednostavno uživaju …

Iz novouvedenog regionalnog takmičarskog programa, koji obuhvata 17 naslova u izboru Biljane Tutorov, tokom vikenda biće prikazan i hrvatski dokumentarac “Kandidat” Tomislava Pulića i Roberta Tomića Zubera koji u šali započinju političku kampanju u Hrvatskoj koja rezultira osnivanjem Sasvim male stranke.

Premijeru na Slobodnoj zoni imaće 13. novembra u Domu omladine dokumentarni film “Zaveštanje” Ivana Jovića iz Srbije, izmontiran od više od 450 sati snimljenih svedočenja žrtava ustaškog režima u NDH za vreme Drugog svetskog rata. Filmska priča bez naratora, istoričara i arhivskih snimaka, prenosi utihnule glasove žrtava do našeg vremena, dajući im pravo da same tumače sopstvena stradanja.

Među filmovima iz regionalne selekcije je i slovenački dokumentarac “Granice” Damjana Kozolea o grupi izbeglica i migranata koji u leto 2015. godine, pod pratnjom vojske i policije, prelaze granicu Šengena između Slovenije i Hrvatske da bi došli do izbegličkog kampa u Brežicama. Kozole je za film “Granice” dobio posebno priznanje u okviru nagrade za ljudska prava na Sarajevo film filmskom ove godine, kao i nagradu “Vesna” za najbolji dokumentarni film na Festivalu slovenačkog filma u Portorožu.

Publika Slobodne zone videće i koprodukciju Austrije i BiH “Those shocking shaking days” Selme Doborac koji postavlja pitanje da li se kritička refleksija o ratu može artikulisati kroz poetski i vizualni jezik, ili bi u takvom poduhvatu bilo primerenije precizno koristiti nedvosmislene reči i slike.

Drugačije tematike je film “Kako sam se zaljubio u Evu Ras”, koprodukcija Portugala i BiH, koja je na programu 13. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci. Reditelj Andre Žil Mate kroz lik 70-godišnje Sene - koja živi u kabini jednog sarajevskog bioskopa filmova zlatnog jugoslovenskog doba - prikazuje “izmišljenu biografiju” jedne zemlje, njenih očekivanja, strahova, boli i napora.

U Kinoteci je 12. novembra na programu i poetični dokumentarac “Kino-otok” Ivana Ramljaka o izgubljenoj kulturi posećivanja bioskopa na malim jadranskim ostrvima tokom druge polovine prošlog veka. Šest svedoka vremena o kojem film govori, prisećaju se događaja iz mladosti u vezi sa odlaskom u bioskop i omiljenih filmova koji su ih obeležili.

Među filmovima iz međunarodnog programa tokom vikenda je moguće videti pobednički film 66. Berlinala – dokumentarac “Požar na moru” italijanskog reditelja Đanfranka Rosija, britak i dirljiv prikaz mediteranskog ostrva Lampeduza, koje je ugostilo na stotine hiljada Afrikanaca i bliskoistočnih izbeglica koji putuju ka Evropi u potrazi za boljim životom.

Među atrakcijama međunarodne selekcije je i američki dokumentarni triler “Zero days” Aleksa Gibnija o svetu sajber rata, odnosno istoriji stuxnet-a, kompjuterskog virusa koji su SAD i Izrael stvorili u nameri da unište ključni deo iranskih nuklearnih postrojenja. Stunxnet se, međutim, proširio daleko izvan primarne mete. Pored tehničkih aspekata priče, “Zero days” otkriva mrežu spletki koje uključuju CIA, američku vojsku koja predstavlja novu sajber vlast, izraelsku obaveštajnu agenciju Mosad, špijunažu i tajna ubistva, ali i novu generaciju sajber oružja čija se destruktivna snaga može porediti jedino sa nuklearnim ratom…

Na programu su i filmovi “Najsrećniji dan u životu Olija Makija” Juhe Kosmanena, pobednik programa “Izvestan pogled” ove godine u Kanu, a inspirisan je istinitom pričom o najuspešnijem finskom bokseru 60-ih godina, kao i “Beskrajna poezija” kultnog režisera, pesnika, pozorišnog reditelja, kreatora i scenariste stripova, ezoterika i tvorca psihomagije Alehandra Hodorovskog, te “Sing Street” Džona Karnija, koji je deo selekcije 14+, a vodi publiku u Dablin 80-ih godina 20. veka kroz perspektivu tinejdžera koji pokušava da se distancira od napetog roditeljskog odnosa i njihovih novčanih problema, istovremeno pokušavajući da se prilagodi novoj prigradskoj školi, u kojoj su deca surova, a profesori još gori. Slobodna zona nudi i francuski film “Sutra” Malani Loren o mogućem rešenju ekološke, ekonomske i socijalne krize današnjice i mogućem izumiranju dela ljudske vrste do kraja 21. veka, te britanski “Ljubavnici i despot” Roba Kanana i Rosa Adama – priča o mladom i ambicioznom južnokorejskom režiseru Šin Sang-ok i glumici Čoi Eun-he, koji su se zaljubili za vreme 50-ih godina posleratne Koreje, a nakon par decenija ponovo se susreću, i to zahvaljujući zloglasnom ditaktoru Kimu Džong Ilu, koji je filmofil i proglašava ih svojim ličnim režiserima. Čoi i Šin planiraju beg, ali tek nakon što režiraju 17 igranih filmova za diktatora, i ne steknu njegovo poverenje.

Slobodna zona održava se u Dvorani KCB-a, Domu omladine Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i Art bioskopu Kolarac u Beogradu, te u Niškom kulturnom centru i bioskopu Vilin Grad u Nišu, kao i u Arena Cineplex u Novom Sadu.

Festivalski sajt je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEult.org, kao i u prilozima - Beograd, Novi Sad, Niš.

(SEEcult.org)

Delikatesna podrška FAF-a



Festival autorskog filma (FAF) organizuje 14. novembra u Kulturnom centru Grad humanitarno veče za pomoć NVO Atina - udruženju građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja.

U okviru Delikatesnog ponedeljka u KC Gradu, tim FAF-a će, u saradnji sa Bagel Bejglom, predstaviti publici i medijima svoje kuvarske sposobnosti, kao i program 22. festivalskog izdanja koji je namenjen za sve koji žele da prošire svoje horizonte, a biće održan na više od deset bioskopskih lokacija u Beogradu od 25. novembra do 3. decembra.

Program 22. FAF-a sačinjen je od pobednika svetskih filmskih festivala, ostvarenja reditelja koje publika festivala voli i odlično poznaje, kao i zanimljivih filmova koji pokazuju nove tokove u autorskom filmu.

Glavni program obuhvata 22 ostvarenja, od kojih se 11 takmiči za Gran pri “Aleksandar Saša Petrović”.

Pored Glavnog programa, koji počinje 25. novembra u Domu omladine Beograda premijerom angažovanog filma “Ja, Danijel Blejk” slavnog engleskog reditelja Kena Louča, FAF nudi ove godine još veći broj pratećih programa, koji pored filmskih projekcija ubraja i predstave, edukativne programe i radionice.

Svojevrsni uvod u obiman program je i “Delikatesni ponedeljak”, posvećen NVO Atina kao jedinoj organizaciji u Srbiji koja izvodi programe dugoročnog socijalnog uključivanja žrtava trgovine ljudima. Specifičnost njihovih programa je nastojanje da se podrška pruža na sveobuhvatan i sistematičan način, uz aktivno uključivanje državnih institucija i punu participaciju samih korisnika/ca kako bi sistem pomoći postao održivo rešenje za potpun oporavak i punu integraciju.

Prodaja karata za 22. FAF, inace, počela je 10. novembra na svim blagajnama, osim za programe koji su predviđeni u Jugoslovenskoj kinoteci i Muzeju Kinoteke (za taj program ulaznice će biti u prodaji od 14. novembra).

Glavna festivalska sala i ove godine biće Dom omladine Beograda, a program će biti prikazan i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i njenom muzeju, te u bioskopu “Fontana”, UK Parobrod, Domu kulture Studentski grad, Art bioskopu Kolarčeve zadužbine i UK Palilula.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Završnica 12. Slobodne zone



Festival angažovanih filmova Slobodna zona završava se 15. novembra u Dvorani Kulturnog centra Beograda domaćim dokumentarnim filmom “Fabrika šećera” Borisa Miljkovića, nakon pedesetak naslova koje je prikazao proteklih dana u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Miljković u filmu “Fabrika šećera” pripoveda privatnu istoriju jedne kuće u u Kairu i ljudi koji su obeležili to mesto – očeva i sinova, prijatelja i porodica, sadašnjeg i bivšeg ambasadora i jednog specijalnog stanara. Prema sinopsisu, film “Fabrika šećera” predstavlja dramu sadašnjice, bolnu istoriju beskućnika koji su, u određenom trenutku, prešli dug put tuge, izolovanosti, nostalgije i praznine. Uprkos tome, struktura pripovedanja daje toplu i srdačnu sliku Bliskog Istoka, njegovih ljudi, ispričanu iz ugla ljudi koji su se odselili iz domovine, i koji sad već dugo žive u Kairu.



Slobodna zona prvi put je ove godine takmičarskog karaktera, a članovi žirija ocenjivaće filmove u međunarodnoj i regionalnoj konkurenciji, u okviru koje će dodeliti i nagradu za ljudska prava, dok će poseban srednjoškolski žiri oceniti filmove u selekciji 14+, namenjenoj tinejdžerima.

Nagradu za najbolji film iz regiona dodeliće žiri koji čine urednik filmskog i serijskog programa na RTV Crna Gora Vuk Perović, osnivač Underhill Festivala iz Podgorice, rediteljka i montažerka Jelena Maksimović iz Beograda i urednica dokumentarnog programa na Al Jazeera Balkans Lejla Dedić, a odlukom Vetona Nurkolarija, umetničkog direktora prizrenskog DokuFesta, novinarke nedeljnika “Vreme” Tamare Skrozze i istoričara, publiciste i pisca Dragana Markovine iz Splita, biće dodeljena nagrada žirija Human Rights.

Najbolji angažovani film u međunarodnoj konkurenciji proglasiće žiri koji čine producent Oliver Sertić iz Zagreba (Restart), filmska kritičarka Politike Dubravka Lakić i reditelj, scenarista i producent Sabolč Tolnai.

Uz nagradu za najbolji film u okviru selekcije 14+ (srednjoškolski žiri), tradicionalno će biti dodeljene i nagrada publike, koja će odlučiti o filmovima koji će biti na turneji po Srbiji sledeće godine, kao i nagrada za publiku - namenjena autoru najbolje recenzije nekog od prikazanih filmova.

Uz 50 igranih i dokumentarnih filmova koje je publika mogla da pogleda u Dvorani KCB-a, Domu omladine, Jugoslovenskoj kinoteci i Art bioskopu Kolarac u Beogradu, kao i u Niškom kulturnom centru i bioskopu Vilin Grad u Nišu, te u Areni Cineplex u Novom Sadu, 12. Slobodna zona ponudila je i raznovrstan prateći program, posvećen i ove godine dijalogu o osetljivim temama i motivima iza angažovanih filmova.

Festival je 10. novembra otvorio u Sava centru gost-selektor, splitski novinar i pisac Viktor Ivančić - porukom o važnosti solidarnosti i socijalne pravde.

Pročitajte intervju sa Ivančićem za SEEcult.org, u kojem je govorio o dometima kritičke umetnosti i značaju festivala angažovanog filma za problematizovanje aktuelnih pitanja savremenog drustva, kulturnoj politici u Hrvatskoj i pritiscima na sektore kulture i medija koji nisu po volji desnice, te o potrebi nove levice kao jedine alternative.

Sajt Slobodne zone je freezonebelgrade.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEult.org, kao i u prilozima - Beograd, Novi Sad, Niš.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/149658541

Dobričin prsten Mileni Dravić



Nagrada Dobričin prsten, glumačko bijenalno priznanje Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS) za životno delo, dodeljena je za 2016. godinu istaknutoj dramskoj umetnici Mileni Dravić.

U konkurenciji za nagradu bilo je 11 istaknutih glumica i glumaca - osim dobitnice Milene Dravić, nominovani su i Livia Banka, Vlastimir Velisavlјević, Radmila Živković, Mirjana Karanović, Marko Nikolić, Gorica Popović, Miodrag Radovanović Mrgud, Tihomir Stanić, Saša Torlaković i Dara Džokić.

Žiri je odlučio na sednici 15. novembra, tajnim glasanjem i to većinom glasova, saopštio je UDUS.

U žiriju su bili glumci Jasna Đuričić (prethodna dobitnica), Anita Mančić, Predrag Ejdus (predsednik žirija) i Vojislav Brajović, te dramska autorka Milena Marković i reditelјi Nebojša Bradić i Egon Savin.

Milena Dravić je 30. laureat tog najvišeg glumačkog priznanja u Srbiji.

Podršku dodeli nagrade “Dobričin prsten” dali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu grada Beograda.

UBUS će naknadno saopštiti vreme i mestu svečanog uručenja zlatne kopije prstena velikog glumca Dobrice Milutinovića dobitnici Mileni Dravić.

(SEEcult.org)

FAF u čast Dijaza i Kišlovskog



Festival autorskog filma (FAF) odaje ove godine posebnu počast filipinskom reditelju Lavu Dijazu i poljskom Kšištofu Kišlovskom, kao revolucionarima svetske kinematografije.

Lav Dijaz, “otac novog filipinskog filma”, od kraja 90-ih godina, zahvaljujući digitalnim kamerama, potpisuje filmove koji oslobađaju kinematografiju od industrije, a filipinski narod od njegove kolonijalne sudbine, istakao je FAF, najavljujući dva Dijazova ostvarenja u okviru programa Bande a part.

Publika 22. FAF-a videće ovogodišnjeg dobitnika venecijanskog Zlatnog lava - četvoročasovni film “Žena koja je otišla” i dobitnika nagrade “Alfred Bauer” na Berlinalu - osmočasovni film “Uspavanka za tužnu misteriju”.

Film “Žena koja je otišla” inspirisan je pričom Lava Tolstoja “Bog vidi istinu, ali čeka”, a prikazujući borbu žene koja je nepravedno optužena za zločin govori i o ekonomskim nejednakostima u modernom filipinskom društvu, institucionalnim privilegijama i problemu kidnapovanja sa kojim se suočava filipinska država.

