Filmske novosti...

21. Sarajevo Film Festival

http://www.seecult.org/vest/21-sarajevo-film-festival

50. Filmski susreti



Jubilarni, 50. Festival glumačkih ostvarenja domaćeg igranog filma – Filmski susreti u Nišu predstavlja od 22. do 28. avgusta 16 filmova u glavnom programu, uz revijalni i prateći program, koji su pripremani uporedo sa kašnjenjem usvajanja finansijskoj plana.

Pod sloganom “Pod sjajem zvezda”, 50. Filmski susreti počinju na Letnjoj pozornici na Tvrđavi bioskopskim hitom Darka Bajića “Bićemo prvaci sveta” i uručenjem nagrade za životno delo “Pavle Vuisić” Jelisaveti Seki Sablić.

Žiri je istakao da Seka Sablić specifičnom glumom, neponovlјivim šarmom i sugestivnošću likova koje je tumačila na filmu i televiziji, zasluženo ulazi u red laureata te nagrade, koja je ustanovljena u čast velikana srpske kinematografije Pavla Vuisića.

Nagradu je dodelio žiri koji čine prethodni dobitnici Mihailo Janketić, Petar Božović i Marko Nikolić.

Publika će prve festivalske večeri moći da vidi i film “Mali Budo” Danila Bećkovića, a narednh dana “Panamu” Pavla Vučkovića, “Nebo iznad nas” Marinusa Gruthofa, "Isceljenje" Ivana Jovića, “Branio sam Mladu Bosnu” Srđana Kolјevića, “Otvoreni kavez” Siniše Galića, “Bez stepenika” Marka Novakovića, u kojem igra nedavno preminuli velikan srpskog glumišta Vlastimir Đuza Stojilјković, "Talog" Miška Milivojevića, "Za kralja i otadžbinu” Radoša Bajića, “Travelator” Dušana Milića, “Ničije dete” Vuka Ršumovića, “Amanet” Nemanje Ćipranića, omnibus “Jednaki” (Dejan Karaklajić, Ivica Vidanović, Igor Stoimenov, Darko Lungulov, Miloš Petričić, Mladen Đorđević), “Enklava” Gorana Radovanovića, “Gorčilo” Milana Karadžića, te gostujuće filmove “Panta Draškić – Cena časti” Petra Ristovskog i “Stari Niš – Moj Niš” Mirolјuba Nedovića Rikija, koji će biti prikazani na svečanom zatvaranju.

Finansijski plan jubilarnih Filmskih susreta, jedinog festivala u regionu posvećenog glumcima, usvojen je svega pet dana uoči svečanog otvaranja, a organizatori iz Niškog kulturnog centra naveli su da je problem nastao zato što je Skupština grada Niša kasno izabrala članove festivalskog Saveta.

Direktorka NKC-a Bojana Simović izjavila je da kašnjenje finansijskog plana nije uticalo na pripremu jubilarnog izdanja Filmskih susreta na kojem je najavljeno pririsustvo nekoliko desetina glumačkih imena.

Festivalski sajt je filmskisusretinis.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Nagrade 21. SFF-a

http://www.seecult.org/vest/nagrade-21-sff

Boban Jevtić izbor UO FCS-a za direktora



Upravni odbor Filmskog centra Srbije predložio je 24. avgusta za direktora te nacionalne ustanove dramaturga Bobana Jevtića, urednika filmskog programa Doma omladine Beograda.

Na konkurs za direktora FCS-a prijavili su se samo Jevtić i Srđan Knežević, a oba kandidata ispunjavala su predviđene uslove.

Nakon razgovora sa oba kandidata, UO FCS-a jednoglasno je odlučio da predloži Jevtića za direktora, navodeći da je njegov Program rada i razvoјa FCS-a “kvalitetniјi, sveobuhvatniјi, dobro obrazložen i predstavljen”, te da “uverava da će doprineti boljem radu i budućem razvoјu FCS-a”.

Jevtić je diplomirao dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, autor je nekoliko TV emisija, član saveta Festivala autorskog filma i Beldoksa, te član Grupacije za kinematografiju. Aktivno se bavi i pozorišnom kritikom za koju je 2013. godine dobio i nagradu 58. Sterijinog pozorja.

Jevtić je kao osnovne ciljeve svog programa zauzeo za rad na zakonu o audio-vizuelnim delatnostima, stvaranje strategije za pristup stranim fondovima, sprovođenje strategije za razvoj koprodukcija na regionalnom nivou, kreiranje mreže instuticija/bioskopa, digitalizacija filmskih festivala i bioskopa, organizovanje fonda za pomoć stranim distributerima domaćih filmova, konkurs za pomoć stranim distributerima niskobudžetnih, debitantskih ili zahtevnih ostvarenja od posebnog umetničkog značaja, formiranje tela u okviru FCS-a za pomoć za profesionalno usavršavanje...

Drugi kandidat, filmolog, filmski teoretičar i reditelj Srđan Knežević, najpoznatiji je kao autor dokumentarnih filmova "Centar za pranje para" i "Avala film: kraj ili novi početak" o malverzacijama u srpskoj kinematografiji.

Na osnovu konkursa za izbor direktora FCS-a u naredne četiri godine, koji je bio otvoren od 26. juna do 25. jula, kandidat je trebalo da ima minimum visoko obrazovanje iz društveno-humanističkih nauka ili umetnosti, naјmanje četiri godine radnog iskustva u oblasti kinematografiјe ili audio-vizuelne delatnosti, kao i aktivno znanje engleskog јezika.

Prilikom izbora kandidata, UO FCS-a cenio je, između ostalog, i to da li kandidat poznaјe poslovanje ustanova kulture, da li poseduјe rukovodeće iskustvo na poslovima u oblasti kinematografiјe, audio-vizuelne delatnosti ili kulture, kao i kvalitet predloženog programa rada i razvoјa FCS-a.

Prema konkursnoj proceduri, UO FCS-a dostavlja predlog kandidata za direktora Ministarstvu kulture i informisanja, a imenuje ga Vlada Srbije.

Ako UO FCS-a ne izabere ni јednog od kandidata, ili ako Vlada Srbiјe ili Ministarstvo kulture i informisanja ne prihvate kandidata koji je predložio UO FCS-a, smatra se da konkurs niјe uspeo. U tom slučaju Vlada Srbije može da imenuje v.d. direktora, a UO FCS je dužan da raspiše i sprovede novi konkurs za izbor direktora u roku od 120 dana od imenovanja v.d. direktora.

UO FCS-a čine Nada Popović Perišić (predsednica), Emir Kusturica, Dragan Bujošević, Srđan Mihajlović, Marko Čadež, Dragan Bjelogrlić, Anđelija Vlaisavljević, Miroljub Vučković i Lazar Simović.

(SEEcult.org)

Gran pri Naisa posthumno Đuzi Stojiljkoviću



Gran pri “Naisa” 50. Festivala glumačkih ostvarenja “Filmski susreti” u Nišu posthumno je dodeljen Vlastimiru Đuzi Stojiljkoviću za ulogu u filmu “Bez stepenika” Marka Novakovića.

Novaković je na svečanom zatvaranju jubilarnih “Filmskih susreta” na niškoj Tvrđavi, primajući nagradu dodeljenu Stojiljkoviću, istakao da se tim priznanjem slavi život tog velikog glumca, uz setno sećanje na njegove brojne pozorišne i filmske uloge. U filmu "Bez stepenika" igra penzionisanog profesora neuropsihijatrije, koji je oboleo od Alchajmera, a živi sa ćerkom, zetom i unukom...

Nagrada “Car Konstantin” za najbolju glavnu mušku ulogu dodeljena je Nikoli Rakočeviću za uloge u filmovima "Branio sam Mladu Bosnu" i "Nebo iznad nas", dok je nagradu “Carica Teodora" za najbolju glavnu žensku ulogu dobila Jovana Stojiljković za ulogu u filmu "Panama".



Za ulogu u “Panami” nagrađen je i Slaven Došlo, koji je dobio Povelju za izuzetnu mušku ulogu, dok je isto priznanje u konkurenciji glumica dobila Jelena Rakočević Cakić za ulogu u filmu “Otvoreni kavez”.

Nagrade za najbolje epizode dobili su veterani Marko Janketić i Renata Ulmanski, koja je 50. “Filmske susrete” i zatvorila.

Najboljim debitantom proglašen je Strahinja Blažić za ulogu u filmu “Bićemo prvaci sveta”, kojim su 50. “Filmski susreti” i počeli 22. avgusta, uz dodelu nagrade za životno delo “Pavle Vuisić” Jelisaveti Seki Sablić.

Povelje za najuspešnije strane glumce u srpskom filmu dobili su Leni Veselman (Otvoreni kavez) i Leon Lučev (Bićemo prvaci sveta).

Prvi put su nagrađena deca glumci: zahvalnice su dobili Nemanja Jeremić, Pavle Čemerikić i Isidora Janković, a specijalne nagrade za izuzetne glumačke kreacije Filip Šubarić za ulogu u “Enklavi” i Denis Murić za uloge u “Enklavi” i filmu “Ničije dete”.



Šubarića je, inače, publika proglasila najboljim glumcem 50. “Filmskih susreta”, a dobio je i nagradu publike šeste festivalske večeri, kada je prikazana “Enklava” o životu izolovanih srpskih zajednica na Kosovu.

Publika je za glumce večeri proglasila i Petra Strugara, Jovanu Stojiljković, Nikolu Rakočevića, Natašu Ninković i Denisa Murića.

Žiri 50. “Filmskih susreta” činili su glumci Vesna Čipčić (predsednica), Dragan Mićanović i Branislav Zeremski.

Žiri kritike FIPRESCI Srbija nagradio je za najbolju žensku ulogu Natašu Ninković za ulogu u filmu "Bez stepenika", a kao i stručni žiri, nagradu za najbolju mušku ulogu dodelio je mladom glumcu Nikolu Rakočeviću za uloge u filmovima "Branio sam Mladu Bosnu" i "Travelator".

