Vesti iz sveta umetnosti

Sloboda istine



Teatar Mimart nastavlja učešće u evropskom projektu “The Complete Freedom of Truth” (TCFT) radom na zaršnom performansu festivala na Univerzitetu Burnemunt u Engleskoj koji je kruna dvonedeljnih radionica namenjenih razvoju mladih lidera kroz neformalno obrazovanje i međunarodno povezivanje.

Osnivačica i rediteljka tog nezavisnog beogradskog pozorišta Nela Antonović, ekspert za ulični teatar, režiraće sa Bilijem Alvinom (Billy Alwen) iz cirkuskog teatra Cirquebijou završni performans festivala na Univerzitetu Burnemunt.

Neverbalni ulični performans će biti izveden 13. avgusta, a priprema se sa pedesetak mladih kroz fizički teatar, ples i cirkus.

Iz Srbije učestvuju Lidija Antonović, Lara Popović, Nina Petrov, Katarina Orlandić i Saša Dobrohotov.

U septembru će druga grupa mladih - Anja Nikolić, Rade Obradović i Teodora Sarić, biti učesnici plesnih festivala koji će tokom 20 dana biti održani po gradovima Velike Britanije, a takođe će prikazivati svoje performanse, najavio je Mimart, jedan od partnera u petogodišnjem projektu TCFT koji je započet kao pilot 2014. godine, uz podršku programa Erasmus+

Posle prve godine rada postignuti su značajni rezultati u širenju mreže mladih, njihovom neformalnom obrazovanju i povezivanju u međunarodnim akcijama.

“Naši ciljevi su da se intelektom borimo protiv blejanja, stanja koje je napalo mlade u strahu od sutrašnjice. Osposobljeni da samostalno razmišljaju, kritikuju i razvijaju demokratski timski rad, postaju svesni da svaki problem može biti prevaziđen”, navode u Mimartu.

Mapiranje razvoja svakog mladog lidera, pojedinca, takođe je ogledalo uloženog rada - mentorstva stručnjaka iz sedam zemalja (Velika Britanija, Srbija, Italija, Rumunija, Portugalija, Grizija i Bosna i Hercegovina).

Projekat TCFT je doprinos multikulturalnosti kroz razvoj međunarodne kulturne saradnje, a posebno doprinosi prepoznavanju važnosti kulture i umetnosti u razvoju društva, politike i jačanju na lokalnom nivou, kao i na nivou međudržavne saradnje. Time se mladi osnažuju da pokreću važna pitanja, da se udružuju i zajedno ih kreativno rešavaju, te zajedno utiću na pozitivne promene u društvu..

Organizatori projekta TCFT ponosni su na mlade sa kojima rade, jer podržavaju jedni druge u rešavanju problema, pomažu drugima ukoliko je pomoć potrebna, osnaženi su da formiraju mreže u kojima zajednički nastupaju u traganju za poslom, rešavaju novčane probleme jedni drugima… Ne rešavaju samo svoje probleme, već i mladih sa kojima dalje rade, pomažu u lokalnim sredinama komšijama, građanima…

“Pozitivan stav u prevazilaženju prepreka je najvažnije polazište u našem procesu, ostvarivanje ciljeva, analitičnost i samokritičnost u svakom koraku procesa rada, te važnost mladog čoveka da ima svesnost da donosi odluke bez obzira koliko su teške. Pripremljeni kroz kreativno neformalno obrazovanje, mogu razvijati sopstvene talente daljim školovanjem ili na neposredan način i alternativnim putevima stignu do sebi zacrtanog cilja. Radionice u kojima uče i napreduju sami biraju u oblasti: plesa, fotografije, muzike, pozorišta, parkura, performansa, animacije i filma, lutkarstva a kroz predavanja i radionice stiću znanja o organizaciji festivala, demokratskom društvu, kulturnoj politici, razvijanju empatije i rad sa migrantima, toleranciji kroz timski rad”, navela je Nela Antonović povodom projekta TCFT.

Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, kako navodi Mimart, od samog početka prati rad i rezultate razvoja međunarodne kulturne saradnje projekta TCFT, koja nadmašuje iz godine u godinu planirane aktivnosti.

Koordinator tog petogodišnjeg projekta je Opera Circus iz Velike Britanije, a učestvuju i partneri iz Bosne i Hercegovine, Rumunije, Gruzije, Italije, Portugala i Srbije.

Mimart je u okviru projekta TCFT realizovao, između ostalog, i predstavu “Putokazi”, koja je rezultat višemesečnih radionica za mlade, a nastala je iz potrebe da se kroz pogled mladog čoveka razmišlja o budućnosti, kao i mogućnosti društva, kulture i umetnosti.

Više o dosadašnjim aktivnostima realizovanim u okviru projekta TCFT moguće je naći na sajtu thecompletefreedomoftruth.com.

(SEEcult.org)

7 tačnih odgovora



Grupna izložba '7 tačnih odgovora', nastala u produkciji ProArtOrg, biće otvorena 4. avgusta u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, a predstavlja crteže sedam autorki koje inače rade u različitim medijima.

Na izložbi učestvuju: Marija Dragojlović, Tijana Luković, Nadežda Kirćanski, Gorana Bačevac, Slavica Obradović, Milica Mijajlović i Marija Avramović.

Autorke odgovaraju na pitanje crteža svojim iskustvom i vizuelnim poetikama nastalim u različitim kontekstima i okolnostima. Njihovi odgovori su tačni, precizni i direktni, u službi sopstvenog senzibiliteta.

Sam crtež, kako je istaknuto u najavi izložbe, vrlo je direktna forma komunikacije i na taj način pripada svakome. On je tačka susreta umetnika koji rade u različitim medijima. Tako je i jezik crteža transparentan, sveobuhvatan i nepretenciozan.



U okviru različitih formi u kojima se ove autorke izražavaju, zbog tradicionalne tehnike i intimnosti ručnog rada, predstavljeni crteži su nešto najbliže rukopisu. Tako je crtež gotovo nenameran potpis ili autogram.

Budući da je crtež jedan od medija u kojima greška i nepredviđenost isuviše lako postanu ili njegov kvalitet ili smrt, tačan crtež je u tom kontekstu, između ostalog, i savršena kontrola greške. Crtež je tako vidovnjački i velikodušan u manipulaciji naše pažnje. Crtež je često prva vidljiva forma ideje koja će u specijalnim uslovima opravdati svoje samostalno postojanje i autoritet.



Autorke na izložbi “7 tačnih odgovora” vrlo direktno, kontrolisano i delikatno prenose svoja osećanja, želje, istorije, sećanja, mape i instrukcije.

Zabava leži u tome što crtež zavarava posmatrača svojom tananošću i nehajnošću dok se iza njega nalaze izuzetno čvrste i promišljene strukture misli i izvedbe, navedeno je u najavi izložbe, koja je nastala u produkciji ProArtOrg, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Izložba će biti otvorena do 11. avgusta.

(SEEcult.org)

Ogledi o posmatranju



Galerija FLU u Beogradu predstavlja u svom letnjem programu FLUizmi radove troje mladih umetnika koji postavljaju pitanje o autonomiji dela.