Glavna junakinja Horacija Somorostro, nakon što je puštena iz zatvora 1997. godine, otkriva da svet koji je ostavila više nije isti. Osuđena na doživotnu robiju zbog ubistva koje nije počinila, biva puštena ranije nakon što njen bivši ljubavnik i njena prijateljica priznaju da su je lažno optužili. Saznaje da joj je muž u međuvremenu umro i da joj je sin nestao. Rodrigo Trinidad, njen bivši bogati ljubavnik, biva kidnapovan, a Horacija, bez obzira na krizu, počinje da planira svoju osvetu.

Film “Žena koja je otišla” biće prikazan na 22. FAF-u 28. novembra u Domu omladine Beograda, u okviru pratećeg programa Bande a part koji sadrži još pet filmova.

FAF će u pratećem programu prirediti i omaž Kšištofu Kišlovskom (1941-1996), povodom 20-godišnjice njegove smrti.

Tim povodom, od 26. do 30. novembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke biće prikazana i celokupna TV-serija “Dekalog”, najznačajnije ostvarenje tog velikog poljskog reditelja.

Svaku od ukupno deset epizoda “Dekaloga” Kišlovski je radio sa drugim direktorom fotografije, različitim snimateljskim postupkom.

FAF će u 22. izdanju, koje će biti održano od 25. novembra do 3. decembra, prikazati više od 80 filmova, a svečano će početi u Domu omladine kanskim pobednikom – socijalno angažovanim filmom britanskog reditelja Kena Louča “Ja, Danijel Blejk”, koji govori o borbi malog čoveka sa sistemom, odnosno naporima jednog stolara da dobije naknadu u Britaniji nakon infarkta.

Glavna festivalska sala ostaje Dom omladine Beograda, a program će biti održan i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i njenom muzeju, bioskopima “Fontana” i “Dragan Gaga Nikolić” (UK Parobrod), Domu kulture Studentski grad, Art bioskopu u Kolarčevoj zadužbini i novoj sali UK Palilula.

Ulaznice za 22. FAF u prodaji su na blagajnama svih festivalskih dvorana.

(SEEcult.org)

Pobednici 12. Slobodne zone



Filmovi “Pod suncem” Vitalija Manskija o životu prosečne porodice u Severnoj Koreji i “Kino otok” Ivana Ramljaka iz Hrvatske o izgubljenoj kulturi posećivanja bioskopa na malim jadranskim ostrvima pobednici su novouvedenog međunarodnog, odnosno regionalnog takmičarkog programa festivala Slobodna zona, čije je 12. izdanje završeno 15. novembra u Beogradu dodelom nagrada i premijerom domaćeg dokumentarnog filma Borisa Miljkovića “Fabrika šećera”.

U okviru regionalne konkurencije, u kojoj je prikazano 17 filmova, specijalno priznanje dodeljno je filmu “Those Shocking Shaking Days” rediteljke Selme Doborac iz BiH, koja živi u Austriji, a istražuje može li se kritičko sagledavanje rata ostvariti poeticnošću i vizuelnošću.

Nagrada Human Rights dodeljena je dokumentarnom filmu “Moj vlastiti rat” Lidije Zelović, ratne dopisnice i rediteljke, koja je 1992. izbegla iz Republike Srpske u Holandiju.

Srednjoškolski žiri proglasio je najboljim film “Sing Street” Džona Karnija, a publika 12. Slobodne zone, koja je od 10. novembra mogla da vidi 50 angažovanih igranih i dokumentarnih filmova, najviše glasova dala je dokumentarcu oskarovca Morgana Nevila “Yo-Yo Ma: Muzika stranaca”, priči o renomiranoj multikulturalnoj muzičkoj trupi koju je osnovao legendarni violončelista Jo-Jo Ma.



Žiri međunarodnog takmičarskog programa, koji su činili filmska kritičarka “Politike” Dubravka Lakić, zagrebački producent Oliver Sertić i domaći reditelj i scenarista Sabolč Tolnai, proglaio je najboljim film “Pod suncem” Vitalija Manskija zbog “preciznog rediteljskog rukopisa, višeslojnog pristupa temi i posebne bliskosti sa protagonistima u izuzetnom vizuelnom tretmanu života u Severnoj Koreji - zemlji koju poznajemo uglavnom iz medija”. Kako je naveo žiri u obrazloženju, “Pod suncem” spaja “upečatljive snolike filmske slike s kafkijanskim situacijama o kojima razmišljamo dugo nakon gledanja”.



Žiri regionalnog takmičarskog programa proglasio je najboljim “Kino otok” Ivana Ramljaka iz Hrvatske, ocenivši ga kao “poetski dokumentarac preciznog rediteljskog izraza u kojem se prelamaju realni i fiktivni životi, dok se, istovremeno, sa publikom deli neograničena ljubav autora prema bioskopu i filmu”.

Specijalno priznanje dodeljeno je filmu “Those Shocking Shaking Days” Selme Doborac zbog “beskompromisnog pristupa koji nam pomaže da se suočavamo sa velikim pitanjima koje pred nas postavlja brutalna realnost ratnih okolnosti”, kako je naveo žiri, koji su činili producentkinja Al Džazire Lejla Dedić, montažerka Jelena Maksimović iz Beograda i urednik filmskog i serijskog programa na RTV Crna Gora Vuk Perović, osnivač Underhill festivala u Podgorici.

U regionalnoj selekciji, u izboru Biljane Tutorov, prikazani su filmovi koji kritički preispituju današnji trenutak na balkanskom prostoru, ali i teške, traumatične periode istorije čije se posledice još osećaju.



Nagradu Human Rights dokumentarnom filmu “Moj vlastiti rat” Lidije Zelović jednoglasno je dodelio žiri koji su činili novinarka “Vremena” Tamara Skrozza, umetnički direktor prizrenskog DokuFesta Veton Nurkolari i hrvatski istoričar i pisac Dragan Markovina, navodeći da je rediteljka, “uzimajući pojedinačni slučaj - slučaj Sarajeva, egzila i delimično rata na Kosovu, prikazala metaforu svih jugoslovenskih ratova. “Prikazom svog ‘privatnog rata’, koji nije bio lišen lične drame, posebno vidljive u razgovorima s članovima porodice”, Lidija Zelović dosegla je “jedan od vrhunaca filma, jasno ukazujući na potpunu dehumanizaciju čoveka”, istakao je žiri.

Srednjoškolski žiri dodelio je nagradu 14+ filmu Džona Karnija “Sing Street”, navodeći da taj film, pored svog umeća sadržanog u posvećivanju pažnje detaljima, detaljne razrade likova i posebnog umetničkog izražaja kroz muziku i sliku, “najviše korespondira sa onim što Slobodna zona suštinski predstavlja”.

Srednjoškolski žiri činili su Danilo Stanimirović, David Mađar, Stefan Stošić, Nemanja Čarapa, Maja Čubrilo, Danica Mladenović i Ana Stojmenović.



Festival je završen premijerom dokumentarnog filma Borisa Miljkovića “Fabrika šećera” koji bolnim, ali optimističnim ogledalom sadašnjice, setom intimnih egipatskih priča iz jedne posebne zgrade, njenih stanara i beskućnika Kaira, predstavlja privatnu istoriju jedne zemlje koje više nema. Istovremeno, “Fabrika šećera” je i omnibus koji na neobičan način povezuje Tita, Nasera, mladog kralja Petra II Karađorđevića, nekadašnje ambasadore SFRJ i raspad Jugoslavije, sa jednom malenom ulicom u Kairu i ljudima koji su je obeležili.

Festival Slobodna zona uveo je ove godine više novina – osim što je postao takmičarski, a u selekciji Rajka Petrovića, Branke Pavlović i Biljane Tutorov, prikazao je rekordnih 50 angažovanih filmskih ostvarenja iz protekle godine. Polovina njih bila je u trci za najbolji film u četiri kategorije - Međunarodnoj, Regionalnoj, Human Rights i srednjoškolskoj 14+.

Festival je tokom proteklih šest dana pogledalo u devet bioskopskih sala u Beogradu, Novom Sadu i Nišu više od 20.000 gledalaca.

Kao i proteklih godina, filmovi koji su izazvali najveće interesovanje biće prikazani 16. novembra na bis u Dvorani Kulturnog centra Beograda - “Beskrajna poezija”, “Požar na moru” i “Yo Yo Ma: Muzika stranaca”.

Beograd je ugostio i 50 filmskih profesionalaca, autora filmova i javnih ličnosti koji oslikavaju promišljeni socijalni angažman koji Slobodna zona gaji već 12 godina.

Festival Slobodna zona podržali su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Francuski institut u Srbiji i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda.

(SEEcult.org)

Dani meksičkog filma u Kinoteci



Dani meksičkog filma počeli su 17. novembra u Jugoslovenskoj kinoteci filmom “Ceo svet ima nekog osim mene” Raula Fuentesa, a publika će do kraja vikenda imati priliku da premijerno vidi još tri otvarenja.

Program manifestacije obuhvata i filmove “Zebra” Fernanda Havijera Leona Rodrigeza, “Proizvedeno u Kini” Gabriela Guzmana i “U središtu neba” Karlosa Gomesa Olivera.

Ambasador Meksika u Srbiji Marko Antonio Garsija Blanko i upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović pozdravili su publiku na otvaranju 12. Dana mekičkog filma, izražavajući zadovoljstvo nastavkom saradnje.

Ističući da je reč o izuzetnoj selekciji, Vujović je podsetio da je u saradnji sa ambasadom Meksika proteklih godina prikazano više desetina premijernih meksičkih filmova koje publika inače ne bi imala priliku da vidi u bioskopima ili na televiziji.

Iako se na Festu, Festivalu autorskog filma ili Slobodnoj zoni nađu i pojedina meksička ostvarenja, Vujović je naveo da ih ipak nema na stalnom bioskopskom repertoaru, ističući da je značaj Dana meksičkog filma upravo u tome što kontinuirano prezentuju svake jeseni izbor od po nekoliko igranih i dokumentarnih filmova savremene kinematografije Meksika.

Ambasador Blanko izrazio je zadovoljstvo saradnjom sa Jugoslovenskom kinotekom koja je otvorila vrata za nove meksičke filmove.

“Nadam se da će vam se svi svideti. Sa naše strane, siguran sam da ćemo nastaviti ovu saradnju”, izjavio je meksički ambasador.

Program manifestacije nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/52782228

Rekordna poseta Green Festa



Međunarodni festival zelene kulture Green Fest, koji je prikazao protekla tri dana više od 110 kratkih i dugometražnih filmova, privukao je rekordan broj posetilaca, a svečano je završen 18. novembra u punoj sali Doma omladine Beograda i projekcijom filma “Seme: Neispričana priča” o genetski modifikovanoj hrani.

Na sedmom Green Festu, koji je privukao gotovo 15.000 posetilaca, prikazana su 93 takmičarska i 11 revijalnih filmova, a održana je i 21 radonica i predstavljeno 11 izlagača, pri čemu je ulaz na sve programe bio besplatan.

Na otvaranju su nagrađeni najbolji filmovi u takmičarskom programu, za koji je bilo prijavljeno čak 1.455 filmova iz 98 zemalja.

Nagradu za najbolji omladinski film i najbolji film sedmog Green Festa osvojio je “Eat me” Iline Perianove iz Bugarske, dok je nagrada za najbolji film o prirodi pripala Sirilu Kornuu iz Francuske za “Baobabs Between Land And Sea”. Nagradu za najbolji srpski film dobio je Dragan Gmizić za “Ravnicu bez ptica?”, a nagrada za najbolji animirani film otišla je trojici nemačkih autora za film “Benu”.



Najbolji kratki film festivala je “Nordlys” Paula Fereire iz Portugala, a najbolji film do jednog minuta “There is a place” ukrajnskog autora Denisa Kušnarova.

Posebnu pažnju ove godine je, prema navodima organizatora, privukao “Dan hrane”, u okviru kojeg su prikazana dva filma koja se bave problematikom bacanja hrane, dok je u pauzi projekcija bila servirana večera od spašene hrane, u saradnji sa servisom “Moja pijaca” i Ugostiteljsko-turističkom školom iz Beograda.



Direktorka festivala Ivana Jovčić izrazila je zadovoljstvo odzivom publike, kako stare koja se vraća iz godine u godine, tako i novih poetilaca
zainteresovanih za pitanja životne sredine.

“Veliki broj mladih posećuje Green Fest, i to nam je veoma važno, jer će upravo ti mladi, sutra kada budu u poziciji, moći da na odgovoran i informisan način moći da donose odluke koje su u najboljem interesu i ljudi i prirode”, rekla je Ivana Jovčić.



Festival je otvoren 15. novembra višestruko nagrađivanim dokumenatrnim filmom “Harmonija sa deponije”, a prikazan je i filmo “Hvatanje sunca” u izvršnoj produkciji Leonarda Dikaprija.

Publika je imala priliku da pogleda i revijalne filmove “U trci sa izumiranjem”, “Izbor je naš” i “Utovareni: prava cena transporta”, kao i da prisustvuju predavanju “Zeleno ostrvo” italijanske profesorke Klaudije Zanfi, te pogledaju više instalacija i izložbi, među kojima su bile i “Čuvajmo klimu, čuvajmo zdravlje” francuskog fotografa Jana Artis-Bertrana i “Anima mundi” srpskog fotografa Milivoja Krvavca. Predstavljeni su i najbolji radovi foto-konkursa “Budi eko mobilan” i “Biodiverzitet”.



Sedmi Green Fest održan je uz podršku Ministarstva omladine i sporta, Sekretarijata za kulturu Beograda, Francuske ambasade i Francuskog Instituta, Delegacije Evropske unije i EU info centra, Fondacije Hajnrih Bel, Regionalnog centra za životnu sredinu i Evropske Mreže za klimatsku akciju, kao i mnogobrojnih partnera i prijatelja.

(SEEcult.org)

22. Festival autorskog filma



Festival autorskog filma (FAF) prikazaće od 25. novembra do 3. decembra oko 80 filmova, od kojih je 12 u konkurenciji za Gran pri, a reč je uglavnom o filmovima iz takozvanog Trećeg sveta i na neuralgične teme. Glavni program obuhvata još 10 ostvarenja nagrađivanih autora, koja su van konkurencije, a počasnu projekciju imaće čuveni film “Sveet Movie” Dušana Makavejeva.