Specijalna nagrada za najboljeg debitanta pripala je Denisu Muriću.

Gran pri “Naisa” podrazumeva novčani iznos od 250.000 dinara, nagrade "Car Konstantin" i "Carica Teodora" po 200.000 dinara, povelje za izuzetnu mušku i žensku ulogu po 150.000 dinara, a nagrada za najboljeg debitanta 100.000 dinara.

Na 50. “Filmskim susretima”, u organizaciji Niškog kulturnog centra, prikazano je 16 domaćih filmova, a jubilej je protekao i u znaku kasnog usvajanja finansijskog plana tog festivala, jedinog u regionu posvećenog glumcima.

(SEEcult.org)

Političko u filmu



Centar za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) predstavlja 3. septembra Međunarodni festival kratkog filma u Oberhauzenu programom “Političko u filmu” koji obuhvata radove iz Kine, Tajlanda, Vijetnama i Meksika, predstavljajući nove trendove razvoja koji prevazilaze dosadašnje razumevanje kinematografije tih zemalja.

Odabrani filmovi, prema navodima CZKD-a, predstavljaju novo shvatanje toga šta “političko” u filmu danas može značiti. Oni traže ljude, minorne događaje, stvari koje se previde, ostatke. Pokazuju dokle se lična i politička istorija prepliću.

Gost CZKD-a biće direktor Oberhauzena Lars Henrik Gas (Gass), koji je na čelu tog festivala od 1997. godine. Studirao književnost, pozorište i filozofiju na Fraje Univerzitetu u Berlinu, a disertaciju o Margarit Diras (Das ortlose Kino. Über Marguerite Duras. 1996-7) objavio je 2001. Bio je na čelu Evropskog instituta za dokumentarni film Mülheim/Ruhr i urednik serije “Tekstovi za dokumentarni film” i časopisa DOX Documentary Film Quarterly. Autor je mnogobronih članaka i eseja o filmu, fotografiji i kulturnoj politici, kao i predavanja o filmu i menadžmentu u kulturi. Takođe, ko-urednik je izdanja Provokation der Wirklichkeit. Das Oberhausener Manifest und die Folgen (2012) i autor Film und Kunst nach dem Kino (2012).

Posetioci CZKD-a imaće priliku da vide filmove “32+4” (Chan Hau Chun, Kina 2014), “Blue and Red” (Zhou Tao, Španija/Tajland 2014), “Tiempo Aire/Air Time” (Bruno Varela, Meksiko 2014), te “Sao hỏa nơi đáy giếng / Mars in the Well / Trương Minh Quý / Freddy Nadolny Poustochkine” (Vijetnam 2014).

Festival u Oberhauzenu deo je dinamičnog polja kratkog filma već više od 60 godina. Svake godine privuče ljude svih uzrasta iz raznih zemalja Evrope i sveta, prikazujući oko 500 filmova odabraih među oko 6.000 pristiglih.

Oberhauzen svake godine privuče oko 1.100 akreditovanih profesionalaca iz filmske industrije i umetnosti, čime postaje ne samo katalizator i mesto izlaganja savremenih tokova, forum za često vrele diskusije, mesto otkrivanja novih talenata i trendova, već i jedna od najvažnijih institucija kratkog filma u svetu, gde su svoje prve filmove pokazali reditelji i umetnici iz najšireg opsega: od Pipiloti Rist i Romana Polanskog do Kejt Šortland, od Džordža Lukasa do Mirande Džulaj, Eija - Lisa Ahtile, Kristijana Boltanskog…

Kratki film je primarno mesto inovacije u filmskoj umetnosti – eksperimentalno polje u kojem se budući kinematografski vokabular prvo kristalizuje. Današnji diverzitet formi, tema i pristupa širom sveta veći je nego ikada – video ili film, kratki film ili esej, instalacija, diplomski film ili umetnički video, animacija, dokumetarac, i svi hibridi koji slede.

Od osnivanja krajem 1950-ih, arhiv Oberhauzen festivala rastao je brzo, delimično i zahvaljujući saradnji sa zemljama Istočne Evrope.

Kolekcija dostiže više od 2.000 naslova, obuhvatajući više od 2.800 filmskih printova. Sa više od sto filmova samo iz bivše Jugoslavije, uz filmove iz zemalja širom sveta, od Egipta do Zambije, jedinstveni položaj i značaj te kolekcije kratkog filma je evidentan. Oberhauzen gostuje u Beogradu u okviru programa “CZKD bioskop” koji se realizuje u 2015. godini uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, a ima za cilj osvajanje prostora prikazivanja filma koji ne robuje imperativu samoodrživosti mašine kulturnih industrija, već evocira specifičnu tradiciju gledanja i proizvodnje filma koju su negovali kino klubovi i filmske škole i tom praksom uticali na celokupnu filmsku kulturu upravo odnosom poštovanja prema svim učesnicima i elementima filmskog procesa.

Urednica "CZKD bioskopa" Aleksandra Sekulić bila je, inace, 2014. godine članica žirija jubilarnog, 60. Oberhauzena na kojem je predstavljeno gotovo 450 filmova iz celog sveta, od kojih više od 130 u konkurenciji za nagrade.

Festival u Oberhauzenu je od samog početka prkosio zvaničnoj politici - prikazivanjem filmova Alena Renea, pozivanjem reditelja iz Istočne Nemačke (i svih drugih zemalja oba bloka) i prikazivanjem antiratnih filmova. Zbog toga je ostao bez državne podrške u sledećih par decenija, ali je postao i ostao ključno mesto artikulacije i afirmacije umetničke hrabrosti.

CZKD je 2014. prikazao i izbor filmova koje su krajem 50-ih i početkom 60-ih 20. veka producirali, režirali i snimili potpisnici Oberhauzen Manifesta, kojim je 1962. godine označen početak “Novog nemačkog filma”.

(SEEcult.org)

Filmski susreti bez podrške zbog nenamenske potrošnje



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije saopštilo je da nije sufinansiralo jubilarne, 50. Filmske susrete u Nišu, jer su sredstva odobrena za 2014. godinu nenamenski potrošena, ali nisu ni vraćena u državni budžet.

Čestitajući svim glumcima, autorima i ostalim nagrađenim učesnicima proteklih 50. Filmskih susreta, Ministarstvo je saopštilo da Niški kulturni centar (NKC) i Grad Niš nisu postupili po zakonskoj obavezi da u republički budžet vrate neutrošena i nenamenski potrošena sredstva za organizaciju prošlogodišnjeg festivala u iznosu od oko 3.000.000 dinara.

Konkursna komisija je odlučila da i ove godine podrži Filmske susrete (2,3 miliona dinara), s tim da Ministarstvo kulture, pre upućivanja novih sredstava, zatraži pravdanje sredstava iz prethodne godine, što je NKC-u, kako je saopšteno, više puta i naloženo, ali sredstva nisu vraćena.

Ministarstvo je stoga odlučilo da ne uplaćuje odobrena sredstva za ovu godinu “striktno poštujući zakon i rukovodeći se zaštitiom javnog interesa Republike Srbije u sferi kulture”, zbog čega, kako je navelo, odbacuje pokušaje predsednika Udruženja filmskih glumaca Srbije Vladana Živkovića i direktorke Filmskih susreta Bojane Simović da “zataškaju istinu, iznošenjem u javnost netačnih podataka”.

Prema navodima Ministarstva, 2014. godine je za 49. Filmske susrete dodeljeno 5.000.000 dinara, ali NKC, kao organizator, i Grad Niš, kao osnivač NKC-a, nisu u državni budžet vratili 3.011.908 dinara, od čega je 2.704.600 dinara nenamenski potrošeno, a 307.308 dinara uopšte nije utrošeno.

U izveštaju i finansijskoj dokumentaciji 49. Filmskih susreta, koje je NKC podneo Ministarstvu, utvrđeno je da je ostalo neutrošeno 307.308 dinara, kao i da je 3.000.000 dinara izdvojeno za “zakup filmova”, iako za to uopšte nisu bila potrebna finansijska sredstva, budući da se na Filmskim susretima prikazuju isključivo domaći filmovi i da Zakon o kinematografiji propisuje da producentske kuće imaju obavezu da festivalu ustupe filmove bez ikakve nadoknade.

Iako je Ugovorom o sufinansiranju definisano da se sve eventualne izmene i dopune obavljaju isključivo aneksom, NKC je, bez pisane saglasnosti Ministarstva, odlučio da izvrši prenamenu sredstava iz “zakup filmova” u “zakup opreme”.

Navodeći da je više puta upozoravalo NKC (27. februara, 23. marta, 21. maja i 8. jula) i Grad Niš (6. aprila i 21. maja) da moraju da vrate novac, Ministarstvo je saopštilo da je NKC priznao grešku u vezi sa nenamenskim trošenjem sredstava, tvrdeći da je do nje došlo “bez namere”, ali je u dva navrata obavestio Ministarstvo i da ne postoji način da sporni iznos vrati u budžet. Ujedno, Uprava za finansije, izvorne prihode lokalne samouprave i javne nabavke Grada Niša, u dopisu od 26. maja kratko je obavestila Ministarstvo da je zahtev za povraćaj neutrošenih sredstava prosleđen gradonačelniku i Upravi za kulturu Grada Niša.

Ministarstvo kulture i informisanja najavilo je da će ubuduće pooštriti primenu konkursnih kriterijuma i prioritetno insistirati na regulisanju svih prethodno neizmirenih obaveza podnosilaca projekata prema Ministarstvu i budžetu Srbije.

“Podržavajući nove ideje, kreativnost i proaktivan pristup filmskih poslenika, Ministarstvo kulture i informisanja će uvek biti partner na putu napretka domaće kinematografije, uz striktno poštovanje transparentnosti prilikom raspolaganja sredstvima iz republičkog budžeta”, navedeno je u saopštenju.

