Filmske novosti...

  Premijera filma o Veličkoviću



Svetska premijera Fransoa Katonea o srpskom slikaru Vladimiru Veličkoviću, koji već decenijama živi i radi u Francuskoj, biće održana 22. marta u Domu omladine Beograda, u okviru festivala “Dani Frankofonije”.

Film “Vladimir Veličković, izbor crnog” analizira poetiku tog slikara i akademika, prikazujući u pedesetak minuta njegov rad na umetničkom delu, tokom kojeg otkriva publici svetonazore, uticaje, nepoznate detalje iz života, planove…

Veličković je za svoj rad dobio mnogobrojna priznanja, a njegovi radovi nalaze se u najznačajnijim svetskim galerijama i muzeijima.

Nosilac je ordena Francuske legije časti za umetnost, a bio je i profesor na prestižnoj L’École nationale supérieure des beaux-arts u Parizu.

Dobitnik je i nacionalne penzije u Srbiji, koju poklanja mladim umetnicima, na osnovu godišnjeg konkursa koji tradicionalno organizuje galerija Haos.

Veličković je 2013. godine imao veliku izložbu slika “Gavrani” u Galeriji SANU, uz izložbu crteža i kolaža u Muzeju Zepter. Reč je o novim radovima velikog formata, nastalim u proteklih nekoliko godina, koji su izazvali veliko interesovanje publike.

Ulaz na premijeru filma o Veličkoviću je besplatan, u okviru akcije “50 poklona za 50 godina” koju Dom omladine realizuje tokom čitave godine povodom svog jubileja.

Pored svetske premijere filma o Veličkoviću, publika će od 21. do 24. marta, u okviru “Dana frankofonije”, imati priliku da pogleda recentna dela iz kinematografija frankofonih zemalja, kao nekoliko filmskih klasika.

DOB organizuje “Dane frankofonije” u saradnji sa ambasadama, kulturnim centrima i institucijama frankofonih zemalja, te Ministarstvom kulture i informisanja Srbije i TV5Mond.

Ulaz na filmove je 150 dinara.

Sajt DOB-a je www.domomladine.org, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Odbrana i zaštita najbolja u Ženevi



Hrvatski film “Odbrana i zaštita” Bobe Jelčića o životu u podeljenom Mostaru proglašen je najboljim na 12. Međunarodnom filmskom festivalu i forumu o ljudskim pravima u Ženevi.

Reč je o nagradi koja se dodeljuje najboljem filmu u kategoriji igranog filma i ljudskih prava, a dodeljuje je fondacija Barbour, saopštila je producentska kuća Spiritus movens.

Prema navodima žirija, “jednostavnost i finese ovog suptilnog filmskog ostvarenja izuzetno su potresne. Za svaku pojedinu žrtvu rata, svakodnevica znači večnu i neprestanu potragu i borbu za život i preživljavanje”.

Ženevski festival o ljudskim pravima, koji je posetilo više od 25.000 ljudi, bio je posvećen ove godine političkim disidentima, mladim blogerima, građanima koji se bune protiv ograničavajućih režima, mirotvorcima i svima onima koji svoje živote predaju u svrhu unapređenja ljudskih prava.

Odluku o najboljem igranom filmu festivala doneo je žiri koji su činili nekadašnji kreativni direktor međunarodnih filmskih festivala u San Francisku i Trajbeki Peter Scarlet, donedavni izvršni direktor Abu Dabi Film Festivala, uspešni advokat, član i sekretar fondacije Barbour Philippe Cottier, te rediteljka, scenaristkinja i producentkinja Andrea Štaka.

Film “Odbrana i zaštita”, koji govori o savremenom Mostaru kroz prizmu lika koga igra srpski glumac Bogdan Diklić, do sada je osvojio dvadesetak nagrada na festivalima u regionu bivše Jugoslavije i šire, uključujući sedam Zlatnih arena na Festivalu igranog filma u Puli 2013, te nagradu Bauer za nabolji film u regionu na Motovun Film Festivalu i Srce Sarajeva za najbolju mušku ulogu, koju je Diklić dobio na 19. Sarajevo Film Festivalu.

Jelčić je osvojio nagrade za najbolju režiju na Međunarodnom filmskom festivalu u Bratislavi i na Festivalu autorskog filma u Beogradu.

Reč je o prvom dugometražnog igranom filmu cenjenog pozorišnog redatelja Jelčića.

Svetska premijera filma “Odbrana i zaštita”, nastalog u koprodukciji Hrvatske i BiH, održana je na 63. Berlinalu 2013. godine, u sklopu programa Forum.

(SEEcult.org)

  15. FSF u slavu raznolikosti



Festival studentskog filma u Beogradu prikazaće u 15. izdanju - od 27. do 30. marta u Jugoslovenskoj kinoteci i Parobrodu - oko 50 ostvarenja mladih autora iz celog sveta, a povodom jubileja i u slavu raznolikosti tema, žanrova i ideja, oslobođen je strogog koncepta, pa je i tema slobod(n)a.

Petnaesti FSF slavi raznolikost, različite pristupe filmu, kreativnost i ideje, što ga je i održalo sve ove godine i u trenucima kada je to, prema navodima organizatora, (bilo) gotovo nemoguće.

U okviru glavnog programa u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, 15. FSF će prikazati 48 filmova koji su odabrani među 200 prijavljenih ostvarenja studenata sa poznatih svetskih akademija iz: Kanade, Francuske, Nemačke, Češke, Slovačke, Belgije, Španije, Holandije, Indije i Srbije.

Revijalni filmski program čini retrospektiva animiranih filmova Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i "Dunav filma".



Selekcioni tim činili su studentkinja dramaturgije Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu Bojana Babić i student režije Filip Martinović, a u žiriju su glumica Milena Predić, profesor TV režije na FDU Predrag Velinović i dramaturg Milan V. Puzić.

Žiri će dodeliti Gran pri FSF-a, kao i nagrade za najbolji srpski film, najbolji animirani film, najbolju fotografiju, najbolji dokumentarni film i specijalnu nagradu.



Celokupan edukativni i prateći program održaće se u Ustanovi kulture Parobrod, gde će 29. marta u 14 sati biti održano predavanje dramaturga i profesora na FDU Aleksandra S. Jankovića “Filmski krajevi”, a 30. marta jednodnevnu radionicu na temu “Gluma na filmu” vodiće nagrađivani reditelj Srdan Golubović.

Glavni događaj pratećeg programa je izložba “Život na traci” koja će prikazati radove 20 mladih primnjenih, filmskih i likovnih umetnika. Njihovi radovi ukazaće na probleme ili simptome današnjih predstava i vrednosti društva “na traci”, tj. na filmu i na televiziji. Mladi umetnici daće i odgovor na postojeće stanje u društvu i umetnosti.

Ideja je bila da se prikažu i sukobe različiti umetnički izrazi, forme i stavovi u okviru te multimedijalne izložbe.



Program u produkciji Parobroda takođe je deo pratećeg programa 15. FSF-a, pa je, pored žurki otvaranja i zatvaranja, najavljen i nastup sastava Moraitika 27. marta, predstava “U samoći pamučnih polja” dan kasnije, te tri(p)bina “Halucinogeni doživljaj muzike dobitnika Mokranjčeve nagrade” u formi audio i video semplinga, koja će biti održana 29. marta.

FSF je tokom prethodnih 14 godina prikazao više od hiljadu studentskih filmova, ugostio više od 500 mladih autora i veliki broj renomiranih predavača, a upriličio je i brojne prateće programe i zabeležio više od 30.000 poseta.

Pokrovitelj 15. FSF-a je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, a podršku su pružili i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda i kompanija Orion telekom.

Festivalski sajt je https://www.facebook.com/FestivalFSF, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

  Što češće Vrtoglavica, to bolje



Psihološki triler “Vrtoglavica” Alfreda Hičkoka, koji je najpre krajem 50-ih izazvao hladne reakcije, a nedavno su ga filmski kritičari proglasili za najbolji film svih vremena, biće prikazan 1. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu uz razgovor sa profesorom Slobodanom Mijuškovićem i filmskim rediteljem Slobodanom Šijanom.

Na tribini, koju organizuje MakroArt, učestvovaće i istoričarke umetnosti iz tog udruženja Milana Petrović, Danica Spasojević i Jelena Petrović.

Povod za projekciju “Vrtoglavice” i tribinu je anketa koju je časopis “Sight and Sound”, u izdanju Britanskog filmskog instituta, sproveo pre dve godine među 862 filmska kritičara, u okviru koje je taj Hičkokov film proglašen najboljim filmom svih vremena.

Time je “Građanin Kejn” Orsona Velsa, posle više decenija, pomeren sa prvog mesta.

Neobična sudbina “Vrtoglavice” počela je 1958. godine, kada je prvi put prikazana u bioskopima, praćena uzdržanim i hladnim reakcijama. Onda je postepeno počela da narasta obimna literatura, množili su se tekstovi, analize i studije pisaca najrazličitijih profila, od običnih novinara i klasičnih filmskih kritičara do filozofa i mislilaca najtemeljitije teorijske edukacije.

Kada je 1996. godine završena kompletna kompjuterska restauracija tog filma, “Vrtoglavica” je počela da živi svoj drugi život. Prikazivana je u bioskopima širom Evrope i Amerike, a reakcije nove generacije gledalaca su bile potuno suprotne od prvobitnih.

To Hičkokovo, po svemu posebno, filmsko ostvarenje inspirisalo je i organizatore tribine u novoj zgradi Kinoteke, koji tim povodom poručuju: “Ljudi gledajte Vrtoglavicu, što češće, to bolje po Vas”.

“Vrtoglavica” je film koji nosi posebne, možda najvidljivije i najdublje upise vizuelnog, slikovnog i slikarskog. To što ovaj film čini misterioznim i magičnim, hipnotičnim i opsesivnim nastaje prvenstveno iz njegovih slikovno/vizuelnih i muzičkih vrednosti. Ono što zavodi i omamljuje u ovom filmu jeste njegova vizuelna oprema, način na koji se konstruišu i komponuju kadrovi i sekvence, ritmovi kretanja i proticanja slika, neverovatna energija boja i svetlosti. Kao osobenost stoji i ponavljanje, i unutar i izvan konstrukta filma, što nas tera da mu se uvek iznova vraćamo i ponovo gledamo. I neizostavno - upadljiva dominacija krivih i zakrivljenih linija, cikličnog, kružnog i spiralnog kretanja, navela je organizacija MakroArt povodom projekcije “Vrtoglavice” 1. aprila u 18 sati.

MakroArt zamišljen je kao spona u suptilnoj vezi između kreiranja umetničkog dela, njegove percepcije i prezentacije. U svrhu ostvarenja tog cilja, jedan od osnovnih zadataka MakroArt-a jeste promocija i afirmacija umetnika i umetnosti, sa posebnim ciljem da poruka koju šaljemo dođe do mladih i zainteresuje ih da prate kulturna dešavanja, i uživajući stiču nova znanja i iskustva.

(SEEcult.org)

  Zabranjeni glasovi



Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma predstavlja od 3. do 5. aprila u Dvorani Kulturnog centra Beograda program “Zabranjeni glasovi” sa deset angažovanih dokumentaraca koji otvaraju tabu teme današnjice, počev od borbe blogerki na različitim krajevima sveta protiv diktatora u svojim zemljama, preko savremene Ukrajine i Rusije, ženskih zatvora u Avganistanu, fabričkim radnicima u Belorusiji, imigrantima u Švajcarskoj, do mračnih strana ljudske psihe.

Program je nazvan prema filmu “Zabranjeni glasovi” rediteljke Barbare Miler iz Švajcarske, koja je u žiriju 61. Kratkog metra.

Njen film bavi se životima i delima tri svetski poznate blogerke - Joane Sančez sa Kube, Zeng Jinjan iz Kine i Farnaz Seifi iz Irana, koje se bore protiv opresivnih režima u svojim zemljama. Njihova borba je samo simboličan prikaz čitave nove generacije modernih pobunjenika koji koriste savremene tehnologije da se udruže i iraze svoj bunt.


Mlada rediteljka Lesja Kordonec odrasla je u Ukrajini uz brojne političke nemire, što je uticalo i na njen film “Balažer, ispravka stvarnosti”. U centru njene pažnje je jedan stari autobus, još iz sovjetskih vremena, koji saobraća duž najudaljenije granice EU. Za nju i putnike, autobus je simbol prošlih vremena, turbulencija, ali i potencijalnih promena.

Film “Bez burki iza rešetaka” Nime Sarvestanija govori o ženama u avganistanskom zatvoru. Kroz priče o zatvorenicama i njihovim “moralnim zločinima”', reditelj pruža fascinantan i jedinstven uvid u zastrašujući svet Avganistana u kojem su žene nevidljive i ućutkane, a tradicionalna burka je sredstvo kontrole.



“Mama, ubiću te” takođe se bavi svojevrsnim zatvorom i nepravedno kažnjenim osuđenicima - radi se o ruskom sirotištu i deci koja su osuđena da provedu detinjstvo u njemu, ispaštajući zbog grehova svojih roditelja, alkoholičara i narkomana. Uslovi u kojima odrastaju više nalikuju popravnom domu nego utočištu za decu.



Drugu stranu medalje prikazuje film “Pecanje” o govori o ruskom siročetu i njegovim problemima da se uklopi u brižnu švedsku porodicu koja želi da mu pomogne. Ali, odrastanje u sirotištu ostavlja velike ožiljke i navikava na jedan način života koji je teško iznenada napustiti.