Na 22. FAF-u će biti prikazan 81 film, počev od kanskog pobednika “Ja, Danijel Blejk” veterana britanske kinematografije Kena Louča, čija je premijerna projekcija 25. novembra u Domu omladine već rasprodata, do “Tonija Erdmana” nemačke rediteljke Maren Ade, dobitnice nagrade FIPRESCI u Kanu, koji će biti prikazan na zatvaranju.

“Misija FAF-a nije da selekcioni tim predstavi naše kustosko viđenje svetske produkcije, niti da program bude projekcija naših ukusa i filmskih interesovanja, nego vrlo široka i objektivna slika onoga što postoji u svetskom autorskom filmu”, izjavio je predsednik festivalskog Saveta, reditelj Srdan Golubović 17. novembra na konferenciji za novinare u Dvorani kulturnog centra Beograda, jednoj od devet festivalskih sala.

Navodeći da u takmičarskom programu ima dosta debitantskih filmova, jer FAF iz godine u godinu pokušava da otkrije publici nova autorska imena, Golubović je rekao da nisu svi filmovi samo iz Kana, Venecije i Berlina, već ih ima i sa manjih festivala.



“U Glavnom programu su i priznati autori od Louča i braće Darden (Nepoznata devojka) do Amata Eskalantea (Neukroćeno). Uglavnom su to srpske premijere, neke i regionalne, osim ‘Tonija Erdmana’ i ‘Mature’ Kristijana Munđijua” (prikazanih ranije ove godine na Festivalu evropskog filma Palić). To zajedno daje reprezentativan presek najznačajnijih autora savremene svetske kinematogafije”, istakao je Golubović.

Posebnu projekciju imache film “Sweet Movie” Makavejeva iz 1974. godine, iako povod nije bilo kakav jubilej, već stav da je “hrabriji, radikalniji, autentičniji od većine filmova iz savremene svetske produkcije”.

Golubović je skrenuo pažnju i na prateći program Bande A Part sa vrlo radikalnim ostvarenjima, u izboru reditelja Vladimira Perišića. Tu je uvršten ovogodišnji dobitnik Zlatnog lava u Veneciji – filipinski film Lava Diaza “Žena koja je otišla” u trajanju od 226 minuta.

Program Hrabri Balkan prikazaće različite filmske forme - od kratkih igranih do dokumentarnih i dugometražnih ostvarenja, uključujući jednu od dve domaće premijere srpskih autora na FAF-u - film “Vetar” Tamare Drakulić. Drugi premijerni film, “Svi severni gradovi” Daneta Komljena, deo je takmičarskog programa za Gran pri “Aleksandar Saša Petrović”.

Pored različitih retrospektiva, biće priređena i dva omaža – značajnom nemačkom reditelju Andreasu Drezenu i mladoj poljskoj rediteljki Malgožati Šumovskoj, koja je članica žirija 22. FAF-a. U glavnom žiriju su i Petra Vajsenberger i indijski reditelj Gurvinder Sing, pobednik 21. FAF-a (Četvrti pravac).

Filmove u programu Hrabri Balkan ocenjivaće žiri čiji su članovi reditelji Ivan Ikić i Ivan Salatić i scenaristkinja Tanja Šljivar.



Golubović je najavio još niz raznolikih sadržaja, dodajući da se prošlogodišnji eksperiment sa produženjem festivala na čak deset dana pokazao kao uspešan, pa i ove godine FAF traje devet redovnih dana i još jednim danom sa programom na bis.

Umetnički direktor FAF-a Srđan Vučinić izjavio je da su za takmičarski program odabrani uglavnom filmovi iz Trećeg sveta i to pretežno prvi ili drugi filmovi autora koji predstavljaju neuralgične teme savremenog društva. On je posebno pomenuo egipatski film “Sudar” Mohameda Diaba i turski “Album” Mehmeta Cana Mertoglua.

U konkurenciji su i “Sijeranevada” Kristija Puija, “Akvarijus” Klebera Mendonce Filhoa, “Svi severni gradovi” Daneta Komljena, “Sirovo” Julije Dikorno, “Ornitolog” Žoaua Pedra Rodrigeza, “Srca sa ožiljkom” Radua Žudea, “Između” Majsaluna Hamuda, “Ostani uspravan” Alena Žirodija, “Boris bez Beatris” Denisa Kotea i “Zovem se Nero” Rafija Pitsa.

Vučinić je istakao i prateće programe posvećene, kako je rekao, ljudima koji su stvarali istoriju filma, kao što su scenarista, dizajner, prevodilac Branko Vučićević (Lista srpskih ekscentričnih filmova), poljski reditelj Kšištof Kišlovski (kompletni Dekalog - serija filmova o deset Božjih zapovesti) i reditelj Puriša Đorđević (Osam portreta – biografskih filmskih eseja o umetnicima).

U pratećem programu biće obeleženo i 40 godina umetničko-ekološke komune Porodica bistrih potoka, čiji je osnivač Božidar Mandić.



Francuski institut za kulturu i ove godine podržava FAF, a ataše za kulturu i zamenica direktora tog kulturnog centra An Loren podsetila je na inicijativu pokrenutu prošle godine za saradnju sa francuskim Udruženjem za promociju mladog i nezavisnog filma (ACID).

“Nismo želeli samo da na FAF-u prikažemo francuske filmove, nego i da podstaknemo odnose među filmskim profesionalcima iz dve zemlje. Zato sam predložila da na 21. FAF dođu predstavnici ACID-a. To je prihvaćeno i odlično je prošlo tako da sada nastavljamo sa francusko-srpskim filmskim susretima. Ciljevi su nam uzajamna promocija, objedinjavanje profesionalaca i umetnika, obraćanje publici u obe zemlje”, rekla je An Loren i najavila da će ti susreti, projekcije i okrugli stolovi biti održani od 1. do 4. decembra u DKC-u i Jugoslovenskoj kinoteci.

Kopredsednik Saveta FAF-a, reditelj Stefan Arsenijević, napomenuo je da je slogan ovog festivala na početku, 90-ih godina, bio “Pogled u svet”.

“U tim tamnim vremenima to je stvarno bio prozor kroz koji smo mogli malo da vidimo od sveta, a tokom poslednjih nekoliko godina ispunila se naša želja i misija da ne samo taj prozor već i vrata širom otvorimo. Dolaze nam filmski profesionalci koji će, nadamo se, u budućnosti sarađivati i sa našim autorima. Tako FAF postaje mesto susretanja, gde se gledaju filmovi, ali i planiraju, pa i stvaraju budući filmovi”, rekao je Arsenijević .

Arsenijević je istakao da je u tom smislu i edukativni program FAF-a posle dve godine porastao i postao deo većeg internacionalnog projekta First films first, koji je inicirao Gete institut. Projekat se dešava na četiri festivala u regionu, namenjen je mladim rediteljima od Slovenije do Turske, a od čak 159 prijavljenih na konkurs, odabrano je samo osmoro, “jer želimo da sa njima radimo što intenzivnije i ličnije”, rekao je Arsnijević, dodavši da je među njima mladi srpski reditelj Ognjen Isailović.

U Beogradu će, tokom FAF-a, biti treća radionica, posle Kluža i Bitolja, a prvi ciklus završava se na proleće u Sofiji. Tutori su reditelji Srđan Koljević (Srbija), Milčo Mančevski (Makedonija) i Andreas Drezen (Nemačka).

Direktor FAF-a Igor Stanković izjavio je da taj festival “iz godine u godinu raste, kako po kvalitetu i obimu programa, tako i po rezultatima gledanosti”. “Stigli smo do više od 80 filmova i do devet bioskopskih dvorana, uz veliki broj pratećih programa”, rekao je Stanković.

Stanković je izrazio “zahvalnost prijateljima i partnerima FAF-a na pomoći koja se ne ogleda samo u finansijskom, nego i u programskom, edukativnom i umetničkom segmentu”, kao i medijima na podršci i stalnim pokroviteljima - Ministarstvu kulture Srbije i Skupštini Beograda.

Glavna festivalska sala i ove godine je Dom omladine Beograda, a projekcije će biti i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i njenom muzeju u Kosovskoj, te u bioskopu “Fontana”, UK Parobrod, Domu kulture Studentski grad, Art bioskopu u Kolarčevoj zadužbini i UK Palilula.

Prošle godine Gran pri 21. FAF-a dodeljen je indijskom reditelju Gurvinderu Singu (Singh) za film “Četvrti pravac”, a nagradu za najbolji film programa “Hrabri Balkan” osvojio je film “Arhipelazi, goli granit” grčke rediteljke Dafne Heretakis.

(SEEcult.org)

Izazovi slovenačko-srpske filmske saradnje



Predstavnici nacionalnih filmskih centara Srbije i Slovenije razgovarali su 22. novembra u Beogradu o koprodukcijama, odnosno o dosadašnjoj saradnji u oblasti produkcije i distribucije, kao i o mogućnostima novih načina i fondova za sufinansiranje manjinskih koprodukcija.

V.d. direktor Filmskog centra Slovenije Nerina Kocjančić, direktor Filmkog centra Srbije (FCS) Boban Jevtić i veći broj iskusnih, ali i mladih producenata iz dve zemlje, učestvovali su na panelu “Koprodukcije Slovenija-Srbija - Iskustva i budućnost” u Jugoslovenskoj kinoteci, koji je održan u okviru Dana slovenačkog filma, a moderirao ga je Miloš Ivanović, izvršni producent tog festivala.

Ideja je, kako je rekao Jevtić, da se unese praktična nota u tu filmsku manifestaciju, koju je FCS podržao i prošle jeseni u njenom prvom izdanju.

“Pružamo šansu producentima da se upoznaju, da vide ima li prilike da sarađuju, kakvi su im interesi u tom pogledu. Inače, oba filmska centra su otvorena za koprodukcije”, istakao je Jevtić.

Nerina Kocjančić je izjavila da se radi na tome da Dani slovenačkog filma u Srbiji postanu redovna godišnja manifestacija, a izrazila je nadu da će biti moguće obezbediti veći budžet i skrenula pažnju da se treba angažovati i na privlačenju publike.

“I naši i vaši filmovi su dosta prisutni na festivalima, evo upravo je ‘Dobra žena’ pobedila na festivalu u Ljubljani, ali nam je želja da ti filmovi idu i u bioskope, na redovan repertoar”, kazala je Nerina Kocjančić.

U tom smislu jedna od tema panela bila je distribucija.

Producentkinja Eva Rorhman (Forum Ljubljana) primetila je da FCS podržava snimanje manjinskih koprodukcija, ali ne i njihovu distribuciju, tako da su njeni filmovi “Inferno” i “Pejzaž broj 2”, koji su imali manjinskog koproducenta iz Srbije, slabo prošli u srpskim bioskopima. S druge strane, Filmski centar Slovenije za manjinske filmove koje je sufinansirao daje do 10.000 evra za troškove distribucije, pa je film “Parada”, čiji je ona bila manjinski koproducent, postigao veliku gledanost u Sloveniji.

“Pored para za promociju, bitno je i da li ste našli agilnog distributera. Ako vam obezbedi termin od dva popodne u multipleksu tokom jedne sedmice, onda su i rezultati slabi”, dodala je Eva Rorhman.

Direktor FCS-a rekao je da je to jedan od velikih problema, jer nema smisla sufinansirati snimanje ako se posle niko ne potrudi da film prikaže.

“Mislim da ćemo ubuduće to usloviti: ako država daje pare za koprodukciju, da producent ima obavezu da deo tog novca uloži u distribuciju”, najavio je Jevtić.

Mlada slovenačka producentkinja Viva Videnović (Strup), koja sarađuje na novom projektu, trileru sa srpskim producentom Markom Jocićem (Viktorija film), istakla je da o distribuciji treba misliti mnogo pre završetka snimanja, kao i o promociji, što se već i radi, na primer, putem internet stranice određenog filma.

Marko Jocić je rekao da je njegov “Procep” u slovenačkim bioskopima prošao u skladu sa očekivanjima, s obzirom da je to žanrovski film (horor).
“FCS u poslednje vreme podržava i žanrovski film, to je potrebno, to dovodi publiku. Moja kompanija je radila i umetničke i komercijalne filmove i mislim da je svakoj kinematografiji potrebno i jedno i drugo”, naglasio je Jocić.

Nerina Kocjančić je izjavila da za Filmski centar Slovenije nije stvar u žanru, nego u scenariju.

“Kada se pojavi dobar scenario, podržimo ga, kao što je bio slučaj sa hororom ‘Idila’”, rekla je ona, dodavši da je ove godine organizovana “scenarnica” u okviru koje je Srđan Koljević radio sa autorima deset projekata u razvoju.

Jevtić je najavio da će FCS otvoriti konkurs posebno za žanrovski film, a u planu je i poseban konkurs za filmove na nacionalnu temu.

Prema njegovim rečima, na svaki konkurs stiže mnogo prijava - 80-90, a komisije uglavnom podrže umetnički ili angažovani projekat, ne i komercijalne filmove, koji treba da budu motor industrije.

Slovenački producent Zoran Dževerdanović (Blade productions) predložio je da se u FCS otvori mogućnost za sufinansiranje manjinskih koprodukcija i kada je reč o kratkom metru, što se u Sloveniji već radi.

Iskusni Branislav Srdić (Aatalanta), koji je sa srpskim kolegama radio na “Turneji” i “Buđenju iz mrtvih”, govorio je o tome kako izbeći umetničke kompromise u okviru koprodukcija.

“U Sloveniji se, istina, gleda prvo na scenario, da li je dobar film, ali se dosta razmišlja i šta taj film znači za slovenačku kulturu, na kojim će se lokacijama snimati, ko će biti u ekipi... Koprodukcija je često kao šah: ako je montažer tvoj, onda moraš da uzmeš moju skripterku. Mislim da to nije u redu. Jedino je važno je da je film dobar”, naglasio je Srdić.

Slovenački fond za manjinske koprodukcije ove godine bio je 200.000 evra, a u Srbiji oko pola miliona evra.