Organizatori Filmski susreta, festivala posvećenog glumačkim ostvarenjima u domaćem filmu, naveli su u promotivnom materijalu i biltenu da je Ministarstvo kulture ove godine "pomoglo" taj festival.

Jubilarni Filmski susreti obeleženi su, između ostalog, i kašnjenjem usvajanja finansijskog plana zbog neblagovremenog izbora članova festivalskog Saveta, ali to, kako je izjavila direktorka NKC-a, nije uticalo na pripremu jubilarnog izdanja tog festivala.

(SEEcult.org)

2. Pančevo Film Festival



Pančevo Film Festival (PAFF) predstavlja od 2. do 6. septembra raznovrstan program dokumentarnih, igranih, eksperimentalnih filmova i filmskih eseja kratkog, srednjeg i dugog metra, a počinje nagrađivanim dansko-srpskim filmom “Flotel Europa” Vladimira Tomića o izbegličkom životu na istoimenom brodu u Kopenhagenu.

Zasnovan na ličnom iskustvu autora, “Flotel Europa” je film-esej u produkciji i montaži Srđana Keče, takođe uspešnog mladog filmskog autora, a premijerno je prikazan na Berlinalu i dobio nagrade za najbolji dokumentarni film na festivali Crossing Europe u Lincu, Beldocs u Beogradu, kao i na nedavnom Dokufestu u Prizrenu, u selekciji filmova sa Balkana.

Pokrenut 2014. godine, PAFF će u drugom izdanju prikazati filmove raspoređene u šest programskih celina, od kojih su dve takmičarske (Svetionici, Rani radovi), a četiri revijalne (Svetla budućnost, Pafforama, Ponoćna jeza, Amplituda). Uz raznovrstan prateći program (koncerti, tribine, predavanja, radionice, izložbe), cilj PAFF-a je promocija nezavisne autorske kinematografije, kao i filmova visokobudžetne produkcije koji neguju originalan i kinematografski uzbudljiv pristup narativu, formi, strukturi i estetici.



Takmičarska selekcija “Svetionici” obuhvata devet dugometražnih i srednjemetražnih filmova, koje karakterišu radikalni autorski rukopis i izraz, a među gostima su najavljeni reditelji Marko Grba Singh (film “Abdul & Hamza”), Anna Sofie Hartmann (danski film “Limbo”) i Matjaž Ivanišin (slovenački film “Karpoputnik”).

Nagradu “Svetionik” dodeliće međunarodni žiri koji čine filmski reditelj i vizuelni umetnik Slobodan Šijan, scenaristkinja i selektorka Filmskog festivala Kustendorf Dunja Kusturica, britanski filmski kritičar Nil Jang (Neil Young) i glavni selektor Filmskog festivala u Lokarnu Mark Peranson, urednik časopisa “Cinema Scope” (Kanada).

Takmičarski program “Rani radovi” nudi 19 kratkih igranih, dokumentarnih, esej, eksperimentalnih i hibrid filmova iz celog sveta, a nagradu “Dimnjak” za najbolji kratki film dodeliće žiri koji čini 16 srednjoškolaca pod mentorstvom reditelja Ivana Ikića.

Žiri će dodeliti i nagrade za najbolju režiju, scenario, montažu, fotografiju, mušku i žensku ulogu.

Gosti selekcije biće: Daphné Hérétakis (Grčka), Dušan Kasalica (Crna Gora), Ivan Salatić (Crna Gora), Vladimir Tagić (Srbija), Dane Komljen (Srbija), James Lattimer (Velika Britanija), Jure Pavlović (Hrvatska), Omar El Zohairy (Egipat), Jelena Gavrilović (Srbija), Igor Bezinović (Hrvatska), i Steffen Goldkamp (Nemačka).



Revijalni filmski program “Pafforama” rezervisan je za filmska ostvarenja koja se obraćaju najširoj publici. Izbor filmova pružiće uvid u presek festivalskih i autorskih hitova iz ove i prethodne sezone, a gosti PAFF-a biće članovi ekipe filma “Panama” Pavla Vučkovića kojim će PAFF biti zatvoren.

Selekcija “Svetla budućnost” predstavlja retrospektivu kratkih filmova mladog autora koji još nije snimio prvi dugometražni film, a ove godine je to Dane Komljen iz Banjaluke, koji će biti među gostima PAFF-a. Komljen je završio filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kao i master studije na Le Fresnoy školi savremenih umetnosti u Francuskoj, a njegovi kratki filmovi su prikazani na više od 90 međunarodnih festivala. Nagrađivani su u Kanu, Roterdamu, Sarajevu…

Nova filmska selekcija “Ponoćna jeza” nudi pet dugometražnih horor filmova koji će imati ponoćne projekcije, a odabrao ih je britanski filmski reditelj Džulijan Ričards (Julian Richards), koji će takođe biti gost PAFF-a. Ričards je dvostruki dobitnik nagrade Zlatni Melijes za najbolji evropski film fantastike, a posetioci PAFF-a će, uz četiri novija ostvarenja horor žanra, videti i njegov “The Last Horror Movie” iz 2003. godine.

Program “Amplitude” ove godine stavlja u fokus Filmski festival u Oberhauzenu, jedan od najstarijih i najvažnijih festivala u svetu posvećenih isključivo kratkoj formi, koji će prethodno biti predstavljen i u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) u Novom Sadu.



Oberhauzen će predstaviti direktor tog festivala Lars Henrik Gass, uz izbor kratkih ostvarenja u selekciji Aleksandre Sekulić, urednice filmskog programa CZKD-a, koja će moderirati i razgovor sa njim.

Gost PAFF-a biće i austrijski direktor fotografije Kristijan Berger, nominovan za Oskara za film “Bela traka” (2010) Mihaela Hanakea. Berger će 5. septembra održati besplatan masterklas za sve zainteresovane na temu “Svetlost i profesionalna rasveta - protiv tehnološke diktature”. Dan ranije, u dvorani Apolo biće prikazan Bergerov dugometražni film “Etnička idila”, sniman u periodu 1995-98. u posleratnoj Hrvatskoj, koji govori o nežnosti i mržnji, velikim očekivanjima i još većim razočaranjima ljudi koji žive život u večitom konfliktu između kontradiktornih emocija, urušenih ideala i novih nadanja. Nakon projekcije planiran je i razgovor sa autorom.

U okviru posebnih festivalskih programa, gost PAFF-a biće američki strip autor Pat Morijariti, koji će prisustvovati svetskoj premijeri filma “Bezango, WA” o nezavisnoj strip sceni severozapadne američke obale, a njegove radove publika će moći da pogleda na izložbi u foajeu KC Pančeva.

Morijariti je jedan od aktera filma “Bezango, WA” koji prikazuje umetnički rad i istoriju, muke i evoluciju strip crtača severozapadne američke obale.



Poznat kako po stripovima, tako i po ilustracijama, plakatima, flajerima i omotima albuma, koje je kreirao za brojne bendove i izvođače, Morijariti je započeo karijeru na pank sceni u Mineapolisu sredinom 80-ih, gde je sarađivao sa izdavačkom kućom Twin/Tone Records radeći na vizuelnom materijalu za bendove kao što su The Replacements, Mekons, Magnolias, Soul Asylum. Stripom se bavi od 1987. godine, kada su Fantagraphics Books u jednoj antologiji objavili njegovu storiju o tome kako je bio žrtva pljačke, nastalu prema istinitom događaju.

PAFF nudi i nekoliko radionica, koje će održati Vladimir Milivojević Boogie, kolektiv Belgrade Raw i Filmkultura, a najavljen je i muzički program (Ti, DJ Marko Abramović, Gramophonedize - live, Repetitor, DJ Miss Millie i karaoke žurka).

Festival organizuju mladi filmski radnici i umetnici okupljeni oko udruženja Pančevački filmski festival, u saradnji sa Kulturnim centrom Pančeva i Domom omladine Pančevo, a uz podršku Grada Pančeva, Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Austrijskog kulturnog foruma.

PAFF je već prvim izdanjem 2014. godine ponudio intenzivan program sastavljen od dve takmičarske selekcije i revijalnih filmova koje su odabrali mladi reditelji Stefan Ivančić i Ognjen Glavonić. Najboljim dugometražnim filmom prvog PAFF-a proglašen je filipinski “Norte, kraj istorije” Lava Dijaza, a posebno priznanje dodeljeno je Damiru Čučiću i Mišelu Škoriću iz Hrvatske za film “Mič – dnevnik jednog šizofreničara”.

Festivalski sajt je pancevofilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Novi izbor direktora Jugoslovenske kinoteke



Jugoslovenska kinoteka raspisala je novi konkurs za izbor direktora, nakon što prethodni nije uspeo zbog toga što nijedan od kandidata nije zadovoljio predviđene uslove.

Novi konkurs raspisan je na osnovu izmenjenog Statuta Jugoslovenske kinoteke, koji je ranije onemogućavao da za direktora bude izabrana osoba koja je završila neki od fakulteta Univerziteta umetnosti, što je bilo u suprotnosti sa osnovnom delatnošću Kinoteke, kako je tada saopštio Upravni odbor te ustanove.

Prema uslovima konkursa, kandidat za direktora treba da ima visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine.

Budući direktor Jugoslovenske kinoteke mora da ima i najmanje osam godina radnog iskustva u oblasti kulture, a UO će prilikom izbora posebno ceniti i to da li kandidat poznaje delatnost, odnosno poslovanje arhiva i kinoteka, te da li poseduje organizatorske sposobnosti.

Prethodni konkurs Jugoslovenske kinoteke za izbor direktora proglašen je neuspešnim nakon što su tri prijave odbačene zato što kandidati nisu završili neki od fakulteta društveno-humanističkih nauka, odnosno završili a jedna zato što je podneta nepotpuna dokumentacija.

Na konkurs su se prijavili bili Boban Jevtić, Srđan Knežević i Nebojša Bradić, koji su završili Fakultet dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.