“Sobota” je film koji istražuje mračnu stranu ljudske psihe kroz priču o Soboti, najozloglašenijem makrou i kriminalcu u Beču 60-ih godina 20. veka. Trideset godina nakon objavljivanja njegove izuzetno uspešne autobiografije, film ispituje šta je ostalo od njega i zašto je bio toliko interesantan javnosti i medijima.



“Ubica požude” takođe se bavi mračnim stranama ljudske duše i govori o požudi, perverziji i skrivenim strastima. U centru pažnje je serijski ubica, ali i novinar koji je fasciniran njime. Film ne govori samo o zločincu, već pokazuje i drugu stranu, urođenu ljudsku fascinaciju zločinima i tabuima.

“Farid - U Cirihu ili negde” prikazuje težak život švajcarskih imigranata prikazan iz perspektive palestinskog autora Farida Damre. Nakon što mu je zahtev za azil odbijen, Damre u Cirihu iščekuje deportaciju i istovremeno beleži svoje iskustvo stvarajući svedočanstvo u kojem mogu da se prepoznaju svi oni koji tragaju za boljim životom u zemlji koja ih ne želi.



Film “Igračke” govori o životu u beloruskom gradu Žlobinu, čiji stanovnici provode dane u fabrici igračaka, a zatim ih prodaju putnicima voza koji prolazi kroz grad. To je ujedno i njihov jedini izvor prihoda.

Filmovi koje je umetnički direktor 61. Kratkog metra Janko Baljak odabrao za program “Zabranjeni glasovi” nisu ušli u takmičarski program zato što su duži od predviđenih 30 minuta, a prema njegovim rečima, neki su od najboljih među više od hiljadu filmova koje je pogledao dok je pravio ovogodišnji program.

“Shvatio sam da sve ove filmske priče povezuje isto. Neki zaboravljeni ljudi i neka zabranjena mesta”, naveo je Baljak, pozivajući publiku da otkrije “zabranjene glasove”.

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, jedan od najstarijih u Evropi, prikazaće od 2. do 6. aprila ukupno 135 filmova, od kojih je više od 80 u trci za nagrade.

Domaći takmičarski program obuhvata 31 film, a u međunarodnom, koji je ustanovljen pre 11 godina, takmičiće se 53 ostvarenja.

Festivalski sajt je www.kratkimetar.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE.

(SEEcult.org)

  Vruće teme Kratkog metra



Dužničko ropstvo građana prema bankama u svetlu ekonomske krize jedna je od vrućih tema na 61. Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji predstavlja u atraktivnom pratećem programu “Vrelo” i priče o trgovini ljudskim organima i farmaceutskoj mafiji.

Temu dužničkog ropstva prema bankama predstavlja hrvatski film “U braku sa Švicarcem” Arsena Oremovića, koji je mogao biti snimljen i u Srbiji, a govori o paklenom krugu bez izlaska u koji su upali građani koji su podigli kredite u švajcarskim francima, kao i o prvoj tragičnoj žrtvi koju je taj brak u Hrvatskoj doneo.

Film će biti prikazan 3. aprila u sali Amerikana Doma omladine Beograda, nakon čega će biti održan razgovor sa autorom, sa kojim će biti podeljena iskustva građana u Srbiji koji su dospeli u sličnu situaciju.

“U braku sa Švicarcem" (2013) dobitnik je nagrade za ljudska prava na Sarajevo film festivalu 2013. godine, kao i nagrade za najbolji dokumentarac na Vukovar film festivalu.



Arsen Oremović, inače, od 1991. godine radi kao kritičar, novinar, kolumnista i urednik u “Večernjem listu”, a 1999. bio je direktor Filmskog festivala u Puli. Bio je i član raznih žirija u oblasti filma i muzike, a u dva mandata i predsednik Hrvatskog društva filmskih kritičara (2001/2003). Objavio je pet zbirki filmskih kritika, zbirku komentara "Ta divna stvorenja" (2007), te satirički društveni leksikon "Kupujmo hrvatsko" (2010) u koautorstvu sa Ognjenom Sviličićem. Koscenarista je serijala "Naši dani" o istoriji hrvatskog pop-roka.

U okviru programa “Vrelo”, 61. Kratki metar predstavlja 4. aprila i kanadski film “Priče o trgovini organima” Rik Ester Bjenstok, tragičnu priču o sveprisutnijoj trgovini ljudskim organima u najsiromašnijim zemljama sveta.



Film govori o crnom tržištu ljudskih organa sa uličnim brokerima, hirurzima odmetnicima, siromašnim muškarcima i ženama koji su spremni da žrtvuju delić svog tela zarad brze zarade, kao i sa očajnim pacijentima koji se nalaze pred mučnim izborom između poštovanja zakona i spasavanja sopstvenog života. Uz pristup bez presedana svim igračima, film istražuje legalne, moralne i etičke probleme u vezi sa ovim složenim pitanjem života ili smrti.

Rik Ester Bjenstok, režiserka ovenčana nagradom Emi, najpoznatija je po inovativnim istraživačkim dokumentarcima koji su prikazivani na festivalima i TV kanalima u više od 50 zemalja. Osvojila je brojne nagrade, uključujući američku nagradu Emi za istraživačko novinarstvo, nagradu Edvard R. Marou, nagradu Britanske televizije za najbolji dokumentarac...

Farmako-medicinska mafija takodje je jedna od vrućih tema 61. Kratkog metra, a dobro je poznata mnogima koji su imali priliku da se suoče sa lekovima koji ne deluju, lekovima koji postoje ali se ne koriste, jer biznis diktira drugačije, lekovima koji su dostupni jednima, a nedostupni drugima...



Američki film “Vatra u krvi” Dilana Moana Greja, koji će biti prikazan 5. aprila, zamršena je priča o "medicini, monopolu i zlobi", koja pripoveda o tome kako su zapadnjačke farmaceutske kompanije i vlade agresivno blokirale pristup jeftinim lekovima za sidu u afričkim zemljama i na jugu planete u godinama posle 1996. To je dovelo do nepotrebne smrti više od 10 miliona ljudi. Film ujedno govori i o neverovatnoj grupi ljudi koji su odlučili da se bore protiv toga.

Dilan Moan Grej, istoričar mešovitog pandžapsko-irskog porekla, radio je na igranim filmovima u više od 20 zemalja širom sveta na raznim funkcijama, sarađujući s brojnim poznatim režiserima, uključujući Fatiha Akina, Pitera Grinaveja, Pola Gringresa, Dipu Mehtu i Miru Nair. Završio je studije istorije i filma na Koledžu Dartmut, kao i na Univerzitetu u Beču i na Ekonomskom univerzitetu u Budimpešti, a potom i postdiplomske studije istorije na Centralno-evropskom univerzitetu i na Državnom univerzitetu u Njujorku, gde se fokusirao na istoriografiju i geografske dimenzije identiteta. Posebno se zanima za političke priče, a naročito za one sa međunarodnim i istorijskim komponentama.

Program “Vrelo” Kratkog metra predstavio je i proteklih godina uzbudljive angažovane dokumentarce o nasilju u porodici, incest traumama najmlađih, pravu na dostojanstvenu starost, studentskom buntu u 21. veku, maloletničkoj trudnoći i kontracepciji, lekovitoj umetnosti…

Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, jedan od najstarijih u Evropi, prikazaće od 2. do 6. aprila 135 filmova, od kojih je više od 80 u trci za nagrade. 61. Kratki metar nudi i raznovrstan prateći program koji obuhvata i angažovana ostvarenja i dokumentarce koji otvaraju tabu teme današnjice.

Tako će uporedo sa programom "Vrelo", u Dvorani kulturnog centra Beograda biti prikazan i provokativan program “Zabranjeni glasovi” sa deset angažovanih dokumentaraca koji otvaraju tabu teme današnjice, počev od borbe blogerki na različitim krajevima sveta protiv diktatora u svojim zemljama, preko savremene Ukrajine i Rusije, ženskih zatvora u Avganistanu, fabričkim radnicima u Belorusiji, imigrantima u Švajcarskoj, do mračnih strana ljudske psihe.

Festivalski sajt je www.kratkimetar.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE

(SEEcult.org)

  Tradicija avangarde – Šijanu



Nagrada “Tradicija avangarde” za doprinos avangardnoj umetnosti za 2014. godinu dodeljena je istaknutom filmskom reditelju Slobodanu Šijanu iz Beograda, na osnovu odluke Upravnog odbora Fonda “Vujica Rešin Tucić i Vojislav Despotov”, koji je ustanovio to priznanje u znak sećanja na dva značajna avangardna umetnika iz Zrenjanina i okoline.

Nagrada “Tradicija avangarde” dodeljena je Šijanu za “upečatljiv i visoko samosvojan doprinos ukupnoj art sceni”, imajući u vidu ne samo njegov kultni kinematografski opus najšire poznat po dugometražnim igranim filmovima “Ko to tamo peva”, “Maratonci trče počasni krug”, “Davitelj protiv davitelja” itd, već i višedecenijsko bavljenje neoavangardnim i postavangardnim praksama, od eksperimentalnog filma i psihodeličnog slikarstva do konceptualne umetnosti, kemp kolaža, performansa i umetnosti ponašanja.

U svim tim oblastima, kako je istaknuto u obrazloženju, Šijanovo stvaralaštvo ostavilo je pravovremen i visoko samosvojan trag, čije reaktuelizovanje na nekoliko značajnih manifestacija, poput retrospektivne izložbe u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, nedvosmisleno svedoči o potrebi da se ukupno njegovo delo ne samo još celovitije upozna i dodatno razmotri, nego i da se jasno istakne njegov nesumnjiv avangardni kod, po mnogome bez premca u bar nekoliko linija stvaralaštva kojim se i bavio tokom više decenija.

Nagrada “Tradicija avangarde” biće uručena Šijanu 22. aprila u Pozorišnom klubu “Zeleno zvono” u Zrenjaninu, najavio je pokret Novi optimizam, na čiju je inicijativu i osnovan Fond “Vujica Rešin Tucić i Vojislav Despotov”.
Nagradu će uručiti njen prošlogodišnji dobitnik - pozorišni reditelj Andraš Urban iz Subotice, a tom prilikom u “Zelenom zvonu” biće otvorena i izložba “Filmske poze” o Šijanovom stvaralaštvu, čiji je kustos Nebojša Milenković, autor Šijanove retrospektive u MSUV i nedavno objavljene monografije "Slobodan Šijan: Moraću da skrenem!, Vizuelni eksperimenti 1960 - 2012".

UO Fonda “Vujica Rešin Tucić i Vojislav Despotov” čine književnici Svetislav Basara, Gojko Božović i Vladimir Kopicl, kulturni aktivista i producent Branislav Grubački, lider Novog optimizma, i predstavnik Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” Vladimir Vasiljev (predsednik), a odluku o dobitniku doneli su jednoglasno.

U konkurenciji za priznanje “Tradicija avangarde”, koje se dodeljuje drugi put za avangardno stvaralaštvo u umetnosti, bili su i književnik Duško Novaković, filmski reditelj Aleksandar Davić i pijanistkinja Branka Parlić.

Nagrada obuhvata novčani iznos od 200.000 dinara, koji su oomogućili Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Fond “Vujica Rešin Tucić i Vojislav Despotov” osnovan je na inicijativu pokreta Novi optimizam i njegovog lidera Branislava Grubačkog Gute, uz podršku Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”, u kojoj mu je i sedište.

Fond je osnovan radi promovisanja, zaštite i unapređenja kulture uopšte, a cilj mu je da radi na prikupljanju književne ostavštine, proučavanju, objavljivanju i popularisanju dela i čuvanju imena Vujice Rešina Tucića i Vojislava Despotova, dva znamenita neovangardna književnika i multimedijalna stvaraoca, rođena u Zrenjaninu i njegovoj okolini.

(SEEcult.org)

  Otvoren 61. Kratki metar



Beogradski festival dokumentarnog i kratkog filma svečano je otvorila 2. aprila u Domu omladine Beograda poljska rediteljka Aneta Kopač, autorka dirljivog dokumentarca “Joanna” o ljubavi i smrti, nastalog u produkciji filmske škole čuvenog Andžeja Vajde.

Izražvajući zadovoljstvo što njen film otvara 61. Kratki metar, Aneta Kopač priznala je da je ujedno i jako nervozna.

“Zamolili su me da uradim jednu jako važnu stvar, a to je sledeće: Dame i gospodo, 61. Festival dokumentarnog i kratkometražnog filma je otvoren!”, poručila je rediteljka dokumentarca o ženi koja odlučuje da piše blog za petogodišnjeg sina, nakon saznanja da joj je preostalo još tri meseca života.



Publika 61. Kratkog metra, jednog od najstarijih u Evropi, ima priliku da vidi do 6. aprila 135 filmova, od kojih je više od 80 u trci za nagrade.

Kratki metar nudi i raznovrstan prateći program koji obuhvata i angažovana ostvarenja i dokumentarce koji otvaraju tabu teme današnjice.

Jedan od pratećih programa organizovan je u saradnji sa Evrokanalom (Eurochannel), čiji se izvršni direktor Gustavo Vainstein takođe obratio publici na otvaranju, ističući da je “veoma ponosan” zbog učešća.

