Filmske novosti...

Omaž Žilniku i Andersonu

http://www.seecult.org/vest/omaz-zilniku-i-andersonu

Nagrade 50. Karlovih Vara

http://www.seecult.org/vest/nagrade-50-karlovih-vara

Počinje 22. Palićki festival

http://www.seecult.org/vest/pocinje-22-palicki-festival

Otvorena 62. Pula



Pulski filmski festival svečano je otvoren 18. jula u krcatoj Areni tradicionalnim vatrometom, u prisustvu državnih zvaničnika i članova filmskih ekipa, a prva se poklonila publici ekipa posleratne drame “Imena višnje” Branka Šmita (Schmidt).

Reč je drami o životu dvoje supružnika nakon povratka u svoje selo iz kojeg su otišli tokom ratnih godina. Glavne uloge u tom filmu pripale su Nadi Đurevski i Ivi Greguroviću, koji su sa ostalom filmskog ekipom zahvalili publici i direkciji 62. Pulskog filmskog festivala.

Šmitova drama je u konkurenciji sa još 13 ostvarenja odabranih za program Hrvatski film, u kojem je i nekoliko manjinskih koprodukcija.

U programu “Hrvatski film” su i “Deca tranzicije” Matije Vukšića, “Goli” Tihe Gudac, “Ljubav ili smrt” Daniela Kušana, “Potrošeni” Boruta Šeparovića, “Rakijaški dnevnik” Damira Čučića, “Svinjari” Ivana Livakovića, “Takva su pravila” Ognjena Sviličića, “Ti mene nosiš” Ivone Juka, “Zagrebačke priče vol.3” grupe autora i “Zvizdan” Dalibora Matanića, kao i manjinske koprodukcije “Bićemo prvaci sveta” Darka Bajića (Srbija, Slovenija, Hrvatska), “Cure – Život druge” Andree Štaka (Hrvatska, Švajcarska) i “Ničije dete” Vuka Ršumovića (Srbija, Hrvatska).

Publika 62. PFF-a videce do 25. jula ukupno oko 130 filmova, podeljenih u 12 programskih celina. Uz više od 20 stručnih događaja za filmske profesionalce, radionice, izložbe i muzičke nastupe, Pulski festival prvi put u 62-godišnjoj istoriji ima i dve svetske premijere - film “Pored mene” mladog reditelja Stevana Filipovića iz Srbije, te “Streetkids United II: The Girls from Rio”, u režiji Mari Kler (Marie Clare).

Ceremonija otvaranja 62. PFF-a počela je hrvatskom himnom “Lijepa naša”, te himnom Istarske županije “Krasna zemljo”, u izvođenju Đani Stipaničeva i pijaniste Matea Žmaka, a prisutne je pozdravio legendarni hrvatski TV voditelj Oliver Mlakar i najavio direktoru PFF-a Gordanu Restović koja je naglasila značaj Pulskog filmskog festivala i pulske Arene, zahvalila svim institucijama na podršci, kao i svim filmskim radnicima, a posetioce je pozvala da do 25. jula uživaju u gotovo 130 filmova.

Predsednik Umetničkog saveta Hrvoje Pukšec podsetio je na uspehe hrvatskog filma na svetskim festivalima i istakao programske novitete 62. Pule, te posebno važnost edukativnog programa.

Publika je, nakon pozdravnih govora predstavnika Direkcije, imala priliku da pogleda kratki dokumentarni film "Filmski festival" u režiji Jože Berca, koji je nastao davne 1955. godine, a za potrebe svečanog prikazivanja u Areni je restaurisan i digitalizovan.

Publici se obratio i ministar kulture Hrvatske Berislav Šipuš, a kao izaslanik predsednice Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović, prisutne je pozdravio dvostruki oskarovac, producent Branko Lustig, koji je i otvorio 62. PFF simboličnim podizanjem festivalske zastave uoči vatrometa.

Svečanosti otvaranja najstarijeg hrvatskog filmskog festivala, kako su saopštili organizatori, prisustvovali su i brojni drugi zvaničnici - potpredsednik Sabora Nenad Stazić, župan Istarske županije Valter Flego, zamenica gradonačelnika Pule Elena Puh Belci, francuska ambasadorka u Hrvatskoj Michèle Boccoz, bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović…

Svečanom otvaranju prisustvovali su i direktor Hrvatskog audiovizuelnog centra Hrvoje Hribar, te Duško Ljuština, Branko Schmidt, Ivo Gregurević, Goran Bogdan, Danijel Kušan, Danilo Šerbedžija, Anja Šovagović Despot, Irena Škorić, Emir Hadžihafizbegović, Nenad Korkut, Jurica Pavičić, Dražen Ilinčić, Olenka Vištica…

Prošle godine, na 61. Pulskom filmskom festivalu, trijumfovao je akcioni ratni film “Broj 55” Kristijana Milića, osvojivši nagradu Zlatna arena u osam kategorija, uključujući za najbolji film, režiju i scenario.

Festivalski sajt je pulafilmfestival.hr, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Otvoren 22. Palićki festival

http://www.seecult.org/vest/otvoren-22-palicki-festival

U slavu Zorana Radmilovića



Skromnom svečanošću u Zaječaru, 21. jula obeležena je 30-godišnjica smrti Zorana Radmilovića (1933-1985), jednog od velikana srpskog glumišta, čije se tumačenje likova Radovana III, Kralja Ibija, Bilija Pitona... prepričava i dalje među različitim generacijama širom regiona.

Zaječarci su se minutom ćutanja i polaganjem venaca na spomenik Radmiloviću još jednom setili svog sugrađanina i odali mu poštu.

Vence su položile delegacije gradskih vlasti i Pozorišta Timočke krajine “Zoran Radmilović”.





Radmilović je bio član ansambla Ateljea 212 u Beogradu, a na 25-godišnjicu smrti dobio je spomen-ploču na kući u kojoj je živeo sa porodicom u Mileševskoj.

Radmilović je govorio da ga je u komediju vukao njegov životni stav, odnosno prosto to što nije mogao da bude drugačiji.