Boban Jevtić, urednik filmskog programa Doma omladine Beograda, ovih je dana predložen za direktora Filmskog centra Srbije, na osnovu odluke Upravnog odbora te ustanove. Na konkurs FCS-a bio se prijavio još samo Srđan Knežević.

Na čelu Jugoslovenske kinoteke već više od dve decenije je Radoslav Zelenović, koji je proteklih nekoliko godina u statusu v.d. direktora.

Novi konkurs za izbor direktora Kinoteke objavljen je 1. septembra na njenom sajtu i u "Politici", a detalji se nalaze i u rubrici Konkursi portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

 9. Animanima



Međunarodni festival animiranog filma Animanima biće održan deveti put od 10. do 13. septembra u Domu kulture u Čačku, a predstaviće u takmičarskom programu 40 filmova iz 20 zemalja.

Među autorima filmova u konkurenciji za nagrade su i poznata imena globalne animacijske scene, kao što su Konstantin Bronzit, Mihaela Pavlatova, Adam Eliot, Andreas Hikade, Pjotr Dumala… Deveti festival Animanima predstaviće i niz autora mlađe generacije čiji talenat, kako su istakli organizatori, uveliko blista i dokazuje se na festivalim širom sveta.

Među njima je i Kineskinja Jukai Du, čijim će filmom “Put napolje” biti otvoreno deveto izdanje Animanime.

Filmovi u konkurenciji stigli su iz Australije, Belgije, Češke, Estonije, Grčke, Francuske, Holandije, Hrvatske, Irana, Nemačke, Novog Zelanda, Poljske, Portugala, Rusije, SAD, Srbije, Španije, Švajcarske i Velike Britanije…

Kome će pripasti Velika nagrada “Zlatni štift” i ostale festivalske nagrade i priznanja odlučiće žiri koji čine kineska autorka Hefang Vei, koja već duže vreme živi u Francuskoj i radi u čuvenom studiju animacije Folimaž u Valensu, austrijski reditelj Tomas Renoldner, rukovodilac studija za animaciju na Akademiji lepih umetnosti u Beču, te italijanski dizajner zvuka Stefano Saso, predavač na katedri za nove medije na Akademiji lepih umetnosti u Maćeratiju.



Posebni festivalski programi okrenuti su ove godine istraživanjima dometa autora iz zemalja Centralne Evrope, bilo da se radi o nezavisnoj sceni, školama ili specijalizovanim platformama za razvoj i unapređenje animacije

Publici Animanime predstaviće ih Tomas Renoldner iz Austrije, Aleksandra Hrapovicka iz Poljske i Maroš Brojo iz Slovačke.

Gledaoci koji po navici očekuju i zanimljiv dugometražni film na Animanimi ne bi trebalo da propuste srpsku premijeru filma “Dečak i svet”, ostvarenje nesvakidašnje vizuelne lepote, remek-delo iza koga stoji Brazilac Ale Abreu.



U okviru programa "Svetska panorama", najavljene su uzbudljive drame, otkačene komedije, živopisne priče o onom što život jeste, novi autorski glasovi... Tri projekcije tog programa nude filmove iz Belgije, Finske, Francuske, Hrvatske, Irana, Italije, Japana, Koreje, Nemačke, Poljske, Rusije, SAD, Srbije, Španije i Velike Britanije.

Najmlađa publika će sa roditeljima moći da se zabavi uz večno mladog “Profesora Baltazara” animatora Zlatka Grgića (1931-1988.



Festivalsku radionicu ove godine vodi animator, majstor stop-trik animacije i vizuelni umetnik Miloš Tomić iz Beograda.

Studenti animacije će imati priliku da se upoznaju sa gostima Animanime i čuju na predavanjima i prezentacijama detalje iz njihove profesionalne prakse.

Specijalni program, naslovljen “Do kraja sveta i natrag”, retrospektiva je radova beogradskog animatora Igora Ćorića.

Posebna gošća festivala Animanima biće i Žoana Markade, koja će otvoriti izložbu radova umetničke mreže Fijuk iz Beograda.

Organizatori Animanime pozivaju posetioce da na otvaranje ponesu bele majice na kojima će Žoana Markade u tehnici sito-štampe otiskivati ilustracije Fijukovih autora.

Festival će, tradicionalno, biti održan pod pokroviteljstvom Grada Čačka i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Festivalski sajt je animanima.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/135711085

Nova sezona Jugoslovenske kinoteke, čeka se novi direktor



Jugoslovenska kinoteka započela je novu sezonu u očekivanju novog direktora kome dugogodišnji prvi čovek Kinoteke Radoslav Zelenović, uz brigu o filmskom blagu, ostavlja u amanet i razrađen program, razvijenu međunarodnu saradnju i rešen problem nove zgrade u Uzun Mirkovoj, izborene posle višegodišnjih peripetija.

Rezultati novog konkursa za izbor direktora Jugoslovenske kinoteke trebalo bi da budu poznati 25. septembra, čime će se, kako je rekao Zelenović 9. septembra na konferenciji za novinare, završiti “ne baš lagodno v.d. stanje” koje je podrazumevalo niz ograničenja pre svega u vezi sa dugoročnijim planiranjem.

Uprkos tome, Jugoslovenska kinoteka je uspela da završi i preseljenje svoje Biblioteke u novu zgradu, koja bi trebalo da bude svečano otvorena za korisnike do kraja septembra, kao i prodavnica filmskih suvenira, rekao je Zelenović, koji je na čelu Jugoslovenske kinoteke već više od 20 godina, a nije učestvovao na aktuelnom, kao ni na prethodnom, neuspelom konkursu za direktora.

Prošlogodišnje preseljenje u novu zgradu u Uzun Mirkovoj omogućilo je da Kinoteka radi i tokom proteklog leta, istakao je Zelenović.

Iako je mislio da će to “osvajanje novog prostora ići brže”, Zelenović je rekao i da stvari u oblasti filma ipak ne mogu preko noći da se završe, jer se radi o neobnovljivim resursima i kulturnom dobru koje ne sme na bilo koji način biti ugroženo.



Zelenović je skrenuo pažnju i na značajne aktivnosti Kinoteke u pogledu digitalne restauracije filmova, po kojoj, kako je dodao upravnik Arhiva Aleksandar Saša Erdeljanović, postaje više brend. Jedina u ovom delu Evrope koja, pored austrijske ima digitalni sekner, a uskoro će dobiti još jedan, Jugoslovenska kinoteka trenutno radi tri makedonska igrana filma za Makedonsku kinoteku i dva iz serijala o Kekecu za Slovenačku.

Kinoteka već šest-sedam godina, u saradnji sa laboratorijom u Mađarskoj, radi i na kopiranju srpskih i jugoslovenskih dugometražnih filmova sa originalnih negativa na klasičnu 35-milimetarsku filmsku traku, jer je to, uprkos tehnološkom razvoju, i dalje najpouzdaniji način čuvanja filma u izvornom obliku. Do sada ih je završeno već oko 150, od kojih je samo ove godine urađeno 13, a među njima su i “Ritam zločina”, “Idemo dalje”, “O pokojniku sve najlepše”, “Una”…



I ostale planirane aktivnosti realizuju se prema planu, uključujući nabavku softvera za početak rada prodavnice i elektronsku prodaju ulaznica, te skeniranje i digitalizacija materijala Biblioteke i fototeke, rekla je pomoćnica direktora za finansije Ljubinka Terzić, izrazivši zadovoljstvo dinamikom uplate sredstava Ministarstva kulture i informisanja Srbije (ukupno ove godine 143,1 milion dinara), ali i ostvarenim sopstvenim sredstvima koja su planirana u iznosu između 150.000 i 200.000 evra. Samo od saradnje s Makedonskom i Slovenačkom kinotekom, kao i od iznajmljivanja filmskih inserata, Jugoslovenska kinoteka je ove godine ostvarila prihod od oko četiri miliona dinara, rekla je Ljubinka Terzić, dodajući da je čist prihod bioskopskih dvorana oko 800.000 dinara.



U dve sale u novoj zgradi i dve u Muzeju u Kosovskoj posetioci u septembru imaju priliku da pogledaju cikluse češkog i švedskog filma, odabrane filmove Dušana Makavejeva, Džona Milijusa i Terensa Malika, podsete se Frenka Sinatre kao jednog od velikana svetskog filma, te Džejmsa Dina, povodom 60-godišnjice njegove smrti. Tradicionalno, u Muzeju Kinoteke biće održan i program “Bitef na filmu”, u okviru 49. BITEF-a, a celokupna ponuda nalazi se u štampanom programu koji je, kako je primetio Zelenović, jedino filmsko izdanje u Srbiji koje izlazi mesečnim ritmom, predstavljajući dragocen doprinos Kinoteke inače tankom domaćem filmskom izdavaštvu.



Prema rečima upravnika Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marjana Vujovića, program je gotovo u potpunosti isplaniran već do kraja zvanične sezone, odnosno do juna 2016.

Velikim delom ostvaren je i zahvaljujući nastavku saradnje sa ambasadama i stranim kulturnim centrima, koja godišnje obezbeđuje više od sto premijernih naslova koje publika inače ne bi imala priliku da vidi u bioskopima.

Vujović je za oktobar najavio ciklus filmova koji su osvojili špansku nagradu Goja, zatim saradnju sa festivalom Paralel, festivale turskoj i italijanskog filma, fokus na Pazolinija, povodom 40-godišnjice smrti tog autora… U novembru će, u saradnji sa Gete institutom, biti prikazan ciklus posvećen Fasbinderu, a do kraja godine biće nastavljena i saradnja sa Slobodnom zonom, te festivalima autorskog i podvodnog filma.

Sajt Kinoteke je kinoteka,org.rs, a celokupan program nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Nepostojeći filmovi



Izložba plakata nepostojećih domaćih filmova, koji postoje samo u mašti svojih autora, biće otvorena 14. septembra u Parobrodu, koji time otvara i svoj kino klub.