Program “Trioptrija – 3 ogleda o posmatranju” počinje 2. avgusta izložbom “Portreti projekcija” Dragana Marića, a obuhvata i izložbe “Paralelna dimenzija” Snežane Petrović i “Prostorne dispozicije” Stojana Aćimovića.

Budući da se svet menja - menjaju se i naša čula, opažajni sistemi, empatički mehanizmi, pa i artefakti i načini na koji gledamo i primamo umetnička dela. Umetnost je, kako je navela kustoskinja Jelena Spaić, u stalnom procesu desakralizacije i oslobađanja od funkcija rituala, religija, kanona, ideologija, mimezisa, aurizacije, istorije, utilitarnosti, materijalnosti... Pitanje je može li se osloboditi i od valorizacija i očekivanja posmatrača i u kojoj meri?

“Trioptrija = dioptrija +1 sočivo koje posmatra umetnost kao stanje susretanja uz reverzibilnost tog pogleda. Trioptrija prikazuje otvorena dela koja sama sebe grade i sagledavaju gledajući nas”, navela je Jelena Spaić povodom ovogodišnjih FLUizama, programa koji je nastao 2007. godine kao svojevrsni odgovor na ukrštanje intenzivnog iskustva mladosti, neobuzdanosti i velikih očekivanja sa izazovima savremene izlagačke prakse.



Prvu izložbu u ovogodišnjem programu FLUizama - “Portrete projekcija” Dragana Marića, čine monumentalna, hiperrealistička platna kao privilegovani, frontalni, pogledi.

Akteri poziraju ispred kamera i ogledala, njihovi pseudo selfiji uhvaćeni su na kraju unutar klasične slike i to u trenutku samozadovoljstva usled uspostavljanja željene projekcije sopstva. Posmatrač ne gleda samo pubertetske predstave seksualne moći iza kojih su uzdrmani sistemi vrednosti i iskliznuća u dekadenciju 90-ih godina - dizelaša i sponzoruša neraskidivo vezanih za hiperrealizam, već i repetativnu likovnu semantiku koja pored povlačenja paralela sa 90-im, destabilizuje auratičnost, originalnost, autentičnost, jedinstvenost umetničkog dela.

Marić se destrukcijom načela neponovljivog drsko poigrava već viđenim. Zato je to prvi ogled o posmatranju, navela je Jelena Spaić.

Snežana Petrović predstaviće na izložbi “Paralelna dimenzija” od 12. do 23. avgusta objekte-kutije od pleksiglasa koji su materijalizovani iz njenih ranijih ciklusa grafika “Čekanje” i “Neistraženi svet”.



U fokusu dugogodišnjeg istraživanja Snežane Petrović čovek je kao homo spektator – posmatrač i upijač.

Individualni, imaginarni svet paralelne dimenzije spakovan je u monumentalnim, prozirnim kutijama. Digitalni printovi na pleksiglas pločama realizovani kao 3D objekti istražuju autonomiju savremene grafike, ne samo kroz tehnološke mogućnosti digitalne štampe, već i njenog fizičkog odvajanja od dvodimenzionalne površine. Fikcija kao procesuirana stvarnost odvija se u skučenom, klaustrofobičnom prostoru dok se ekranski šumovi pojačavaju do neizdrživosti. Telo se sve više sabija, savija i lomi. Štite li ga kutije ili ga još više potiskuju?

Kroz odnose tela i identiteta, identiteta i socijalnog okruženja, tela i robe u mas-medijima, intimnog i javnog, realnosti i fantazije, tela i istorije, informacija i postprodukcije, Snežana Petrović ispituje pojmove seksualnosti, autoportreta i portreta danas, uz arteficijelno analiziranje odnosa materije, mase i strukture grafike sa jedne strane i tela i akta sa druge.



Kao treći ogled o posmatranju, od 24. avgusta do 5. septembra najavljena je izložba Stojana Aćimovića “Prostorne dispozicije”.

Ukrštanjem skulpture, videa i para ogledala, konstrukcije Aćimovića postaju promišljene aktuelizacije prostora koje istovremeno ukazuju i na varljivost naših čula. Iluzorna razdaljina između onoga što je unutar konstrukta i same konstrukcije dezorijentiše, zbunjuje i zavodi skrivanjem.

Aćimovićevi hibridi restrukturiraju pojam prostora i skulpture koja ga osvaja i nestaje dok se poigrava percepcijom posmatrača.

Smešteni unutar visokoškolske institucije tokom letnjeg raspusta, FLUizmi kroz nizove umetničkih procesa, koji podrazumevaju odgonetanje višestrukih kodova - ne samo škole i njenog razvoja, već prvih umetničkih kretanja i njihovih puteva - kroz medije ispituju proširena polja dinamičnih konstelacija.

FLUizmi su tako promovisanjem poetika prestupa problematizovali pojmove buntovne mladosti. Ljubav, buka, tišina, moda, strast, strip i rokenrol postali su konektivne strukture umetničkog dela. Istražujući potrebe mladih za velikim, FLUizmi su, kako je navela Jelan Spaić, spojili zavisne i nezavisne umetničke snage disparatnim procesima kreiranja i prezentacije dela koji ih ovog leta dovode do pitanja o autonomiji dela kroz tri samostalne izložbe kao tri ogleda o posmatranju

(SEEcult.org)

Hitovi Festa u Kinoteci



Jugoslovenska kinoteka prikazuje tokom avgusta hitove iz prve tri decenije beogradskog međunarodnog filmskog festivala Fest, koje potpisuju reditelji kao što su Robert Altman, Denis Hoper (Dennis Hopper), Stenli Kjubrik (Stanley Kubrick), Vim Venders (Wim Wenders), Miloš Forman, Martin Skorseze (Scorsese), Stiven Spilberg (Steven Spielberg), Ridli Skot (Ridley Scott), Džim Džarmuš (Jim Jarmusch)…

Revija počinje 5. avgusta Altmanovim antiratnim klasikom “Meš” (1970), kojim je Fest i otvoren prvi put početkom 1971. godine u Domu sindikata, a zamišljen je bio kao godišnji presek najboljih filmova sezone.

Među hitovima sa Festa koje posetioci Jugoslovenske kinoteke imaju priliku da pogledaju u Svečanoj sali u Uzun Mirkovoj do 4. septembra našli su se i Hoperovi “Goli u sedlu” (1969), “Ponoćni kauboj” (1969) Džona Šlezingera (John Schlezinger), “Pet lakih komada” (1970) Boba Rafelsona, Kjubrikova “Paklena pomorandža” (1971), te “Oslobađanje” (1972) Džona Bormana (John Boorman).

Iz 70-ih su na programu i “Noćni portir” (1974) Liliane Kavani (Liliana Cavani), “TV mreža” (1976) Sidnija Lameta (Sidney Lumet), Skorsezeov “Taksista” (1976) i Spilbergova “Ajkula” (1975), te “Božanstveni dani” (1978) Terensa Malika (Terence Malick) i “Kosa” (1979) Miloša Formana.