Posao Evrokanala je, kako je rekao, da širom Evrope prikupi najbolje produkcije i prikaže ih na jednom mestu. Jedan od glavnih programa je turneja kratkog filma, čija je tema ove godine smeh u Evropi, a zasnovana je na oceni da se ljudi u Evropi retko smeju. Evrokanal je tako odlučio da pomogne da se to stanje promeni.

Vainstein je izrazio zadovoljstvo saradnjom sa Kratkim metrom i ujedno nadu da će filmovi Evrokanala doći i sledeće godine u Beograd.

Publici se obratila, doduše preko Skajpa, i beogradska kompozitorka Aleksandra Kovač koja trenutno pohađa studije filmske kompozicije na Univerzitetu u Edinburgu, sa kojim je organizovan prateći program “Edinburg: Deset filmova u deset dana”.

Publici su prikazana četiri kratka animirana filma za koja je Aleksandra Kovač komponovala muziku, nakon čega se publici i obratila iz Edinburga putem Skajpa. Sa njom su bili i šef Katedre za animaciju Džared Tejlor i šef Katedre za kompoziciju Jati Durant, koji su takođe pozdravili beogradsku publiku i izrazili zadovoljstvo saradnjom sa Kratkim metrom.

Objašnjavajući svoj projekat, rekli su da je cilj bio da se talentovani mladi ljudi nateraju na akciju - umesto da mesecima razmišljaju o odličnim idejama, studenti su bili primorani da za samo 24 sata te ideje sprovedu u delo.

Filmovi 61. Kratkog metra odabrani su među rekordnih više od hiljadu prijavljenih, koji odražavaju ujedno i smanjenje produkcije domaćih ostvarenja, što je posledica ekonomske krize i smanjenog ulaganja države u filmsku umetnost.

Domaći takmičarski program nudi 31 film, a u međunarodnom, koji je ustanovljen pre 11 godina, takmiče se 53 ostvarenja.

Veliki broj filmova stigao je od srpskih autora koji studiraju i rade u inostranstvu, pa je program “Dijaspora” i posvećen tim talentovanim mladim ljudima, rasutim po fakultetima u SAD, Španiji, Švajcarskoj...

I ove godine Kratki metar predstavlja program “Komšiluk”, posvećen filmovima iz regiona, a kako je nagovestio umetnički direktor Janko Baljak, ta bi selekcija mogla narednih godina da preraste u regionalni takmičarski program i tako da novu dimenziju Festivalu.

U okviru tradicionalno atraktivnog programa “Vrelo”, posvećenog angažovanim filmovima, biće održane i diskusije na aktuelnu temu dužničkog ropstva prema bankama, povodom hrvatskog filma “U braku sa švicarcem” Arsena Oremovića, odnosno na temu farmako-mafije, povodom američkog dokumentarca “Fire in the Blood” (Dylan Mohan Gray).

Ciklus “Zabranjeni glasovi” nudi deset srednjemetražnih i dugometražnih dokumentarnih filmova koji otvaraju tabu teme, a nisu ušli u trku za nagrade zbog propozicija da je takmičarski program otvoren samo za filmove do 30 minuta. Među njima su i filmovi o ženskim zatvorima u Avganistanu i blogerkama koje se na različitim krajevima sveta bore protiv diktatora u svojim zemljama.

Žiri 61. Kratkog metra čine nagrađivani domaći autor Nikola Majdak mlađi, rediteljka i profesorka Barbara Miler (Miller) iz Ciriha, glumica Hana Selimović iz Beograda, filmolog Sesil Jork (Cecilie Jorck) iz Kopenhagena, a umesto ukrajinskog reditelja Miroslava Slabošpitskog, čiji je film “Nuklearni otpad” nagrađen na 60. Kratkom metru, pozvan je filmski kritičar i istoričar Andrej Alferov iz Ukrajine.

Ove godine neće biti dodeljena nagrada za životno delo, jer je, kako je rekao Baljak, došlo do smene generacija, a gotovo svi domaći autori, koji su zaslužili to priznanje, već su ga i dobili.

Kratki metar imaće desetak gostiju iz inostranstva, a publika u Dvorani Kulturnog centra Beograda i DOB-a imaće priliku i da razgovara sa domaćim autorima posle projekcija.

(SEEcult.org)

  BB – diva svetskog filma



Jugoslovenska kinoteka nastavlja od 3. do 6. aprila ciklus “Dive svetskog filma”, predstavljajući ovog puta slavnu Brižit Bardo (Brigitte Bardot), francusku glumicu, manekenku, pevačicu i poslednjih decenija aktivistkinju za prava životinja, koja je bila jedan od neprikosnovenih seks simbola 50-ih i 60-ih godina 20. veka, a povukla se iz filmske industrije 70-ih.

U Muzeju Jugoslovenske kinoteke biće prikazano 12 filmova legendarne BB, u kojima je sarađivala sa glumcima kao što su Žan Gaben (Jean Gabin), Marčelo Mastrojani (Marcello Maistroiani), Alen Delon (Alain), Šon Koneri (Sean Connery) … i rediteljima poput Felinija, Vadima, Godara…

Ciklus počinje filmovima “U slučaju nesreće” (1956) Kloda Oton-Lara (Claude Autant-Lara), “Parižanka” (1957) Mišela Boarona (Michel Boisrond) i “I Bog stvori ženu” (1956) Rožea Vadima (Roger), prvog supruga BB.

Do 6. aprila biće prikazani i Vadimovi filmovi “Odmor ratnika” (1962), “Progonjeni ljubavnici” (1958) i “Don Žuan je bio žena” (1974), kao i “Privatni život” (1962) i “Viva Marija!” (1965) Luja Mala (Louis Malle), “Prezir” (1963) Žan-Lik Godara (Jean-Luc Goddard), “Tri koraka kroz ludilo” (1968) Frederika Felinija (Federico), Mala i Vadima, te “Šalako” (1968) Edvarda Dmitrika (Edward Dmytrik) i “Žene” (1969) Žana Orela (Jean Aurel).

Čuvena glumica, manekenka, pevačica i borac za prava životinja ove godine će proslaviti 80. rođendan.

’’Bila sam veoma srećna, veoma bogata, vrlo lepa, mnogo voljena, veoma poznata i vrlo nesrećna”, opisala je BB svoj život, navodeći za sebe i da je “zapravo mačka transformisana u ženu... Predem. Grebem. A ponekad i ujedam”.



Rođena kao Brižit An-Mari Bardo u Parizu 28. septembra 1934. godine, BB se od malena bavila plesom i baletom, a kao tinejdžerka je počela da se bavi manekenstvom, što ju je ubrzo dovelo na naslovnicu čuvenog modnog časopisa “El” (Elle). Nedugo zatim je stigla i pred filmske kamere, podsetio je u programu Kinoteke Đorđe Zelenović.

“Ja sam devojka iz dobre porodice koja je veoma dobro odgajana. Jednog dana sam okrenula leđa tome i postala sam boem”, izjavila je svojevremeno. U to vreme upoznala je legendarnog reditelja Vadima za koga je odmah požela da se uda, ali su njeni roditelji insistirali da napuni 18. godina, i bi tako. Te iste godine (1952) snimila je i svoj prvi film “Crazy For Love”, a već sledeće i “Act of Love” u kojem je bila partnerka Kirku Daglasu (Douglas). Ipak je odlučila da ostane u Evropi i tu snima filmove (Francuska, Italija i Velika Britanija), a ne da ode u Holivud. Jedini holivudski film koji je snimila bio je “Dear Brigitte” (1965), u kojem je glumila samu sebe i pojavila se svega nekoliko minuta. Odbila je da putuje u Ameriku radi snimanja te scene, pa je cela ekipa došla u Sen Trope.

Vadim nije bio zadovoljan razvojem filmske karijere mlade supruge i mislio je da je ona potcenjena kao glumica, posebno što su reditelji i glumci francuskog novog talasa i italijanskog neo-realizma bili velike internacionalne zvezde. Iako je za samo prvih nekoliko godina karijere snimila 17 filmova, najveći uspeh će postigla 1956. godine glavnom ulogom u debitanskom rediteljskom filmu svog supruga Vadima “I Bog stvari ženu”, u kojem glumi ženu koja ima ljubavnu vezu sa dvojicom braće. Na snimanju tog filma započela je ljubavnu vezu sa glumcem Žan-Lujem Trentinjanom (Jean Louis Trentignant), koji je u to vreme bio u braku sa glumicom Stefan Odran (Stéphane Audran). Ubrzo se razvela od Vadima i naredne dve godine provela je s Trentinjanom. Dvogodišnju vezu obeležilo je njegovo često odsustvo zbog vojne obaveze, kao i veza koju je BB započela sa Žilberom Bekoom (Gilbert Becaud), pa se par posle dve godine rastao.

BB je 1958. odlučila da se preseli u mondensko letovalište Sen Trope na Azurnoj obali.



Na snimanju filma “Babet ide u rat” upoznala je glumca Žaka Šarijea (Jacques Charrier) sa kojim je 1959. godine dobila sina Nikolu-Žaka (Nicolas-Jacque Charrierre). Posle razvoda od Šarijea 1962. godine, Nikola odlazi da živi kod njegove porodice i nije imao blizak odnos sa majkom sve do punoletstva. BB se 1966. udala za fotografa i bivšeg sportistu Gintera Sahsa (Gunter Sachs) koji joj se udvarao leteći helikopterom iznad njene kuće u Sen Tropeu, bacajući hiljadu ruža iz njega. Razveli su se 1969. Tokom 70-ih živela je sa skulptorom Miroslavom Brozekom kome je pozirala za nekoliko skulptura. Potom je od sredine 1982. bila u braku sa Bernardom d’Ormalom (Bernard d'Ormale), nekadašnjim savetnikom Žan-Mari Le Pena (Jean-Marie le Pen), osnivača i nekadašnjeg vođe desničarske stranke Nacionalni front.

O političkim stavovima - zbog kojih je često optuživana za rasizam i političku nekorektnost, samo je rekla: “Veoma sam neshvaćena od politički korektnih idiota”.

BB je nastavila i saradnju sa Vadimom pojavljivanjem u njegovim filmovima “Progonjeni ljubavnici”, “Odmor ratnika” i “Don Žuan je bio žena”.

“Vadim je promenio moje mišljenje o glumi i on je bio jedini čovek koji je bio siguran da imam nešto specijalno da ponudim”, navela je slavna glumica, koja se pojavila i u filmovima Mala “Viva Marija!”, “Veoma privatan život” i njegovoj priči u omnibusu “Tri koraka kroz ludilo”. Partneri su joj bili Koneri, Delon, Gaben i glumice Žana Moro (Jeanne Morreau) i Džejn Birkin (Jane Birknn).



BB je 60-ih započela i pevačku karijeru u kojoj je najviše sarađivala sa Sašom Distelom (Sacha Distell) i Seržom Gensburom (Serge Gainsbourg) sa kojima je snimila hitove “Bonnie & Clyde”, “Harley Davidson” i druge. Imala je i ljubavnu romansu sa Genzburom i bila mu inspiracija za pesmu “Je t'aime moi non plus”, koju su i snimili. Na molbu BB, Genzbur je pristao da ne objavi tu verziju pesme, a godinu dana kasnije ponovo ju je snimio i objavio kao singl sa Džejn Birkin, svojom budućom suprugom. Postala je svetski hit.

Originalna verzija sa BB objavljena je tek 1986. godine, a od 2006. je dostupna da se kupi u digitalnom obliku.

Genzbur joj je posvetio i pesmu “Inicials BB”. Tu su i dueti sa Žanom Moro, Ani Žirardo (Annie Girardot) i Gijem Maršanom (Guy Marchand) koji su se mogli čuti kao muzičke teme filmova u kojima je glumila.

BB je odabrana za prvo javno zaštitno lice francuskog nacionalnog simbola Marijane 1969.



BB je 1973, u 39. godini, odlučila da se povuče iz sveta filma i posveti borbi za prava životinja.

“Svoju mladost i lepotu dala sam muškarcima, svoju mudrost i iskustvo daću životinjama”, navela je BB, koja je za 40. rođendan pozirala za magazin “Plejboj” (Playboy).

Uoči 50. rođendana saznala je da je obolela od raka dojke i u početku je odbila lečenje, ali je pristala posle posete glumice i dobre prijateljice Marine Vladi.

Osnovala je Fondaciju BB koja se bori za prava životinja širom sveta i tim povodom često je u javnim izjavama osuđivala Dansku i Farska ostrva i Japan zbog pokolja delfina, rodnu Francusku zbog proglašenja koride kulturnim dobrom, a Kinu i Rumuniju zbog ubijanja pasa lutalica, muslimansko stanovništvo u Francuskoj i širom sveta zbog ritualnog ubijanja ovaca…

“Ljudi su zveri, a čak se ni zveri ne ponašaju kao oni”, smatra BB.

Zanimljivo je da je zaštitno lice njene fondacije je beogradski crni pas lutalica Muki, ženka koja otrovana pre nekoliko godina, o čemu je pisala i domaća i svetska štampa.

Vegetarijanka je i protivnik nošenja pravog krzna, zbog čega se često nije libila da prozove modnu industriju i slavne ličnosti, BB smatra da je životinje nikad nisu izdale.

“One su lak plen, kao što sam i ja bila tokom moje karijere tako da se osećamo isto. Volim ih”, izjavila je BB svojevremeno.

BB je objavila i nekoliko knjiga, od kojih je najpoznatija autobiografija “Inicijali BB” iz 1996.