Izložba “Vidimo se na posteru”, posvećena filmovima koji su samo na plakatima i doživeli realizaciju, ima za cilj da pokaže kakve su te ideje i kakav bi srpski film mogao da bude kada bi raspolagao većim i boljim sredstvima. Ona ukazuje na mogućnosti koje će jednog dana možda biti stvarnost. Pored toga, osvrće se i na ono što su domaći filmovi bili u prošlosti praveći im duhovite posvete, naveo je Parobrod.

U “glavnim ulogama” su reditelji Stevan Aleksić, Lazar Bodroža, Milica Mrvić, Ivan Velisavljević i Siniša Dugonjić, Raško Milatović i Bojana Radenović, Đorđe Peševski, Nenad Dickov, Romana Caran i Irena Gajić, a reditelj izložbe je Kosta Peševski.

Otvaranje izložbe ujedno će biti i otvaranje kino kluba “Parobrod” koji tim projektom zvanično započinje svoj rad.

Prema navodima Parobroda, tamo gde postoje galerija i bioskop namenjen novom domaćem filmu, logično je da postoji i kino klub. Za sada je najavljen blok projekcija domaćih filmova „Pored mene“ i „Panama“ kao i nastavak saradnje sa redakcijom za istoriografiju RTS „Trezor“ kroz omaže glumcima bolje televizijske prošlosti.

Ustanova kulture Parobrod, inače, završava 13. septembra svoju najznačajniju programsku partnersku participaciju - letnji festival uličnog bioskopa Filmstreet. U završnici će biti prikazan film “Sedam veličanstvenih” ispred Parobroda - na ćošku Jevremove i Kapetan Mišine.

(SEEcult.org)

Pobednici 9. Animanime



Velika nagrada Zlatni štift devetog međunarodnog festivala animiranog filma Animanima u Čačku dodeljena je filmu “Moje drago telo” francuskog reditelja Kalvina Antoana Blandena o detetu koje, posle tragičnog događaja, nalazi utočište u alternativnoj stvarnosti.

Pobednički film devete Animanime, koja je završena 13. septembra, animirani je rad u 3D tehnici koji, kako je naveo žiri, na vrlo sugestivan način govori o drami deteta koje posle jednog tragičnog događaja nalazi utočište u alternativnoj stvarnosti, u kojoj je njegova majka i dalje prisutna.

Specijalnu nagradu žirija dobila je Aliks Dankan sa Novog Zelanda za film “Čuvar plime”.

Žiri je dodelio i tri posebna priznanja - Petri Zlonogi iz Hrvatske za film “Glad”, Frederiku Bonpapi iz Velike Britanije za “Lajt motiv” i Polu Kabonu iz Francuske za film “Oluja pogađa jaknu”.



Nagradu publike, na osnovu glasova posetilaca, dobio je francuski autorski tandem Nikolas Pavlovski i Vinšlus Vensan Parono za tragikomičnu skasku rađenu u crno-beloj tehnici “Pametni majmun”.

Na devetoj Animanimi u Domu kulture u Čačku prikazano je od 10. septembra više od 140 filmova u osam programskih celina, a u takmičarskom programu bilo ih je 40 filmova iz 20 država.



O nagradama i priznanjima odlučivao je međunarodni žiri koji su činili kineska autorka Hefang Vei, koja već duže vreme živi u Francuskoj i radi u čuvenom studiju animacije Folimaž u Valensu, italijanski dizajner zvuka Stefano Saso, predavač na katedri za nove medije na Akademiji lepih umetnosti u Maćeratiju, te austrijski reditelj Tomas Renoldner, koji vodi studio za animaciju na Akademiji lepih umetnosti u Beču.

Među autorima filmova u konkurenciji za nagrade bila su i poznata imena globalne animacijske scene, kao što su Konstantin Bronzit, Mihaela Pavlatova, Adam Eliot, Andreas Hikade, Pjotr Dumala… Deveti festival Animanima predstavio je i niz autora mlađe generacije, među kojima je i Kineskinja Jukai Du, čijim je filmom “Put napolje” Animanima i otvorena.

Posebni festivalski programi bili su okrenuti ove godine istraživanjima dometa autora iz zemalja Centralne Evrope, bilo da se radi o nezavisnoj sceni, školama ili specijalizovanim platformama za razvoj i unapređenje animacije.

(SEEcult.org)

Regionalna saradnja festivala fantastike i horora



Filmski festivali fantastike i horora u regionu dogovorili su se da intenziviraju saradnju na osnovu zajedničke strategije koju su utvrdili na prvom Dead Lake Horror & Wine Festivalu, održanom od 9. do 12. septembra na Paliću.

Sastanku su prisustvovali predstavnici najvećih regionalnih festivala fantastike: direktor Grossmann festivala fantastičnog filma i vina Tomaž Horvat (Slovenija) i ko-direktorka Fantastic Zagreb Film Festivala Mia Pećina (Hrvatska), kao i direktor i programski direktor Dead Lake Horror & Wine Festivala Miroslav Mogorović i Milan Todorović.

Dogovorena je zajednička strategija i koordinirano delovanje svih regionalnih festivala tog tipa, a postoji i ideja da se formira Unija regionalnih festivala horora i fantastike, saopšteno je posle sastanka.

Pisanu podršku toj inicijativi poslali su i Dracula Film Festival (Rumunija), Trash Film Festival (Hrvatska), Festival srpskog filma fantastike (Beograd), Hrizantema: Horror & Fantasy Film Festival (Subotica), kao i novoosnovani Montenegro International Fantastic Film Festival (Tivat).

Prvi Dead Lake Horror & Wine Festival predstavio je relevantan presek dugometražnih ostvarenja horor žanra iz celog sveta. Prikazano je devet ostvarenja, uključujući svetsku premijeru filma “Drugo carstvo noći” (2nd Reign of Night) Antonija Soléa, te projekcije američkih filmova “Night of the Living Deb” i “June", koje su na Dead Lake festivalu održane pre svetske distribucije.

Festivalska nagrada Haron dodeljena je cenjenom velškom reditelju, scenaristi i producentu Džulijanu Ričardsu (Julian Richards) za izuzetan doprinos i promociju horor umetnosti.

Ričards je bio specijalni gost Dead Lake Hororr & Wine Festivala, čiji je organizator producentska kuća Art & Popcorn iz Beograda, koja je izrazila zadovoljstvo odzivom publike koja je iz noći u noć punila bioskop Abaziju kraj jezera Palić uživajući u horor filmovima i vinima.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/136129612

3. Animator fest



Festival animiranog filma dece i mladih Srbije, Animator fest, održava se treći put u Jagodini od 17. do 20. septebra, a otvoren je izložbom “Ilustrovani plakat” sa radovima studenata Fakulteta primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu.

Na treći Animator prispelo je 35 filmova dece i mladih iz Beograda, Sremskih Karlovaca, Novog Sada, Niša, Valjeva, Smederevske Palanke, Vranja, Jagodine...

Žiri čine animatori Steva Živkov i Vera Vlajić iz Beograda i umetnički direktor međunarodnog festivala animacije Animanima u Čačku Milen Alempijević.

Prateći program, osim izložbe studenata profesora Rastka Ćirića, obuhvata i projekcije nagrađenih filmova sa međunarodnih festivala animacije Animanima u Čačku i Konstantinov zlatnik u Nišu.

Za završnicu, 20. septembar, najavljena je radionica “Kako nastaje animirani film” Mine Cvetinović, docenta na Fakultetu umetnosti u Novom Sadu, na odseku Animacija i vizuelni efekti.

Festival organizuje Kulturni centar Jagodina, pod pokroviteljstvom grada Jagodine, Ministarstva kulture i informisanja Srbije i uz finasijsku pomoć Vivo šoping parka.

Program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Dolazimo kao prijatelji



Simultanim projekcijama dokumentarnog filma “Dolazimo kao prijatelji” Huberta Saupera, koji daje novi pogled na savremeni (Južni) Sudan, efekte neokolonizacije i njene pošasti, 23. septembra u Beogradu, Zagrebu, Ljubljani, Podgorici, Prizrenu i Skoplju, biće nastavljen regionalni projekat “Dokuvizija”, a publika će u svim gradovima imati priliku i da razgovara sa autorom tog filma.

Grad domaćin ovoga puta je Skoplje, koje će ugostiti Saupera, jednog od najznačajnijih savremenih dokumentarista. Diskusija o neokolonijalizmu biće direjtnim strimingom prenošena u svim gradovima koji učestvuju u projektu “Dokuvizija”, a publika će imati priliku da učestvuje u razgovoru i postavlja pitanja.

“Dolazimo kao prijatelji” moderna je odiseja, vrtoglavo, gotovo naučno-fantastično putovanje u srce Afrike. U trenutku kad se Sudan, najveća država na kontinentu, deli na dve nacije, ponovno se javlja stara patologija “civilizovanja” – patologija kolonijalizma, sukoba carstava i stalno novih epizoda krvavih (i svetih) ratova za zemlju i resurse.

Prema sinopsisu, dok ratom rastrzan Južni Sudan traži priznanje nezavisnosti od svog severnog suseda i njihovog brutalnog predsednika Omara al-Bašira, mali avion kućne radinosti sleće iz Francuske. Pilot je oštrooki dokumentarista, Hubert Sauper. Kao leteća mašina, Sauper intuitivno zumira, tražeći krupne planove i udaljava se tražeći objektivnu perspektivu, kormilareći šokantim i dubokoumnim uvidom u konture savremenog kolonijalizma. Kineska kompanija izvlači 300.000 barela nafte dnevno dok lokalno stanovništvo umire od trovanja vode izazvanog rafinerijom…



Teksaški misionari su otvorili prodavnicu, podižući žičane ograde, prodajući električne bibilije na solarni pogon i insistirajući na oblačenju razgolićenih seljana.

Film prikazuje Sudance različitih stavova i mišljenja, radnike UN, starešinu koji je protiv svoje volje prepisao 600.000 hektara komunalnog zemljišta, kao i finansijere Sudanskog investicionog samita koji stavlja u fokus fantazije stranaca – otvoreno podmukao plan u cilju posedovanja Afrike, milom ili silom.