Osmu deceniju 20. veka na Festu su obeležili “Vatrene ulice” (1984) Voltera Hila (Walter Hill), Vendersov “Pariz, Teksas” (1984), “Flešdens” (1983) Edrijena Lajna (Adrian Lyne), “Beti Blu” (1986) Žan-Žaka Benea (Jean-Jacques Beineix), Skorsezeova “Idiotska noć” (1985), “Opčinjena mesecom” (1987) Normana Džuisona (Jewison), “Poštar uvek zvoni dva puta” (1981) Boba Rafelsona, te “Ludilo” (1988) Polanskog, te “Blejdraner” (1982) Ridlija Skota.



Posetioci Kinoteke imaju priliku da se podsete i “Plišanog rudnika zlata” (1998) Toda Hejnsa (Todd Haynes), Džarmušove “Noći na zemlji” (1991), “Mržnje” (1995) Matjua Kasovica (Matthieu Kassovitz), “Visokih potpetica” (1991) Pedra Almodovara, te filmova “Dve čađave dvocevke” (1988) Gaja Ričija (Guy Richie), “Divlji u srcu” (1990) Dejvida Linča (David Lynch) i “Avanture Prisile, kraljice pustinje” (1994) Stivena Eliota (Stephen Elliot).



Revija će biti završena jedinim filmom iz 2000-ih – hitom “Mulen ruž” (2001) Baza Lurmana (Luhrman), sa Nikol Kidman (Nicole Kidman) i Juanom MekGregorom (Ewan McGregor) u glavnim ulogama.

Kinoteka tokom avgusta nastavlja i retrospektive velikana svetskog filma Alena Delona, Gregorija Peka, Orsona Velsa, Kerija Granta, Marčela Mastrojanija, Džejmsa Stjuarta, kao i Marlona Branda i Džejmsa Dina.

Sajt Jugoslovenske kinoteke je kinoteka.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Atlas Zemlje



Ekološki angažovani njujorški umetnik Ivan Stojaković, rođen u Beogradu, predstaviće se 9. avgusta samostalnom izložbom “Atlas Zemlje” u Galeriji Doma omladine, projektom koji iz vazdušne prespektive istražuje “pejzaž” naše planete koja se turbulentno menja kroz društveno politička kretanja, internet, klimatske promene i nesrazmerni rast štetnih industrija.

Vizuelno spajajući sliku i reljef sa dizajnom živih vertikalnih bašta, Stojakovićev “Atlas Zemlje” istražuje i prirodne procese, kao sto su poplave i rast vegetacije i njihovu prirodnu sposobnost da se prostorno odvijaju bez restrikcija političkih ili urbanih granica, navedeno je u najavi izložbe, koju organizuju ProArtOrg i DOB.

Radovi iz tog “atlasa” crpe vizuelne informacije iz satelitskih snimaka i geografskih mapa različitih delova sveta i remiksuju ih (transformišu) u predstave koje su delimično geografski tačne, a delimično izmišljene.

Pojedini radovi u potpunosti su izmišljene apstrakcije, koje se baziraju na pogledima na nepoznate regione iz vazdušne perspektive.



Kroz spoj geografije i vizuelne poezije, Stojaković se, kako je navedeno, obraća svetskoj i lokalnoj publici sa porukom da je utilitarni cilj poezije u ovom kontekstu obnova bazičnog odnosa sa planetom Zemljom.

Stojakovićev rad pokreće i pitanja “pejzaža koji se menjaju”, koji su kulturno konstituisani kroz skup istorijskog materijala i ljudskih intervencija. Takvi pejzaži u procesu promene govore o tome da su lokalni ekosistemi ili lokalno korišćenje zemlje u 21. veku pod velikim uticajem globalnih trendova i pokreta.

Izložba “Atlas Zemlje” biće otvorena u Galeriji DOB-a do 21. avgusta, a organizovana je uz podršku američke ambasade u Beogradu.

(SEEcult.org)

Nesuđena Koštana



Predstava “Koštana” Kokana Mladenovića ostala je bez glavne zvezde – Boža Vreće, koji je odlučio da napusti taj projekat iz zdravstvenih razloga svega nekoliko dana uoči najavljene premijere u Tivtu. Producenti predstave saopštili su 1. avgusta da će obezbediti realizaciju premijere, a protiv Vreće će podneti prijavu zbog nanete štete.

Centar za kulturu Tivat, Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu i Studentski kulturni centar Novi Sad, saopštili su da je Vrećo “samovoljno i neprofesionalno napustio projekat ‘Koštana’ i time grubo prekršio po više članova, prihvaćeni i potpisani ugovor, norme etike i profesionalizma”.

“Svojim delovanjem Božo Vrećo je ugrozio rad i trud svih angažovanih profesionalaca u predstavi ‘Koštana’ i doveo u pitanje realizaciju projekta”, saopštili su producenti, najavljujući da će protiv Vreća “pred nadležnim organima podneti prijave zbog nanete štete celokupnoj produkciji i tražiti zaštitu autorskih i srodnih prava svih angažovanih pojedinaca”.

“Uprkos svim okolnostima i neprofesionalnom ponašanju Boža Vreće, te ugrožavanju planiranih premijera u Tivtu i Novom Sadu i ostalih potvrđenih repriznih izvođenja predstave, producentski tim u saradnji sa kreativnim timom će obezbediti potrebne uslove za realizaciju premijere”, saopštili su producenti Mladenovićevog autorskog projekta prema tekstu Bore Stankovića, čija je premijera najavljena za 5. avgust na festivalu "Purgatorije" u Tivtu, a prve reprize naredna dva dana.



rećo je na svom Fejsbuk profilu objavio 30. jula da se zbog lošeg zdravstvenog stanja hitno vraća u Sarajevo i da neće biti deo predstave “Koštana”.

“Dragi moji, poslednjih dana, tokom proba desile su se neke za mene jako stresne situacije koje su uticale na moje zdravstveno stanje i sutra se vraćam hitno doma u Sarajevo, neću biti dijelom predstave jer je moje zdravlje narušeno i bitnije od svega ostalog, imam epilepsiju”, naveo je Vrećo, pevač sevdalinki i transrodna osoba.

Vrećo je izrazio i uverenje da će ga prijatelji shvatiti i razumeti, jer se, kako je ponovio, ne oseća dobro.

Dan ranije je radosno podelio na Fejsbuku informaciju da, posle premijere “Koštane”, nastavlja rad na dokumentarnom filmu o njemu samom, koji će biti sniman od kraja godine u Jerusalimu, Istanbulu i Hilandaru.

Rad na Mladenovićevoj predstavi počeo je 20. juna u SNP-u, ali je njena istorija poduža, budući da je prvobitno trebalo da bude izvedena u Pozorištu na Terazijama, ali je pre godinu dana skinuta sa repertoara i pre zakazane premijere. Dok je upravnik tog pozorišta tvrdio da je to učinjeno zbog toga što Mladenović nije započeo pripreme na tom projektu ni godinu dana nakon usmenog dogovora, sam reditelj je smatrao da je problem bilo to što je želeo da naslovnu ulogu poveri transrodnoj osobi.