"Čim ne mogu da budem drugačiji, to nije stav - to je tako kako je. Stvarima ne pridajem veći značaj nego što imaju, ne volim kad se stvarima pridaje veći značaj. Mislim da je manje-više sve u životu komično, i treba da bude komično, i sve ima jednu divnu, i neprekidivu, komičnu nit koja se kroz sve naše postupke provlači, svakodnevno, kroz ceo naš život. Čak i kad to nećemo, to dobija moć da postane još komičnije”, govorio je Radmilović, koji je, osim u pozorištu, igrao i u više od 80 filmova i TV serija.

Dobitnik je mnogobrojnih nagrada (Oktobarska, Dobričin prsten, Sedmojulska...), a posle njegove smrti ustanovljena je nagrada “Zoran Radmilović” za najbolja glumačka ostvarenja, koja se dodeljuje na Danima Zorana Radmilovića u Zaječaru.

(SEEcult.org)

Zlatni platan Petru Božoviću i Nedi Arnerić



Glumci Petar Božović i Neda Arnerić ovogodišnji su dobitnici nagrade “Zlatni platan” za izuzetan doprinos evromediteranskoj kinematografiji, koje dodeljuje Festival evropskog i mediteranskog filma u Trebinju.

Trebinje film festival biće otvoren 3. avgusta uručenjem nagrada “Zlatni platan”, čiji su prethodni dobitnici Milena Dravić i Franko Nero.

Treće izdanje tog festivala obuhvata dvadesetak filmova u nekoliko programskih celina (Mediteranski film, Evropski film, Novi srpski film i Hercegovina na filmu).

Među gostima su najavljeni filmski umetnici iz regiona i šire, koji će se, kako su naveli organizatori, družiti sa domaćinima ne samo na sceni, već i u nekoliko čuvenih vinarija.





Festival organizuju Tangram centar iz Beograda, Alpe Adia Culture Network i Kulturni centar Trebinje, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i kulture RS i Grada Trebinja, a uz podršku Uprave za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova Srbije, Elektroptivrede RS i Hidroelektrane na Trebišnjici.

(SEEcult.org)

Pored mene, u Areni



Film “Pored mene” mladog reditelja Stevana Filipovića iz Srbije imao je svetsku premijeru 20. jula pred više hiljada ljudi u pulskoj Areni, kojima se poklonila mnogobrojna ekipa, ispraćena aplauzima, smehom i povremenim poluglasnim komentarima u vezi sa sudbinama i likovima te školske drame o mladoj generaciji i širim društvenim problemima.

Novi film Filipovića, poznatog po “Šejtanovom ratniku” i “Šišanju”, prikazan je u okviru takmičarskog Međunarodnog programa 62. Pulskog filmskog festivala, a domaću prermijeru imaće 23. septembra u Sava centru u Beogradu, kako je najavila distributerska kuća Taramount.

Publici 62. Pulskog festivala poklonilo se čak 26 članova ekipe Filipovićevog filma, a najburnije su, reditelja Filipovića, ispraćeni mladi glumci i glumice: Slaven Došlo, Nikola Glišić i Gorica Regodić, ali i direktorka fotografije Maja Radošević.



Filipović i produkcijska kuća Hypnopolis (Šejtanov ratnik, Šišanje) i ovoga puta su okupili mladu generaciju glumaca u kojoj su i Milica Majkić, Matea Milosavljević, Katarina Pešić, Rastko Vujisić, Marko Panajotović, Milivoje Miša Stanimirović, Darko Ivić, Jovan Zdravković, Nikola Dragutinović, Uroš Novović, Alek Surtov, Jelena Puzić, Andrej Pipović, Vibor Kreković, Jelena Kesić, Milica Petrović, Anđelko Beroš, uz osvedočene umetnike Mirjanu Karanović, Hristinu Popović i Dragana Mićanovića.



Hristina Popović igra Olju, gimnazijsku profesorku istorije, koja je mlada, puna entuzijazma i zainteresovana za alternativne metode edukacije. Živi u braku sa slikarom Uglješom (Dragan Mićanović), čija je poslednja izložba izazvala burne reakcije u javnosti, a grupa huligana upravo tu izložbu vidi kao povod da je napadne. Snimak napada kače na internet. Narednog dana, Olja otkriva da je to uradio neko od njenih učenika. Oduzima im mobilne telefone, zapreti odlaskom u policiju ako sami ne prijave krivce, i u afektu odlučuje da ih zaključa u školskoj zgradi dok to ne urade. U školi, igrom slučaja, nema ni interneta. U želji da zajedno reše problem, ali i iz nemogućnosti da napuste školsku zgradu, učenici počinju da komuniciraju i tokom te jedne noći saznaju o sebi i drugovima iz razreda više nego svih prethodnih godina i više nego što su ikada očekivali – tajne homoseksualnosti, ideološke, nacionalne, klasne, kulturološke razlike…



Film “Pored mene” nastao je prema scenariju Filipovića i Minje Bogavac.

Pulski filmski festival predstavlja do 25. jula gotovo 130 filmova, podeljenih u 12 programskih celina, uz više od 20 stručnih događaja za filmske profesionalce, radionice, izložbe i muzičke nastupe.

Svetsku premijeru na 62. PFF-u, osim filma “Pored mene”, ima i “Streetkids United II: The Girls from Rio”, u režiji Mari Kler (Marie Clare).

Festivalski sajt je pulafilmfestival.hr, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Trijumf Zvizdana i srpskih filmova u Puli

http://www.seecult.org/vest/trijumf-zvizdana-i-srpskih-filmova-u-puli

Punoletni Motovun

http://www.seecult.org/vest/punoletni-motovun

Zlatni toranj filmu Ovnovi

http://www.seecult.org/vest/zlatni-toranj-filmu-ovnovi

Otvoren 18. Motovun



Motovun film festival otvoren je 25. jula slavljeničkim programom povodom 18 godina postojanja, a umesto rođendanih svećica, publika je zajednički zapalila hiljadu slavljeničkih prskalica koje su obasjale prepuni Kino Trg.

Posetioce 18. MFF-a u naredna četiri dana očekuje više od 100 filmova, uz bogat prateći program i čuvene motovunske zabave.