Nekada velika zvezda odbila je snimanje filma o njoj, a 2010. godine zapretila je tužbom reditelju Kajlu Njumanu (Kyle Newman) koji je to nameravao.

“Sačekajte da umrem pre nego što snimite film o mom životu”, poručila je BB, koju je za sada glumila manekenka i glumica Letisija Kasta (Leticia Casta) u biografskom filmu o Seržu Genzburu “Genzbur – opasne misli”.

“Mogu da me zovu grešnicom, ali ja sam u miru sa samom sobom”, poručila je BB.

Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Dan četrnaesti



Film “Dan četrnaesti” režisera i scenariste Zdravka Velimirovića (1930-2005) iz Crne Gore, prvi igrani film iz bivše Jugoslavije koji je prikazan u zvaničnoj konkurenciji Kanskog festivala 1961. godine, imaće svečanu projekciju 7. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.

Velimirović je sarađivao na tom filmu s književnikom Borislavom Pekićem iz Srbije kao scenaristom.

“Dan četrnaesti” doživeo je veliki uspeh i kod publike i kod kritike.

Jugoslovenska kinoteka organizuje svečanu projekciju tog filma u svom Muzeju u Kosovskoj u saradnji sa Udruženjem “Cetinje” iz Beograda, uz pomoć Velimirovićeve udovice Ranke Velimirović.

Gotovo svi igrani i dokumentarni filmovi Velimirovića bili su uvršćeni u zvanične selekcije domaćih festivala, a predstavljali su jugoslovensku kinematografiju i na brojnim internacionalnim festivalima.

Rođen 11. oktobra 1930. godine na Cetinju, Velimirović je bio redovni profesor Univerziteta umetnosti u Beogradu - nastavnik filmske režije na Fakultetu dramskih metosti, šef katedre za filmsku režiju i dekan FDU. Bio je redovni član Crnogorske akademije nauka i umetnosti i profesor po pozivu na Univerzitetu Kvebeka u Montrealu.

Igrani i dokumentarni filmovi Velimirovića nagrađeni u zemlji i u inostranstvu, a imali su zapaženi ođek u gledalištu i stručnim krugovima.

Među njegovim filmovima su “Lelejska gora” (1968), za koji je dobio Trinaestojulsku nagradu Crne Gore i nagradu na Internacionalnom festivalu u Pnom Penu, a predstavljao je jugoslovensku kinematografiju na festivalima u Kairu i Čikagu.

Poznat je i po dokumentarnom filmu “Umir krvi” (1971), koji je osvojio Zlatnu medalju na Beogradskom festivalu dokumentarnog i kratkog filma, kao i specijalnu nagradu na Festivalu u Lajpcigu, a bio je i jugoslovenski kandidat za Okara. Za dokumentarac “Španija naše mladosti” (1967) osvojio je nagradu Svetske federacije demokratske omladine u Lajpcigu, a za kratki dokumentarni film “A, to ste vi?” (1968) Srebrnu medalju na Festivalu dokumentarnog filma u Beogradu.

Film “Derviš i smrt” (1974) bio je jugoslovenski kandidat za Oskara, a osvojio je Veliku srebrnu arenu za film u celini na Pulskom festivalu i Zlatnu arenu za režiju, kao i još četiri zlatne medalje: za scenografiju, za kameru, za kostim i za epizodnu ulogu.

Film “Carostavni darovi Nemanjića”, koji je dovršila Ranka Velimirović, nagrađen je u Poljskoj 2009.
Igranim filmom “Vrhovi Zelengore” (1976), u kojem su igrali Sergej Bondarčuk i Velimir Bata Živojinović, osvojio je Zlatnu arenu za scenario 1976. u Puli.

Film “Darovi u domu svetih ratnika” nagrađen je Srebrnim vitezom 2001. godine, a Velimirović je nagrađen i Plaketom za doprinos svetskom filmu od Saveza filmskih umetnika Rusije, dok je posthumno dobio nagrade u Italiji 2007. i Portugaliji 2008. godine.

Poznat je i po igranom filmu “Vreme leoparda”, za koji je osvojio Gran pri na festivalu u Avejru 1985. godine, počasno priznanje žirija na festivalu u Rio de Žaneiru, nagradu “Don Kihot” međunarodne asocijacije filmskih klubova u Rio de Žaneiru, te specijalnu nagradu za režiju na festivalu u Pjongjangu.

Za kratki film “Ekselencije” dobio je prvu nagradu u kategoriji Srebrna medalja Beograd, a prikazan je u programu za mlade na Festivalu u Kanu, kao i na svečanim skupovima u više od sto zemalja pod patronatom UNESKO-a.

Među njegovim filmovima su i “Kapa lovćenska”, “Darovi domu svetih ratnika”, “Kotor, biserna školjka Jadrana”, igrani “Dorotej” (1981), te dokumentarni film “Uzvišenje” (1992).

Naročito dobar prijem u TV gledalištu imali su njegovi dugometražni filmovi “Naši dragi gosti”, “Od zlata jabuka” i dokumentarna serija “Rijeka Zeta - Zeta zemlja”.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

  Pobednici 61. Kratkog metra



Turski kratki film “Para” (Buhar) Abdurahmana Onera o bračnoj problematici, snimljen iz jednog kadra, osvojio je Gran pri 61. Beogradskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma, koji se završava 6. aprila u Domu omladine Beograda projekcijom najboljih od oko 80 ostvarenja u međunarodnom i domaćem takmičarskom programu.

Žiri 61. Kratkog metra, koji su činili nagrađivani domaći autor Nikola Majdak mlađi, rediteljka i profesorka Barbara Miler (Miller) iz Ciriha, glumica Hana Selimović iz Beograda, filmolog Sesil Jork (Cecilie Jorck) iz Kopenhagena i filmski kritičar i istoričar Andrej Alferov iz Ukrajine, jednoglasno je odlučio o pobednicima, pri čemu nije dodelio nagrade za najbolji domaći dokumentarni film i za najbolju animaciju domaćeg filma.

Gran pri 61. Kratkog metra, vredan 3.000 evra, pripao je filmu “Para” zbog vešte upotrebe svih filmskih elemenata.

“Odnos crnog-belog, slike-zvuka, prikrivenog i prikazanog, daju nesvakidašnju sliku univerzalnog sukoba tradicionalnog i savremenog”, naveo je žiri, koji je ocenjivao 31 film u domaćem i 53 u međunarodnom takmičarskom programu.



Pobednički film “Para” prikazuje u jednom kadru  kako se decenije bračnog neprijateljstva konačno razrešavaju bez milosti. Radnja se događa u staroj, senovitoj sobi viđenoj s praga, u kojoj se nalaze stari kauč, trpezarijski sto, TV, stari štednjak i ogledalo. Na televiziji se prikazuje provodadžijska emisija za žene. U emisiji govore žene koje žele da se udaju, a priča se i o braku i deci.  Zlatna plaketa “Beograd” za najbolji film međunarodnog takmičarskog programa, vredna 2.000 evra, dodeljena je filmu “Svetiljka na puter” (Butter Lamp) kineskog reditelja Hua Veija, dok je istu nagradu u domaćoj konkurenciji dobio film “Torba” Marka Sopića, duhovit prikaz mizerije jednostavnog života i poštenja koje postoji uprkos njemu. Žiri je istakao i odličnu glumačku interpretaciju i interesantnu estetiku tog filma.


Zlatna medalja “Beograd” za najbolji dokumentarni film u međunarodnom programu, uz novčani iznos od hiljadu evra, dodeljena je Oliveru Švarcu (Schwarz) za “Devojku iz snova” (Dream Girl) – odu usamljenosti koja prikazuje metastazu naše sadašnjosti u kojoj smo svi suštinski izolovani. Istu nagradu, ali u kategoriji eksperimentalnog filma, dobio je Alen Eskal (Alain Escalle) za “Knjigu mrtvih” (The Book of the Dead) kojom je, kako je istakao žiri, pokazao revolucionarni način kombinovanja tehnike animacije sa dokumentranim i fiktivnim elementima.

U domaćem takmičarskom programu nije dodeljena Zlatna plaketa za najbolji dokumentarni film, dok je najboljim animiranim proglašeno ostvarenje “Druga prilika” scenariste i reditelja Krisa Busutilua (Chris Busuttil) iz Melburna, nastalo u saradnji sa producentom Gavrilovićem iz Srbije. Najboljim kratkim igranim filmom proglašena je “Poslednja varijacija” Irine Dečermić, poetska priča o ljudskoj izolovanosti, egzistenciji i muzici kao opstajućem elementu, a najboljim eksperimentalnim “Jugoslovenski amaterski filmovi” (Yugoslavian Home Movies) američke autorke i vizuelne umetnosti Saliz Hjuz (Salise Hughes), nastao u produkciji Akademskog filmskog centra Doma kulture Studentski grad u Beogradu. Film Saliz Hjuz, koja je snimila film za AFC kao jedna od nagrađenih na festivalu Alternative Film/Video 2013. godine, nastao od kolekcije amaterskih filmova, TV snimaka i fotografija sakupljenih u Beogradu - u znak sećanja na državu koja više ne postoji, prikazuje, kako je naveo žiri, “dementnost kolektivne svesti jedne velike teritorije Balkana”.



Zlatna medalja namenjena domaćem proizvođaču filmova za najbolju produkciju grupe filmova dodeljena je kući Sirius production.

Diplome Kratkog metra za pojedinačni autorski doprinos u filmovima domaćeg takmičarskog programa dodeljene su snimatelju Milanu Tvrdišiću za film “Poslednja varijacija”, za koji je nagrađen i Aleksandar Protić za dizajn zvuka, dok je Jelena Maksimović dobila diplomu za najbolju montažu – za film “Leto bez meseca”.

Za najbolju animaciju domaćeg filma nagrada nije dodeljena.

Tradicionalno su dodeljene i nezvanične nagrade Kratkog metra, koje se nisu poklopile sa odlukom festivalskog žirija.

Nagradu žiri FIPRESCI-Srbija, koji su činili Dušan Cicvara, Milan D. Špiček i Miodrag Novaković (predsednik) dobio je reditelj filma “Tala” Pjer Filip Ševinja.

Nagrada “Jovan Aćin”, koju dodeljuju Udruženje filmskih umetnika, Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Radio-televizija Srbije, a vredna je 500 evra, pripala reditelju i scenaristi Strahinji Saviću za film “Rujka”.

Kratki metar je prikazao od 30. marta 135 filmova, odabranih među više od hiljadu prijavljenih.

Domaćih filmova prijavljeno je ove godine 20 odsto manje nego prošle, što umetnički direktor Kratkog metra Janko Baljak ocenio kao posledicu ekonomske krize i smanjenog ulaganja države u filmsku produkciju.

Veliko interesovanje izazvao je domaći film “Beograd – život i smrt” Bojane S. Knežević, prema scenariju Maje Atanasijević, manekenke i stilistkinje, koja se upustila u intimnu borbu za povratak zaboravljenih vrednosti Beograda koji postaje “jedna seljana”. Taj niskobudžetni projekat izazvao je izazvao burne reakcije na društvenim mrežama i u pojedinim medijima već kratkim trejleorm, što je Maja Atanasijević doživela kao linč, objašnjavajući da, kada kaže selo u filmu, misli na mentalno selo i na ono u šta se Beograd pretvorio.

Osim takmičarskih programa i specijalnih projekcija, Kratki metar je predstavio i prateće programe Komšiluk, posvećen filmovima iz regiona, Vrelo, posvećen angažovanim filmovima, te Zabranjeni glasovi sa deset dokumentarnih filmova koji otvaraju tabu teme današnjice, a nisu ušli u konkurenciju zato što su duži od 30 minuta.

Ove godine nije dodeljena nagrada za životno delo, jer je, kako je rekao Baljak, došlo do smene generacija, a gotovo svi domaći autori, koji su zaslužili to priznanje, već su ga i dobili.

Osim u DOB-u, 61. Kratki metar održan je i u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

Festivalski sajt je www.kratkimetar.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, odnosno OVDE.

(SEEcult.org)

  Potencijal neformalnih zajednica



Dokumentarni film “Torre David” o nedovršenoj 45-spratnici u Karakasu, koja je zamišljena kao poslovna zgrada, ali je postala dom za 750 porodica i smatra se najvećim vertikalnim slamom u svetu, biće prikazan 7. aprila u Dvorani Kulturnog centra Beograda, uz panel diskusiju u kojoj će učestvovati i jedan od autora tog filma Danijel Švarc.

Izgradnja poslovne kule Torre David, koju je projektovao Enrike Gomez, trajala je više od 20 godina, a od 1993. radovi stoje nezavršeni.

Toj zgradi, trećoj po visini u Venecueli, posvećena je bila izložba “Torre David/Gran Horizonte”, koja je nagrađena Zlatnim lavom za najbolju izložbu na 13. Bijenalu arhitekture 2012. u Veneciji.

Izložba “Torre David/Gran Horizonte”, gde su nosioci studije prof. Alfredo Brilenburg i Hubert Klumpner istraživali zajedničko polje u potencijalima neformalnih zajednica, izazvala je niz kritika i osporavanja.

Aktuelnoj globalnoj raspravi pridružen je i Balkan kroz projekat Belgrade.Scapes:Lab (BGSL), koji je deo inicijative za šire sagledavanje i istraživanje izvora edukacije, kao i za jačanje kapaciteta za istraživanje u poljima arhitekture i urbanog planiranja na Balkanu.