Mladenović je istakao tada da Vrećo svojom “pojavom, talentom i životnim stavovima predstavlja sve ono što Koštana treba da bude - odu slobodi, slobodi svake vrste ljubavi, slobodi izražavanja sebe, slobodi govorenja na glas protiv svega onoga što čini lažni okvir zajednice i sveta u kome živimo".

U predstavi igra i glumica Novosadskog pozorišta Emina Elor, koja je već igrala Koštanu u adaptaciji Andraša Urbana i izvođenju Narodnog pozorišta iz Subotice, te glumci Drame SNP-a Radoje Čupić, Milan Kovačević, Aleksandra Pleskonjić i Gordana Đurđević Dimić, kao i njihove kolege Nebojša Dugalić iz Beograda, Emir Hadžihafizbegović iz Bosne i Hercegovine, Emir Ćatović iz Crne Gore.

Da “Koštana” sa Vrećom ne bi bila dobrodošla više ni u SNP-u, gde je premijera planirana za 23. septembar, ukazuje izjava novoimenovanog v.d. upravnika Zorana Đerića koji je u intervjuu za “Večernje novosti” izjavio nedavno da je verovatno ne bi prihvatio da je bio u prilici da odlučuje.

“U ovoj instituciji, naročitog ugleda i značaja, skandali ne treba da budu merilo popularnosti. Pogledaću predstavu i tek onda ću moći da sudim da li je ta predstava s pravom ili ne izazvala toliku buku u javnosti”, izjavio je Đerić, koga je vojvođanska vlada imenovala nedavno za v.d. upravnika i istovremeno razrešila sa te funkcije pre isteka mandata Aleksandra Milosavljevića.

(SEEcult.org)

37. Susret akvarelista



Izložba radova nastalih na 37. Susretu akvarelista u Umetničkoj koloniji Ečka otvorena je u Salonu Savremene galerije Zrenjanin, a obuhvata radove šestoro savremenih autora koji su razmatrali temu ideala i idola, kao i samu poziciju umetnosti i umetnika u savremenom društvu.

Na 37. Susretu akvarelista, održanom od 16. do 20. juna u Umetničkoj koloniji Ečka, učestvovali su: Vendel Vaštag, Aleksandar Zograf, Ana Nedeljković, Tijana Radenković, Selman Trtovac i Ljiljana Šunjevarić.

Budući da monodisciplinarnost zna da ograničava, umetnici su kombinovali tu tehniku ili neke njene osobine sa medijima koji su zastupljeni u njihovom radu.

Nastali radovi ostaju u zbirci Savremene galerije Zrenjanin, koja danas, 37 godina od pokretanja Umetničke kolonije Ečka, broji gotovo 900 akvarela.



Umetnička kolonija Ečka, u čijem su radu učestvovala najznačajnija imena likovne umetnosti sa teritorije bivše Jugoslavije, osnovana je u selu Ečka pored Zrenjanina 1956. godine. Umetnici su se, u skladu sa sopstvenim opredeljenjem, bavili različitim likovnim tehnikama, slikarstvom, skulpturom, grafikom, a 80-ih godina 20. veka akcenat je stavljen na akvarelističke sazive, kao najpristupačnije i umetnicima, i organizatorima.

Pitanje koje se već neko vreme proteže kroz susrete akvarelista jeste koja može biti uloga akvarela i kakva je njegova sposobnost da omogući izražavanja u savremenom vizuelnom stvaralaštvu. Baš zbog toga Susreti akvarelista već nekoliko godina ne okupljaju samo umetnike koji se bave akvarelom, već im se pruža širok izbor od stvaranja čistog akvarela do interpretiranja svojih razmišljanja o akvarelu kroz druge medije.

Umetnici svoje ideje ne realizuju u akvarelu radi postizanja izvesne virtuoznosti, već koriste osobenosti te tehnike, kao što su transparentnost, prolaznost, ali i iskrenost da izraze i istaknu suštinske probleme u društvu, kao i lične ispovesti.



Realizaciju 37. Susreta akvarelista i izložbe nastalih radova pomogli su Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Grad Zrenjanin.

Kritika na delu: Mangelos - 3/3

http://www.seecult.org/vest/kritika-na-delu-mangelos-33

Emina Elor nova-stara Koštana



Predstava “Koštana”, autorski projekat Kokana Mladenovića, biće premijerno izvedena 5. avgusta u Tivtu, kako je i planirano, a umesto glavne zvezde - Bože Vreće, koji je napustio taj projekat u poslednjem trenutku iz zdravstvenih razloga, naslovnu ulogu igraće Emina Elor.

Producenti predstave, koji su najavili tužbu protiv Vreće zbog “nanete štete”, potvrdili su da će “Koštana” biti premijerno izvedena 5. avgusta na Ljetnjoj pozornici u Tivtu, u okviru festivala “Purgatorije”, uz reprize naredna dva dana, te premijerno izvođenje u Budvi 10. avgusta.

Umesto Vreće, ulogu Koštane tumačiće glumica Emina Elor, koja je prvobitno trebalo da igra Stanu, Hadži Tominu ćerku. Tu ulogu preuzeće Danica Grubački, a u predstavi igraju i Emir Hadzihafizbegović, Emir Ćatović, Milan Kovačević, Nebojša Dugalić, Radoje Čupić, Aleksandra Pleskonjić Ilić, Gordana Đurđević Dimić, Nina Rukavina, Andreja Kulešević i Jelena Marković.

Muziku za predstavu je komponovao Marko Grubić, koji s članovima beogradskog sastava Vrooom, Andrijanom Belošević i Džamalom Al Kisvanijem, izvodi numere uživo.

Emina Elor, prvakinja Novosadskog pozorišta (Ujvideki sinhaz), već je igrala Koštanu u subotičkom Narodnom pozorištu, u režiji Andraša Urbana, a sa više od 40 pozorišnih uloga, prisutna je i na filmu i televiziji. Dobitnica je Sterijine nagrade i dva Patakijeva prstena.



Božo Vrećo, koji je 30. jula objavio da se povlači iz projekta iz zdravstvenih razloga, saopštio je 2. avgusta na Fejsbuk profilu da dobija napade epilepsije zbog velikog stresa i situacije u kojoj se oseća ugroženo, napadnuto i povređeno. Tako se osećao i ovih dana u vezi sa “Koštanom”, koju je nazvao “kobnim projektom”.

Povodom najave tužbe, upitao je da li je trebalo da umre i da li je to dovoljna cena izlaska

“… strašno kakvi nas ljudi okružuju i iako sam po ugovoru koji sam potpisao pristao platiti određen iznos za izlazak iz predstave, u slučaju bilo kakvog problema, opravdano i legitimno, izgleda da to nije dovoljno i zato ljudi, cijenite svoj život, jedan je, ma šta da bude, borite se kao što ću i ja... svakom slijedi nagrada i kazna za sve što činimo od Boga i to mi daje snagu”, naveo je Vrećo, pevač sevdalinki osobitog stila i transrodna osoba, koja je od početka rada na predstavi “Koštana” bila kao stvorena za naslovnu ulogu.