Srdić je pomenuo mogućnost da sve zemlje iz regiona ulože u jedan fond i da projekti iz svih tih zemalja mogu da konkurišu bez obzira odakle je autor. “Državne granice mi ne leže”, dodao je Srdić.

Ideja o regionalnom fondu nije nova. Pokretana je na različitim nivoima, mada bez pravih rezultata. Sada se ponovo aktivira Sinemanetvork, mreža šireg regiona, sa 11 zemalja, o čemu je bilo reči ovog meseca na festivalu u Solunu, napomenuo je direktor FCS-a, dok je Nerina Kocjančić predstavila zajednički fond Slovenije, severne Italije i Hrvatske.

Na panelu u Kinoteci predloženo je i organizovanje bilateralnh produkcionih marketa. U razgovoru su učestvovali i Milan Stojanović (Sense production), Rok Sečen (Monoo), Marina Gumzi (Nosorogi) i Boštjan Ivković (Arsmedia).

Panel o koprodukcijama održan je pod pokroviteljstvom FCS-a, kao prateći program Dana slovenačkog filma koje Društvo “Sava” organizuje sa Jugoslovenskom kinotekom od 22. do 25. novembra.

(SEEcult.org)

Francuski orden uručen Jevtiću i Stankoviću



Srpski filmski poslenici Boban Jevtić i Igor Stanković odlikovani su francuskim Ordenom književnosti i umetnosti u rangu viteza, a priznanje im je uručila 23. novembra, u ime ministra za kulturu i komunikacije, ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro, ističući da se time ukazuje čast i srpskoj kinematografiji

Kristin Moro je na svečanosti u rezidenciji ambasade Francuske u Beogradu istakla da je direktor Filmskog centra Srbije, dramaturg, scenarista i kritičar Boban Jevtić kontinuirano promovisao saradnju Srbije i Francuske u oblastima dramaturgije i kinematografije. Podsetila je na njegovu karijeru u pozorištu, na filmu i televiziji, festivalima Bitef i Belef, kao i u Domu omladine Beograda, sa kojim je Francuski institut 2009. godine pokrenuo program “Vikend francuskog filma”.

“Bili ste veran saradnik i sagovornik naše ambasade i Francuskog instituta u Srbiji u zajedničkoj težnji da se aktuelno francusko kinematografsko stvaralaštvo približi i predstavi srpskoj publici”, rekla je Kristin Moro, dodajući da se Ordenom viteza ukazuje čast Jevtićevom “neumornom radu i zalaganju za jačanje francusko-srpskih veza u kulturi i umetnosti”.

Zahvaljujući na odlikovanju, Jevtić je rekao da “za srpske intelektualce Francuska ostaje izvor inspiracije i refleksije”.

“Nezavisnost, koja je u središtu francuskih vrednosti, bliska je i nama i želimo da je branimo, uz vas, u evropskom okviru”, izjavio je Jevtić.

“Francuska nije samo izmislila film, već je i veoma brzo shvatila, osim umetničkih, i sve njegove društvene implikacije, najpre na nacionalnom, potom i na evropskom i na svetskom nivou. U tome vidim primer za nas, jer sjedinjuje jednu časnu težnju za afirmacijom snažnog nacionalnog identiteta uz veliku umetničku slobodu i uz stalan dijalog sa drugim kulturama, uveliko prevazilazeći i okvire drage nam frankofonije”, rekao je Jevtić.

Pominjući da se kao direktor FCS-a inspiriše primerima francuske dobre prakse, ocenio je da “Srbiji zbog kvaliteta njenih profesionalnih kadrova, izuzetno bogatog iskustva i zbog njene ukorenjenosti u region, može i treba da pripadne uloga francuskog privilegovanog partnera i u oblasti audiovizuelnih umetnosti”.

“Želim da ovo visoko odlikovanje bude zalog našeg zajedničkog angažovanja, zalaganja nas Srba i Francuza, na izgradnji i produbljivanju saradnje u okviru evropskog filmskog prostora koja nam je više nego ikada potrebna”, poručio je Jevtić.

Orden je primio i direktor kompanije MegaCom Film, direktor Festivala autorskog filma i osnivač Kids festa, Igor Stanković, koji je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Prištini, a karijeru u oblasti filma započeo je 2000. godine osnivanjem MCF-a koje je televizijama nudilo evropske kinematografske sadržaje.

Ambasadorka Moro istakla je da je MCF ubrzo po osnivanju 2004. godine postao najvažniji distributer evropskog filma u Srbiji i nezaobilazni partner najvažnijih festivala, a Stanković je kao direktor Festivala autorskog filma od 2006. godine “udahnuo novi život toj manifestaciji koja se od tada fantastično razvija”.

Kristin Moro je istakla Stankovićevo poznavanje i ljubav prema francuskom filmu, dodajući da Orden koji dobija predstavlja i priznanje njegovom “strastvenom angažovanju na promovisanju kulturne različitosti” i radu na jačanju kulturnih veza dve zemlje.

Stanković je izjavio da je počastvovan i neizmerno zahvalan na odlikovanju koje ga čini ponosnim i srećnim.

“Srbija pokušava da na svim poljima, pa i na polju kulture da nadoknadi stvari koje su joj uskraćene zbog turbulentne prošlosti. Zahvaljujući vama, našim francuskim prijateljima, kultura je prepoznata, hvala vam na tome”, rekao je Stanković.

Kao svoju profesionalnu satisfakciju, Stanković je naveo “plasman kvalitetnih, očekivanih i znanih, ali i onih retko viđenih i prikazanih, a najčešće ne preterano ekonomski isplativih filmova”.

“Nastaviću da se trudim da onaj, meni izuzetno bitan, deo festivalske i bioskopske publike u Srbiji, onaj koji od filma uvek očekuje više, ne ostane uskraćen za najnovije naslove kako afirmisanih autora tako i onih čije vreme tek dolazi”, rekao je Stanković i zahvalio svim prijateljima i kolegama, a posebno porodici na podršci, kao i Francuskom institutu koji “profesionalno i posvećeno učestvuje u svim danima, revijama i turnejama francuskog filma u Srbiji”.

(SEEcult.org)

Džarmušov dokumentarac o Studžis na FAF-u



Dokumentarni film Džima Džarmusa (Jim Jarmusch) “Gimme Danger” o grupi Studžis (The Stooges) i Igiju Popu (Iggy) biće premijerno prikazan u Beogradu na 22. Festivalu autorskog filma, u Ustanovi kulture Palilula koja će time svečano proslaviti novi naziv – Centar za kulturu “Vlada Divljan”.

Premijera filma “Gimme Danger” o jednom od najvećih pank-rok sastava svih vremena je 26. novembra u 18.30 sati u Centru za kulturu “Vlada Divljan”, koji dobija ime tog legendarnog beogradskog muzičara.

Publici će se uoči projekcije Džarmušovog filma direktor FAF-a Igor Stanković i predsednik opštine Palilula Aleksandar Jovičić, a premijerno će biti emitovan i insert iz filma “Nebeska tema” o životu i radu Divljana, koji će ukratko predstaviti i scenarista i reditelj Mladen Matičević.

Film “Gimme Danger”, premijerno prikazan ranije ove godine u Kanu, daje opširan uvid u karijeru, muziku i fenomen benda Studžis na čelu sa Igijem Popom.



Dolazeći iz En Arbora u Mičigenu, u kojem je vladala kontrakulturna revolucija, moćan i agresivan rokenrol stil, bend Studžis ostavio je pečat na muzičkom pejzažu kasnih 1960-ih. Pružajući publici mešavinu roka, bluza, r&b i džeza, bend je postavio temelj za ono što bi se moglo nazvati pankom i alternativnim rokom u decenijama koje su usledile.

Džarmuš je i primetio Studžis u En Arboru, odakle je Džejms Osterberg (Igi Pop). Slušao ih je kada su se bendu pridružili gitarista Ron i bubnjar Skot. Menjajući postavku, Studžis su se vremenom ustalili kao jedno od vodećih imena na detroitskoj muzičkoj sceni. Džarmuš u filmu otvara svoju arhivu, predstavljajući Igija Popa u velikom vremenskom rasponu, u godinama strasti i zavisnosti.



Igi Pop se, uz Toma Vejtsa (Waits), pojavljuje i u Džarmušovom kultnom filmu “Kafa i cigarete” (2003).

Džarmuš je autor i filmova kao što su “Čudnije od raja” (1984), “Iza zatvorskih rešetaka” (1986), “Misteriozni voz” (1989), “Noć na Zemlji” (1991), “Mrtav čovek” (1995), “Put samuraja” (1999), “Slomljeno cveće” (2005), “Samo lјubavnici opstaju” (2013)…

Muzika je za Džarmuša oduvek bila velika inspiracija, a između ostalog, autor je i dokumentarca o Nilu Jangu (Neil Young) i bendu Crazy Horse.

“Gimme Danger” je jedan od više od 80 filmova u programu 22. FAF-a, od kojih će 17 biti prikazano u prostorijama CK “Vlada Divljan” u terminima od 18.30 i 20.30 sati.

Na 22. FAF-u će biti prikazan 81 film, počev od kanskog pobednika “Ja, Danijel Blejk” veterana britanske kinematografije Kena Louča, čija je premijerna projekcija 25. novembra u Domu omladine već rasprodata, do “Tonija Erdmana” nemačke rediteljke Maren Ade, dobitnice nagrade FIPRESCI u Kanu, koji će biti prikazan na zatvaranju.

Glavna festivalska sala i ove godine je Dom omladine Beograda, a projekcije će biti i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i njenom muzeju u Kosovskoj, te u bioskopu “Fontana”, UK Parobrod, Domu kulture Studentski grad, Art bioskopu u Kolarčevoj zadužbini i UK Palilula.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Drezen i Mančevski na FAF-u o autorskom filmu



Za nemačkog reditelja Andreasa Drezena, gosta 22. Festivala autorskog filma (FAF) u Beogradu, autorski film je onaj koji prikazuje „individualnu perspektivu, vrstu lične vizije kako filma tako i sveta“, dok makedonski reditelj Milčo Mančevski autorski film opisuje kao delo koje „iskreno izražava srž onoga ko ga stvara“.

„U Nemačkoj se obično smatra da je autor onaj reditelj koji sam i piše scenario za svoj film, ali mislim to nije nužan uslov“, rekao je Drezen na festivalskoj konferenciji za novinare 29. novembra i naveo primer Kena Louča, čijim je filmom „Ja, Danijel Blejk“ otvoren 22. FAF.

„Upravo gledamo njegov izraziti autorski film 'Ja, Danijel Blejk'. On skoro uvek radi sa svojim fantastičnim scenaristom Polom Lavertijem, a ipak je jedan od velikih autora u Evropi, rekao bih i u svetu. Louč ima veoma posebnu tačku gledanja, iz perspektive socijalnih pitanja, ta posebnost ga čini velikim autorom“, rekao je Drezen.

S druge strane, Drezen je dodao da za sebe lično ne voli da koristi pojam autor.

„Reditelji umeju da budu tašti, smatraju film za svoje delo, ali budimo iskreni – sineasti moraju biti timski igrači. Moramo da radimo zajedno kao velika grupa ljudi. Tako da sam ja uglavnom samo reditelj, što naravno ne znači da nemam svoj ugao gledanja na svet“, izjavio je Drezen.

Voditelj konferencije Greg Dekur primetio je da kritičari u radu Drezena vide sličnosti sa Loučem, po tretiranju društvene realnosti i dokumentarističkom stilu. Drezen je napomenuo da je koren u tome što je odrastao u Istočnoj Nemačkoj „u bliskim odnosima sa takozvanim jednostavnim ljudima, koji zapravo čine društvo, koji nisu bogata klasa, nego ljudi koji rade i tako se probijaju kroz život“.

„Baviti se njima znači baviti se socijalnim problemima, životnim pitanjima. To me interesuje, ali ne znači da svi moji filmovi imaju isti estetički ugao. Neki su stvarani kroz improvizacije i zato su vrlo bliski realnosti, rekao bih u dokumentarističkom maniru, a za neke druge sam angažovao profesionalne scenariste i snimao ih više u klasičnom stilu. Smatram da nečiji pogled na svet i na sve ono što se događa nije toliko pitanje estetike koliko je vrsta političkog stava“, izjavio je Drezen, kome je FAF priredio omaž od šest filmova, od debitantskog „Tiha zemlja“ (1992) do pobednika programa Izvestan pogled u Kanu „Zaustavljen na putu“ (2011).

“Malo je čudno imati retrospektivu. Imam 53 godine i ne osećam se tako staro, tako da je tribjut bolji naziv. Lepo je videti da se ponovo prikazuju moji raniji filmovi, uključujući debi kojim se ponosim. Tema mi je bila takozvana istočno-nemačka revolucija. Kako sam ovde radi master klasa u projektu First film first, gde pomažemo mladim rediteljima na njihovom profesionalnom putu, interesantno je uporediti kako je izgledalo kada sam ja počinjao. A nije bilo lako, morao sam mnogo da se borim. To su jako uzbudljivi momenti prvih pokušaja u ovoj teškoj profesiji“, rekao je Drezen.

Drezen režira i u pozorištu, a na pitanje koji je zajednički imenitelj njegovog angažmana, naveo je da „možda deluje kako se opere i dokumentarci ne uklapaju, ali je to zapravo uvek ista stvar, samo je važno šta je u tematskom fokusu“.

„U mom slučaju je to ljudska priroda, kakvi smo kao osobe, koliko smo teški, kako život funkcioniše. Nije bitno da li koristite dokumentarni metod ili veliku operu, konačno se fokusirate na istu stvar – na ljude, bez obzira kojim sredstvom ćete to prikazati“, istakao je Drezen.

Što se tiče novog projekta, rekao je da je upravo završio snimanje bajke „Legenda o Timu Taleru“, a premijeru u Nemačkoj očekuje u februaru naredne godine.

„To je film za decu, nešto što ranije nisam radio i nešto vrlo posebno za mene. Odavno sam želeo da radim za decu, ona zaslužuju najbolje filmove. Ona su publika budućnosti. Nastojao sam da napravim neku vrstu klasične bajke za njih, ali koja se takođe bavi socijalnim i moralnim pitanjiam našeg društva“, rekao je Drezen, zahvalivsi organizatorima FAF-a na pozivu za učešće.