Na panel diskusiji u Dvorani KCB-a učestvovaće i koreditelj filma “Torre David” Danijel Švarc, urednik u Urban-Think Tank (U-TT) Films.

U situaciji gde neki vide kulu Torre David kao propali razvojni projekat, U-TT je uspostavio laboratoriju za istraživanje o neformalnim vertikalnim zajednicama. U okviru izložbe na 13. Bijenalu arhitekture u Veneciji, te kroz knjigu “Torre David: Neformalne vertikalne zajednice”, pozvane su arhitekte da predlože svoje vizije za praktična, održiva rešenja na kuli i sličnim objektima širom sveta. Studija preispituje budućnost urbanog razvoja koja leži u participativnoj saradnji arhitekata, privatnih kompanija i zajednice stanovnika slamova. U-TT svojim nastupom poziva globalnu zajednicu arhitekata na akciju i doprinos rešenjima za održivu budućnost.

Ulaz na projekciju filma “Torre David”, koji je imao premijeru u zvaničnoj selekciji Međunarodnog festivala dokumentarnog filma u Amsterdamu (IDFA), besplatan je.

(SEEcult.org)

  Preminuo Miki Runi



Američki glumac Miki Runi (Mickey Rooney), koji je započeo karijeru još kao dečak i svojevremeno bio holivudska zvezda sa najvećom godišnjom zaradom, preminuo je u 93. godini.

Vest o Runijevoj smrti prvi je objavio “Varajeti”, navodeći da je već neko vreme bio bolestan. Umro je u svojoj kući u Holivudu, okružen porodicom.

Rođen u Bruklinu, Runi je započeo karijeru već kao jednoipogodišnjak u vodvilju svojih roditelja, a snimao je filmove sve do samog kraja života.

Tokom devetodecenijske filmske i muzičke karijere četiri puta je nominovan za Oskara, a dobio je dva specijalna za životni opus.

Do 1965. godine snimio je oko 200 filmova i zaradio više od tri milijarde dolara, a budući da se ženio osam puta, veći deo bogatstva potrošio je na alimentaciju, pa je početkom 60-ih proglasio i da je bankrotirao.

Prvi brak je sklopio sa holivudskom zvezdom Avom Gardner, a poslednji put se razveo 2012. godine od supruge Džen Čemberlin (Jan Chamberlin) sa kojom je bio u braku od 1978.

Upitan u jednom intervjuu da li bi se ponovo oženio svim svojim bivšim ženama, rekao je: “Apsolutno. Voleo sam ih sve”.

Runi je imao svega šest godina kada je dobio prvu filmsku ulogu, a proslavio se 1937. godine ulogom u filmu “Porodične stvari” Endija Hardija (Andy Hardy), u kojem je igrai sina lokalnog sudije. Film je postigao veliki uspeh na bioskopskim blagajnama, pa je usledio serijal narednih osam godina. Istovremeno je glumio i u mjuziklima, uključujući “Babes on Broadway” i “Strike Up the Band”, u kojima je glumila još jedna mlada zvezda – Džudi Garland (Judy). Rini se 1939. etablirao kao najisplatljiviji glumac te godine i postao je najmlađa osoba koja je nominovana za Oskara za najbolju mušku ulogu – za učešće u filmu “Babes on Broadway”.

Nominovan je za Oskara i za “The Human Comedy” (1943), “The Bold and the Brave” (1956) i “The Black Stallion” (1979).

Runi se 1943. pridružio američkoj vojsci, a najveći deo ostatka rata proveo je zabavljajući trupe.

Po povratku na scenu doživeo je svetsku slavu sa Elizabet Tejlor (Elizabeth Taylor) zahvaljujući ulozi u filmu “National Velvet” (1944).

Uprkos uspehu, Runi je priznao da ga je slava primorala da odraste prebrzo i da se, kada je imao 30, osećao kao da je star 100 godina.

Pojavio se i u četiri televizijske serije tokom karijere, uključujući “The Mickey Rooney Show” 50-ih.

Njegova slava počela je da vene, pa je umesto glavnih uloga počeo da dobija sporedne, kao u filmovima “Military Policeman” s Bobom Houpom (Hope) i “The Bridges at Toko-Ri”, u kojem su igrali i Vilijem Holden (William) i Grejs Keli (Grace Kelly).

Runijeva karijera dobila je novi uzlet filmom “Pete's Dragon” 1977, kao i predstavom “Sugar Babies” na Brodveju krajem 70-ih.

I dalje je, međutim, nastavio da radi i na filmu, i na televiziji, i u teatru.

Prema navodima holivudskih medija, uoči smrti radio je na filmu “The Strange Case of Dr Jekyll and Mr. Hyde”.

Ser Lorens Olivije (Laurence Olivier) svojevremeno ga je naveo kao najvećeg američkog glumca.

(SEEcult.org)

  Ivančićev 1973. u Nionu



Srednjemetražni dokumentarac “1973.” mladog reditelja Stefana Ivančića iz Srbije svrstan je u zvaničnu selekciju festivala dokumentarnog filma Visions du Réel koji će biti održan od 23. aprila do 3. maja u Nionu u Švajcarskoj.

Ivančićev film “1973.” će se takmičiti u kategoriji za najbolji međunarodni srednjemetražni film, a projekcija u Nionu će biti svetska premijera tog filma.

Film “1973.” prati svakodnevnicu nekoliko radnika koji žive u Savamali i pričaju o ekonomiji i pesmama iz mladosti.




Snimljen u saradnji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i Non-Aligned Films, “1973.” je dokument o mestu koje nestaje i može se smatrati nastavkom Ivančićevog nagrađivanog dokumentarca “Sekundarna sirovina”.

Ivančić je ostvario veliki uspeh i filmom “Prolećna sunca” koji je imao međunarodnu premijeru na festivalu FID Marsej, a delimično je autobiografska priča o poslednjim danima leta koje četiri brata provode zajedno. Iako ih daljina razdvaja, jer svako od njih živi u drugoj državi, rodni Beograd ih spaja.

(SEEcult.org)

  SF - Povratak u bioskop



Jugoslovenska kinoteka prikazuje od 11. do 17. aprila u svom muzeju u Kosovskoj izbor najpoznatijih naučno-fantastičih filmova, među kojima su neki od kultnih dela SF žanra, kao što su “Galaktika – svemirska krstarica”, “Zvezdani ratovi”, “ET – vanzemaljac”, “Solaris”, “Istrebljivač”, “Osmi putnik”, “Terminator”, “Metropolis”…

SF festival “Povratak u bioskop”, koji nudi ukupno 22 filma, prati izložba filmskih plakata, uz predavanja i promocije knjiga, a Kinoteka ga organizuje sa Beokonom, pozivajući gledaoce da se pdosete vremena kada je bioskop predstavljao pravi hram i svetilište.

Festival svečano počinje filmom “Zvezdani ratovi – nova nada” (1977) Džordža Lukasa (George Lucas) s Harisonom Fordom (Harrison Ford), a slede “Galaktika – svemirska krstarica” (1978) Ričarda Kola (Richard A. Colla) i “Drumski ratnik” (1981) Džordža Milera (George Miller). Za 12. april najavljeni su “E.T. vanzemaljac” (1982) Stivena Spilberga (Steven Spielberg), “Supermen” (1980) Ričarda Lestera (Richard Lester) s Kristoferom Rivom (Christopher Reeve), “Klanica pet” (1972) Džordža Roj Hila (George Roy Hill) i “Solaris” (1972) Andreja Tarkovskog (Andrei Tarkovsky), uz predavanje Gorana Skrobonje o Kurtu Vonegatu.

Žarko Milićević i Miloš Cvetković održaće 13. aprila predavanje o Filipu K. Diku, nakon projekcija filmova “Kral” (1983) Pitera Jejtsa (Peter Yates), “Stari divlji zapad” (1973) Majkla Krajtona (Michael Crichton) i “Totalni opoziv” (1990) Pola Verhovena (Paul Verhoeven), a uoči “Istrebljivača” (Blade Runner, 1982) Ridlija Skota (Ridley Scott).



Za 14. april najavljeni su “Aleja prokletstva” (1977) Džeka Smajta (Jack Smight), “Stvor” (1982) Džona Karpentera (John Carpenter), kao i “Osmi putnik” (1979) Ridlija Skota, uoči promocije knjige “Zavodnik” Dejana Ognjanovića.

Publika će 15. aprila videti sovjetski film “Aelita” (1924) Jakova Protazanova (Jakov Protazanov) i kultni “Metropolis” (1927) Frica Langa (Fritz Lang), te “Posetilac muzeja” (1989) Konstantina Lopušanskog, a dan kasnije i “Let u budućnost” (1960) Džordža Pala (George), “Povratak u budućnost” (1985) Roberta Zemekisa (Zemeckis) i “Terminator” (1984) Džejmsa Kamerona, uoči kojeg će biti predstavljena knjiga “Zeleni mačor” Aleksandra Perića.

Za završnicu su odabrani “Zabranjena planeta” (1956) Freda M. Vilkoksa (Fred M. Wilcox), “Gorštak” (1986) Rasela Malkehija (Russell Mulcahy), sa Kristoferom Lamberom (Christopher Lambert) i Šonom Konerijem (Sean Connery), te “Zvezdane staze: Kanova osveta” (1982) Nikolasa Mejera (Nicholas Meyer), uoči kojeg će Žarko Milićević govoriti o Rodžeru Zelazniju.



SF festival skreće pažnju na problem bioskopa, kojih je danas sve manje, a događa se i da prikazuju filmove bukvalno za jednog gledaoca u sali.

“Osećate se u tom trenutku kao Vinsent Prajs u ‘Poslednjem čoveku na zemlji’ (1964) ili pak kao Čarlton Heston u filmu ‘Poslednji čovek’ (1971)”, naveo je Nenad Bekvalac u pratećem tekstu, dodajući da tako scene iz distopijskih i postapokaliptičnih filmova, gde je sve pusto i junak filma često nabasa na neku ruiniranu bioskopsku salu, postaju realnost.

“Devedesetih godina, kada su polako počeli da propadaju bioskopi u Srbiji i zbog sankcija nije bilo otkupljivanja filmova, publika je izgubila naviku da ide u bioskop, a mlade generacije, koje su dolazile nije imao ko da vodi kao nas nekada babe i dede, roditelji, starija braća i sestre. Ima onih koji nikada nisu izgubili nadu pa su trpeli hladnoću zimi kada je na projekciju filma trebalo poneti i koje ćebe, da bi se izbeglo pretvaranje u santu leda. Tada si često kao suseda na stolici do imao nekog ogromnog glodara, u tim trenucima je bilo najbolje zamišljati da si kao Don Džonson koji sa svojim kučetom (a ne štakorom koji bulji u tebe) gledaš film na platnu u urušenom svetu filma ‘Dečak i njegov pas’ (1975). Današnja publika nema ni manire ponašanja, neke stvari su ostale iste - umesto gaženja po ljuspama semenki i pečenog kikirikija, sada sedate na kokice, umak od naćosa i prolivenu koka-kolu. Publika uglavnom priča dok ne prođe 15 minuta filma i ne počne nešto da se dešava. Nije dovoljno što nema više zvuka projektora koji okreće traku, jer je sve prešlo na digitalno, nego ta nepristojnost dodatno urušava onaj stari svet u kome je bioskopska sala predstavljala svetilište. Kometari su uvek dobrodošli, ali žamor ljudi koji pričaju nevezano za film je poražavajući. Nedostaju oni trenuci kada izađeš sa projekcije ‘Zvezdanih ratova’ (1977) i mometalno sa društvom imitiraš zvuke svetlosne sablje i odmah krećeš u duel, svađaš se ko će biti Dart Vejder, a ko Luk Sakajvoker, a da ne spominjem maštanja koja će od drugarica poneti titulu princeze Leje. Čak fale i oni Romi koji se tuku ispred, posle svakog kung-fu filma”, naveo je rezignirano Bekvalac, prisećajući se i da je nekada svoj deci najlepša žena na svetu bila nacrtana Tarna iz filma “Hevi metal” (1981), a da su prve noćne more dolazile nakon gledanja Karpenterovog “Stvora” (1982).

Katalozi sa pregledom filmova, koji su bili u distribuciji i prikazivani po festivalima u bivšoj Jugoslaviji, polako su se stanjivali. Tokom 70-ih i 80-ih njihova debljina je dokazivala da je repertoar bio i više nego zadovoljavajući. Za ljubitelje SF-a, koji su u to vreme odrastali uz knjige, stripove, časopise i filmove, svet je izgledao totalno drugačije.

“Vreme u kome se danas nalazimo je bila ta budućnost koju su razni autori tada zamišljali. A sada kada je došla, mnoge stvari nisu onakave kave su trebale da budu. Pisaca nikada više, ali se vrlo malo prevode kod nas. Časopisi kao ‘Sirius’ više ne postoje, a ‘Emitor’ izlazi jednom u sto godina. Većinu informacija o SF-u smo jedva čekali da saznamo od Zorana Živkovića i njegove emisije na RTS-u”, konstatovao je Bekvalac, dodajući da jeste i nekada bilo loših filmova, ali je bilo i neuporedivo više dobrih.

Danas je pak, zahvaljujući elektronskim medijima i internetu, sve dostupno na jedan klik i vrlo brzo je moguće pogledati neki od SF klasika u udobnosti svoje kuće, ili skinuti bilo koji roman, priču ili strip i gledati na kućnom računaru, laptopu ili tabletu. Ipak, kako je istakao, ne sme zaboraviti onaj osećaj papira u ruke i okrećeš stranice. Isto važi za bioskop - to ne može ništa zameniti, to što se oseća kada se gleda film na velikom platnu okružen ljudima.