Kritika je ocenila Sauperov film kao “nestvaran, dirljiv, uznemiravajući i ubedljiv argument da u Južnom Sudanu nema ničeg ‘post’ vezanog za kolonijalizam” (Njujork tajms).

Hubert Sauper je najpoznatiji po političkim dokumentarcima u cinema verite stilu. Stekao je priznanje širom sveta za jedinstven izraz, sadržaj i estetiku. Njegovi filmovi uglavnom pokreću kontroverzne teme zbog eksplicitnih političkih pozicija. Njegov dokumentarac “Darvinov košmar” stekao je međunarodni uspeh i plasirao se za Oskara za najbolji dokumentarni film 2006. godine.

U okviru projekta “Dokuvizija”, film “Dolazimo kao prijatelji” biće prikazan istovremeno u bioskopu Milenium u Skoplju, u Kino dvoru u Ljubljani, Dokukinu u Zagrebu, Kulturnom centru Rex u Beogradu, Dokukinu u Prizrenu i u Soul II Soul u Podgorici.

Projekat “Dokuvizija” ima nameru da kroz organizaciju istovremenih projekcija u gradovima u regionu predstavi najnoviju produkciju dokumentarnih filmova koji obrađuju najaktuelnije probleme savremenog društva u svetu i u regionu.

“Dokuvizija” je započeta u aprilu filmom “Veb džanki”, a u projektu učestvuju članovi Balkanske dokumentarne distribucione mreže (BDDN) – MakeDox, Dokufest, Underhill Fest, Restart, Slobodna zona, Petra Pan Film Production i Demiurg Distribucija.

Projekat je podržan od Balkanskog fonda za kulturu i umetnost (BAC).

(SEEcult.org)

39. BITEF na filmu



Jugoslovenska kinoteka i Bitef posvetili su i tradicionalni filmski program suosnivaču tog festivala Jovanu Ćirilovu, ukazujući izborom filmova, koje publika može da vidi od 22. do 24. septembra, koliko je bilo sluha za novo i nepoznato, uprkos početnim burnim reakcijama i publike, i establišmenta.

Urednica Bitefa na filmu Vera Konjović odabrala je za 39. izdanje tog programa snimke legendarnih predstava Roberta Vilsona (Wilson) i pokojne Pine Bauš (Bausch), a iz regiona – dokumentarni film “Potrošeni” Boruta Šeparovića i Montažstroja.

Koliko je bilo sluha za novo i nepoznato na BITEF-u, kako je navela Vera Konjović, upravo se i vidi po selekcijama Vilsonovog “Pisma za kralјicu Viktoriju” i uskoro zatim “Ajnštajna na plaži”, opere koja je tog autora lansirala među zvezde 20. veka. I Pina Bauš pozvana je na BITEF kada je tek bila zvezda koja se rađa (Plavobradi i On je uzeo za ruku i odveo u zamak a drugi su ih sledili), a zajedno sa Šeparovićem, kao predstavnikom regiona, njihova dela uveličaće festival koji su osnovali, vodili i voleli Mira Trailović i Jovan Ćirilov.

Publika Bitefa na filmu videće u Muzeju Jugoslovenske kinoteke najpre snimak opere “Ajnštajn na plaži” Boba Vilsona i Filipa Grasa (Philip Glass), u koreografiji Lusinde Čajlds (Lucinda Childs), koja je u prvobitnoj postavi bila i glavni izvođač. Snimak je nastao prilikom izvođenja u Parizu 2012. godine.

“Ajnštajn na plaži” izveden je na 10. Bitefu, a reakcije premijerne publike bile su različite – kompozitor Vojislav Kostić rekao je: “Ko voli, odlično”, pisac Dušan Kovačević: “Sve je relativno”, slikar Dragoš Kalajić: “Volim mazohizam, ali u manjoj meri”, pisac Aleksandar Popović: “Nisu to priče: On je pravi pozorišni genije! Ko je danas bolјi od njega? Za krađu se ‘ubio’. Narednih 50 godina imamo odakle da krademo”. Novinar Pavle Lukač tada je konstatovao da je taj “izvanredno izvedeni ‘perpetuum mobile’ podelio verne posetioce bifea u dve vremenske kategorije. Moj sin i drugi iz XXI veka ostali su zaneseni do poslednjeg plјeska, a mi smo se tiho povukli u XIX stoleće”.

“Ajnštajn na plaži” zasnovan je na tri glavne vizuelne teme: voz, sudnica i svemirska letelica nad polјem. Za Vilsona i Glasa bio je bitan novatorski prilaz umetnosti, spoj izuzetno precizne slike s muzikom i lјudskim glasom, te pažlјivo obrađivanje zvučnih i vizuelnih efekata.

Vilson i Glas započeli su rad na operi “Ajnštajn na plaži” 1970. godine, a ta produkcija proslavila je i jednog, i drugog.

Bob Vilson (1941) studirao je poslovnu administraciju, arhitekturu, pohađao je časove slikanja, predavanja udovice Lasla Moholјa-Nađa (László Moholy -Nagy), dizajnera, filmadžije, fotografa i vajara, a 1960. osnovao je eksperimentalnu produkciju. Od Vilsonovih radova na Bitefu na filmu prikazani su do sada i “Pogled gluvog”, “Građanski ratovi” i “Smrt Molijera”. Filip Glas (1937) je već u šestoj godini svirao violinu, flautu, a zatim klavir. Studirao je matematiku, filozofiju i muziku, a 1968. osnovao je Filip Glas Ansambl. Komponuje opersku, baletsku, filmsku, teatarsku, kamernu muziku i simfonije. Lusinda Čajlds je najznačajniji američki koreograf postmoderne, a 1973. osnovala je kompaniju i počela da sarađuje s Vilsonom i Glasom. Poznata je po minimalističkom pokretu koji ume da pretoči u složene oblike.

Bitef na filmu predstavlja 23. septembra dva rada slavne Pine Bauš (1940-2009) – “Posvećenje proleća” iz 1975. godine i “Kafe Miler” (1985).

“Posvećenje proleća” na muziku Igora Stravinskog (1882-1971) serija je epizoda o divlјem paganskom ritualu. Balet ima dva dela: Kult zemlјe i Žrtva. U prvom se slavi dolazak proleća, a u drugom se devojka odabrana da bude žrtva iscrplјuje u plesu do smrti.

Stravinski je “Posvećenje proleća” napisao za Ballets Russes Sergeja Djagilјeva i za koreografa Vaslava Nižinskog. Premijera tog dela u Parizu 1913. godine izazvala je senzaciju, ali je prerasla i u najpoznatije nerede u istoriji klasične muzike XX veka.

Među najpoznatija dela Pine Bauš spada i melanholični “Kafe Miler”. U napušteni kafe protagonisti - ličnosti koje kao da su zaboravlјene posle nekog događaja, ulaze i izlaze, potiču se o stolove i stolice i najčešće plešu zatvorenih očiju. Budući da su roditelјi Pine Bauš imali restoran, pretpostavlјa se da su neke od scena mogle biti njena maglovita sećanja iz detinjstva.

Baušova je koristila muziku Henrija Persela (Henry Purcell, 1659-1695) Vilinsku kralјicu i Didonu i Eneja.

Pina Bauš (1940-2009), plesačica, koreograf, učitelјica modernog plesa, režirala je i filmove, ali i glumila u njima (Felinijev I brod plovi, Vendersova Pina i dr.). Sa Plesnim teatrom Vupertal (Tanztheater Wuppertal) putovala je po celom svetu, a na Bitefu na filmu je do sada najzastuplјeniji autor - uz “Posvećenje proleća” i “Kafe Miler”, prikazane su i njene snimlјene predstave “Arije”, “Kontakthof” i “Valcer”, a u okviru glavnog programa 25. Bitefa i film u njenoj režiji “Caričina tužbalica”.

Govorila je: “Skoro da je nevažno da li će delo publika shvatiti. Stvaramo jer verujemo u to što radimo. Tu smo da izazivamo, ne samo da udovolјavamo”.

U završnici 39. Bitefa na filmu posetioci će imati priliku da vide dokumentarni film “Potrošeni”, čiji su protagonisti akteri predstave “55+” Boruta Šeparovića, koja je igrana u glavnom programu 47. Bitefa.

Šeparović je i scenarista, i reziser, i producent filma “Potrošeni”, koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Pulskom filmskom festivalu, a kao i predstava “55+”, govori o važnim trenucima života osoba koje su starije od 55 godina i čiji su se najvažniji minuti u životu već dogodili, a poslјednji im se bliže. Film prati protagoniste od audicije do pozorišne predstave i filma. Svako govori onoliko sekundi koliko ima godina. Brutalno iskreno pričaju o životu i smrti, sreći i bolu i svemu ostalom, odgovarajući na pitanja: Jesu li njihovi životi potrošeni jer su najbolјe godine ostale iza njih? Ili su potrošeni jer žive u društvu koje ih tretira kao teret? Ti ljudi suočili su se s godinama vlastitog ćutanja i preuzeli odgovornost za svet koji u ruševinama predaju mladima.

I reakcije publike posle predstave “55+” na 47. Bitefu bile su podeljene – dok su pojedini gledaoci naveli da im se ne dopada i da im nije jasan koncept, drugi su istakli da im se baš sviđa koncepcija. Dramaturškinja i direktorka CZKD-a Borka Pavićević pohvalila je Šeparovića: “Izvrsno! To je toliko važno, dobro, pametno, neobično, svaka čast. I u političkom smislu... Drago mi je da sam to videla. Cenim Šeparovićev rad. Ovo je još jedna predstava više u njegovom značajnom opusu...Citiraću Dušana Jovanovića na kraju ‘Oslobođenja Skoplјa’: ‘Možda će vaši unuci biti vaši pravi sinovi.“ I to jeste pravo pitanje ko će se jednoga dana probuditi od vaše (mlađe) generacije i pitati zapravo šta je sve to bilo. I u tome je značaj predstave, da lјudi govore’”.