Koštana u Mladenovićevoj verziji čuvenog dela Bore Stankovića, koja je najavljena kao “velika posveta talentu i slobodi”, nadrasta sredinu u kojoj živi, ruši ustaljena pravila i obrasce ponašanja, uskovitlava “mrtvo more” bezidejne i zatvorene sredine i na kraju biva proterana.

Koštana peva o slobodi, slobodi ljubavi, slobodi strasti, slobodi pojedinca od svih društvenih stega. Njen način pevanja i plesa toliko je originalan, a njen izgled tako zavodljiv, da čitav grad biva “ugrožen” njenom pojavom - lokalna hijerarhija se raspada, a moralne norme patrijarhalnog konzervativnog sveta počinju da pucaju pred ovim naletom strasti i talenta. Palanka će učiniti sve da Koštanu svede na svoju meru. Pokušaće da je kupe, udaju, prodaju… Sama u svom tragičnom kraju, izdana od onih koji su joj glorifikovali slobodu i ljubav (Mitke i Stojan), Koštana će morati da nauči kolika je cena različitosti. Grad nije znao kako da se odbrani od njenog talenta koji nadrasta njihove živote.

Progonstvo je surovi izraz njihove ujedinjene nemoći protiv jednog bića koje im je pokazalo svu laž njihove svakodnevice.

Tema slobode je, u slučaju glavne junakinje komada, neodvojiva od talenta. Biti talentovan, talentovaniji od drugih, videti svet čulnije i uzbudljivije nego što ga oni doživljavaju, znači i boriti se za takav svet. Koštana nema milosti prema lažnim vrednostima koje vladaju u njenom gradu, nema razumevanja za trule porodične odnose koje na okupu održava lažni palanački moral i “stid od sramote”. Svet oko nje se raspada i ona će pevati na sav glas o onome što je guši i sputava. Kao i životu, na kraju komada će apsolutno biti pobeđeno od realnog, sloboda od nužnosti, naveli su producenti predstave, čiji kreativni tim čine, uz kompozitora Marka Grubića, i koreografkinja Andreja Kulešević, scenografkinja Marija Kalabić, kostimografkinja Tatjana Radišić, te Kokan Mladenović, koji je i autor teksta songova i Dejan Sredojević, zadužen za scenski govor.

Producenti predstave “Koštana” su Centar za kulturu Tivat, Studentski kulturni centar Novi Sad i Srpsko narodno pozoriste u Novom Sadu, u kojem bi premijera trebalo da bude u septembru.

Song iz predstave “Koštana”:
KUĆE SMO PORUŠILI,
BARJAKE SMO PODIGLI
I DECU UČILI DA MRZE.
ZEMLJU SMO PREKOPALI,
GRADOVE ZATVORILI
I DECU NAUČILI DA MRZE.
RATOVE SMO VODILI,
SINOVE IZGUBILI,
A BAŠ SU LEPO UČILI DA MRZE
SVE ŠTO NIJE ISTO,
SVE ŠTO NIJE NAŠE,
DRUGE VERE, DRUGOG BOGA,
DRUGOG POLA, DRUGOG RODA.
SVI POD ZASTAVE!
SPREMAJMO KAMENJE!...

(SEEcult.org)

Okolnosti nastajanja. Okolnosti nestajanja. Sinagoge Beča.

http://www.seecult.org/blog/5648/okolnosti-nastajanja-okolnosti-nestajanja-sinagoge-beca

39. Jalovička kolonija



Jalovička likovna kolonija okupiće od 6. do 16. avgusta grupu savremenih vizuelnih umetnika iz Srbije, uz goste iz Hrvatske, Francuske i Nemačke, koji su se odazvali na poziv selektora Branislava Nikolića. Učesnici 39. Jalovičke likovne kolonije predstaviće se zajedničkom izložbom, čija je kustoskinja Una Popović.

Selektor Branislav Nikolić uputio je ove godine poziv: Emiliji Radojčić, Nini Todorović, Ivanu Petroviću, Relјi Bobiću, Marku Markoviću i Aleksandru Jestroviću Jamesdinu iz Srbije, te Mariju Kolariću (Hrvatska), Joakimu Muonvuosinu (Francuska) i Silviji Lorenc (Nemačka)

Reč je o umetnicima čiji dosadašnji rad, kako je istaknuto u najavi, obećava produkciju koja će korespondirati sa savremenom svetskom scenom.

Na završnoj izložbi, koja će biti otvorena 15. avgusta u galeriji JLK, kustoskinja Una Popović, koja će uređivati i katalog ovogodišnjeg saziva, trebalo bi da raspolaže obilјem raznovrsnog vizuelnog i audio materijala od kojeg će koncipirati postavku kao svoje viđenje ovogodišnje produkcije.

Dečja kolonija radiće od 8. do 12. avgusta pod rukovodstvom Ane Gemalјević i Đenadije Šujić u prostorijama osnovne škole u Jaloviku, u kojoj će 12. avgusta biti otvorena i izložba nastalih radova

Tokom trajanja 39. JLK umetnici će, prema već ustalјenoj praksi, održati u večernjim satima prezentacije svoga stvaralaštva.

Jalovička likovna kolonija osnovana je 1978. godine u selu Jalovik u zapadnoj Srbiji, u Domu kulture namenski adaptiranom za potrebe JLK.

Usponu JLK i njenom ugledu doprinela je čitava plejada domaćih i stranih umetnika koji su učestvovali do sada, a dolazili su iz Japana, Švedske, Francuske, Italije, Amerike, Španije, Egipta, Finske, Rusije, Nemačke, Urugvaja, Holandije...

Specifična karakteristika JLK je simbioza sela i umetnosti pri čemu je samo selo Jalovik pretvoreno u geleriju. Zahvaljujući pravilu i običaju da svaki umetnik svom domaćinu (kod koga za vreme trajanja kolonije ima besplatan smeštaj i hranu) ostavi bar po jedan umetnički rad, čitav Jalovik postao je jedinstvena galerija.

Umetnik Branislav Nikolić vodi umetnički program JLK od 2002. godine. Selektor je prethodno bio Kosta Bogdanović (1985 do 2002), a ranije Stevan Stanić (1975-1985), te osnivači JLK Zoran Simić i Milovan Šujić Šule.

Kolonija se i ove godine održava u organizaciji Biblioteke “Diša Atić”, pod pokrovitelјstvom opštine Vladimirci i Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

Memoari Marine Abramović



Umetnica Marina Abramović objaviće u oktobru memoare “Walk Through Walls”, knjigu o svojoj umetnosti performansa i suočavanju sa izazovima koji su je pratili od detinjstva i mladosti u bivšoj Jugoslaviji, preko saradnje sa Ulajem (Ulay) i potom samostalne karijere tokom koje je postala jedna od najvećih zvezda svetske umetničke scene.