Prema oceni Bekvalca, nedavna projekcija “Stalkera” (1979) u Muzeju Kinoteke, u prisustvu oko 160 ljudi, vraća nadu da klasičnom bioskopu možda nije još odzvonilo.

“Danas kada su u svim bioskopima samo digitalne projekcije a 35-milimetarski projektori skupljaju prašinu i drže ih samo za svaki slučaj, sala u Kosovskoj je jedina u kojoj se može pogledati film sa trake. Na veliku žalost ni to neće trajati večno, filmska traka u idealnim uslovima će nadživeti bilo koji hard disk, DVD ili Blu-rej, ona će verovatno moći da se pusti i za hiljadu godina kako stručnjaci kažu, samo što neće imati na čemu da se pusti… Isto tako sa modernizacijom idu neželjene nuspojave i neminovne promene. Baca se sve veći akcenat na vizuelni doživljaj, priča pada u drugi plan. Zbog sve većeg broja filmova u 3D-u menja se način kadriranja, a samim tim i režiranje. Uskoro neće biti potrebe ni za glumcima…”, naveo je Bekvalac, ističući da SF festival u Muzeju Kinoteke treba da podseti na ta lepa vremena i da omogući onima koji su propustili da vide kako je to nekada izgledalo.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je www.kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org

(SEEcult.org)

  Atrakcije 7. BELDOCS-a



Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS predstaviće od 8. do 14. maja u Beogradu 34 dokumentarca recentne produkcije iz celog sveta, počev od filmova o fudbalskom treneru Zoranu Đorđeviću i hrvatskom kantautoru Arsenu Dediću do ovogodišnjeg dobitnika Oskara – filma “Dvadeset stopa od zvezda” Morgana Nevila, neispričane istinite priče o pratećim vokalima nekih od najvećih muzičkih zvezda 20. veka.

Uz domaći takmičarski program, sedmi BELDODS će prikazati još pet programskih celina - Međunarodni program, 3D, BELDOCS podržava, Kosovo i Metohija u fokusu i Van konkurencije, koje su izabrali reditelj Darko Lungulov, osnivač i direktor BELDOCS-a Mladen Vušurović i reditelj Aleksandar Hadži-Đurović.

Specijalni program posvećen je obeležavanju stogodišnjice od početka Prvog svetskog rata, najavili su 10. aprila organizatori.

BELODCS će biti svečano otvoren 8. maja u Sava centru srpskim premijerama dva izuzetna ostvarenja o fascinantnim ličnostima sa ovih prostora koji su veoma uspešne karijere ostvarili u sferi sporta i muzike. Najpre će biti prikazan film “Fudbalski trener Zoran i afrički tigrovi” britanskog reditelja Sema Bensteda koji prati iskusnog srpskog fudbalskog trenera Zorana Đorđevića na putu stvaranja prvog nacionalnog tima u novonastaloj državi Južni Sudan. Potom sledi projekcija filma “Moj zanat” srpskog reditelja Mladena Matičevića o životu nenadmašnog hrvatskog kantautora Arsena Dedića.

U Sava centru će biti prikazana još četiri filma 13. i 14. maja - “Inercija prošlosti”, istorijski dokumentarac Dejana Vražalića, koji osvetljava jedan od najznačajnijih datuma u istoriji Srbije 20. veka - 27. mart 1941. godine kada su građani Beograda i gotovo svih gradova u Srbiji (kao i u Sarajevu, Podgorici i Skoplju) izašli na ulice i jasno iskazali stav protiv saradnje sa nacističkom Nemačkom i fašističkom Italijom. Istovremeno, vazduhoplovni oficiri su izvršili vojni puč i smenili one koji su potpisali Trojni pakt. Sam taj čin je izazvao bes i odmazdu Hitlera.

Publika će 13. maja u Sava centru videti i film dvostrukog oskarovca Erola Morisa “Nepoznato poznato” - portret uticajnog američkog političara Donalda Ramsfelda, jednog od ključnih aktera rata u Iraku.



Nemački film “Pesma iz šume” Mihaela Oberta, pobednik najprestižnijeg festivala dokumentarnog filma u svetu – amsterdamskog IDFA, dokumentuje život Amerikanca koji je 25 godina živeo sa Bajaka Pigmejima u centralnoafričkoj džungli. U braku sa pripadnicom plemena dobija sina i sa njim putuje u Njujork. Priču o sudaru drveća i oblakodera publika BELDOCS-a imaće priliku da vidi 14. maja u Sava centru, uoči završne ceremonije dodele nagrada i projekcije ovogodišnjeg dobitnika Oskara u kategoriji dokumentarnog filma – ostvarenja “Dvadeset stopa od zvezda” Morgana Nevila, neispričane istinite priče o pratećim vokalima zvezda kao što su Brus Springstin, Stivi Vonder, Mik Džeger i Sting.

Projekcija tog filma realizovana je u saradnji sa Ambasadom SAD u Beogradu i Film Forward inicijativom, međunarodnim programom turneje, koji je osnovan radi poboljšanja saradnje, razumevanja i dijaloga širom sveta kroz filmske projekcije, razgovore, predavanja…

Publici u Sava centru će se pokloniti i obratiti gosti Karolin Libresko (Caroline Libresco), direktor i programer Sandens filmskog festivala, menadžer Film Forward inicijative Betani Klark (Bethany Clarke), koordinator i urednik Film Forward inicijative Nate fon Zumvalt (Von Zumwalt) i producent filma Katrin Rodžers (Catrin Rogers).

Gosti BELDOCS-a biće i režiser filma “Album 61” Halil Efrat, autori filma “Mama i tata” Franciska Šenenberger (Franziska Schönenberger) i Jajakrišnan Subramanian (Jayakrishnan), protagonista filma “Fudbalski trener Zoran i afrički tigrovi” Zoran Đorđević i brojni urednici dokumentarnih programa televizija iz regiona (RTRS, HRT, All Jažira, RTV Slovenija, MKTV, Vijesti) koji su, prema navodima organizatora, zainteresovani da otkupe srpske dokumentarne filmove za svoje programe.

Domaći takmičarski program sedmog BELDOCS-a obuhvata deset ostvarenja - “Moj zanat” Mladena Matičevića, “Granice koje nestaju” Ive Radivojević, “2&2” Vladimira Perovića, “Živan pravi pank festival” Ognjena Glavonjića, “Inercija prošlosti” Dejana Vražalića, “Pogrebnik” Dragana Nikolića, “Bili smo prvaci sveta” Ivice Vidanovića, “Kad ti tata kupi slona” Marije Žižović, “Bicikli pričaju priče” Milana Lisice i “Lav s onog sveta” Marka Cvejića.

Odluku o najboljem filmu doneće žiri koji čine filmski kritičar i autor Goran Gocić, dobitnik NIN-ove nagrade za 2013, režiser i prošlogišnji pobednik BELDOCS-a Dragan Petrović i urednik na HRT-u Đelo Hadžiselimović.

Osim u Sava centru, BELDOCS će biti održan i u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, bioskopu Fontana, bioskopu Cineplexx i Domu kulture Studentski grad.

Karte za projekcije u Sava centru već su u prodaji po ceni od 400 dinara po projekciji ili 1.800 dinara za svih šest projekcija u Velikoj dvorani.

Najbolji filmovi sedmog BELDOCS-a biće prikazani, nakon Beograda, i u dvadesetak gradova i sela u Srbiji, u okviru turneje.

Prošle godine, na šestom BELDOCS-u, najboljim srpskim dokumentarcem proglašen je film “Anplagd” Mladena Kovačevića o sviračima na lišću.

Realizaciju sedmog BELDOCS-a podržali su: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Goethe-Institut u Beogradu, kao i ambasade Izraela i SAD.

(SEEcult.org)

  Stefan Ivančić u Kanu



Film “Leto bez meseca” mladog reditelja Stefana Ivančića iz Srbije svrstan je u zvaničnu selekciju 67. Festivala u Kanu – u program “Sinefondasion” u kojem će se takmičiti sa još 15 kratkih filmova iz celog sveta.

“Leto bez meseca” je diplomski film Ivančića na Fakultetu dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu, snimljen pod mentorstvom Srdana Golubovića.

Ivančićev film prati priču 16-godišnje Isidore koja, pred odlazak u inostranstvo, provodi nekoliko dana u vikendici svog detinjstva. Izgubljena u letnjoj tišini, ona strepi od promena koje se bliže...

To je četvrti Ivančićev kratki film, snimljen nakon vrlo uspešnih dokumentaraca “Sekundarna sirovina” (2012) i “1973” (2014), kao i igranog filma “Prolećna sunca” (2013), u saradnji FDU i Non-Aligned Films.

Glavne uloge tumače Isidora Marković, Jelisaveta Karadžić, Matija Ristić i Stefan Đorđević, a ekipu filma čine i Igor Đorđević (direktor fotografije), Jelena Maksimović (montaža), Mlađan Matavulj (zvuk), Dragana Baćović (scenografija) i Aleksandar Nećakov i Nevena Pavlović (produkcija), između ostalih.

U programu “Sinefondasion” 67. Kana, koji će biti održan od 14. do 25. maja, našlo se 14 igranih filmova i dva animirana, a odabrani su među više od 1.600 naslova koje su prijavile filmske škole iz celog sveta.

Ivančićev film je jedini iz regiona bivše Jugoslavije koji se našao u programu “Sinefondasion”, uz filmove iz SAD, Italije, Francuske, Mađarske, Velike Britanije, Južne Koreje, Izraela, Singapura, Japana i Egipta.



Ovogodišnja selekcija, prema navodima organizatora, predstavlja značajno proširenje dosadašnjeg opsega, budući da je 38 odsto škola odabrano prvi put, a jedna zemlja – Egipat, nikada do sada nije učestvovala. Više od polovine filmova režirale su pritom žene.

Žirijem programa “Sinefondasion” i programa takmičarskih filmova, koji je takođe već objavljen, predsedava nagrađivani iranski reditelj Abas Kiarostami (Abbas).

U okviru programa “Sinefondasion”, biće dodeljene tri nagrade na ceremoniji koja će biti održana 22. maja u Teatru Bunjuel.

Takmičarski program kratkih filmova obuhvata devet naslova koji su odabrani među čak 3.450 prijavljenih iz 128 zemalja.

Dobitnik Zlatne palme za kratki film biće poznat 24. maja, a u trci za tu prestižnu nagradu prvi put su se našli filmovi iz Azerbejdžana i Gruzije.

U konkurenciji su i kratki filmovi iz Kine, Japana, Kolumbije/Velike Britanije, Mađarske/Rumunije, Francuske, Belgije i Norveške.

Kanski festival biće otvoren filmom "Grejs od Monaka" o princezi Grejs Keli, sa Nikol Kidman u naslovnoj u režiji Olivijea Dana iz Francuske. Taj film izazivao je mesecima kontroverzne reakcije, uključujući tvrdnje princa Alberta i princeza Karoline i Stefani da sadrži niz istorijskih neistina. Deca Grejs Keli - bivše holivudske zvezde koja je postala princeza u Monaku, optužila su američkog producenta Harvija Vajnštajna (Harvey Weinstein) da je snimio taj film bez njihove dozvole.

Kanski festival ranije je najavio i da će žirijem ove godine predsedavati novozelandska filmska autorka Džejn Kempion (Jane Campion), jedina žena koja je osvojila Zlatnu palmu. Ona je 2013. godine predsedavala žirijem programa "Sinefondasion", kada najboljim proglašen američki film “Needle” Anahite Gazvinizade (Ghazvinizadeh) iz Škole za umetnost Instituta u Čikagu

Drugu nagradu dobila je Sara Hirt (Sarah Hirtt) iz Belgije za “Waiting for the thaw” o porodičnim svađama, a treća je dodeljena ravnopravno rumunskom filmu “In the fishbowl” Tudora Kristijana (Cristian) i filmu “Pandas” Matuša Vizara sa čuvene praške Filmske akademije.

(SEEcult.org)

  Večito u senci zvezda



Dokumentarac “20 stopa od zvezda” Morgana Nevila (Neville), ovogodišnji dobitnik Oskara i najbolji dokumentarni film prema oceni američkih kritičara, biće prikazan na zatvaranju sedmog BELDOCS-a u Beogradu 14. maja u Sava centru, a istražuje radni milje i sudbine pratećih vokala u SAD, zemlji koja je presudno uticala na razvoj savremene pop muzike.

Imena kao što su Darlen Lav, Táta Vega, Džudit Hil i Liza Fišer širokoj slušalačkoj publici ne znače ništa, ali su te pevačice, kao i druge slične njima, međutim, oblikovale svojim glasovima solidan broj najvećih svetskih hitova i čak ostvarile presudan uticaj na definisanje pojedinih žanrova u američkoj muzičkoj industriji.

Okarakterisan kao delo prepuno života, energije i muzike, “20 stopa od zvezda” dokumentuje frustracije i tugu pratećih vokala koji su želeli da postanu zvezde, ali im to nije pošlo za rukom.

U filmu se, između ostalog, mogu videti autentični video materijali snimljeni u tonskom studiju, prilikom produkcije pojedinih vanvremenskih pesama, kao i dokumentovani nastupi, probe i intervjui sa Brusom Springstinom, Stingom, Mikom Džegerom i Bet Midler.