49. BITEF predstavlja do 24. septembra u glavnom programu je deset predstava iz Srbije, regiona, Nemačke, Francuske i Rusije. Osim Glavnog programa, publika ima priliku da isprati i intenzivan program 16. Bitef Polifonije, kao i novi prateći program “Bitef zona”, koji je takođe velikim delom posvećen uspomeni na Ćirilova.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Drugačiji od drugih



Festival autorskog filma (FAF) u Beogradu predstaviće i u 21. izdanju, od 27. novembra do 6. decembra, izbor filmova koji ne teže pukoj zabavi, već traganju za dubljom, istinitijom i kompleksnijom slikom današnjeg sveta i čoveka, a među prvim potvrđenim naslovima su venecijanski pobednik “Iz daleka” Lorenca Vigasa i “Frankofonija” Aleksandra Sokurova.

Filmovi na FAF-u tradicionalno su drugačiji od većine naslova sa redovnog bioskopskog reperotoara, a namenjeni su publici koja želi da proširi svoje horizonte i sazna nove tokove u autorskom filmu.

U glavnom programu 21. FAF-a naći će se ostvarenja sa prestižnih svetskih filmskih festivala. Raznovrstan program predvodi pobednik 72. Filmskog festivala u Veneciji – debitantsko ostvarenje “Iz daleka” (Desde allá) venecuelanskog režisera Lorenca Vigasa, u čijem je fokusu priča o prijateljstvu koje nastaje između predstavnika više klase Armanda i mladića sa problematičnom prošlošću.

Tradicija predstavljanja novih filmova reditelja koje publika FAF-a voli i odlično poznaje, nastavlja se i ove godine. Prvi u nizu potvrđenih naslova je vanserijski dokumentarno-igrano-esejistički film “Frankofonija” Aleksandra Sokurova - priča o Drugom svetskom ratu i ulasku fašista u Pariz.



FAF će biti održan u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Muzeju Jugoslovenske kinoteke i zgradi Jugoslovenske kinoteke, Domu kulture Studentski grad i bioskopu “Fontana”.

Prateći program u Dvorani KCB-a je celina “Bande a part” u selekciji Vladimira Perišića.

Drugu godinu za redom, u okviru FAF-a će biti održan edukativni program “Balkan Film Connection”, koji vodi reditelj Stefan Arsenijević.

Program je namenjen studentima i mladim profesionalcima Jugoistočne Evrope, a sastoji se iz niza radionica, predavanja, diskusija i projekcija, sa fokusom na proširivanje specifičnih praktičnih znanja u vezi sa filmom, uspostavljanje čvršće saradnje mladih filmadžija u regionu i otvaranje ka međunarodnoj sceni.

Prošle godine, na jubilarnom, 20. FAF-u, Gran pri “Aleksandar Saša Petrović” osvojio je indijski film “Sud” debitanta Čaitanije Tamhanea, a nagradu za režiju dobio je Noaz Deše za “Belu senku”. U takmičarskom programu 20. FAF-a prikazano je 12 filmova, a publika je imala priliku da vidi ukupno oko 80 ostvarenja, uključujući pobednike Kana, Berlina i Venecije.

Organizatori su najavili da će sve informacije o programu uskoro objaviti na sajtu festivala faf.rs, a festivalske vesti moguće pratiti i na FB stranici i Tviter nalogu FAF-a

(SEEcult.org)

Jugoslav Pantelić predložen za direktora Kinoteke



Upravni odbor Jugoslovenske kinoteke predložio je za novog direktora Jugoslava Pantelića, dugogodišnjeg novinara i urednika Studija B, koji je 2014. godine postao umetnički direktor Festa.

UO Jugoslovenske kinoteke saopštio je 25. septembra da predlaže Pantelića na osnovu razgovora sa kandidatima koji su ispunili uslove javnog konkursa za izbor novog direktora, te uzimajući u obzir plan i program rada i razvoja Kinoteke u periodu od četiri godine, ceneći organizatorske sposobnosti, poznavanje poslovanja arhiva i kinoteka i iskustvo u rukovodećim poslovima.

UO je jednoglasno predložio Pantelića, a sugeriše da novoizabrani direktor u narednom periodu uzme u obzir predloge kandidata iz redova zaposlenih u vezi sa unapređenjem rada Jugoslovenske kinoteke.

UO Jugoslovenske kinoteke predložio je i da dosadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović bude angažovan kao savetnik novoizabranog direktora, uzimajući u obzir njegove dosadašnje rezultate u radu Kinoteke.

U saopšenju UO nije navedeno ko se još prijavio na novi konkurs za izbor direktora, koji je raspisan u septembru, nakon što prethodni nije uspeo zbog toga što nijedan od kandidata nije zadovoljio predviđene uslove. Novi konkurs raspisan je na osnovu izmenjenog Statuta Jugoslovenske kinoteke, koji je ranije onemogućavao da za direktora bude izabrana osoba koja je završila neki od fakulteta Univerziteta umetnosti.

Dugogodišnji prvi čovek Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović ostavlja novom direktoru, uz brigu o filmskom blagu, i razrađen program, razvijenu međunarodnu saradnju i rešen problem nove zgrade u Uzun Mirkovoj, izborene posle višegodišnjih peripetija.

Zelenović je proteklih godina bio v.d. direktor Kinoteke, što, kako je nedavno rekao, nije bilo baš lagodno stanje, jer je podrazumevalo niz ograničenja pre svega u vezi sa dugoročnijim planiranjem.

Zelenović je na čelu Jugoslovenske kinoteke već više od 20 godina, a nije učestvovao na aktuelnom, kao ni na prethodnom, neuspelom konkursu za direktora.

(SEEcult.org)

Balkanima za najmlađe



U susret 12. Evropskom festivalu animiranog filma Balkanima, koji će biti održan početkom oktobra, za najmlađu publiku biće organizovana 26. septrembra u Doma kulture Studentski grad u Beogradu besplatna projekcija dugometražnog animiranog filma “Brendan i knjiga tajni”.

Protagonista filma je mladi Brendan koji živi u zabačenoj srednjovekovnoj tvrđavi izloženoj napadima Vikinga. Njegova avantura počinje kada se pojavi čarobnjak Ejdan noseći sa sobom nedovršenu i neobičnu knjigu punu tajanstvenih mudrosti i moći...

Besplatna projekcija tog filma je 26. septembra u 17 sati u Maloj sali DKSG-a.

Festival “Balkanima” biće održan od 6. do 10. oktobra u DKSG-u, premijerno će prikazati više od sto najnovijih animiranih filmova i ugostiti oko 30 autora iz inostranstva.

Pored najboljih evropskih kratkometražnih animiranih filmova nastalih tokom prethodne dve godine, publika će imati priliku da pogleda i bogat prateći program u vidu dve autorske izložbe stripa i ilustracije, retrospektivu slovenačke i grčke animacije, kao i da učestvuje u radionici Miloša Tomića na temu “stop-trik” animacije.

(SEEcult.org)

Uvod u svijet filma

U Rijeci se održava drugi Međunarodni studentski filmski festival – STIFF.



Studentski kulturni centar Sveučilišta u Rijeci u suradnji s Filmaktivom od 1. do 3. listopada organizira drugi po redu Međunarodni studentski filmski festival – STIFF čiji su program i ove godine birale redateljice Maša Drndić i Sanja Marjanović kao glavne selektorice, uz pojačanje renomirane srpske redateljice dokumentarnih filmova Ivane Todorović. Festival se odvija se u Art-kinu Croatia, Gradskom kazalištu lutaka Rijeka i OKC-u Palach.

STIFF riječkoj publici donosi kratkometražne produkcije studenata filma i animacije iz gotovo svakog kutka naše planete. U natjecateljskom programu mogu se pronaći radovi budućih zvijezda kinematografije iz Norveške, Poljske, Brazila, Turske, Rumunjske, Mađarske, Irana, Singapura, Japana, Indije, Portugala, Belgije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Nizozemske, Sjedinjenih Američkih Država i Hrvatske. U glavnom natjecateljskom programu festivala bit će prikazan 41 film od kojih su neki višestruko nagrađivani na prestižnim filmskim festivalima u svijetu, a drugi će pak u Art-kinu Croatia doživjeti svoju premijeru.

STIFF će publici ponuditi i poseban program animiranih filmova izvan konkurencije ANIMAFOKUS, ugostiti Odsjek za animirani film i nove medije Akademije likovnih umjetnosti u Zagrebu, održat će se radionica pisanja filmske kritike te tribina o ulasku u filmski svijet pod nazivom Mladi u filmskoj industriji: što i kako?. Posebna novost ovogodišnjeg STIFF-a je dječji program pod imenom Wonders / Čuda koji je pažljivo izabran za mlađu publiku i za one koji još uvijek vole bajke.

Program festivala možete pronaći ovdje - http://www.stiff.uniri.hr/stiff-2015/program/

Ejmi otvara 11. Slobodnu zonu



Dokumentarnim filmom Asifa Kapadije o pokojnoj britanskoj pevačici Ejmi Vajnhaus (Amy Winehouse), čiji je poslednji nastup bio 2011. u Beogradu, 5. novembra u Sava centru biće otvoren 11. filmski festival Slobodna zona, koji će biti održan i u Novom Sadu i Nišu.

Poput junaka njegovog prethodnog filma “Sena”, i “Ejmi” na neki način umire pred kamerama – njen poslednji nastup ili makar njegov najtragičniji deo snimljen je mobilnim telefonom 18. juna 2011. godine na Kalemegdanu u Beogradu.

Umesto trijumfalnog povratka na scenu, Ejmi Vajnahus umrla je mesec dana kasnije od trovanja alkoholom u svom domu u Londonu. Tokom samo osam godina duge karijere njena krhka pojava, retro frizura, pogled oivičen ajlajnerom, ekscesi u javnosti, narkotici i alkohol sa jedne strane, i njen nezaboravni glas i izuzetan talenat sa druge strane, bili su pravi magnet za medije. Njena prerana smrt u 27. godini medijski je ispraćena kao jos jedna klasična priča o životu i smrti rok zvezde.