Najavljujući za 25. oktobar izlazak knjige “Walk Through Walls”, koju je već moguće naručiti u svim formatima - štampanom, elektronskom i audio, Marina Abramović kratko je podsetila na svojoj Fb strani da je odrasla u bivšoj Jugoslaviji pod Titovim komunističkim režimom, u porodici oca ratnog heroja i stroge majke, te da je u svojim kasnim 20-im godinama počela da se bavi performansom, pomerajući mentalne i fizičke granice. Podsetila je i da je 12 godina radila sa svojim partnerom Ulajem, sa kojim je nomadski živela širom Evrope, Australije i Azije – sve do performansa na Velikom kineskom zidu 1988. godine, kojim su okončali lični i profesionalni odnos.

Marina Abramović navela je i da je tokom vremena, koje su obeležili i sreća, i tuga, i strah, i uspeh, i neuspeh, nastavila da se bori sa izazovima sa kojima se suočavala, te da razume promenu ljudske svesti.

“Ovo je moja priča, Walk Through Walls”, navela je umetnica koja je 2010. godine privukla više od 750.000 ljudi tromesečnim performansom "Umetnik je prisutan" i retrospektivnom izložbom u njujorškom Muzeju moderne umetnosti (MoMA).

Memoari Marine Abramović, u izdanju Crown Archetype, pojaviće se 25. oktobra, ali je tu knjigu na 384 strana već moguće naručiti preko onlajn prodavnica (Amazon, Barnes and Noble, IndieBound, iBooks, Kobo). Za 15. novembar najavljeno je i specijalno izdanje u tvrdom povezu sa potpisom umetnice, koje će biti dostupno u ograničenom tiražu od 1.970 numerisanih kopija, a koštaće 125 dolara.

“Iskusila sam apsolutnu slobodu – osetila sam da moje telo nema granice, da je neomeđeno, da bol nije važna, da ništa nije važno – i to me je zarazilo”, navodi Marina Abramović u memoarima koji će se pojaviti u prodaji mesec dana uoči njenog 70. rođendana.

Nedavno je izazvala pažnju javnosti izjavom da je tri puta abortirala i da nije želela da ima decu, jer bi to bilo pogubno za njen rad. "Jedna osoba može da ima ograničenu količinu energije u telu, a ja ne želim da je delim s drugima. To je moje viđenje života. To je razlog zašto žene iz sveta umetnosti nisu uspešne kao muškarci. Ima mnogo talentovanih žena. Zašto su muškarci na važnim pozicijama? Jednostavno: ljubav, porodica, deca, sve ono što žena ne želi da žrtvuje", navela je Marina Abramović u intervjuu za Špigl.

Njenoj svetskoj slavi posebno je doprinela retrospektiva u MoMA, kao i dokumentarni film Metjua Ejkersa (Matthew Akers) “Umetnik je prisutan”, koji je velikim delom posvećen njenom odnosu sa Ulajem. Ulaj je bio i jedan od prvih učesnika performansa u MoMA i jedini posetilac sa kojim je imala fizički dodir. U međuvremenu je podneo tužbu protiv Marine Abramović, smatrajući da je prekršila njegova autorska prava i da je zaradila mnogo više od njihovih zajedničkih radova.

(SEEcult.org)

Opna



Izložba “Opna” Nemanje Čađa, člana umetničke grupe tač.ka iz Prijedora, koji deluje na području konceptualne umetnosti i arhitekture, biće otvorena 9. avgusta u galeriji Zelenica u kompleksu bivše fabrike Rog u Ljubljani.

Čađo se predstavlja projektom “Opna”, koji je prvi put izveden 2012. godine u formi video performansa. Umetnik upotrebljava svoj rad kao osnovu za ambijentalnu instalaciju u okviru koje projektuje događanje iz videa u realni prostor, generišući tako atmosferu napetosti, nelagode, požude ili jednostavno ravnodušnosti.

Reč je o višeslojnom radu. U simboličkom smislu, opna ili membrana se odnosi na biološki pojam. To je prostor “između” tkiva koje štiti, razdvaja, sprečava i ograničava. U sadržajnom smislu, rad se odnosi na status umetnika u sredini u kojoj ima malo sluha za zahteve savremene umetničke prakse, čime se otvara pitanje smisla delovanja i mogućnosti egzistencije savremenih umetnika

Opna je tako tampon zona između umetnika i prevladavajuće granice koja je u svakodnevnom životu nevidljiva, ali svakako postoji.

Opna u jednom trenutku štiti, u drugome guši. Umetnik je stoga osuđen na borbu.

Izložba “Opna” u Zelenici je prvo samostalno predstavljanje Čađa u Ljubljani.

(SEEcult.org)

Naličja o ljudima



Izložba Milice Dukić “Naličja o ljudima” u Gradskoj galeriji Požega obuhvata radove te mlade umetnice iz Novog Sada koji su introspektivnog karaktera, a predstavljaju njeno viđenje okoline.

Prema rečima Milice Dukić, kroz čitav opus njenih radova prožima se istraživanje ličnog, unutrašnjeg sveta – prikaz njenog viđenja okoline, lično u formi i funkciji opšteg.

“Naličje je najsvedeniji i najspontaniji način kojim sam do sada imala prilike da se izrazim. Ono je upravo ono čemu sam težila. Jednostavnost i svedenost. Produkcijom jedne ideje i fokusiranjem na njeno naličje došla sam do uobličene forme slične zamisli. Naličje je odraz moje unutrašnjosti transponovan na objekat koji se prikazuje. Preslikavanje moje stvarnosti u oko posmatrača”, navela je Milica Dukić povodom izložbe koja će biti otvorena 9. avgusta u Gradskoj galeriji Požega.

Intervenišući tehnikom veza po digitalnom printu ili slikanoj površini kao osnovi, Milica Dukić je otkrila da “nered” sa poleđine ima izražajnost i kvalitete koji su veoma bliski njenom osećanju i razumevanju stvaralačkog čina i umetnosti uopšte, kao nečeg što treba da pokrene ili, pak, da se osloni na instiktivno. Kao rezultat dalјih eksperimenata vezom, sa primarnim fokusom na pozadinu slike/printa i napuštanje kontrole u procesu stvranja, nastala je serija “Naličja-o lјudima”, čije su filozofsko-psihološke pretpostavke najbliže određene pojmom inverzije, navela je u tekstu povodom izložbe Milive Dukić muzejska savetnica Umetničke galerije “Nadežda Petrović” Julka Marinković.

Prema rečima same umetnice, obrtanje, preokretanje reda, smera ili poretka u korelaciji je sa naličjem.

“U seriji ‘Naličja-o lјudima’ ispolјava se težnja da prevaziđem nameru i baziram se na nagonsko, impulsivno. Stvaranje bez korekture i doterivanja”, dodala je Milica Dukić koja prošivanjem platna koncima različitih boja, deblјina ili strukture, potencira ekspresiju samog materijala. Na poleđini nastaju predstave koje su na granici apstraktnog izraza.

Prema rečima umetnice, čitava serija je “okarakterisana novim vrednostima: linija izvedena koncem u boji gotovo nasumično biranim, isprekidana je, duga, kratka, kriva, labava, zategnuta, prava, tačkasta, učvorana. Delovi konca se prepliću, završavaju, vezuju u čvoriće ili slobodno vise. Pojavlјuju se mreže, neki vidovi tajnovitih linearnih suptilnih konekcija koje govore o međusobnoj povezanosti, uzajamnosti...”