Na “brdo dobrih filmova” stigla je već gošća iz Indije Salma, protagonistkinja nagrađivanog filma Kim Longinotto, a 26. jula u Motovunu se očekuju i Jerzy Skolimowski, Rajko Grlić i ekipa filma “Zvizdan” Dalibora Matanića koji je upravo trijumfovao na 62. Pulskom filmskom festivalu.

Motovunsku publiku pozdravili su na svečanom otvaranju načelnik Motovuna Tomislav Pahović i istarski župan Valter Flego, a direktor MFF-a Igor Mirković zatim je predstavio dečaka Tita Emanuela, koga su roditelji, poznati domaći glumci, začeli na prvom festivalskom izdanju. Tit je ujedno i glavni lik festivalske špice “Gde ste bili '99”, začet je u sobi 107 motovunskog hotela Kaštel, u kojoj je iste godine odseo i legendarni reditelj Dušan Makavejev.



U čast prvoj motovunskoj bebi i svima koji znaju gde su bili '99, Mirković je pozvao publiku da istovremeno zapali slavljeničke prskalice.



Umetnički direktor festivala Mike Downey predstavio je potom dvojicu "apostola" iz belgijskog filma “Najnoviji zavet”, glumce Didijera de Neka (Didier de Neck) i Marka Lorencinija (Marco Lorenzini), koji su najavili taj film belgijskog reditelja Žakoa van Dormala (Jaco von Dormael), kojim je zvanično počeo festivalski program pod sloganom “Gledam šta hoću, radim šta hoću”.



Blasfemični “Najnoviji zavet” komična je fantazija u kojoj je Bog stvarna osoba, a pritom i sebična kukavica koji živi u Briselu sa porodicom i nemilice je tlači.

MFF-a će prikazati u Glavnom programu 22 filma, od kojih je 13 u konkurenciji za nagradu Propeler.

Proslava punoletnosti MFF-a nastavljena je projekcijama u kinima Trg i Billy, a za rođendansku zabavu na Terasi Iza Hotela pobrinuo se srpski bend Repetitor.

Među učesnicima muzičkog programa najavljeni su i zagrebački ABOP, te islanski multiinstrumentalista Kjartan Sveinsson, koji je obeležio specifičan zvuk post-rok benda Sigur Rós i komponovao muziku za niz filmova, a u Motovun se vraća nakon što je 2013. bio član žirija. Nastupiće i The Joke iz Pariza i romski trubači Džambo Agušev.

Festivalski sajt je motovunfilmfestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala za kulturu jugoistocne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

Rad u korist sopstvene štete



Knjiga priča filmskog i pozorišnog reditelja Gorana Markovića “Tri priče o samoubicama” objavljena je u izdanju Arhipelaga, a kroz različite sudbine ljudi kojima se ruši dotadašnji život, ukazuje i na širi fenomen samouništenja društva.

To je prva knjiga priča Markovića, nagrađivanog reditelja i angažovanog intelektualca, koji u sve tri priče uobličava upečatljive glavne junake koji se u nekoj naročitoj situaciji suočavaju s trenutkom u kojem se rasipa sav njihov dotadašnji život, saopštio je Arhipelag.

Prema rečima Markovića, koliko god na prvi pogled bile različite, sve tri priče uokviruje ideja o sudbini čoveka koji u dosuđenoj svakodnevici troši svoj smisao.

“U ovoj knjizi obrađujem tri sasvim različita slučaja rada na sopstvenoj propasti koji bi, u neku ruku, mogli da otvore pitanja zašto sve ove godine tako uporno radimo u korist sopstvene štete. Lično sam ubeđen da proces samouništenja u nas traje već jako dugo i da mu se ne može sagledati kraj”, naveo je Marković, dodajući da to ne znači da su njegove priče mračne, naprotiv - u njima ima mnogo samoironije.

Markovićeve priče, objavljene u ediciji "Zlatno runo", počivaju na snažnom unutrašnjem konfliktu i napetosti, a prema navodima Arhipelaga, autor pripoveda zanimljivo i duhovito, ispunjavajući ih uzbudljivom dramaturgijom.

Prva priča u knjizi, “Podgrejana sarma od prekjuče”, govori o plodnom piscu scenarija koji u jednom času gubi moć pisanja iz čega nastaje sva negova tragedija.

U drugoj priči, “Susret sa himerom”, Marković pripoveda o beogradskom zavodniku koji iznenada pada kao žrtva svoje osmišljene zavodničke tragedije, postajući plen vlastite lakomislenosti i jedne uporne i, kako je on vidi, prosečne žene.

Treća i najduža priča u knjizi, “Druga smrt doktora Grujića”, pripoveda o epidemiji variole vere u Beogradu i Srbiji 1972. godine.

Markovićev film “Variola vera” proistekao je iz istog materijala na osnovu kojeg je nastala i uzbudljiva priča u kojoj se uverljivo predstavljaju napetost i humor, izuzetni događaji i tragikomične situacije, ljubav i kukavičluk, retka strast i bezgranična sebičnost, posvećenost i parališući strah, odanost i cinizam manipulacije, epidemijski karantin i nesloboda čitavog društva, veliki preokreti i veliki nesporazumi, cenzura u totalitarnom, zatvorenom društvu i strah i samouništavajuća strast običnih ljudi koji ga čine i koju mu se podvrgavaju. Priča o varioli veri u Markovićevoj knjizi daje širu perspektivu događaja i obimniji materijal od filma o smrtonosnim boginjama.

Prema rečima Markovića, postoje stvari koje nije moguće snimiti ili nisu izvodljive na filmu, ali potrebno je da budu zabeležene.

“Materijal za ‘Variolu veru’ prikupljao sam gotovo punu deceniju i filmu je trebalo tačno deset godina da se pojavi nakon strašne epidemije iskorenjene tropske bolesti koja je Srbiju zadesila 1972. godine. Toliko je, naime, trebalo vremena da, inače strogo tajeni, podaci nekako ‘procure’. Materijal koji posedujem po obimu daleko prevazilazi okvire jednog dvosatnog filma, pa sam došao na ideju da ga ponudim i u literarnoj formi. Filmska priča ima objektivističku formu, izgleda kao rekonstrukcija događaja, a priča ‘Druga smrt doktora Grujića’ ima svog glavnog junaka, kao što i sam naslov sugeriše. Ova ličnost se upravo uklapa u taj marljivi i sistematski rad na sopstvenom kraju”, naveo je Marković, koji je i autor filmova “Specijalno vaspitanje”, “Nacionalna klasa”, “Majstori, majstori”, “Već viđeno”, “Sabirni centar”, “Tito i ja”, “Kordon”, “Turneja”, “Falsifikator”…

Marković je i autor knjige “Češka škola ne postoji”, kratkog romana “Tito i ja”, dnevničke proze “Godina dana” i knjige “Male tajne”. Napisao je i sedam pozorišnih komada i režirao više pozorišnih predstava.