„Zaista mi je veliko zadovoljstvo. Bio sam već na festivalima na Paliću, u Novom Sadu, na Kustendorfu. Drago mi je da sam sada konačno prvi put i u Beogradu“, rekao je Drezen.

Makedonski reditelj Milčo Mančevski, koji već dugo živi u Americi, takođe na FAF-u radi sa mladim rediteljima u okviru programa First film first.

„Volim da prenosim iskustva na ovakvim radionicama, da sa mladima razmenjujem ideje i koncepte. To je samo još jedna forma onoga čime se bavim u svakodnevnom životu, kao predavač u Njujorku, kao i u Bostonu, Moskvi, na Kubi. U regionu, međutim, nisam imao toliko prilike da podučavam i ne mogu da uporedim mlade ovde i u svetu, mada mislim da su ljudi u suštini svuda isti, posebno ako govorimo o mladim umetnicima, koji gore od želje da se izraze, ubeđeni da će svojim delima promeniti svet“, izjavio je Mančevski.

Ipak, kao jednu razliku naveo je da se „u Njujorku studenti više nameću, deluju kao golgeteri“.

„Meni je trebalo dosta vremena do prvog filma (Pre kiše, 1994.). Ispostavio se kao vrlo uspešan, probio se do Zlatnog lava u Veneciji i nominacije za Oskara. Prethodno, pišući scenario, gotovo da nisam očekivao da će neko hteti da ga producira. Zato je moj savet mladima: ostanite uz svoj projekat, držite se ideje do koje vam je stalo, a ne one za koju pretpostavljate da će moći da prođe u produkcionim ili komercijalnom smislu. Uostalom, kada pokušavate da blefirate, to se uvek razotkrije“, rekao je Mančevski.

Posle više projekata u Evropi, Mančevski je upravo snimio svoj prvi potpuno američki film „Bikini Moon“.

„Bilo je i vreme da snimim film tamo gde živim već decenijama, u Njujorku. Reč je o drami, a naslov je ime glavnog junaka. Glumci su američki i priča je o čoveku iz Njujorka, ali mislim da je univerzalna. Očekujem da će premijera biti sredinom naredne godine“, rekao je on.

Na pitanje šta za njega znači pojam autorski film, odgovorio je da je to delo koje „iskreno izražava srž onoga ko ga stvara“.

„Autorski film je onaj u čijem nastanku nema ideoloških ili komercijalnih kalkulacija. Dok god se kroz režiju izražava osoba konkretnog umetnika, verujem da je to autorski film. Naravno, to nije uvek slučaj, naročito u produkcionom sistemu velikih studija“, izjavio je Mančevski, dodajući da je „rad u nezavisnoj produkciji zbog procesa finansiranja teži, ali utoliko stvaralački zanimljiviji“.

Obiman program 22. FAF-a obuhvata do 3. decembra ukupno 81 film, od kojih su 22 u Glavnom programu, zaključno sa “Tonijem Erdmanom” nemačke rediteljke Maren Ade, koji će biti prikazan na zatvaranju.

Glavna festivalska sala i ove godine je Dom omladine, a projekcije su i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i njenom muzeju u Kosovskoj, te u bioskopu “Fontana”, UK Parobrod, Domu kulture Studentski grad, Art bioskopu u Kolarčevoj zadužbini i UK Palilula.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Komljenov film o utopiji



Prvi dugometražni igrani film reditelja i scenariste Daneta Komljena “Svi severni gradovi”, snimljen u koprodukciji Bosne i Hercegovine, Srbije i Crne Gore, imaće srpsku premijeru 1. decembra u Domu omladine Beograda u okviru glavnog takmičarskog programa 22. Festivala autorskog filma (FAF), koji je, prema rečima Komljena, bio veoma bitan za njegovo autorsko formiranje.

“Na neki način ja sam odrastao sa ovim festivalom. Neke od filmova koji su mi bili mnogo bitni video sam ovde po prvi put i mislim da se rimuje to što je moj film sada ovde”, rekao je mladi reditelj i pesnik Komljen 30. novembra na konferenciji za novinare koju je vodio dramaturg Ivan Velisavljević.

U “Svim severnim gradovima” dva muškarca koji su se povukli od sveta i žive tiho u napuštenom hotelskom kompleksu igraju Boris Isaković i Boban Kaluđer. Film prikazuje njihovu svakodnevicu, sa svega nekoliko monologa - pesama u prozi. Dolazak trećeg čoveka, koga igra sam Komljen, menja njihov odnos.

“Namerno nisam definisao odnos dva glavna lika, da li su oni otac i sin, ljubavnici, prijatelji, braća. Kada upoznate nekog, postoji inicijalni trenutak susreta gde je u prostoru između vas dvojice svaki od tih odnosa moguć. Hteo sam da smestim film u taj prostor, u taj utopijski trenutak kada je svaka od tih budućnosti moguća”, izjavio je Komljen, dodajući da je ideju za film dobio na osnovu lokacije.

“Ovo je film o utopiji, o tome kako živeti utopiju sa nekim. Kampujući na Adi Bojani nabasao sam na napušteni hotelski kompleks. Impresionirao me je susret sa tim prostorom, poželeo sam da ga nikada ne napustim. Pomislio sam - ako tu dovedem film, moguće je sve što zamislim”, rekao je Komljen.

Prema oceni Velisavljevića, ovaj film stilski upućuje na “Strast” Žan Lik Godara, a reditelj je kazao da je u okviru priprema glumcima dao da gledaju filmove iz 70-ih godina Šantal Akerman, Jiržija Skolimovskog, Jana Njemeca, Džejmsa Beninga.

“Osećam to kao period kada su ljudi prvi put uzeli 16-milimetarske kamere i počeli da prave neku vrstu auto-fikcija, ne samo da snimaju svoje živote i iskustva, nego i prostore koje poznaju. Neka posebna vrsta intimnosti je bila u njima. Mislim da moj film postoji u procepu između tih filmova i slika rata koje sam kao dete gledao na televiziji, on je kao igra između elemenata koji postoje u te dve vrste slika”, izjavio je Komljen.

Kako je dodao, film je dugo nastajao, a sniman je sa mikro budžetom. Direktor fotografije je Ivan Marković, montažer Nataša Damjanović.

Svetska premijera bila je u avgustu ove godine na festivalu u Lokarnu, a potom je učestvovao na Sarajevo Film Festivalu i drugim festivalma u svetu.

Komljen (30) je studirao režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i završio master studije iz oblasti savremene umetnosti na visokoj školi Frenoa u Francuskoj. Autor je više kratkih i eksperimentalnih filmova koji su nagrađivani na prestižnim evropskim festivalima. Njegov kratki film “Naše telo” nominovan je 2015. godine za nagradu Evropske filmske akademije.

(SEEcult.org)

Sweet Movie počasno na FAF-u



Festival autorskog filma počasno je prikazao 29. novembra u glavnom programu film “Sweet Movie” (1974) istaknutog srpskog reditelja Dušana Makavejeva, koji predsednik Saveta FAF-a Srdan Golubović ocenjuje kao “hrabriji, radikalniji, inovativniji od većine filmova savremene svetske produkcije”.

“Kada smo na Savetu razgovarali o tome važno nam je bilo da razlog za prikazivanje nije neka godišnjica, nego čisto filmski”, rekao je Golubović uoči projekcije u punoj sali Doma omladine Beograda, u prisustvu Makavejeva (84) koji je pozdravljen burnim aplauzom.

O tom delu Makavejeva, čiji su najpoznatiji filmovi “WR Misterije organizma”, “Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT” i “Nevinost bez zaštite”, govorili su i istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević i rediteljka Maja Miloš.

“Sweet Movie”, nastao kao koprodukcija Francuske, Kanade i Nemačke, svega je nekoliko puta prikazan u Srbiji, a Golubović je rekao da ga je video 1988. godine u Sudentskom kulturnom centru i nedavno u Jugoslovenskoj kinoteci, u okviru priprema za FAF i to na 35-milimetarskoj kopiji.

“Malo je današnjih filmova koji se tako radikalno bave pomeranjem granica unutar filmskog jezika, koji se tako hrabro i beskompromisno bore za osnovni motiv kojim se filmovi Makavejeva inače bave, a to je borba za slobodu pojedinca, borba protiv totalitarizma i protiv apsurda. Borba pojedinca za slobodu i borba samog autora za slobodu autorskog izraza je nešto što je posebno važno u kompletnom opusu Makavejeva”, istakao je Golubović i dodao da je “Sweet Movie” u Srbiji “neopravdano potcenjen, ali u nekim evropskim okvirima ima svoje važno mesto”.

Citirajući reditelja Želimira Žilnika, Golubović je ispričao anegdotu sa suđenja Makavejevu u Francuskoj zbog tužbe producenata da ne snima ono što su oni mislili da treba, već po svojoj intuiciji, pa su smatrali da je njihov novac ugrožen. Žilnik je bio pozvan kao svedok da je Makavejev uračunljiv i da ume da režira.

Prema pričanju Žilnika, Makavejev je na sudu izjavio da je on reditelj, umetnik i da ima pravo da traga, da osluškuje i posmatra svet oko sebe kako bi pronalazio najbolja rešenja za svoj film. Presuda je glasila: “Ovo je Francuska, zemlja Remboa i Lotreamona. Producent je taj koji ponekad dobija, ponekad gubi. U ovom slučaju dužan je da obezbedi Makavejevu da napravi ovaj film jer je Dušan Makavejev umetnik”, preneo je Golubović.

Branislav Dimitrijević je najavio svoju knjigu “Slatki snovi Dušana Makavejeva” koja uskoro izlazi u izdanju Filmskog centra Srbije i Muzeja savremene umetnosti.

“Izgleda da slično razmišljam kao kreatori FAF-a. Ja se manje bavim filmom, ali me zanima naša novija umetnička baština. Mene je ovaj film od kada sam ga prvi put video, pomenute 1988. u SKC-u, stalno ‘pohodio’ i morao sam da mu se malo više posvetim. U knjizi sam pokušao da odgovorim na pitanje zašto je na neki način ispao iz generalnog renomea Makavejeva, zašto mu istorija posvećuje manje pažnje nego onima koji su duboko zapisani u istoriju filma kao što su ‘WR Misterije organizma’ ili ‘Ljubavni slučaj službenice PTT’ i ‘Nevinost bez zaštite’”, izjavio je Dimitrijević.

Prema njegovim rečima, “Sweet Movie” je na početku i bio mišljen kao nastavak filma “WR”, ali je “otišao u nekom potpuno drugom, neočekivanom pravcu”.

“Ovaj film istovremeno govori o svom vremenu, nekim celinama 70-ih, o prelomnom trenutku kada jedna paradigma prestaje a nova se još nije rodila, ali zapravo i o našem vremenu, najavljuje na neki način vreme u kojem mi živimo. Čak jedan lik koji se zove gospodin Kapital neverovatno podseća na Donalda Trampa, a ima i drugih stvari koje su prefigurirane. Uostalom, u pokušaju sinopsisa za ‘Sweet Movie’, koji je pisao nakon snimanja, Makavejev jednu od čuvenijih scena u tom filmu najavljuje ovako: Ovo što ćete sada videti, ni sami verovati nećete”, kazao je Dimitrijević.

Mlada rediteljka Maja Miloš izjavila je da je veliki poštovalac dela Makavejeva i da je za nju nagrada da se obrati publici uoči njegovog filma.

“Moje mišljenje je da gledajući ovaj film ne treba da razmišljamo da li je on moderan, da li je preživeo zub vremena, već upravo suprotno, da gledamo da li su sada savremeni filmovi dovoljno moderni, dovoljno provokativni i subverzivni. Ovaj film ima divne stvari za koje mislim da svako od vas voli bar jednu od njih. Ima divne muškarce i žene, golotinju, čokoladu i komunizam”, rekla je Maja Miloš.

U Katalogu 22. FAF-a citiran je stav kritičara Stenlija Kavela: “Ovaj film je, u najmanju ruku, najoriginalnije meni poznato istraživanje beskrajnosti odnosa između dokumentarnog i igranog filma, koje otelovljuje oba, a otuda i originalno istraživanje beskonačnih veza između stvarnosti i mašte. Moj privatni naziv za konstrukciju ovog filma jeste ‘film iskopavanja’. Time mislim na svoj osećaj da njegovo delo iznosi na svetlost dana pohranjene slojeve psihe, ali i osećaj da ta gradnja ima prizvuk rekonstrukcije – nečeg izgubljenog ili polomljenog”, zapisao je, između ostalog, Kavel.

(SEEcult.org)

Francusko-srpski filmski susreti na FAF-u



Francusko-srpski filmski susreti deo su programa 22. Festivala autorskog filma (FAF) u Beogradu od 1. do 3. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci, a obuhvataju panele na različite teme (promocija autorskog filma, koprodukcije, lokacije i poreske olakšice, distribucija), kao i predstavljanje najnovije srpske produkcije gostima iz Francuske – dugometražnih filmskih projekata u različitim fazama proizvodnje.

Manifestacija se održava na inicijativu Francuskog instituta u Srbiji, u organizaciji FAF-a i uz podršku Filmskog centra Srbije i Jugoslovenske kinoteke, a među gostima se očekuju predstavnici profesionalnih institucija i udruženja (Unifrance, CNC, ACID) i filmskih festivala, producenti, distributeri, agenti prodaje i novinari/filmski kritičari.

Program počinje 1. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci panelom posvećenim promociji autorskog filma i edukaciji publike kroz film, kao i razmeni iskustava filmskih festivala, fondova i institucija iz Srbije i Francuske.

Među učesnicima su najavljeni direktori festivala, kao i profesionalci i stručnjaci iz različitih institucija iz Francuske i Srbije: Agnes Nordman (Francuski institut iz Pariza, Frederik Ramade - ACID, Arno Dumatin - Filmski festival La Rošel, Petar Mitrić - Festival evropskog filma Palić, Rajko Petrović - Slobodna zona, Dejan Petrović - Međunarodni studentski filmski kamp Interakcija, Andrijana Stojković - Filmkultura, Mladen Vušurović – Beldocs), a razgovor će moderirati rediteljka Mila Turajlić.