Milica Dukić (1989, Kralјevo) trenutno je na drugoj godini master studija iz oblasti crtanja na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na kojoj je završila osnovne i master studije slikarstva 2013/2014. godine. Od 2014. godine je članica SULUV-a, a aktivno deluje i u okviru dežurnog tima Šok zadruge (ex-Art klinike).

Samostalno je izlagala osam puta i učestvovala je na više od 50 grupnih izložbi u zemlјi i inostranstvu.

Izložba u Gradskoj galeriji Požega biće otvorena do 3. septembra.

(SEEcult.org)

Noćenje u muzeju



Narodni muzej u Beogradu organizuje 13. avgusta novo noćenje u Muzeju Vuka i Dositeja za decu uzrasta od sedam do deset godina.

U okviru radionice Noć u muzeju, mališani će moći da provedu noć u vrećama za spavanje pod portretima Vuka Karadžića i Dositeja Obradovića. Tokom te avanture, deca će moći da nauče šta se nalazi u Muzeju Vuka i Dositeja i kako on izgleda tokom noći, a niz kreativnih aktivnosti doživeće u društvu dva kustosa.

Kraj radionice i dolazak roditelјa predviđen je sledećeg jutra u 10 časova.

Prijavlјivanje je obavezno na eduka@narodnimuzej.rs, a broj mesta je ograničen (prijave traju dok se mesta ne popune).

Noć u muzeju deo je manifestacije “Muzej u srcu grada” koju Narodni muzej u Beogradu, koji je zatvoren zbog rekonstrukcije, organizuje tokom leta u Muzeju Vuka i Dositeja za decu i za odrasle.

Utorkom u 12 i subotom u 17 časova su termini za vođenja kroz izložbenu postavku posvećenu Karadžiću i Obradoviću, kao i priču o zgradi tog muzeja - jednom od najstarijih stambenih objekata u Beogradu. Zainteresovani se mogu bez prijavlјivanja priklјučiti grupi u tim terminima, a postoji i mogućnost najave grupne posete (na eduka@narodnimuzej.rs). Takođe, petkom u 10 časova uveden je redovan termin za vođenje kroz postavku na engleskom jeziku.

Petkom od 12 do 13 časova je termin za “Muzej za bake, deke i unuke” – poseban program namenjen odraslima i najmlađima, dok je nedelјom od 12 do 14 časova termin razervisan za proslavu dečjih rođendana.

(SEEcult.org)

Okulturizam



Međunarodni umetnički kamp u Kosjeriću, organizovan posle dvogodišnje pauze, okupio je više od 30 učesnika iz 14 zemalja na temu “Okulturizam”, koja je simboličnog naziva zbog 13. izdanja te manifestacije, pa učesnici u umetničkim delima obrađuju sujeverje, lokalne običaje ili verovanja iz zemalja iz kojih dolaze.

Rezultati dvonedeljnog kreativnog rada biće predstavljeni 12. avgusta u Domu kulture u Kosjeriću, a deo programa biće predstavljen i 13. avgusta u umetničkom prostoru Kvaka 22 u Beogradu, najavili su organizatori.

Od 30. jula do 13. avgusta u Kosjeriću gostuju učesnici iz Rusije, Italije, Španije, Nemačke, Francuske, Češke, Slovačke, Austrije, Turske, Grčke, Severne Irske, Srbije, Japana i Venecuele.

Raspoređeni su u tri radionice (teatarska, radionica murala i grafita-street arta i muzička radionica), a pored stranih i domaćih mladih umetnika, priliku da se kreativno izraze imaju i deca Kosjerića u dečjoj radionici.



Učesnici su građanima Kojserića pružili priliku da uživaju i u ukusima svojih zemalja, kao i da nauče plesove, muziku i da čuju priče iz zemalja iz kojih dolaze.



Kamp organizuje K-Town Grupa, uz podršku Ministarstva omladine i sporta Srbije i Mladih istraživača Srbije kroz program “Mladi su zakon”, te Opštinu Kosjerić, Narodnu biblioteku Kosjerić, OŠ “Mito Igumanović”..

(SEEcult.org)

Jovanovićev Akt pred ogledalom ponovo u javnosti



Muzej grada Beograda ovog leta je ekskluzivni domaćin slike “Akt pred ogledalom” Paje Jovanovića (1859-1957), koja je prvi put izložena u muzeju tog umetnika, a za više od sto godina postojanja svega je tri puta prikazana u javnosti.

Reč je o aktu nastalom 1895-1896. godine, a smatra se možda i najbolјim koji je Jovanović ikada naslikao.

Zahvalјujući lјubaznosti vlasnika, slika “Akt pred ogledalom” (Gola Berta) biće izložena do 22. septembra u Muzeju Paje Jovanovića, saopštio je Muzej grada Beograda.

Zahvalјujući rukopisu memoara koji se čuva u Legatu Paje Jovanovića (Muzej grada Beograda), tokom istraživanja njegovog života, kustoskinja Danijela Vanušić uspela je da otkrije ko je prikazana žena na slici.

“Ovo je želјa svakog istraživača, da bude u prilici da otkrije nešto potpuno novo i nepoznato. Od svih sačuvanih primera Memoara Paje Jovanovića, umetnik je u Legatu ostavio jedinstvene beleške, napisane na nepovezanim blok listovima, u kojima pominje svoju veliku minhensku lјubav – Bertu, a svi podaci do kojih smo došli ukopili su se 2009. godine kada je slika prvi put izložena u Beogradu. Tada je postalo jasno da stojimo i uživamo ne samo u izuzetnom aktu Paje Jovanovića, već smo svedoci i jedne epizode iz privatnog umetnikovog života”, istakla je tim povodom kustoskinja MGB-a Danijela Vanušić.



Na slici nije predstavlјen nepoznati model, već kako to beleži Paja Jovanović: “...Berta: moja atletska Valkiri devojka. Sva energija mi se utrošila u tim svakodnevnim hrvanju i gimnastičnim nadmetanju sa njom... Biće teško se od Berte oprostiti. ...presekao oštrim nožem – i velikim bolom sve veze sa Bertom jako je već bila prirasla uz mene – operacija teška baš opasna po život ali moralo je biti...”

Paja Jovanović je pred kraj života poklonio Muzeju grada Beograda legat sa više od 800 predmeta.

Svome gradu želeo je da ostavi, kako je govorio “ono što bi vredelo čuvati” od njegovog rada i alata, kako bi se napravio jedan atelјe, soba majstora, zanimlјiva za gledaoce koji bi želeli više da saznaju o njemu i njegovom delu.

MGB je, prema umetnikovoj želјi, otvorio 1970. godine Muzej Paje Jovanovića.

Legat je 1972. godine dopunjen poklonom umetnikove supruge Hermine - Muni Dauber, koja je Muzeju grada Beograda ostavila i 11 umetnikovih slika.