(SEEcult.org)

Patosinema - uPARKiraj se!



Letnji bioskop “Patosinema” u Dunavskom parku u Smederevu radiće od 23. jula do 23. avgusta, u organizaciji pozorišta Patos, a prikazaće 22 filma iz Francuske, Nemačke, Japana i Srbije.

Smederevska publika će treću godinu zaredom moći u večernjim satima da uživa u filmskom programu uz piknik ćebad i projekcije pod otvorenim nebom.

Pod sloganom “uPARKiraj se!”, “Patosinema” će početi “Francuskim filmskim karavanom”, koji će biti održan od 23. do 26. jula, u saradnji sa Francuskim institutom u Beogradu.

Publika će videti četiri ostvarenja iz ciklusa “Lica afričkog filma” – “Lumumba” (2000, režija Raul Pek) o nekadašnjem premijeru Konga Patrisu Lumumbi, “Piroga” (2012, Musa Ture) o ribarima iz predgrađa Dakara, “Snovi od prašine” (2006, Loran Salg) o rudniku zlata na severoistoku Burkine Faso, te “Min Je” (2009, Soulejman Sise), porodična priča o buržoaskom paru iz Bamaka i njihovom ljubavnom trouglu.



Nakon “Francuskog filmskog karavana”, biće predstavljen i putujući bioskop Gete instituta, a zatim sledi selekcija sa tek završenog “Japanizma”, te program bioskopa “Cinema Fresh”, još jednog putujućeg bioskopa koji takođe organizuje pozorište Patos.

Organizatori pozivaju publiku da “uPARKira” svoje stolice, ležaljke i ćebad i uživa u projekcijama filmova na koje je ulaz besplatan.

Program se nalazi na Fb strani "Patosineme", kao i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Patosinema3_Francuski-filmski-karavan.pdf http://www.seecult.org/files/Patosinema3_Francuski-filmski-karavan.pdf

Patosinema3_Goethe-putujuci- bioskop.pdf http://www.seecult.org/files/Patosinema3_Goethe-putujuci-%20bioskop.pdf

Patosinema3_Japanizam.pdf http://www.seecult.org/files/Patosinema3_Japanizam.pdf

Patosinema3_Cinema-Fresh.pdf http://www.seecult.org/files/Patosinema3_Cinema-Fresh.pdf

Srpski garažni film



Filmski program FreeDom Art festivala krajem avgusta u Pančevu biće posvećen srpskom garažnom filmu, koji će predstaviti autori Milutin Petrović, Tamara Drakulić, Saša Radojević, Jelena Marković i Mirko Abrlić.

Publika će 25. i 26. avgusta videti njihova četiri nova garažna filma, koja su bila ranije ove godine i na programu 43. Festa u Beogradu: "Okean" Tamare Drakulić, "Žigosana" Saše Radojevića, "Unutra" Jelene Marković i Mirka Abrlića i "Petlja" Milutina Petrovića, koji će i nastupiti sa svojim garažnim bendom The Loop.

Garažni film je na programu FreeDom Art festivala jer je “iskorak u slobodu iz stega i uslovljavanja koje nameću opšta komercijalizacija, uništena mreža bioskopa, korumpirane produkcione kuće, lobiji distributera, investitora, televizije, burazerske konkursne komisije, politički pritisci, kumovske veze", saopštili su organizatori, ističući značaj autorske slobode u filmskoj umetnosti o kojoj često, medjutim, odlučuju oni koji film finansiraju, a o njemu i umetnosti uopšte zapravo malo znaju.



Specifičnost garažnog filma je naglašeno bavljenje podžanrom "filma o filmu" i intimistički pristup naraciji koji se naglašava pojavljivanjem autora u glumačkim ulogama.

Prvenstvena odlika tog usmerenja, baš kao i u garažnom roku, jeste kreacija sa malim brojem saradnika, minimalnim finansijskim i tehničkim sredstvima i visokim stepenom autorske slobode. Važna odlika garažnog filma, čiji su naziv smislili Saša Radojević i Milutin Petrović, jeste i esejističnost.



U Srbiji je u prethodnih nekoliko godina realizovano više ostvarenja koji pripadaju tako formulisanom pojmu garažnog filma.

Reč je o filmovima "Narcis i Eho", "Ljuljaška" i "Država", ali kao svojevrsne preteče garažnog filma su "Zemlja istine, ljubavi i slobode" i "Jug jugoistok" Milutina Petrovića.



Uporedo sa programom predstavljanja srpskog garažnog filma, FreeDom Art festival organizuje i In_Treш radionice, koje će od 24. do 26. avgusta u Domu omladine Pančeva voditi Saša Radojević i Jelena Marković.

Zainteresovani za učešće trebalo bi da pošalju ime, kontakt telefon i ličnu definiciju pojma “treš” na imejl bioskopdomaomladine@yahoo.com do 21. avgusta.

Filmovi nastali u okviru radionice imaće premijeru u okviru FreeDom Art Festivala 30. avgusta u Letnjoj bašti Doma omladine Pančevo.



FreeDom Art Festival biće održan od 23. do 30. avgusta, u organizaciji Doma omladine Pančevo, a koncepcijski nadilazi stroga žanrovska opredeljenja, jer je ideja da se pluralizmom sadržaja i formi unese novi duh u domaću scenu. Zbog toga će objediniti muziku, film, vizuelne umetnosti, internet, sportski, edukativni program i aktivizam.