Prvog dana manifestacije u Kinoteci će biti prikzan domaći bioskopski hit “Jesen samuraja” Danila Bećkovića, u verziji sa engleskim titlovima, a projekciji će prethoditi obraćanje autorske ekipe.

Pozivamo vas na drugi dan Francusko-Srpskih filmskih susreta u okviru 22. Festivala autorskog filma.

Za 2. decembar u 10 sati najavljen je panel posvećen audiovizuelnoj strategiji i međunarodnoj podršci, a posebno će biti istaknut model audiovizuelne strategije jednog od najznačajnijih fondova CNC, kao i model međunarodne podrške i promocije Francuskog instituta iz Pariza i ACID-a.

Učestvovaće, kako je najavljeno, Julien Ezano ispred CNC-a, Agnes Nordman ispred Francuskog instituta iz Pariza, Frederic Ramada i Fabijen Hanclot ispred ACID-a.

Potom sledi predstavljanje srpskih filmova u različitim fazama razvoja i produkcije, te projekcija filma “Inkarnacija” Filipa Kovačevića, u verziji sa engleskim titlovima.

Obiman program 22. FAF-a obuhvata do 3. decembra ukupno 81 film, od kojih su 22 u Glavnom programu, zaključno sa “Tonijem Erdmanom” nemačke rediteljke Maren Ade, koji će biti prikazan na zatvaranju.

Glavna festivalska sala i ove godine je Dom omladine, a projekcije su i u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci i njenom muzeju u Kosovskoj, te u bioskopu “Fontana”, UK Parobrod, Domu kulture Studentski grad, Art bioskopu u Kolarčevoj zadužbini i UK Palilula.

Festivalski sajt je faf.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Sećanja Elme Tataragić



Scenaristkinja, producentkinja, članica osnivačkog tima i selektorka takmičarskog programa Sarajevo Film Festivala Elma Tataragić predstavila je na Festivalu autorskog filma (FAF) u Beogradu svoj rediteljski debi – kratkometražni film „Sjećam se“, koji je u znatnoj meri autobiografsko delo o periodu kraja njenog detinjstva i početka rata u Bosni 90-ih.

„Taj film je u delu koji se tiče moje naracije apsolutno autobiografski, ali sam koristila i delove iz radijskih emisija Dnevnik iz prve polovine 90-ih godina. Film je nastao kao odgovor na temu sećanja - šta je to sećanje, šta je ono što mi pamtimo, sa čim živimo i što nas oblikuje i kako se sećanje menja kroz godine i kroz neka iskustva“, rekla je Elma Tataragić, zahvalivši organizatorima 22. FAF-a na odabiru njenog filma u program Hrabri Balkan. “Znam koliko se odličnih filmova snima, pa mi je izuzetno drago što je i moj film uvršten u program“, rekla je Elma Tataragić 1. decembra na konferenciji za novinare u Domu omladine Beograda, na kojoj je govorila i o stanju kinematografije u BiH.

Rođena u Sarajevu, Elma Tataragić je odrastala svuda po svetu, ali je ratne godine provela u opkoljenom rodnom gradu.

„To je iskustvo koje je mene apsolutno obikovalo kao čoveka, ne samo kao umetnika. S obzirom da živim u Sarajevu, svakog dana se nađem u situaciji da ponovo evociram sećanja na taj period, potpuno nesvesno. Pitala sam se kako bi se sećanje na takvo iskustvo, koje nije nužno samo ružno iskustvo, moglo prebaciti na film tako da komunicira filmskim jezikom sa potencijalnom publikom“, izjavila je Elma Tataragić.



Napominjući da je prostor u kojem se film dešava kuća njene bake, u kojoj više niko ne živi, ali je porodica održava kao neku vrstu muzeja, istakla je da u filmu evocira početak rata kroz svoja sećanja, ali i kraj svog detinjstva.

„U tom sudaru kraja detinjstva i početka rata nastaje drama koja čini ovaj film. Pored sećanja koja sam za scenario pisala na osnovu konkretnih datuma u kojima se desilo nešto bitno za mene i moj život, u istraživanju sam došla do arhive sa radijskim Dnevnicima od tih datuma. Koristila sam ih i suprotstavljala da bih napravila neku vrstu tenzije ili drame, a ponekad i kontradiktornosti između onoga što je moje sećanje i onoga što se zapravo dešavalo u realnosti“, ispričala je autorka.

Premijera je bila letos na SFF-u, u okviru bosansko-hercegovačkog programa, zatim je prikazan na festivalima u Hrvatskoj, Holandiji, Švajcarskoj, a iz Beograda putuje na festival u Trstu.

Scenaristkinja dugometražnog igranog filma „Snijeg“ (2008), u režiji Aide Begić, Elma Tataragić je, govoreći o svom iskustvu rada na SFF-u i filmskoj produkciji, rekla da je „u tom smislu pomalo podeljena ličnost“.

„Kada treba da predstavim čime se bavim, uvek kažem da sam scenarista. Predajem scenaristiku i vrlo se trudim da i budem scenarista. Festival i filmska produkcija za mene su kao dva dela iste stvari. Na SFF-u sam deo selekcione komisije za takmičarski program i za Sinelink koprodukcioni market, gde na osnovu scenarija biramo projekte koji će dobiti podršku. U osnovi, ta dva posla se nadopunjuju. To mi omogućava da budem kritičnija prema svom radu. Lako je kritikovati tuđi rad, ali ako iz svog iskustva znate koliko je komplikovano sesti i stvoriti, napisati nešto i onda to pretvoriti u film, uz sve teškoće i ograničenja u vezi sa budžetom, kreativnim timom, kao i svojim limitima, to vas čini malo blažim kada ocenjujete tuđe projekte, a oni vam sa svoje strane pomažu u nekim refleksijama o sopstvenom radu. Ponekad mi je teško da se prebacim sa jednog na drugi kanal, ali u osnovi je to dobro iskustvo“, navela je Elmaa Tataragić.



Povodom autorskog filma, rekla je da je to veliko pitanje i da „ne postoje pravila, nije nužno da reditelj sam piše scenario kako bi bio autor“.

„Pogledajmo, na primer, ‘Večni sjaj besprekornog uma’ reditelja Mišela Gondrija i scenariste Čarlija Kaufmana. Snažno se oseća prisustvo obojice. Verujem da je film kolektivna forma umetnosti i to je ono što je tako divno i magično, jer okuplja mnogo autora i kreativnih ljudi u razlilčitim disciplinama. Moji napori jesu usmereni na scenario, ali nikada ne bih rekla da je scenario presudan. Uvek puno pričamo o rediteljima, o njihovim idejama, tako da film na određeni način pripada reditelju, ali ne bih potcenjivala ni poziciju producenta, posebno u današnjem nezavisnom filmu. Kreativna produkcija je veoma važna, ne samo u predprodukciji, nego i u dustribuciji, promociji, procesu dovođenja filma do publike, što je posebno teško danas. Mnogo filmova se snima, dok bioskopi polako izumiru. Izloženi smo mnogim sadržajima, a u osnovi je teško naći onaj pravi i tu je uloga producenta ogromna“, istakla je Elma Tataragić.

Na pitanje u kakvom je stanju aktuelna B/H kinematografija odgovorila je da „izgleda mnogo bolje nego što zapravo jeste“.

„Malo se ulaže u film i to se proteklih godina primetilo po obimu produkcije. Ipak, kada se podvuče crta, svake godine imamo nekih 70-ak filmova, mislim na sve - dugometražne i kratke, igrane i dokumentarne. Ove godine imali smo samo jedan bosansko-hercegovački dugometražni igrani film, ako ne računamo koprodukcije kojih je bilo dosta, posebno sa Srbijom i Hrvatskom. Međutim, iduće godine trebalo bi da imamo verovatno pet igranih filmova. Postoji disbalans u onome što se ulaže u film i onome što stvarno izlazi od autora. U BiH očigledno postoji potreba ljudi da se izražavaju filmom i ta potreba je jača od onoga što nam država pruža“, rekla je ona ocenjujući da se B/H kinematografija „nalazi u izvesnoj krizi“.

„Važan problem zbog toga što se manje snima jeste da ljudi koji se time bave ne mogu od toga da žive i mnogi se već prekvalifikuju, odlaze u druge poslove. To nije problem samo za autore, nego za sve stručnjake različitih profila koji čine jednu filmsku ekipu, dakle za celu filmsku struku“, ukazala je Elma Tataragić.

Što se tiče publike, izjavila je da ljudi i dalje vole domaći film, ali da je u odnosu na stanje od pre desetak godina 30 do 40 posto manje gledalaca.

(SEEcult.org)

Nagrade 22. FAF-a



Gran pri 22. Festivala autorskog filma (FAF) “Aleksandar Saša Petrović” dobio je iranski film “Zovem se Nero” Rafija Pitsa, kao “hrabar prikaz potrage za identitetom i poštovanjem u svetu punom konflikta i ograničenja koja stvaraju stalež, rasa, nacionalna pripadnost; kao i ograničenja običnih građana koji se koriste kao oruđe u mašineriji rata, da bi na kraju bili žrtvovani i odbačeni na oltaru patriotizma”.

Reditelj Rafi Pits nije bio u mogućnosti da prisustvuje svečanom zatvaranju 22. FAF-a 3. decembra u Domu omladine Beograda, ali je putem video poruke izrazio zahvalnost članovima žirija, kao i svima koji su mu pomogli da snimi film “Zovem se Nero” o deportovanom Meksikancu koji nelegalno prelazi granicu i priključuje se američkoj vojsci da bi dobio zelenu kartu i potom državljanstvo, a nedugo posle toga, nalazi na Bliskom Istoku boreći se da preživi….

Pits je u poruci naveo da je tražio na internetu citat Aleksandra Saše Petrovića kako bi se sa njim poistovetio i u kojem oseća ođek svog filma. “Bože, ako mi podariš još jedan život posle smrti, dopusti da budem Ciganin. Dopusti da sam izaberem jedan od puteva: put radosti koji će od mene načiniti srećnog čoveka, ili put smrti i susret sa tobom’”, naveo je Pits u poruci, citirajući Petrovićeve reči.



Istakao je i da mu Gran pri FAF-a predstavlja veliku čast, da je veoma dirnut i da bi voleo da je u Beogradu. “Hvala što mi dajete hrabrost da nastavim dalje”, poručio je Pits, reditelj koji pripada novom talasu iranske kinematografije, a filmom “Zovem se Nero” učestvovao je i u takmičarskom programu Berlinala.

Žiri 22. FAF-a, koji je ocenjivao 12 filmova u glavnom takmičarskom programu, jednoglasno je odlučio da dodeli Gran pri filmu “Zovem se Nero”, a činili su ga indijski reditelj Gurvinder Sing, autor filma “Četvrti pravac” koji je 2015. godine dobio Gran pri, zatim generalna direktorka programa NIPKOW Petra Vajsenburger i jedna od najcenjenijih poljskih rediteljki današnjice Malgoržata Šumovska.

Novčani iznos nagrade od 5.000 evra obezbedila je, kao i do sada, fondacija koja nosi ime velikog srpskog reditelja Aleksandra Saše Petrovića.



Nagradu za najbolju režiju osvojio je rumunski reditelj Kristi Puiju za film “Sijeranevada” u kojem, kako je istakao žiri, spaja različite likove koji su suočeni sa svakodnevnim strahovima u apsurdnom i komičnom zbližavanju šire porodice. Pritom daje sve od sebe, iznoseći na videlo sve ono što ispunjuje naše savremene brige, nerviranja i nedoumice.

“Odvažno vođstvo glumaca u jednom zatvorenom prostoru sa minimalnim pokretima kamere menja običaje snimanja i montaže, čineći osvežavajuće pripovedanje mogućim”, istakao je žiri, koji je specijalnu nagradu dodelio filmu “Album” turskog reditelja Mehmeta Kan Mertoglua, uz obrazloženje da je to obmanjujuća i prodorna priča o časti i privatnosti unutar društvenih vrednosti u sve većoj mašineriji državnog nadzora: “Precizno ispričan i sačinjen od jasnih slika, ‘Album’ je zreo i pronicljiv prvenac”.

Puiju je poslao poruku zahvalnosti, koju je pročitala voditeljka završne ceremonije 22. FAF-a, kojoj je prisustvovao Mertoglu, zahvalivši na priznanju.

Najboljim filmom u programu “Hrabri Balkan” dobio je film “Tranzicija” rediteljke Milice Tomović, čija se hrabrost rediteljskih izbora, kako je istakao žiri, ne ogleda samo u tretmanu teme promene pola, nego i u njenim estetsko-formalnim rešenjima.



“Portretisanje porodice kao funkcionalne, integrativne i jedine jedinice srpskog tranzicionog društva koja svojim članovima pruža osećaj istinskog pripadanja, prihavatanja i ljubavi, izuzetak je, pa možda i jedinstven slučaj u srpskom filmu. Milica Tomović suptilnim vizuelnim rešenjima, temeljnim pripremnim radom sa glumcima i preciznim dijalozima najavljuje beskompromisan rediteljski opus”, naveo je u obrazloženju žiri programa “Hrabri Balkan”, koji su činili Ivan Ikić, Ivan Salatić i Tanja Šljivar.

Glavni žiri 22. FAF-a trebalo je da dodeli i nagradu za najbolju sinematičku sekvencu u filmu, koju je 2015. godine ustanovio i lično je finansira prof. Vlada Petrić u čast Slavka Vorkapića.

Članovi žirija Gurvinder Sing i Petra Vajsenburger saopštili su da su odlučili da ove godine ne dodele to priznanje, jer se nijedan film nije posebno istakao, iako su svi u pogledu sinematičnosti dobri. Nagrada nije dodeljena jer žiri nije želeli da forsira bilo koji film, smatrajući da to ne bi bilo fer prema drugima.



Na 22. FAF-u dodeljene su i nezvanične nagrade.

Povelja “Aleksandar Petković Petko” za najbolji snimateljski rad pripala je Džesiki li Ganje, direktorki fotografije kanadskog igranog filma “Boris bez Beatris”, u režiji Denisa Kotea.

Priznanje nosi ime čuvenog srpskog direktora fotografije Aleksandra Petkovića (1929-2000), a dodeljuje ga Udruženje filmskih umetnika Srbije – Sekcija snimanja filmske slike. Odluku je doneo žiri čiji je predsednik filmski snimatelj Đorđe Nikolić, a članovi kritičari Petar Jončić i Dušan Cicvara.