Reditelja Kapadiju, međutim, zanima ona druga Ejmi – osoba koja se krije iza naslova u tabloidima i van svetlosti reflektora, koja je napisala sve one pesme, iz koje izvire neverovatni glas. Uz pomoć više od stotinu (audio) intervjua i bezbroj privatnih video snimaka koje su mu ustupile osobe bliske pevačici, ali i snimaka paparaca, Kapadija je tokom više od tri godine rada na filmu sklopio portret mlade, talentovane žene koja, rastrzana između ličnih problema i zahteva muzičke industrije, gubi bitku sa agresivnim medijima i na kraju i sa samom sobom.



Njena muzika je ključ za razumevanje njene duše i reditelj traži odgovore u tekstovima njenih pesama. “Tamo sve piše“, kaže Kapadija u jednom intervjuu.

“Rehab”, jedan od najvećih hitova Vajnhausove, opisuje možda i ključni momenat u njenom životu – na nagovor njenog prvog menadžera i prijatelja Nika Šimanskog, Ejmi je bila na korak od odlaska na odvikavanje. Paradoksalno, njen otac je smatrao da to nije potrebno i ona je ostala sama sa svojim demonima.

Kada ju je pet godina kasnije menadžment praktično naterao da izađe na scenu u Beogradu, to je bio poslednji čin drame kojoj smo svi bili svedoci.

“’Ejmi’ će vas naljutiti, biće vam neprijatno, skretaćete pogled, možda i plakati – zato što je to film o nama i vremenu u kome živimo. Vremenu u kome je sve ogoljeno i javno, jeftino i na prodaju, u kome je (u) medijima sve dozvoljeno osim istine i pravih emocija”, saopštila je Slobodna zona.

Festival Slobodna zona biće održan od 5. do 10. novembra u sedam bioskopskih sala Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

Karte za film “Ejmi” biće u prodaji već od 5. oktobra na biletarnicama Sava centra i Eventima, po ceni od 500 dinara.

(SEEcult.org)

4. Paralel



Festival “Paralel” biće održan od 6. do 11. oktobra u Mikseru i Kulturnom centru Grad u Savamali i delom u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, a obuhvata izložbe, koncerte, filmske projekcije i radionice stripa.

Četvrto izdanje festivala “Paralel” biće otvoreno 6. oktobra u Mikser hausu izložbom “70 vam je godina tek...”, koja je posvećena 70-godišnjici osnivanja Crvene zvezde i Partizana, a čiji je autor Zoran Panjković, programski direktor TV Arenasport.

Novinske naslovnice iz prošlog veka urađene su za tu izložbu kao veliki plakati, a na njima su fudbaleri kao zvezde, ali i glumci i glumice, reditelji, pisci… kao navijači. Na galeriji Miksera biće predstavljena memorabilija iz privatnih kolekcija i kompletne novinske strorije o fudbalerima kao superstarovima tog vremena, saopštili su organizatori.

U muzičkom delu programa "Paralela", koji je zamišljen kao “festival subkulture”, 9. oktobra u Mikseru nastupa super-bend Tajanstveni voz, okupljen povodom 30 godina emitovanja istoimene radio emisije Žikice Simića. Bend predvodi Vladimir Kolarić (Veliki Prezir), a na koncertu će učestvovati više od 30 muzičara i umetnika (Srđan Gojković Gile, Dukat Stray Dog, Milan Glavaški, Bojan Slačala-Artan Lili, Milutin Petrović, Kralj Čačka...), koji će izvoditi najbolje pesme američkog roka (Bob Dylan, Hüsker Dü, Violent Femmes, Dinosaur Jr…).

Karte za koncert Tajanstvenog voza koštaju 1.200 dinara.



Za 10. oktobar u KC Gradu najavljen je nastup četvoročlanog špansko-baskijskog indi rok bend Tulsa, koji predvodi pevačica i kompozitorka Miren Iza. Ovaj koncert je organizovan u saradnji sa Institutom Servantes, a karte u pretprodaji koštaju 400 dinara.

U tribinskog dela programa, u nastavku saradnje sa Institutom za psihologiju Filozofskog fakulteta, 8. oktobra u Mikseru biće reči o temi klikabilnosti i pitanjima pažnje savremenog čoveka u eri onlajn medija.

U okviru filmskog programa, 7. oktobra u Muzeju Jugoslovenske kinoteke premijerom muzičkog dokumentarca o Džou Strameru (The Clash) “I Need A Dodge - Joe Strummer on the run”, koji se bavi životom tog kultnog muzičara nakon raspada grupe Kleš i njegovim “begom” u Andaluziju.

U okviru saradnje sa portalom Vice, biće prikazana tri muzička dokumentarca iz produkcije te kuće - “Under The Influence” (ska, hard core, krautrock) 11. oktobra u KC Gradu, a ulaz je besplatan.

Nešto ranije, takođe u Gradu, biće organizovana i besplatna nagradna strip radionica koju vodi strip crtač i ilustrator Bora Grbić. Tom radionicom istovremeno će biti zatvorena i višemesečna nagradna Fb strip radionica “Strip i ploče”, koja svake godine predstavlja uvod u “Paralel”. Najbolji radovi biće objavljeni na portalu Vice.

Za završnicu festivala “Paralel”, 11. oktobra u KC Gradu, najavljen je dvojni DJ set po principu “velike face & mlade nade”, a nastupiće Miki Ristić (Darkwood Dub) i ekipa Kišobrana.

Ulaz na završnu žurku je besplatan.

Festivalski sajt je paralel.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

*Foto: Goran Sivački (Mondo)

(SEEcult.org)

Dani bugarskog filma



Dom omladine Beograda organizuje od 2. do 4. oktobra Dane bugarskog filma, kojima predstavlja sedam igranih i dokumentarnih ostvarenja, nagrađivanih proteklih nekoliko godina na velikim svetskim festivalima.

Reč je o izboru nekih od najboljih filmova bugarske kinematografije koja obeležava 100 godina, a iako je po mnogo čemu slična sa filmskom produkcijom u Srbiji, nije dovoljno poznata.

Revija počinje filmom “Sud” Stefana Komandareva – bugarskim kandidatom za Oskara, u kojem je zapaženu ulogu ostvario srpski glumac Predrag Miki Manojlović.

Glavni junak u tom filmu Mitja živi sa sinom u siromašnom predelu bugarsko-tursko-grčke granice, a izgubio je sve što mu je nekad nešto značilo – suprugu, posao i poverenje sina. Da bi spasio bar odnos sa sopstvenim detetom, mora da plati za greh koji je počinio pre 25 godina.

Manifestaciju će svečano otvoriti ambasador Bugarske u Srbiji Angel Simeonov Dimitrov, a prve večeri biće prikazan i film “Iza kadra” (2010) Svetoslava Ovčarova, zasnovan na istinitoj priči. Filmskom snimatelju Antonu, jednom od najboljih u poslu, porodica se raspada zbog bolesti deteta. Žena odvodi dete u Nemačku na lečenje, a Anton ostaje da snima film za partijskog reditelja i postaje predmet stalnog interesovanja Državne bezbednosti. Privatno i profesionalno, nalazi se pred iskušenjem njegovog života.

Posetioci će 3. oktobra videti filmove “Balkanska melodija” (2012) Štefana Šviterta – svojevrsno muzičko putovanje kroz komunizam, zatim “Još nešto o ljubavi” (2011) Magdalene Ralčeve, zasnovan na istinitoj priči iz 1945. godine, te “Patike” (2011) Valerija Jordanova i Ivana Vladimirova o grupi mladih koji odlučuju da napuste svoj agresivni grad, probleme u porodici, ljubavi, na poslu…

U završnici Dana bugarskog filma biće prikazana drama “Istočne predstave” (2009) Kamena Kaleva o dva brata koji se nalaze na suprotnim stranama rasnog sukoba u Sofiji, te “Staklena reka” (2010) Stanimira Trifonova o mladoj Francuskinji koja traga za svojim korenima u Bugarskoj.

U okviru pratećeg programa, u holu ispred bioskopske sale DOB-a posetioci će moći da pogledaju izložbu bugarskih filmskih plakata iz poslednjih 100 godina “Autori i plakati”. Svaki plakat predstavlja ne samo po jedan film, već čitavu istoriju te zemlje, ideologije, kinematografije i životnog stila…

Ulaz na svečano otvaranje i prvu projekciju je besplatan, a ulaznice za projekcije ostalih filmova koštaju 100 dinara.

DOB drugi put organizuje Dane bugarskog filma, u saradnji sa Ambasadom Bugarske u Beogradu.

Sajt DOB-a je domomladine.org, a program Dana bugarskog filma nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Preminuo Nebojša Popović


Filmski kritičar Nebojša Popović preminuo je 3. oktobra u Beogradu u 57. godini, prenela je RTS, u kojoj je radio od početka 80-ih.

Rođen 1958. godine u Kralјevu, Popović je završio Filološki fakultet u Beogradu.

Popović je počeo da radi u TV Beograd 1982. godine, a od 2002. do 2004. godine bio je i urednik Filmskog programa RTS-a. Između ostalog, bio je urednik vesti, emisije "24 časa", voditelј i urednik Trećeg dnevnika, autor emisije o filmu "Drugi vek", koja se emituje od 1997. godine, te jedan od urednika emisije "Metropolis".

Autor je niza TV monografija o najznačajnijim svetskim filmskim autorima.

Popović je bio i gostujući urednik filmskog programa Kulturnog centra Beograda, član međunarodne sekcije filmskih kritičara FIPRESCI Srbija i selektor brojnih filmskih festivala.

Institut za film nagradio ga je 1993. godine za najbolјu filmsku kritiku.

(SEEcult.org)