Vodeći se glavnim lajtmotivima promovisanja kulture slobode i univerzalne ljudske vrednosti putem različitih formi umetničkog izražavanja, vrednosti tolerancije, solidarnosti sa svim obespravljenim grupama i podizanjem svesti o važnosti prihvatanja različitosti, FreeDom Art festival zamišljen je kao događaj koji zastupa sve vrste sloboda i to kroz dijalog sa publikom i interaktivni pristup, uz neizbežnu kritiku savremenog sveta.

Kritička forma će podrazumevati stvaranje zajedničke, jasne poruke FreeDom Art festivala, koji će time naglasiti i vrednosti izbora slobodnog puta u svom životu, slobodnog odrastanja, usavršavanja, aktivizma, kao i oblikovanja pozitivne, slobodne, otvorene svesti prema društvu i okruženju.

(SEEcult.org)

Savina Geršak otvara TFF



Trebinje film festival (TFF), posvećen mediteranskom i evropskom filmu, otvoriće 3. avgusta jednа od nаjlepših glumicа bivše Jugoslavije Sаvinа Geršаk, što je njen prvi boravak u regionu posle 30 godina.

Treće izdanje TFF-a počeće u Kulturnom centru Trebinje premijerom dokumentarnog filmа “Hercegovinа” Ivаnа Čolаkа, u produkciji Jаpаnske аgencije zа međunаrodnu sаrаdnju (JICA), nаkon čegа će uslediti dodelа nаgrаde “Zlаtni plаtаn” glumcimа Nedi Arnerić i Petru Božoviću.

Prve festivalske večeri biće prikazan i film “Čudo neviđeno” Živkа Nikolićа, u kojem igrаju Sаvinа Geršаk i Petаr Božović.

U programu “Evropski film” biće prikazani ruski “Bezdušni 2” Romana Prigunova i češki “Ćirilo i Metodije, slovenski apostoli” Petra Nikolajeva, dok program “Novi srpski film” obuhvata filmove “Za kralja i otadžbinu” Radoša Bajića, “Enklava” Gorana Radovanovića, te “Dobro jutro komšija 2” Željka Kasapa i “Branio sam Mladu Bosnu” Srđana Koljevića, kojim će treći TFF biti završen 9. avgusta.

U programu “Mediteranski film” biće prikazan “Otok ljubavi” Jasmile Žbanić iz BiH, španski “Zbog tebe promeniću prezime” Emilija Martinez Lazara, “Pitan Pirano” Gorana Vojnovića, koprodukcija Slovenije, BiH i Italije, dokumentarac “Goli” Tihe Gudac iz Hrvatske, “Cirkus Kolumbija” sarajevskog oskarovca Danisa Tanovića.

Evropsku premijeru imaće italijanski kratki film “Dva plus dva” Tomasa Santija.

Za samu završnicu 9. avgusta najavljen je omaž laureatima – jugoslovenski film “Halo – praznik kurvi” Lordana Zafranovića.

Ulaz na sve festivаlske projekcije je besplatan.

Festival organizuju Tangram centar iz Beograda, Alpe Adria Culture Network i Kulturni centar Trebinje, pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i kulture Republike Srpske, Grada Trebinja i Uprave za dijasporu Srbije, uz podršku Elektroprivrede RS i Hidroelektrana na Trebišnjici.

Program TFF-a nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Zlatni puž 2015.



Svetski dečji festival animiranog filma Zlatni puž biće održan četvrti put od 11. do 15. avgusta u Vranju, a prikazaće oko 70 filmova, odabranih među više od 220 prijavljenih.

Za festival Zlatni puž prijavlјena su 224 animirana filma dece i mladih iz celog sveta, a u zvaničnom programu biće ih prikazano 74 u dve kategorije (do 15 godina i od 15 do 20 godina starosti), najavili su organizatori.

Biće dodelјene prva, druga i treća nagrada u obe kategorije, nagrada “Nikola Majdak” za kameru i Gran pri za najbolјi film.

Nagrade će dodeliti žiri koji čine profesorka i animatorka Snežana Trstenjak iz Beograda, scenarista i dokumentarista Jovan Marković iz Beograda i umetnica Monika Masući iz Italije.

U informativnom programu biće prikazani radovi koji se neće takmičiti, ali svojim kvalitetom zavređuju pažnju publike, saopštila je Javna ustanova Škola animiranog filma (ŠAF), organizator festivala Zlatni puž.

Filmove je odabrala Selekciona komisija koju su činili dugogodišnji voditelј ŠAF-a Miroslav Miki Simonović (predsednik) i Seta Veličković Cvetković i Miroslav Đerić, zaposleni u ŠAF-u sa bogatim iskustvom u oblasti animacije dece i mladih.

Kao deo specijalnog programa, za 10. avgust najavljena je radionica za decu i mlade koju će voditi američki animator i profesor Rej Kosarin (Ray) iz Njujorka, koji je 90-ih radio animirane špice za MTV, te pojedine epizode serijala “Beavis and Butthead” i “Nindža kornjače”. Kosarin će 13. avgusta održati i master-klas.

Deo programa su i projekcije nagrađenih filmova sa Festivala slovenskih i pravoslavnih zemalјa “Zlatni vitez” iz Rusije, čiji će direktor Aleksej Kostjučenko takođe biti jedan od gostiju u Vranju.

Biće predstavljen i program Nacionalne filmske škole u Italiji, zahvaljjući pomoći Italijanskog instituta za kulturu iz Beograda, koji je omogućio i dolazak članice žirija Monike Masući.

Gost festivala je i animator Stevica Živkov iz Beograda, koji je radio ilustraciju za plakat i ostali propagandni materijal “Zlatnog puža”.

Kao gosti i učesnici festivala Zlatni puž, najavljeni su i mentori sa mladim animatorima čiji su filmovi u zvaničnom programu festivala, a dolaze iz Bugarske i Makedonije, kao i iz Čačka i Jagodine.

Projekcije filmova biće održavane u Centru za kulturu grada Vranja, gde su i prostorije ŠAF-a.

ŠAF je osnovana 1986. godine na temelјima Kluba lјubitelјa filmske umetnosti, a 2011. godine je odlukom Skupštine Vranja postala javna ustanova.

IDRAF je održavana od 1997. godine, a od 2009. organizuje se takmičarski festival za decu i mlade u oblasti animiranog filma.