Udruženje filmskih novinara i kritičara FIPRESCI Srbija dodelilo je nagradu za najbolji film u glavnom takmičarskom programu brazilsko-francuskoj koprodukciji “Akvarijus” scenariste i reditelja Klebera Mendonca Filha.

Žiri kojim je predsedavao Milan Špiček, a članovi su bili Vladimir Džudović i Ivan Karl, odlučio je da dodeli i specijalno priznanje filmu “Sweet Movie” (1974) Dušana Makavejeva, koji je u glavnom programu prikazan na počasnoj projekciji.

Drugo udruženje kritičara - Srpski ogranak FIPRESCI proglasilo je za najbolji angažovani film 22. FAF-a “Srca sa ožiljkom” rumunskog reditelja i scenariste Radua Žudea iz glavnog programa, a specijalno priznanje dodelio je kratkometražnom eksperimentalnom filmu bosanske autorke Elme Tataragić “Sjećam se”, koji je prikazan u programu “Hrabri Balkan”.

Članovi tog žirija su filmski teoretičari i kritičari Tomislav Gavrić i Ivana Kronja i kritičar Dejan Petrović.



U završnici ceremonije, uoči poklona volontera i festivalskog tima, publici se obratio i nemački reditelj Andreas Drezen, dobitnik Srebrnog medveda, koji je rekao da je zavoleo FAF pre svega zato što “nema taštih ljudi koji paradiraju crvenim tepihom”. “Ovo je festival koji nam pruža jedno uživanje u umetnosti. Zajedno smo se smejali, plakali, razmišlljali o ovom čudnom svetu koji nas okružuje”, naveo je Drezen, kome je FAF priredio omaž od šest filmova - od debitantskog “Tiha zemlja” (1992) do pobednika programa Izvestan pogled u Kanu “Zaustavljen na putu” (2011).

Festival je završen filmom “Toni Erdman” nemačke rediteljke Maren Ade, koji je nominovan za nagradu Evropske filmske akademije.

FAF je prikazao 81 ostvarenje od 25. novembra u deset bioskopskih sala, a posetilo ga je oko 24.000 gledalaca.

Filmovi koji su izazvali najveće interesovanje publike biće prikazani na bis od 4. do 7. decembra u Domu omladine, Dvorani Kulturnog centra Beograda i bioskopu “Fontana”.

(SEEcult.org)

Vulfenden u Videodromu



Francuski filmski autor, esejista Derek Vulfenden (Derek Woolfenden), član Kolektiva Negativ (Collectif Négatif), održaće radionicu found footage filma od 8. do 10. decembra u Domu kulture Studentski grad u Beogradu, u nastavku programa Videodrom koji će ovoga puta biti održan u saradnji sa festivalom Alternative Film/Video.

Zainteresovani za učešće na radionici Vulfendena Deža vi (Psiho ostaci)/Déjà-vu (Psycho Remains) trebalo bi da pošalju poruku sa naslovom: Prijava za radionicu Déjà-vu (Psycho Remains) i podacima o sebi (ime i prezime, godište i naziv fakulteta), na adresu: alternative@dksg.rs. Organizatori mole da se prijave samo oni koji su u mogućnosti da prisustvuju radionici tokom sva tri dana (od 11 do 16 časova).

Vulfenden će 8. decembra u 17 časova održati i prezentaciju-predavanje “Found footage, umetnost samoodbrane”.

Rođen u Parizu 1978. godine, Vulfenden je scenarista, snimatelj, reditelj i montažer vlastitih filmova koje samostalno producira (više od 20 kratkih filmova, jedan srednjemetražni i jedan igrani film).

Član je Kolektiva Negativ (Collectif Négatif) od kada ga je osnovao 2006. godine Iv Mari-Mahe (Yves-Marie Mahe). Osnivač je i izdavač kino magazina “Inserts” u kojem piše i objavljuje filmske članke, intervjue, eseje i radove u progresu. Takodje, urednik je i programer filmova različitih žanrova u alternativnim prostorima, a od 2010. godine je i član kolektiva Curry Vavart. Od 2006. zaposlen je u Francuskoj kinoteci, a od 2015. godine i u bioskopu La Clef.

Vulfenden je i izvođač, skript-doktor, umetnički savetnik i organizator kulturnih događanja.

Gostovanje Vulfendena na Alternative Film/Video festivalu realizuje se u saradnji sa kulturno-obrazovnim programom “Videodrom”, uz podršku programa ECF Step Beyond za mobilnost i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

“Videodrom” je dugoročni kulturno-obrazovni program koji putem različitih aktivnosti kao što su predavanja, projekcije, radionice, razgovori i gostovanja autora ima za cilj da preispita odnose filmske umetnosti i savremenog audio-vizuelnog medija i da generiše polje za trajnije samoobrazovanje filmskih, vizuelnih i novomedijskih stvaralaca i publike na našim prostorima, te da pomogne profesionalno povezivanje domaćih i međunarodnih stvaralaca.

Ovogodišnje izdanje projekta “Videodrom” bavi se amaterskim pristupom filmskom znanju i pozicijom amatera kao figure potencijalnosti.

Projekat “Videodrom” organizuje Transimage platforma za pokretne slike i umetnički duo Doplgenger (Isidora Ilić i Boško Prostran) uz podršku Ministarstva kulture i informisanja i DKSG-a.

(SEEcult.org)

Decembar u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka nudi na kraju godine retrospektivu Gorana Markovića, filmove glumaca Pitera Selersa i Kirka Daglasa, kao i srpskog slikara i reditelja Miće Popovića, te festivale kineskog, italijanskog i podvodnog filma i izbor evropske produkcije kratkog metra.

Kompletna retrospektiva dugometražnih filmova reditelja i scenariste Gorana Markovića počinje 5. decembra u Jugoslovenskoj kinoteci projekcijom njegovog debitantskog filma “Specijalno vaspitanje” (1977) i izložbom povodom 40-godišnjice tog ostvarenja sa Slavkom Štimcem, Bekimom Fehmiuom i Aleksandrom Berčekom u glavnim ulogama.

Markovićeva retrospektiva biće nastavljena od 6. do 9. decembra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, gde je na programu njegovih 12 dugometražnih filmova, hronološki od “Nacionalne klase” (1979), preko filmova “Majstori, majstori” (1980), “Variola vera” (1982), “Tajvanska kanasta” (1985), “Već viđeno” (1987), “Sabirni centar” (1989), “Tito i ja” (1992), “Urnebesna tragedija” (1995), “Kordon” (2002), “Srbija, godine nulte” (2001) i “Turneja” (2008), do “Falsifikatora” (2013).



Festival italijanskog filma biće održan od 6. do 9. decembra u Uzun Mirkovoj, a u 15. izdanju obuhvata pet filmova iz 2015. i 2016. godine, počev od komedije “Uši” Alesandra Aronadija do krimi drame “Ne budi loš” Klaudija Kaligarija.

Stalni Kinotekin program Fokus posvećen je slavnom glumcu Kirku Daglasu, povodom njegovog 100. rođendana, a obuhvata 10. i 11. decembra četiri ostvarenja u kojima je igrao glavne uloge - “Staza slave” i “Spartak” Stenlija Kjubrika, “Žeđ za životom” Vinsenta Minelija i “Zabranjene strasti” Ričarda Kvina.

Festival kineskog filma sa klasicima te dalekoistočne kinematografije biće održan od 12. do 17. decembra, a obuhvata deset ostvarenja snimljenih od sredine 30-ih do početka 90-ih godina 20. veka, među kojima su “Veliki put” Jua Suna, “Proleće u malom gradu” Mua Feija, “Žuta zemlja” Čena Kajgea…



Odabrani filmovi deo su impresivne kolekcije koja broji više od 300 filmova digitalizovanih i restaurisanih u Kinoteci Narodne Republike Kine, a povodom Festivala, Jugoslovensku kinoteku će posetiti visoka delegacija Kineskog filmskog arhiva.

Jugoslovenska kinoteka prikazaće 21. decembra film “Netrpeljivost” američkog reditelja Dejvida Vorka Grifita, povodom stogodišnjice tog ostvarenja, koja će biti obeležena i tribinom.



Kinoteka će podsetiti i na slavnog srpskog slikara, reditelja i scenaristu Miodraga Miću Popovića, povodom 20-godišnjice njegove smrti. Od 22. decembra biće prikazano svih pet filmova koje je režirao u periodu od 1964. do 1970. godine: “Čovek iz hrastove šume”, “Roj”, “Hasanaginica”, “Delije” i “Burduš”.

Uoči novogodišnjih praznika, od 28. do 30. decembra, u Jugoslovenskoj kinoteci biće prikazano i više desetina evropskih kratkometražnih filmova, koji su na Eurochannel turneji, objedinjeni naslovom “Moja voljena porodica”. Među njima je i kratki film “Mamci i udice” mladog reditelja Luke Popadića iz Srbije.

Kinoteka nastavlja i jutarnje i dnevne projekcije filmova Roberta Redforda, Kertisa Hensona, Andžeja Vajde, Alana Pakule, Sidnija Polaka, Frenka Koračija i drugih velikana svetske kinematografije, a posebno će 18. decembra obeležiti 20-godišnjicu filma "Od sumraka do svitanja" (1996) Roberta Rodrigeza.



Uporedo sa programom u Uzun Mirkovoj, publika ima priliku da pogleda i raznovrstan program u Muzeju Jugoslovenske kinoteke u Kosovskoj.

Nakon retrospektive Gorana Markovića, najavljen je nastavak ciklusa “Otadžbina naša iz ugla stranih filmaša”, a u trećem mesecu tog programa u pitanju su filmovi čiji su junaci iseljenici sa ovih prostora - “Četiri prijatelja” Artura Pena prema scenariju Stiva Tešića, “Marijini ljubavnici” Andreja Končalovskog, “Dugi brodovi” Džeka Kardifa…

Kinoteka će tokom decembra podsetiti u Muzeju u Kosovskoj i na stvaralaštvo ove godine preminulih autora Pjera Černija, Heršela Gordona Luisa, Teda V. Mikelsa, Leslija H. Martinsona, Džordža Kaczendera, Đulijana Karnimeoa i Pjera Etea.

Stalni program Velikani svetskog filma posvećen je britanskom glumcu Piteru Selersu (1925-1980), koga će publika moći da se podseti od 12. do 15. decembra kroz 12 njegovih filmova, uključujući komedije “Gangsterska petorka” Aleksandera Mekendrika, “Pucanj u tami” i “Povratak Pink Pantera” Blejka Edvardsa, te “Doktor Strejndžlav” Stenlija Kjubrika.



U Muzeju Kinoteke od 16. do 18. decembra biće održan jubilarni, 20. Međunarodni festival podvodnog filma koji pod sloganom “Neka vode uvek budu čiste” obuhvata kratke i dugometražne filmove stranih i domaćih autora, kao i izložbu podvodnih fotografija Ivane Orlović Kranjc i Janeza Kranjca.

Decembarski filmski maraton posvećen je snegu na filmu, pa će publika 24. i 25. decembra imati priliku da vidi 13 ostvarenja u širokom rasponu od jednominutne “Bitke na snegu” (1896) Luja Limijera do animiranog “Ledenog doba” (2002) Krisa Vedža. Biće prikazani i “Romeo i Julija u snegu” (1920) Ernsta Lubiča, sovjetski “Deda Mraz” (1964) Aleksandra Roua, “Stvor” Džona Karpentera, “Fargo” braće Koen…

Sam kraj godine u Muzeju Kinoteke biće u znaku “Duhova”, kako glasi program Šok koridora od 26. do 30. decembra.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Medalja glasnih



Dokumentarni film 'Medalja glasnih' o zviždačima/uzbunjivačima, čiji je cilj da skrene pažnju javnosti na važnost osoba koje prijavljuju korupciju, biće premijerno prikazan 6. decembra u Beogradu, uz panel diskusiju o psiho-socijalnim aspektima prijavljivanja korupcije, izazovima koje takav čin neminovno donosi i potrebnim koracima u budućnosti u cilju zaštite tih hrabrih građana/ki.

Pored predstavnika institucija iz regiona, te članova Koalicije za zaštitu zviždača/uzbunjivača, premijeri će prisustvovati i protagonisti filma: Valentina Krstić, Nataša Škaričić, Anila Hoxhaj, Zoran Gavrilović, Radomir Ilić, Mevludin Džindo, Arjan Dyrmishi i Srećko Sladoljev.

Cilj filma “Medalja glasnih” (The Medal of the Loud) je da skrene pažnju javnosti na važnost zviždača i zaštitu tih osoba, kao i otklanjanje predrasuda i stavljanje u prvi plan svih prednosti takvog načina borbe protiv korupcije.

Film je sniman protekla dva meseca, u okviru projekta Regionalne antikorupcijske inicijative (RAI) “Zviždači/uzbunjivači su važni: Podizanje svesti o zviždačima u jugoistočnoj Evropi”.

Projekat je doprinos sprovođenju Strategije za jugoistočnu Evropu SEE2020, a finansira ga Savet za regionalnu saradnju (Regional Cooperation Council - RCC).

Sveobuhvatni cilj tog projekta, koji se sprovodi u saradnji sa Koalicijom za zaštitu zviždača jugoistočne Evrope, jeste poboljšanje statusa i bolja zaštita zviždača/uzbunjivača u regionu.

Premijera filma “Medalja glasnih” je 6. decembra u 11 sati u hotelu “Life Design” (Balkanska 18).

(SEEcult.org)

Retrospektiva Gorana Markovića



Izložbom povodom četiri decenije od snimanja prvog filma Gorana Markovića “Specijalno vaspitanje”, u Jugoslovenskoj kinoteci počela je 5. decembra retrospektiva dugometražnog opusa tog istaknutog scenariste i reditelja koji kaže da je njegov debitantski film nastao “iz protesta grupe mladih ljudi prema načinu života koji im je nudila tadašnja stvarnost”, ljudi koji “nisu pristajali na uhodane modele probijanja kroz život”.