“20 stopa od zvezda” prikazuje se u Beogradu zahvaljujući inicijativi Film Forward za unapređenje međukulturalnog dijaloga kroz kinematografiju.

Nastala zalaganjem instituta Sandens i Predsedničkog komiteta za umetnost i kulturu, ta institucija pronašla je u BELDOCS-u relevantnog partnera za unapređenje humanističkih vrednosti na ovim prostorima. U okviru promocije filma “20 stopa od zvezda”, Beograd će posetiti i predstavnici inicijative Film Forward Karolin Libresko (Caroline Libresco), Betani Klark (Bethany Clarke), Nejt Von Cumvalt (Nate Von Zumwalt) i producent Nevilovog filma Ketrin Rodžers (Catrin Rogers).

Film će biti prikazan nakon svečane dodele nagrada sedmog BELDOCS-a, koji će od 8. do 14. maja prikazati 34 dokumentarca iz celog sveta, počev od filmova o fudbalskom treneru Zoranu Đorđeviću i hrvatskom kantautoru Arsenu Dediću.

Uz domaći takmičarski program, sedmi BELDODS će prikazati još pet programskih celina - Međunarodni program, 3D, BELDOCS podržava, Kosovo i Metohija u fokusu i Van konkurencije, koje su izabrali reditelj Darko Lungulov, osnivač i direktor BELDOCS-a Mladen Vušurović i reditelj Aleksandar Hadži-Đurović.

Odluku o najboljem filmu doneće žiri koji čine filmski kritičar i autor Goran Gocić, dobitnik NIN-ove nagrade za 2013, režiser i pobednik BELDOCS-a 2013. Dragan Petrović i urednik na HRT-u Đelo Hadžiselimović.

Osim u Sava centru, BELDOCS će biti održan i u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, bioskopu Fontana, bioskopu Cineplexx i Domu kulture Studentski grad.

Najbolji filmovi biće prikazani, nakon Beograda, i u dvadesetak gradova i sela u Srbiji.

Prošle godine, na šestom BELDOCS-u, najboljim srpskim dokumentarcem proglašen je film “Anplagd” Mladena Kovačevića o sviračima na lišću.

Realizaciju sedmog BELDOCS-a podržali su: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Goethe-Institut u Beogradu, kao i ambasade Izraela i SAD.

Festivalski sajt je www.beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Crnogorski triler o posledicama ratnih 90-ih



Crnogorski film “As Pik – loša sudbina” Draška Đurovića, akcioni triler o ratnim 90-im na prostoru bivše Jugoslavije i njihovim posledicama, u kojem igra i holivudski glumac Majkl Madsen, biće premijerno prikazan 23. aprila u bioskopu “Fontana” u Beogradu, u prisustvu reditelja i dela filmske ekipe.

Priča prati Belog, nekadašnjeg pripadnika paravojnih formacija u BiH tokom rata 90-ih, nakon što izađe iz zatvora i pokuša da pobegne u Italiju. Za njim tragaju ratni drugovi zbog video snimka egzekucije grupe ljudi ratnih 90-ih.

Prema sinopsisu, Beli se vraća u mali crnogorski grad, nakon dugo godina provedenih u zatvoru. Tokom rata u bivšoj Jugoslaviji, bio je pripadnik paravojne jedinice “Sjenke”, koje su učestvovale u surovim egzekucijama. Nakon povratka u rodno mesto, postepeno gradi i uspostavlja vezu sa mlađim bratom Kentom, kockarom, koji živi i radi kao “zabavljač dama” stranih biznismenima. Međutim, iz dana u dan pojavljuju se tamne stane Belog, koje će naterati Kenta, zaljubljenog u Sanju, izbeglicu iz Sarajeva, da preispita život van društvenih okvira. U isto vreme, bivši članovi “Sjenki” pronalaze Belog, koji uspeva da proda video zapise njihovih ratnih zločina učinjenih davno. Stari dugovi, spremni su za naplatu...



Glavnu ulogu igra Branimir Popović, a u glumačkoj postavi su, uz Majkla Madsena, i Predrag Bjelac, ruski glumac Georgi Pusep, Mladen Nelević, Ana Vujošević, Jelena Simić, Momčilo Otašević, Danilo Čelebić, Dragan Račić, Slavko Klikovac i drugi.



“As pik – loša sudbina” premijerno je prikazan 2013. na Montenegro film festivalu u Herceg-Novom, gde je dobio specijalno priznanje, nakon čega je učestvovao na festivalima u Skoplju, Mostaru, Mojkovcu, Staroj Zagori, Nišu, Parizu, Stokholmu, Moskvi, kao i na Sarajevo film festivalu.

Branimir Popović je proglašen za najboljeg glumca na Festivalu filma Jugoistočne Evrope “SEE a Paris”.

Đurovićev film bio je i crnogorski kandidat za Oskara za strani film.

Nakon premijere u “Fontani”, “As pik – loša sudbina” će biti na redovnom bioskopskom repertoaru, u distribuciji kuće MCF (Mega Com Film).

(SEEcult.org)

  Fenomen narko-koride



Slobodna zona predstavlja 24. aprila u Kulturnom centru Rex dokumentarni film “Narko kultura” Šola Švarca, koji govori o nastanku i razvoju narko-koride – najnasilnije muzičke subkulture u Americi. Film obiluje ekskluzivnim snimcima sa prvih linija fronta u ratu protiv droge, kao i sa nastupa vodećih izvođača narko-koride.

Za stanovnike Meksika i Latino populaciju u SAD ne postoji popularniji muzički žanr od narko-koride.

Krvožedne i eksplicitne ode posvećene delatnostima kartela droge i meksičkih narko bosova otvoreno veličaju nasilje, opijate i novac. Kao gengsta rep 90-ih, narko-korida je pokret koji danas preti da izbije u mejnstrim kulturu.

Film je koprodukcija Meksika i SAD, a snimio ga je Šol Švarc, izraelski reditelj i nagrađivani fotograf.

Švarc je filmom “Narko kultura” uspešno debitovao na Filmskom festivalu u Sandensu 2013. godine, a prikazan je i na Berlinalu i festivalu Trajbeka.

Pre ulaska u dokumentare vode Švarc je radio kao fotoreporter za časopis “Tajm”, kao i za Diskaveri, Histori kanal i CNN. Trenutno radi na drugom dugometražnom dokumentarnom filmu.

Projekcija “Narko kulture” u Rexu deo je mesečnog programa “Dokumentarni četvrtak”, a cena ulaznice je 200 dinara.

Serijal “Dokumentarni četvrtak” Slobodne zone, pokrenut u januaru, posvećen je najnovijoj produkciji društveno-angažovanih filmova koji govore o aktuelnim problemima savremenog društva.

U toku je, inače, i turneja Slobodne zone po gradovima širom Srbije, u okviru koje publika ima priliku da pogleda sedam ostvarenja sa poslednjeg, devetog izdanja tog festivala, održanog u novembru 2013. godine.

Sajt Slobodne zone je www.freezonebelgrade.org, a program turneje nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  Nedelja grčkog filma



Ambasada Grčke u Beogradu organizuje “Nedelјu grčkog filma” od 23. aprila do 28. aprila u Jugoslovenskoj kinoteci i Domu omladine Beograda, povodom grčkog predsedavanja Savetom ministara Evropske unije, a publika će besplatno imati priliku da otkrije radove savremenih autora, ali i klasika grčke kinematografije.

Nedelјa grčkog filma, pod sloganom "Slike iz prošlosti, vizija budućnosti" biće svečano otvorena u Kinoteci filmom "Bosonogi batalјon" (1954), u režiji Grega Tallasa.

Reč je o najbolјem primeru grčkog neoralizma i jednom od najbolјih grčkih filmova svih vremena. To je prvo grčko ostvarenje koje je dobilo međunarodnu nagradu (Edinburg, 1955).

Publici i gostima obratiće se ambasador Grčke u Srbiji Christos Tsemberas, potpredsednik Borda Helenskog poslovnog udruženja, te direktor Jugoslovenske Kinoteke Radoslav Zelenović, urednik filmskog programa DOB-a Boban Jevtić i predstavnik Delegacije EU u Srbiji.

Gosti "Nedelјe grčkog filma" biće Vangelis Mourikis, jedan od najpoznatijih grčkih glumaca danas, zaštitno lice "novog grčkog filma" i akter u klasicima kao što su "Atenberg", "Stratos" i "Kolјač", zatim potpredsednica Filmskog centra Grčke Fivi Ikonomopolou, udovica Tea Angelopulusa - jednog od najpoznatijih evropskih reditelјa svih vremena, te Avdeliodis Dimos, jedan od najznačajnijih i najangožavanijih grčkih reditelјa proteklih decenija.

Filmovi koji će biti prikazani prate put razvoja grčkog filma od ranih faza (1930-ih), preko zlatnog doba (1950-60-ih), sve do nedavnog preporoda i osvajanja niza priznanja na međunarodnim filmskim festivalima.

Grčka kinematografija, kako su istakli organizatori, trenutno živi svoj zlatni period - sve češće se govori o novom talasu grčkog filma koji kritičari, kako zbog estetskih, tako i zbog tematskih karakteristika, definišu kao “Greek Wierd Cinema”.

U DOB-u će biti prikazano 12 filmova najnovije produkcije, od kojih većina nikada nije bila u domaćoj distribuciji.

Pored „Očnjaka“, „Atenberga“ i „Gospodjice nasilje“, preko najnovijih ostvarenja „L“ i „Septembar“, biće prikazana i neobičnija ostvarenja istog pravca, kao što su istorijska drama „Crna polјa“ ili futuristički „Divlјa patka“. Takođe, publika će moći da vidi i nekoliko filmskih hitova kao što su „Haritonov hor“ i „Carigradska kuhinja“.

Uz celovečernje filmove biće prikazani i najnoviji nagrađivani kartki filmovi.

Kinoteka će prikazati neke od najvažnijih filmova grčke kinematografije kao što su „Crvene svetilјke“, ali i popularne uspehe poput „Ifigenije“, „Elektre“ ili „Peperminta“.

Takođe, kinoteka će podsetiti i na moderne klasike kao što su „Odisejev pogled“ ili melodrama „Neveste“.

Pored Ambasade Grčke, DOB-a i Jugoslovenske kinoteke, organizatori retrospektive su i Delegacija EU u Srbiji i EU info centar, Grčka kinoteka, Helenski filmski centar, Helensko poslovno udruženje i Helenski kulturni centar u Beogradu, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Sve projekcije su pritom besplatne.

Za projekcije u DOB-u neophodno je preuzeti besplatne propusnice, koje se dele u centralnom holu DOB-a od 12 do 19 časova.

Sajt Kinoteke je www.kinoteka.org.rs, DOB-a www.domomladine.org, a program manifestacije nalazi se i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org, kao i u prilozima (DOB) i (Kinoteka).

(SEEcult.org)

  Arsen Dedić na BELDOCS-u



Proslavljeni hrvatski muzičar i kantautor Arsen Dedić prisustvovaće 8. maja u Sava centru premijeri dokumentarnog filma “Moj zanat” srpskog reditelja Mladena Matičevića, kojim počinje sedmi festival BELDOCS.

Biografski film “Moj zanat” daje osvrt na umetnost i rad Dedića, koji je prikazan kao jedan od nas, običan čovek iz susedne ulice, suprug i otac, ophrvan prilično prozaičnim brigama i nadanjima.

U trenutku kada sedne za klavir i počne da peva, međutim, dešava se svojevrstan preokret.

Prema Matičeviću, Dedić “odjednom ulazi u sferu genijalnog muzičara, biva obasjan nekakvim svetlosnim kanalom odozgo” i sebe, svoju okolinu, ali i gledaoce filma, maestralno odnosi na neko drugo, uzvišenije i lepše mesto.



Zamišljen kao intimistički portret jednog od najznačajnijih kantautora nekadašnje Jugoslavije, “Moj zanat” prati Dedićev životni put od detinjstva u rodnom Šibeniku do današnjih dana i predstavlja do sada jedino kinematografsko ostvarenje posvećeno tom velikom umetniku.



Matičević smatra da više voli Dedića od bilo kog hrvatskog reditelja, pa je zato on prvi i režirao film o tom muzičkom umetniku.

“Već sam pomen njegovog imena podseća na veliki broj izvanrednih pesama, urezanih duboko u pamćenju, na nebrojene knjige poezije, na boema, šarmera i bonvivana koji je u našim životima odavno postao konstanta”, naveo je Matičević.

Iako je do sada režirao sijaset nagrađivanih ostvarenja, čini mu se da u njegovom stvaralaštvu “Moj zanat” zauzima posebno mesto: “To je zato što moj film crpi snagu iz Arsenove umetnosti”.

Na otvaranju sedmog BELDCOS-a biće prikazan i film “Fudbalski trener Zoran i afrički tigrovi”, intrigantna životna priča fudbalskog trenera Zorana Đorđevića iz Srbije, koji je ostvario izuzetan uspeh vodeći različite svetske reprezentacije, uključujući i u ratom razorenom Južnom Sudanu. Đorđević će takođe prisustvovati premijeri tog film, nastalog u produkciji Bi-Bi-Si-ja i režiji Sema Bensteda (Sam Benstead).

Međunarodni festival dokumentarnog filma BELDOCS predstaviće od 8. do 14. maja 34 dokumentarca iz celog sveta.