Prema navodima organizatora, IDRAF predstavlјa drugu radionicu u svetu po tradiciji, kontinuitetu, kvalitetu i masovnosti i kao takva je uvrštena u istoriju animiranog filma u publikaciji koja je štampana povodom jubileja 50 godina animacije u svetu.

Osim internacionalnih manifestacija koje se od 1997. godine održavaju u Vranju, ŠAF je organizovao i dve multietničke radionice u Bujanovcu, radionicu sa decom s posebnim potrebama, kao i s decom romske populacije, sa decom iz seoskih područja, te sa predškolcima, vojnicima… Održan je i veliki broj radionica animacije po gradovima širom Srbije (Trstenik, Priština, Čačak, Sremska Mitrovica, Beograd, Lozovik, Bujanovac, Novi Sad, Jagodina, Ćuprija...).

Kroz ŠAF je od osnivanja do danas prošlo više od 2.500 dece i mladih koji su imali mogućnost da se upoznaju sa animacijom.

Takođe, u produkciji ŠAF-a nastalo je više od 250 animiranih filmova u različitim tehnikama.

Festival će biti održan uz pomoć Grada Vranja i Ministarstva kulture i informisanja Srbije, a pomogli su ga i ambasada SAD i Italijanski institut za kulturu u Beogradu.

Sajt ŠAF-a je saf.co.rs, a program festivala nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)

Zlatni-puz-2015-program-satnica.jpg
http://www.seecult.org/files/Zlatni-puz-2015-program-satnica.jpg

Kristijan Berger gost PAFF-a



Austrijski direktor fotografije Kristijan Berger biće gost drugog Pančevo Film Festivala (PAFF) početkom septembra, na kojem će održati masterklas, ali i predstaviti svoj film “Etnička idila” koji je snimio krajem 90-ih u Hrvatskoj.

Nominovan za Oskara za film “Bela traka” (2010) Mihaela Hanakea, Berger će 5. septembra u Dvorani Kulturnog centra Pančeva održati besplatan masterklas za sve zainteresovane na temu “Svetlost i profesionalna rasveta - protiv tehnološke diktature”. Dan ranije, 4. septembra, u dvorani “Apolo” Doma omladine Pančevo, biće održana srpska premijera Bergerovog dugometražnog filma “Etnička idila”, snimanog od 1995. do 1998. u posleratnoj Hrvatskoj.

Bergerov film govori o nežnosti i mržnji, velikim očekivanjima i još većim razočaranjima ljudi koji žive život u večitom konfliktu između kontradiktornih emocija, urušenih ideala i novih nadanja. Reč je o montiranom materijalu snimanom za potrebe istraživanja i rada na novom filmskom ostvarenju.

Prema rečima Bergera, film “Etnička idila” je pokušaj da se korišćenjem dokumentarističkih metoda pronađe i osmisli nova filmska narativna forma.

Nakon projekcije, planiran je i razgovor sa autorom, a ulaz je besplatan.



Berger je poznat po tome ssto je patentirao “Cine reflect lighting system” koji je koristio prilikom snimanja svih svojih filmova od 2001. godine, a koji pored kreiranja novih estetskih mogućnosti za kameru, nudi glumcima i rediteljima posebnu fleksibilnost i slobodu u radu.

U okviru masterklasa na PAFF-u govoriće na temu istorijskog razvoja osvetljavanja na filmu i estetskog i ekonomskog uticaja filmske rasvete na metode osvetljavanja na filmu. Biće reči i o najvažnijim znanjima u oblasti osvetljavanja u digitalnom svetu. Uz primere kadriranja, osvetljavanja i fotografija sa snimanja filmova “Bela traka”, “Učiteljica klavira”, “Ludvig II”, “Notebook”, “The Night of 1000 hours” i “By the Sea”, biće reči i o scenografiji, kostimu, šminki i drugim važnim vizuelnim segmentima filma.

Berger će deo predavanja posvetiti i dugogodišnjoj saradnji sa Hanekeom, nagrađivanim austrijskim rediteljem i autorom filma “Bela traka”, za koji je dobio prestižno priznanje za izvanredno dostignuce u kinematografiji, koje dodeljuje Američka asocijacija snimatelja (ASC).

Između ostalog, dobitnik je i nagrade Zlatna kamera 300 na 33. Festivalu "Braća Manaki" u Bitolju, koja se dodeljuje za izvanredan doprinos svetskoj filmskoj umetnosti.

Berger predaje kameru na Filmskoj akademiji u Beču i u nekoliko međunarodnih filmskih škola.

Neki od naslova iz njegove plodne filmografije su: “Benny's video” (1992), “71 Fragments of chronology of chance” (1994), “Ethnic idylls” (1995-1998), “The piano teacher” (2001), “Cache” (2005), “The white ribbon” (2009) i “By the sea” (2014).

Drugo izdanje PAFF-a biće održano od 2. do 6. septembra, u organizaciji mladih filmskih radnika i umetnika iz Pančeva i okoline koji su okupljeni oko udruženja građanja Pančevački filmski festival. PAFF se organizuje u saradnji sa Kulturnim centrom Pančeva. i Domom omladine Pančevo, uz podršku gradskih vlasti i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

PAFF je 2014. godine, kada je i pokrenut, ponudio intenzivan program sastavljen od dve takmičarske selekcije i revijalnih filmova, čiji su selektori mladi reditelji Stefan Ivančić i Ognjen Glavonić. Najboljim dugometražnim filmom prvog PAFF-a proglašen je filipinski “Norte, kraj istorije” Lava Dijaza, a posebno priznanje dodeljeno je Damiru Čučiću i Mišelu Škoriću iz Hrvatske za film “Mič – dnevnik jednog šizofreničara”.

(SEEcult.org)

Brat Dejan u Lokarnu



Rusko-srpski film “Brat Dejan”, u režiji Bakura Bakuradzea, koji govori o bivšem generalu u balkanskim ratovima koji je prisiljen da se krije od pravde, biće premijerno prikazan u Glavnom takmičarskom programu 68. Filmskog festivala u Lokarnu, koji će biti održan od 5. do 15. avgusta.