“Svi su radili bez honorara, uložili su u taj projekat ne samo svoj talenat nego i egzistenciju. Reskirali smo sve, igrali na pobedu. Imali smo samo veru da ljudima donosimo sasvim jedan novi i sveži svet. I uspeli smo”, zapisao je Marković u katalogu izložbe povodom 40-godišnjice “Specijalnog vaspitanja” koja obuhvata veliki broj crno-belih fotografija autora Rodoljuba Jovanovića sa scenama sa seta i atmosferom sa snimanja krajem 1976. godine.

Upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjan Vujović zahvalio je na otvaranju izložbe članovima ekipe filma “Specijalno vaspitanje”, koji je premijerno prikazan na novoizgrađenoj kopiji na 35-milimetarskoj traci.

Otvaranju izložbe prisustvovali su, uz Gorana Markovića, i kompozitor Zoran Simjanović, scenograf Miljen Kljaković Kreka, član producentskog tima Slobodan Pavićević, fotograf Rodoljub Jovanović i drugi članovi ekipe tog kultnog filma.

Markovićeva retrospektiva dugometražnih filmova biće nastavljena od 6. do 9. decembra u Muzeju u Kosovskoj ulici, gde je postavljena izložba plakata njegovih filmova.

Na programu je 12 filmova: “Nacionalna klasa” (1979), “Majstori, majstori” (1980), “Variola vera” (1982), “Tajvanska kanasta” (1985), “Već viđeno” (1987), “Sabirni centar” (1989), “Tito i ja” (1992), “Urnebesna tragedija” (1995), “Kordon” (2002), “Srbija, godine nulte” (2001), “Turneja” (2008) i “Falsifikator” (2013).

Za 8. decembar u Jugoslovenskoj kinoteci najavljena je promocija knjige “Nacionalna klasa – Igrani filmovi Gorana Markovića”, koju je priredila Maja Medić, a objavio Filmski centar Srbije.

Vujović je zahvalio Markoviću i na pomoći u organizaciji retrospektive, kao i na tome što će biti gost-urednik u Kinotekinom programu “Moj izbor” narednog meseca.

Marković je u kratkoj izjavi za sajt Kinoteke primetio: “Dobio sam knjigu, dobio sam izložbu. Prva ideja mi je da sam – gotov. Treba da se povučem iz života, šta više imam da tražim”.

“Moram da priznam, s jedne strane mi je to velika čast i zadovoljstvo da je neko to uradio, a sa druge strane me malo plaši. Sećam se skoro svakog trenutka sa snimanja tog filma. Čovek ne može da shvati da 40 godina tek tako proleti. Gledanje ovih fotografija je jako sentimentalno, ali i pomalo zastrašujuće”, rekao je Marković, koji je i istaknuti pozorišni reditelј i dramski pisac, autor romana “Male tajne” i zbirke pripovedaka “Tri priče o samoubicama”, profesor emeritus Univerziteta umetnosti u Beogradu, angažovani intelektualac i kolumnista.

Rođen 1946. godine u Beogradu u porodici slavnih glumaca Olivere i Radeta Markovića, studirao je na čuvenoj akademiji FAMU u Pragu, a po povratku u Beograd radio je za TV Beograd, snimajući veliki broj dokumentaraca. Toj formi se više puta vraćao i kasnije tokom karijere.

Dok su mu rani filmovi obarali rekorde na bioskopskim blagajnama, najveći uspeh na međunarodnoj sceni postigao je ostvarenjima iz zrele faze – “Kordon” je dobio Gran pri u Montrealu, a “Turneja” je osvojila niz priznanja širom sveta - od nagrade za režiju i FIPRESCI u Montrealu do Zlatnog viteza u Moskvi, te nagrada na festivalima u Monpelјeu, Solunu, San Hozeu, Kijevu, Varšavi…. Dobitnik je i Zlatne arene u Puli za “Već viđeno” - za najbolјi film i najbolјu režiju, kao i za “Sabirni centar” - za najbolјi film i najbolјi scenario (sa Dušanom Kovačevićem). “Sabirni centar” je, između ostalog, dobio i Gran pri na Festivalu mediteranskog filma u Valensiji. Film “Tito i ja”, pretočen i u uspešnu TV seriju, osvojio je Srebrnu školјku za režiju u San Sebastijanu. Za “Urnebesnu tragediju”, u francusko-bugarskoj koprodukciji, dobio je nagradu za najbolјu režiju u Montrealu.

Marković je 2010. godine dobio i nagradu “Aleksandar Lifka” Festivala evropskog filma Palić za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.

Član je Evropske filmske akademije, a od 2012. i nosilac francuskog Ordena umetnosti i književnosti u rangu oficira.

Tokom 90-ih bio je angažovan protiv režima Slobodana Miloševića, a u centralnom “Dnevniku” optužen je u to vreme da je izdajnik. Svedočanstvo o tom periodu, građanskim protestima i otporu, ovekovečio je u dokumentarnim filmovima “Poludeli lјudi” (1997), “Nevažni junaci” (2000) i u dokumentarno-igranom “Srbija godine nulte” (2001).

Marković i danas ponovo doživljava slične optužbe preko Pinka i tabloida “Informer”, a kako je rekao u nedavnom intervjuu NIN-u, doživljava ih kao “poruke sa dna dnoovog dna”, na koje je već oguglao.

Upozoravajući i dalje na moralni sunovrat društva, Marković smatra da je “opasno to što je potpuno uništen svaki sistem vrednosti u društvu, pa ne možeš ni na sta da se osloniš, opasno je što je moguće da bilo ko izmisli neki kontekst, da te zbog toga optuži, a možda čak i ubije. To je situacija koja govori da smo potpuno uništeni kao društvo i da osim nekoliko znakova da jos postoji nešto što se zove javno mnjenje, na primer, ti ljudi oko Savamale, koja je postala simbol neke građanske hrabrosti, da osim toga više ništa ne postoji”.

Marković je 2015. godine režirao dokumentarni film “Konstantin Koča Popović”, a trenutno završava televizijski film “Slepi putnik na brodu ludaka”.

Sajt Kinoteke je kinoteka.org.rs, a program Markovićeve retrospektive nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Alternative film/video 2016.



Festival novog filma i videa Alternative film/video, nekada jugoslovenski, zatim ex-jugoslovenski, a danas međunarodni, prikazaće od 7. do 11. decembra u Domu kulture Studentski grad na Novom Beogradu više od 40 filmova u takmičarskom programu i regionalnoj selekciji, a tematski je ove godine posvećen filmovima koji stvaraju žene.

Festival Alternative film/video pružiće istinski doživljaj ljubiteljima inovativnih i istraživačkih filmova koji pomeraju granice filmske umetnosti, a mnoštvo specijalnih i retrospektivnih projekcija, okruglih stolova, foruma, radionica i izložbi, pružiće puni uvid u savremene tokove i umetničku baštinu istraživačkog filma, najavili su organizatori.

Svečano otvaranje biće u znaku izložbe “Ti si sat” Nemanje Lađića u Galeriji DKSG-a, koja obuhvata dve video instalacije kojima autor preispituje uticaj digitalne slike na percipiranje vremena, odnosno duboke procese svesti, saznanja, doživljaja i razmišljanja promenjenih pod uticajem nelinearnih zakonitosti interneta, operativnih sistema, hiperlinkova, socijalnih mreža…

Članica žirija Marina Gržinić iz Slovenije će u razgovoru posle projekcije svojih video radova razmotriti i pitanja o istoriji, seksualnosti, autorstvu, ratu i videu, uz učešće Miška Šuvakovića, Anete Stojnić, Saše Kesića i Želimira Žilnika.

Eva Heller, članica žirija iz Austrije, predstaviće svoje eksperimentalne filmove projekcijom sa originalnih filmskih formata, dok će Petra Belc iz Zagreba predstaviti svoje istraživanje filmova jugoslovenskih autorki na projekciji “Ne/prikazane: Eksperimentatorke u jugoslovenskom alternativnom filmu”.

Velika zvezda avangardnog filma, Peter Čerkaski iz Austrije, takođe član žirija, jedini je eksperimentator čiji se filmovi prikazuju na Kanskom festivalu, a na Alternative film/video predstaviće svoje filmske eksperimente projekcijom sa originalnih celuloidnih filmskih traka.

Najavljena je i retrospektiva holandskog eksperimentalnog filma koja će pružiti priliku da se u Beogradu prvi put vide filmovi značajnih autora iz te zemlje iz 60-ih i 70-ih godina, kakav je recimo Frans Zvartjes.

Filmsku radionicu vodiće francuski autor Derek Volfenden koji će polaznike, kroz rad i intervencije na pronađenim filmskim materijalima (found footage), uvesti u analizu Hičkokovog filma “Psiho”. U saradnji programa Videodrom i festivala Alternative film/video, Volfenden će, takođe, prikazati i selekciju found footage filmova i održati predavanje “Found footage, umetnost samoodbrane”.

Prošlogodišnja tema festivala “Alternativni film i internet” rezultirala je postavljanjem demo sajta Arhiva alternativnog filma Akademskog filmskog centra (AFC) DKSG-a afcarchive.rs i projektom umrežavanja sa već postojećim sajtom Bela Balaž studija iz Budimpešte i budućim sajtovima Slovenačke kinoteke i Hrvatskog filmskog saveza. Pojedina kapitalna dela autora, kakvi su Zoltan Husarik, Gabor Bodi, Živojin Pavlović, Kokan Rakonjac ili Tomislav Gotovac, već su dostupna ljubiteljima i istraživačima alternativnog (eksperimentalnog, avangardnog, amaterskog ...) filma, o čemu će Sebastijan Kodolani i saradnici govoriti na prezentaciji projekta “Connect Archives” koji će predstavljati internet bazu filmskog blaga regionalnih filmskih arhiva.

Najavljen je i okrugli sto “Umetnički pokreti i alternativni film i video”, posvećen međusobnom uticaju umetničkih pokreta i avangardnog filma u bivšoj Jugoslaviji i Evropi, a okupiće izuzetne poznavaoce te teme iz regiona: Božidara Zečevića, Evu Heler, Marinu Gržinić, Dejana Sretenovića, Slobodana Šijana, Dianu Nenadić, Petru Belc, Sebastijana Kodolanija, Miroljuba Stojanovića…

Festival Alternative film pokrenut je 1982. godine u Akademskom filmskom centru DKSG-a kao jugoslovenski festival sa idejom da “zabeleži i teorijski definiše kretanja i, da ukaže na istinske vrednosti i nove stvaralačke mogućnosti u oblasti alternativnog filma” (eksperimentalni, istraživački, avangardni, lični film ...). Prekinut ratom u Jugoslaviji početkom 90-ih godina, obnovljen je 2003. godine kao regionalni (od 2006. i internacionalni festival), uspostavljajući pokidane veze i nastavljajući da bude spona među stvaraocima ex-jugoslovenskih prostora.

Prošle godine je na festivalu Alternative film/video 2015 najboljim je proglašeno osam ostvarenja iz Mađarske, Austrije, Holandije, Nemačke, Španije, Slovenije i Portugala. Nagrada autorima ostvarenja koja su se našla na Listi značajnih jeste pravo da realizuju svoj film u okviru produkcije AFC-a DKSG-a,.

Festivalski sajt je alternativefilmvideo.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)

Osuda smene člana Saveta Palićkog festivala



Savet Festivala evropskog filma Palić izrazio je zabrinutost zbog odluke Skupštine Grada Subotice da razreši jednog od njegovih članova, filmskog reditelja Zoltana Šifliša, i to bez bilo kakvog obrazloženja.

Navodeći da je Šifliš razrešen bez kvalitativne ocene njegovog rada koja bi opravdala potupak gradskih vlasti Subotice, Savet FEF Palić posebno je izrazio zabrinutost i zbog imenovanja Gabrijele Vadleve (Vadlövő Gabriella) za novog člana tog stručnog festivalskog tela.

Kako je navedeno u saopstenju, Vadleva je imenovana bez priložene biografije i bez konsultacija sa Savetom, direktorom festivala ili Otvorenim univerzitetom Subotica kao izvršnim producentom FEF Palić, koji već godinama kao tim, uz veliki napor, uspevaju da postave tu manifestaciju u sami vrh evropske kinematografije uprkos konstantnom smanjenju budžetskih sredstava.

Članovi Saveta FEF Palić – glumica Mira Banjac (predsednica), direktor Festivala evropskog filma Palić Radoslav Zelenović, filmski reditelj Szabolcs Tolnai, glumac Branislav Lečić, scenarista Gordan Mihić i selektor FEF Palić Petar Mitrić, naveli su 6. decembra u saopštenju da osećaju dužnost da dosadašnji rad Zoltana Šifliša ocene najvišim ocenama, pre svega zbog njegovog nesebičnog zalaganja u promovisanju mađarske kinematografije, kao i višegodišnjih bliskih kontakata sa najvišim filmskim institucijama te zemlje na čelu sa Magyar Filmunio, što je rezultiralo činjenicom da je program “Novi mađarski film” jedan od najposećenijih i najaktuelnijih programa festivala na Paliću.

Članovi Saveta FEF Palić istakli su i da je Šifliš prisustvovao svakoj sednici tog stručnog tela i u velikoj meri doprineo razvojnim smernicama te manifestacije putem stručnih ocena i predloga, zahvaljujući kojima je Festival evropskog filma Palić i došao na mesto najrespektabilnijih filmskih manifestacija u Srbiji. Kako je istaknuto, to potvrđuje i ocena evropske stručne javnosti i podrška Evropske komisije kroz potprogram MEDIA Kreativne Evrope.

“Smatramo da ovakva praksa ni u kom pogledu ne doprinosi razvoju kulture Grada Subotice, pokrajine Vojvodine, niti Republike Srbije. Grad Suboticu vidimo kao svog saveznika i aktivnog učesnika u razvoju Festivala evropskog filma Palić u cilju što kvalitetnije međunarodne promocije samog grada, kao i kulture Srbije i Evrope uopšte”, naveli su članovi Saveta FEF Palić.

Savet FEF Palić je vrhovno savetodavno telo tog festivala i kao takvo je sastavljeno isključivo od stručnih lica - u ovom slučaju filmskih profesionalaca. Članovi Saveta ne primaju nadoknadu za svoj rad, već svojim iskustvom, zalaganjem i znanjem doprinose razvojnim smernicama te manifestacije koja ima status nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Mandat Saveta u ovom sastavu traje do februara 2018. godine.

(SEEcult.org)