Uz domaći takmičarski program, sedmi BELDODS će prikazati još pet programskih celina - Međunarodni program, 3D, BELDOCS podržava, Kosovo i Metohija u fokusu i Van konkurencije, koje su izabrali reditelj Darko Lungulov, osnivač i direktor BELDOCS-a Mladen Vušurović i reditelj Aleksandar Hadži-Đurović.

Osim u Sava centru, BELDOCS će biti održan i u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, bioskopu Fontana, bioskopu Cineplexx i Domu kulture Studentski grad.

Najbolji filmovi BELDOCS-a biće prikazani, nakon Beograda, i u dvadesetak gradova i sela u Srbiji.

Prošle godine, na šestom BELDOCS-u, najboljim srpskim dokumentarcem proglašen je film “Anplagd” Mladena Kovačevića o sviračima na lišću.

Festivalski sajt je www.beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

  FCS: Ugrožen srpski film



Filmski centar Srbije (FCS) oštro se usprotivio odluci Ustavnog suda o neustavnosti odredbi Zakona o kinematografiji koje predviđaju da regulatorna tela izdvajaju deo prihoda od emitera za podsticanje filma, ocenjujući da je time dovedenu u pitanje egzistencija srpskog filma.

Povodom odluke Ustavnog suda da je deo člana 19. Zakona o kinematografiji neustavan, donete na inicijativu Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL), Upravni odbor FCS-a saopštio je 24. aprila da je time dovedena u pitanje egzistencija celokupne srpske kinematografije, svih konkursa o stimulaciji proizvodnje, uspeha kod gledalaca i na festivalima, kao i ostalih audio-vizuelnih delatnosti.

UO FCS-a naveo je da je Odlukom Ustavnog suda naneta ogromna šteta srpskoj kinematografiji, jer je “veliki deo sredstava za finansiranje srpske kinematografije (proizvodnja, distribucija, prikazivanje, kinofikacija, izdavaštvo, promocija srpske kinematografije i kulture u inostranstvu i egzistencija i uposlenost filmskih radnika i umetnika) dolazio iz ovih, članom 19. Zakona o kinematografiji, predviđenih nebudžetskih sredstava”.

Odlukom Ustavnog suda ozbiljno je doveden u pitanje i Plan i Program rada, kao i budžet FCS-a za 2014. godinu, koji je usvojilo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, naveo je UO FCS-a i izrazio očekivanje da će Ministarstvo kulture i informisanja preduzeti sve neophodne korake da zaštiti srpsku kinematografiju kako ne bi bile ugrozene i moguće manjinske, regionalne i evropske koprodukcije.

Prema oceni UO FCS-a, Ustavni sud se očigledno prvenstveno rukovodio Zakonom o telekomunikacijama iz 2010. godine - u odnosu na Zakon o kinematografiji, koji je usvojen krajem 2011.

Ističući da je Zakon o kinematografiji prošao sve predviđene instance, uključujući i ministarstva telekomunikacija i finansija i vladin Sekretarijat za zakonodavstvo, UO FCS je konstatovao da se ispostavlja da je vlada donela i podržala dva zakona u kojima se, prema mišljenju Ustavnog suda, pojedini članovi isključuju.

“Zato pitamo da li je moguće da je vremenski kriterijum jedini kriterijum za Odluku koju je doneo Ustavni sud ?! Jer, nijedna pravna služba Ministarstava i Vlade nije imala prigovore na ‘sporni’ član 19. Zakona o kinematografiji (tačke 3. i 4.)”, naveo je UO FCS-a.

UO FCS-a naveo je i da je “začuđujuće da je Ustavni sud dao za pravo podnosiocu Inicijative za ocenu ustavnosti odredaba čl.19. Zakona o kinematografiji, privatnoj asocijaciji ANEM i regulatornom telu RATEL, iako je Vlada Republike Srbije dala svoje mišljenje u kojem se ne slaže sa pomenutom Inicijativom”.

“Interesantno je i da je jedan od podnosilaca Inicijative od strane ANEM-a, Saša Mirković, u trenutku podnošenja Inicijative 30. maja 2012. bio na funkciji predsednika UO ANEM-a, a da je u trenutku Odluke Ustavnog suda povodom Inicijative – 3. aprila 2014. na funkciji pomoćnika ministra kulture i informisanja zadužen za medije”, naveo je UO FCS-a, ocenjujući da je Mirković stoga trebalo da zastupa interese Ministarstva kulture.

UO FCS-a podsetio je i da član 73. Ustava utvrđuje da Srbija podstiče razvoj nauke, kulture i umetnosti.

“Ovakvom Odlukom Ustavnog suda smatramo da je najdirektnije moguće ugrožen pomenuti član 73. stav 3. Ustava Republike Srbije”, naveo je u saopštenju predsednik UO FCS-a Dejan Karaklajić.

Prema oceni UO FCS-a, ANEM tom inicijativom guši proizvodnju domaćih audio-vizuelnih sadržaja, čime i svoje članice ostavlja bez zakonski propisane kvote sadržaja za emitovanje.

UO FCS-a izrazio je očekivanje da će Ministarstvo kulture i informisanja naći način da nadoknadi uskraćena sredstva – usvojena Budžetom za 2014. godinu, kako se ne bi ugrozilo sve što je već usvojeno na prethodno raspisanim konkursima FCS-a.

UO FCS-a očekuje i da Ministarstvo kulture i informisanja obavesti javnost, filmske stvaraoce i radnike, kao i sam FCS, kao ustanovu kulture od nacionalnog značaja, o svim preduzetim koracima za zaštitu srpske kinematografije.

Ustavni sud Srbije proglasio je 3. aprila neustavnim odredbe Zakona o kinematografiji (čl. 19. stav 1 tač. 3 i 4) kojima se utvrđuje da se sredstva za razvoj kinematografije obezbeđuju, između ostalog, i izdvajanjem dela sredstava RRA (20%) i RATEL-a (10%), koja oni ostvaruju prikupljanjem naknada od emitera (RRA), odnosno od emitera, telekomunikacionih operatora i drugih naknada (RATEL).

ANEM je smatrao da primena tih odredbi narušava sistеm finаnsirаnja rеgulаtоrnih tеlа zа rаdiоdifuziјu i za elektronske komunikacije, te da može imati loše posledice kako na funkcionisanje medija, tako i na nezavisnost rеgulаtоrnih tеlа, a time i na funkcionisanje sektora radiodifuzije i elektronskih komunikacija u Srbiji.

(SEEcult.org)

  Mamula u bioskopima



Srpski horor film “Mamula” Milana Todorovića, u kojem igra i italijanski glumac Franko Nero, počeće da se prikazuje u domaćim bioskopima 1. maja, nakon premijere na 42. FEST-u početkom marta u Beogradu i učešća na nekoliko međunarodnih festivala.

Radnja fima “Mamula” dešava na napuštenom ostrvu na koje dolaze dve američke turistkinje, koje su stigle u Crnu Goru da bi posetile starog prijatelja. Iako upozorena na čudna dešavanja i legende koje kruže o Mamuli, družina tamo zatiče misterioznog ribara koji drži zatočenu prelepu devojku. U pokušaju da oslobode zarobljenicu, shvataju da je ona zapravo sirena, koja ih svojom pesmom i izgledom opčinjava, ali se ubrzo pretvara u krvožednog monstruma koji im neće dozvoliti da živi napuste Mamulu.

Uz Nera, Todorović je za tu nesvakidašnju horor priču za srpsku kinematografiju angažovao i Kristinu Klebe, Dragana Mićanovića, Natalie Burn, Miodraga Mikija Krstovića, Slobodana Stefanovića i druge glumce.

Franko Nero prisustvovao je premijeri “Mamule” na 42. FEST-u, a povodom učešća u tom filmu izjavio je da voli da pomaže mladim rediteljima, kao što je i njegov sin Karlo Nero iz braka sa glumicom Vanesom Redgrejv.

Nero se proslavio se ulogama u špageti-vesternima, a naslovna uloga u filmu “Đango” donela mu je svetski slavu. Igrao je, između ostalog, i u filmovima “Bitka na Neretvi” i “Banović Strahinja”. Prvu veću ulogu dobio je zahvaljujući Džonu Hjustonu, u filmu “Biblija: U početku”. Nakon nekoliko meseci, usledila je uloga Đanga u istoimenom vesternu koja ga je proslavila i donela mu brojne uloge u špageti vesternima.

Distributer "Mamule" je Tuck.

(SEEcult.org)

  Nepoznato poznato



Dokumentarni film Erola Morisa “Nepoznato poznato”, koji je na programu sedmog BELDOCS-a 13. maja u Sava centru, predstavlja razvojni put uticajnog američkog političara Donalda Ramsfelda od kongresmena do ministra odbrane i glavnog arhitekte rata u Iraku.

To je kontemplativni, minuciozni portret Ramsfelda, ministra odbrane u administracijama Džordža Buša mlađeg (2001-2006) i Džeralda Forda (1975-1977), koji je tokom karijere ostvario presudan uticaj na spoljnu politiku SAD.

Film “Nepoznato poznato” naslovljen je prema Ramsfeldovoj upečatljivoj, filozofski intoniranoj, ratnohuškačkoj opasci.

Zaintrigiran pričom o desetinama hiljada poruka, koje je tokom svog službovanja Ramsfeld ostavljao samome sebi, partijskim kolegama i mnogobrojnim saradnicima, Moris uspeva da ugovori intervju sa tim političarem, nevoljnim da se bez preke potrebe pojavljuje u javnosti. Sledi 34-časovno ispitivanje u pokušaju da se dešifruje smisao i značenje Ramsfeldovih minijatura – kratkih, enigmatičnih i često kontradiktornih iskaza, a ujedno i autentičnih pisanih tragova o idejama, strahovima i nesigurnostima jednog čoveka dovoljno moćnog da promeni tok istorije i započne vojni sukob nesagledivih proporcija.

Umesto konvencionalnog intervjua, dvostruki oskarovac Moris tražio je od Ramsfelda da izvede i objasni “pahuljice” – ogromnu arhivu zabeleški koje je vodio tokom 50 godina provedenih u Kongresu, Beloj kući i dva puta u Pentagonu. Ti memoari su svojevrstan prozor u istoriju, ali ne onakvu kakva je zaista bila, već onakvu kakvu Ramsfeld želi da vidimo.

“Nepoznato poznato” nema nameru da osudi ili opravda Ramsfeldove postupke, već da predstavi specifičan psihološki profil, najčešće zastupljen kod savremenih političara.

Moris tvrdi da su to po pravilu arogantni, ambiciozni ljudi koji se ne izvinjavaju, ne sažaljevaju i ne pate od griže savesti. Vojnički usmereni na sopstvenu promociju i na ostvarivanje unapred zacrtane agende, oni demonstriraju nesvakidašnju uspešnost u prikrivanju slabosti i zapanjujuću nesklonost ka preispitivanju ranijih odluka.

“Nepoznato poznato”, prema Morisu, postavlja pitanje: “Znamo li mi, kao narod i kao država, ko smo i šta radimo? Ili smo svi zajedno zarobljeni u određenom sistemu ideja, predstavi koju smo sami o sebi kreirali, a koja nas sprečava da sagledamo istinu sve dok ne bude prekasno?”

U strukturalnom smislu, film predstavlja kombinaciju intervjua - zabeleženog uz pomoć specifične Morisove tehnike interrotron, koja sistemom dvojnih ogledala omogućuje ispitaniku da bez ikakve zadrške priča direktno u kameru - zatim znalački odabrane arhivske građe, usporenih, snolikih snimaka gradskog pejzaža i prirode, uz off-screen naraciju i nenametljivu, ali efektnu video grafiku.

Film “Nepoznato poznato” pokazuje kako su ideje, strahovi i uverenja jednog čoveka, ispisani na papiru, transformisali Ameriku, promenili tok istorije i doveli do rata.

Ramsfeld je bio jedan od ključnih aktera rata u Iraku i jedina osoba koja je dva puta bila na čelu Ministarstva odbrane.

Dokumentarac o Ramsfeldu je među 34 filma koja će sedmi BELDOCS prikazati od 8. do 14. maja u Beogradu, počev od filmova o fudbalskom treneru Zoranu Đorđeviću i hrvatskom kantautoru Arsenu Dediću do ovogodišnjeg dobitnika Oskara – filma “Dvadeset stopa od zvezda” Morgana Nevila, istinite priče o pratećim vokalima nekih od najvećih muzičkih zvezda 20. veka.

Uz domaći takmičarski program, sedmi BELDODS će prikazati još pet programskih celina - Međunarodni program, 3D, BELDOCS podržava, Kosovo i Metohija u fokusu i Van konkurencije, koje su izabrali reditelj Darko Lungulov, osnivač i direktor BELDOCS-a Mladen Vušurović i reditelj Aleksandar Hadži-Đurović.

Osim u Sava centru, BELDOCS će biti održan i u Domu omladine Beograda, Dvorani Kulturnog centra Beograda, Jugoslovenskoj kinoteci, bioskopu Fontana, bioskopu Cineplexx i Domu kulture Studentski grad.

Najbolji filmovi sedmog BELDOCS-a biće prikazani, nakon Beograda, i u dvadesetak gradova i sela u Srbiji, u okviru turneje.

Realizaciju sedmog BELDOCS-a podržali su: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Goethe-Institut u Beogradu, kao i ambasade Izraela i SAD.

Festivalski sajt je www.beldocs.rs, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)