To je novi film u produkciji Miše Mogorovića, a premijerno će biti prikazan 6. avgusta u Lokarnu, dok će reprizne projekcije imati naredna dva dana, saopštila je producentska kuća Art & Popcorn.

Reditelj te prve zvanične rusko-srpske koprodukcije, Rus gruzijskog porekla Bakur Bakuradze, učestvovao je sa svoja prethodna dva filma u pratećim programima Filmskog festivala u Kanu.

Glavnu ulogu u filmu “Brat Dejan” igra doajen srpske kinematografije Marko Nikolić, koji će i prisustvovati premijeri u Lokarnu.



Film prati poslednjih 12 meseci u životu Dejana Stanića, bivšeg generala, koji je poslednjih deset godina prisiljen da se krije od pravde, posebno od Međunarodnog suda pravde za zločine u bivšoj Jugoslaviju u Hagu, zbog raznih optužbi u vezi sa njegovom vojnom službom. Konačno nalazi sklonište kod Slavka, starca koji živi u izolovanom planinskom selu. Pateći od potpune otuđenosti, Dejan ne samo da treba da se suoči sa novim okruženjem i novom realnošću, već neće moći da izbegne ni svoju prošlost.



Film je u celini snimljen u Srbiji na srpskom jeziku, na lokacijama u Valjevu, Goču, Prijepolju, Pančevu, Fruškoj Gori, Titelu i Beogradu.

“Brat Dejan” je većinski finansiran sredstvima Ruske Federacije, a sufinansiran je sredstvima Filmskog centra Srbije.



Filmski festival u Lokarnu jedan je od festivala A kategorije, uz festivale u Berlinu, Kanu i Veneciji).

Za glavnu nagradu, Zlatnog Leoparda, ove godine se takmiči 18 filmova, od kojih ce 14 imati svetske premijere.

(SEEcult.org)

Ničije dete u bioskopima u Hrvatskoj

http://www.seecult.org/vest/nicije-dete-u-bioskopima-u-hrvatskoj

Odlazak Đurđije Cvetić



Istaknuta srpska glumica Đurđija Cvetić, koja je bila angažovana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ali je gostovala i na scenama mnogih drugih teatara, a ostvarila je i zapažene uloge na televiziji i filmu, preminula je 7. avgusta u Beogradu u 73. godini.

Komemoracija povodom smrti Đurđije Cvetić u JDP-u biće održana u septembru, saopštilo je to pozorište, u kojem je bila od 1969. godine.

Povodom smrti Đurđije Cvetić, ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac istakao je da je bila “veliko ime srpskog glumišta”.

“Đurđija Cvetić je bila deo generacije glumaca, koja je uspostavlјala novu poetiku i nove standarde, i time ostavila neizbrisiv trag na domaćoj kulturnoj sceni. Nјene uloge u pozorišnim predstavama, filmovima, televizijskim i radio dramama, pamtiće ne samo kolege i kritika, već i publika koja ju je poštovala i volela”, naveo je Tasovac u telegramu saučešća porodici preminule glumice, koji je uputio u svoje i u ime Ministarstva kulture i informisanja.

Đurđija Cvetić odigrala je na sceni JDP-a desetine uloga. Pripadala je generaciji “Bojanovih beba” - grupe mladih glumica i glumaca koje je Bojan Stupica pozvao u JDP u vreme njegove generacijske obnove. Posle uloge Pem u “Spasenima” Edvarda Bonda, u tom trenutku jednom od najznačajnijih pozorišnih komada svetskog repertoara, Đurđija Cvetić je svojom pojavom, lepotom i scenskom snagom, stupila i u klasični repertoar, kao Šekspirova Regana u “Liru”, Dezdemona u “Otelu”, Olivija u “Bogojavljenskoj noći”.

Njen u isti mah moderan i klasičan scenski izraz došao je do punog izražaja u velikim, ikoničkim predstavama JDP-a, poput “Putujućeg pozorišta Šopalović” Ljubomira Simovića, u režiji Dejana Mijača, gde je igrala Jelisavetu Protić, potom Brehtovom “Baalu” kao Emilija, u Vedekindovom “Buđenju proleća” kao Fani Gabor…

Poslednjih godina angažmana u JDP-u igrala je sa velikim uspehom Ranjevsku u Čehovljevom “Višnjiku”, Lagarsovim “Pravilima ponašanja u modernom društvu”, a naročito u naslovnoj ulozi u predstavi “Skup” Marina Držića, u režiji Jagoša Markovića, u kojoj je, tumačeći mušku ulogu, ostvarila teatarsko čudo, višestruko vrednovano i nagrađivano na domaćim i regionalnim festivalima, istaklo je JDP.

Đurđija Cvetić gostovala je u svim beogradskim pozorištima, poslednjih godina najviše na sceni Beogradskog dramskog, kao i u Crnogorskom narodnom pozorištu, Narodnom pozorištu Sombor, Narodnom pozorištu u Banjaluci i drugima.

Ostaje upamćena i kao Seka u televizijskoj seriji “Grlom u jagode” Srđana Karanovića, kao i po ulogama u “Sivom domu”, “Početnom udarcu” i “Zaboravljenima” Darka Bajića, u filmu “Oktoberfest” Dragana Kresoje, TV seriji “Ulica lipa”…

Dramski program Radio Beograda čuva sećanje na njen osoben glas i glumačku ekspresiju u desetinama radio-drama.

Đurđija Cvetić dobitnica je i niza nagrada, među kojima su i “Žanka Stokić” 2006. godine i nagrada BDP-a “Tatjana Lukjanova”.

(SEEcult.org)

Migracije u fokusu Dokufesta

http://www.seecult.org/vest/migracije-u-fokusu-dokufesta

16 filmova na "Filmskim susretima", u prodaji kompleti



Na jubilarnom 50. Festivalu glumačkih ostvarenja, koji će na Letnjoj pozornici niške Tvrđave biti održan od 22. do 28. avgusta, biće prikazano 16 filmova u takmičarskom i još dva u revijalnom delu.

Kako su saopštili iz Niškog kulturnog centra, “Filmske susrete” će otvoriti ostvarenje “Bićemo prvaci sveta”, a potom će biti prikazana crna komedija “Mali Budo”.

Drugog dana festivala publika će moći da vidi filmove “Panama” i “Nebo iznad nas”, dok će 24. avgusta na programu na Letnjoj pozornici biti “Branio sam Mladu Bosnu” i ostvarenje “Otvoreni kavez” u kojem je svoju poslednju ulogu ostvarila Ružica Sokić, a u bioskopu “Kupina” film “Isceljenje”.



Poslednji film Vlastimira Đuze Stojiljkovića “Bez stepenika” i drama “Za kralja i otadžbinu” na Letnjoj pozornici biće prikazani 25. avgusta, dok će iste večeri u “Kupini” biti održana projekcija TV filma “Talog”.
U sredu 26. avgusta na programu će biti filmovi “Ničije dete”, “Amanet” i “Travelator”, dok će 27. avgusta biti prikazana ostvarenja “Enklava”, “Gorčilo” i “Jednaki”.

Poslednjeg dana festivala, nakon dodele nagrada, biće prikazani gostujući filmovi “Panta Draškić - cena časti” i “Stari Niš - moj Niš”.

Kako kažu u NKC-u, od sutra počinje prodaja karata za ovaj festival. Neće biti pojedinačnih ulaznica, a cena kompleta je 2.000 dinara.

Karte će se prodavati u prostorijama Turističke organizacija Niša, u knjižari NKC-a i na štandu ispred bioskopa “Vilin grad”.

Seki Sablić nagrada "Pavle Vuisić"



Nagrada "Pavle Vuisić", koja će biti uručena na otvaranju ovogodišnjih "Filmskih susreta" u Nišu, pripašće glumici Jelisaveti Seki Sablić.

Kako saopštavaju iz Udruženja filmskih glumaca Srbije, odluku da ova prestižna glumačka nagrada pripadne Seki jednoglasno je doneo žiri sastavljen od predhodna tri laureata - Mihajla Janketića, Petra Božovića i Marka Nikolića.

Svojom specifičnom glumačkom nijansom, neponovljivim šarmom i sugestivnošću likova koje je tumačila na filmu i televiziji u više nego bogatoj karijeri, sasvim zasluženo ulazi u red laureata nagrade koja nosi ime velikana srpske kinematografije - navodi se u obrazloženju žirija.
Priznanje “Pavle Vuisić” je nagrada za životno delo koja se dodeljuje umetniku za izuzetan doprinos umetnosti glume na filmu i televiziji. Ustanovljeno je 1994. godine, a do tada se zvalo "Slavica".

Seka Sablić dosada je nagrađena najvišim priznanjima - "Dobričin prsten", "Ljubinka Bobić", "Žanka Stokić", "Zlatni ćuran", "Zlatna arena"...

Jubilarni 50. "Filmski susreti" biće održani od 22. do 28. avgusta na niškoj Letnjoj pozornici.

Jubilarna, 10. Interakcija



Međunarodni studentski filmski kamp “Interakcija”, koji već desetu godinu organizuje Nezavisni filmski centar “Filmart”, okupiće u jubilarnom izdanju 15 učesnika iz različitih delova sveta, koji će tokom sedmodnevnog boravka u Užicu, Čačku i Požegi snimiti materijal za dokumentarne filmove na temu “Ljubav”.

Deseta “Interakcija” počinje 12. avgusta, na Međunarodni dan mladih, a povodom jubileja, uz desetoro studenata produkcije, režije, kamere, dizajna zvuka i montaže, odabranih na osnovu konkursa, okuplja i pet bivših učesnika.

Kao i proteklih godina, učesnici će biti podeljeni u tri ekipe, koje će u Užicu, Čačku i Požegi snimati materijal za dokumentarne filmove, a potom će se 19. avgusta okupiti u Požegi, gde će im se pridružiti i 14 polaznika 5. Međunarodnog masterklasa dokumentarnog filma “Interdoc”.



Kroz predavanja i projekcije filmova, afirmisani domaći reditelji Mladen Matičević i Dragan Elčić preneće učesnicima masterklasa znanje i iskustvo na temu “Kreativni dokumentarni film”.

Učesnici, kao i Požežani, imaće priliku da od 20. avgusta, u okviru pratećih programa, saznaju više o kulturi drugih zemalja, da se kroz muzičke i sportske aktivnosti bolje upoznaju, ali i da uživaju u dokumentarcima koji će biti prikazani u programu “Interscreen”, najavio je direktor NFC “Filmart” Dejan Petrović.



Ljubitelji filma moći će da pogledaju dokumentarne filmove učesnika, ali i afirmisanih autora - novi film Želimira Žilnika “Logbook_Serbistan” koji govori o Ilegalnim migrantima i tražiocima azila u Srbiji, višestruko nagrađivani film “U mraku” Gorana Stankovića, te biografski dokumentarac o Arsenu Dediću “Moj zanat” Mladena Matičevića i “Bili smo prvaci sveta” Ivice Vidanovića o nastanku čuvene jugoslovenske škole košarke.

Zahvaljujući CILECT-u, asocijaciji koja okuplja najznačajnije filmske i televizijske škole u svetu, program “Interscreen” i ove godine obuhvata i najbolje dokumentarce koje su snimili studenti širom sveta.



Filmovi snimljeni tokom kampa biće premijerno prikazani 27. avgusta u bioskopu Kulturnog centra Požega, a dan kasnije, tradicionalno, i u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Povodom jubileja, direktor Filmarta izjavio je da su to trenuci u kojima se sagledava prošlost i prave planovi za budućnost.

Petrović je naglasio da će se ovogodišnjih 29 učesnika iz 19 zemalja pridružiti grupi od 219 učesnika koji su do sada učestvovali na kampu “Interakcija” i masterklasu.

Tokom devetogodišnje realizacije kampa “Interakcija” snimljeno je 35 dokumentarnih filmova koji su osvojili sedam nagrada na filmskim festivalima širom sveta.

Između ostalog, film “Ringišpil” Luke Popadića, snimljen tokom prošlogodišnjeg kampa “Interakcija”, osvojio je nagradu “Vilko Filač” za najbolju fotografiju na ovogodišnjem Kustendorfu na Mokroj Gori.

Kamp “Interakcija” realizuje se uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Opštine Požega, Grada Čačka i Erste banke.

(SEEcult.org)