Sliku “Akt pred ogledalom” (Gola Berta) zainteresovani mogu videti u Muzeju Paje Jovanovića (Kralјa Milana broj 21/ IV) do 22. septembra, i to četvrtkom od 10 do 18 časova, subotom od 12 do 20 časova i nedelјom od 10 do 14 časova.

(SEEcult.org)

Reaktiviranje Charlame



Galerija Charlama u Sarajevu ponovo otvara vrata posle trogodišnje pauze, i to ižložbom radova stotinak umetnika iz Bosne i Hercegovine, regiona i sveta, od kojih je većina sama finansirala učešće kako bi pomogla obnavljanje rada tog prostora koji je svojevremeno pokrenuo umetnik Jusuf Hadžifejzović.

Hadžifejzović je kustos izložbe “The Creators” čijim otvaranjem 11. avgusta počinje rad Galerije savremene umetnosti Charlama u podzemnom kompleksu Skenderije.

“Za Sarajevo kažu da je centar, a od centra se očekuje da svoje vrednosti prepoznaje i plasira u svet, kao i da dovode vrednosti iz drugih sredina”, rekao je Hadžifejzović na konferenciji za novinare povodom ponovnog otvaranja galerijskog prostora CKA Ćarlama, koje je rezultat sporazuma s novim menadžmentom JP Skenderija i Ministarstva za kulturu i sport Kantona Sarajevo, preneli su lokalni mediji.

Hadžifejzović je osnovao Ćarlamu u jednom od napuštenih prodajnih prostora Skenderije kako bi uz pomoć umetnosti oživeo podzemni grad. Nakon desetina izložbi, bio je prinuđen da 2013. godine zatvori galeriju, jer nije mogao da nađe zajednički jezik s prethodnim menadžmentom Skenderije, niti da plaća režijske troškove.

Kantonalni ministar kulture i sporta Mirvad Kurić najavio je da će Charlama od 2017. godine biti uvrštena i u budžetsko finansiranje, ali je naveo da se očekuje određeni stepen samoodrživosti.

"Bez savremene umetnosti ne možemo funkcionisati ni kao grad, ni kao društveno jezgro. Neki kulturu i umetnost shvataju na konzervativan način, smatrajući da bi trebalo da budu podržani od institucija. Drugi misle da bi kultura i umetnost trebalo da budu tržišna roba i da se umetnici moraju na taj način plasirati. Istina je negde u sredini. Savremena umetnost je simbioza toga. Imamo tolike kapacitete u ljudstvu i umetnicima da je prava šteta što to do sada nije iskorišćeno. Naša je ideja da napravimo sistem da se Charlama više nikada ne bude morala zatvoriti”, izjavio je Kurić.

Planirano je da godišnje bude organizovano pet-šest izložbi značajnih autora iz BiH i sveta, rekao je reditelj Jasmin Duraković, predstavnik CeKA Charlama.

“Pre desetak godina se Jusuf Hadžifejzović aktivirao u Skenderiji ne bi li oživio ovaj prostor. Mnogi zaboravljaju da je još davnih 80-ih ovde bio stvoren projekat Jugoslavenska dokumenta, najveća izložba savremene umetnosti u tadašnjoj Jugoslaviji”, podsetio je Duraković, ističući da je Hadžifejzović bio jedan od glavnih aktera te scene. “Moramo iskoristiti priliku koju nam je dalo Ministarstvo da dobrim menadžmentom pokažemo da smo sposobni da sami animiramo stvari”, dodao je Duraković.

Među umetnicima koji učestvuju na izložbi “The Creators” najavljeni su: Aleksandar Saša Bukvić, Jasmin Duraković, Šahin Šišić, Kemal Hadžić, Almin Zrno, Milomir Kovačević Strašni, Uroš Đurić, Dragan Sovilj, Eun Soo Lim, Mimmo Catania, Zlatan Hadžifejzović, Meliha Teparić, Dženan Hadžihasanović, Daniel Premec, Nela Hasanbegović, Adela Jušić, Andreja Dugandžić, Jelena Jelača, Neša Paripović, Emir Mutevelić, Emina Huskić, Gordana Anđelić Galić, Emir Krajišnik, Radenko Milak & Roman Uranjek, Danica Dakić, Maja Bajević, Donata Wenders, Selma Selman, Muhamed Bajramović, Nina Komel, Mila Panić, Alma Gačanin, Lana Čmajčanin, Goran Trbuljak, Ivan Kozarić, Vlado Martek, Muradif Ćerimagić, Fikret Libovac, Edo Vejselović, Sanjin Jukić, Aleksandar Dimitrijević, Tulek Emir, Sven Stilinović, Aleksandar Denić, Tajči Čekada, Damir Čargonja Čarli, Sanja Latinović, Ana Janković, Sonja Đuranović. Roman Đuranović, Azra Subašić Helga, Milija Pavičević, Kenan Hašimbegović, Slaven Tolj, Lejla Čehajić, Alma Suljević, Vladimir Dodig Trokut, Marko Marković, Damir Nikšić, Erol Čolaković Šehić, Vanja Solaković, Emir Esh Šehanović, Slobodan Vidović, Bojan Hadžihalilović, Midhat Ajanović, Jasmina Gavrankapetanović, Gildo Bavčević, Petar Grimani, Milenko Lazić, Midhat Ajanović, Luciano Trini, Damir Sokić Roko, Narcis Kantardžić, Halil Tikveša, Irwin, Gregor Pokorny, Anto Kainić i Jusuf Hadžifejzović.

Biće predstavljeni i radovi umetnika koji su preminuli, a među njima su: Dmitri Prigov, Mladen Stilinović, Saša Marković Mikrob, Željko Jerman, Laslo Kereks, Radoslav Tadić, Garbiel Stupica, Claudia Accardi i Andy Worhol.

Organizatori su naglasili da to nije konačni spisak, jer se Hadžifejzoviću javljaju i drugi umetnici koji žele da učestvuju, a vlastitim sredstvima obezbeđuju učešće.

Organizatori nameravaju da predstavljaju autore koji ranije nisu izlagali u Čarlami, ali i da podsete na radove umetnika koji su oduvek bili deo tog umetničkog kruga.
Hadžifejzović je jedan od osnivača projekta “Jugoslovenska dokumenta” i sarajevskog bijenala moderne umetnosti koji je 80-ih godina 20. veka skrenuo pažnju na sarajevsku umetničku scenu. Jedan je i od osnivača Kolekcije Ars Aevi, budućeg sarajevskog muzeja savremene umetnosti. Učestvovao je na mnogim značajnim međunarodnim izložbama savremene umetnosti širom sveta.

Rođen je u Prijepolju, a studirao je na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti, a potom i u Dizeldorfu, gde je završio postdiplomske studije na Državnoj akademiji umetnosti u klasi Klausa Rinkea.

(SEEcult.org)

Brdo 1976-2016



Porečko anale posvećeno je ove godine prvom susretu umetnika iz Austrije i bivše Jugoslavije u Brdu kod Momjana u Istri, održanom pre 40 godina, a taj jubilej povod je za aktuelizaciju i valorizaciju nove umetničke prakse, ali i pionira kuratorskih i galerijskih praksi koji su uneli revolucionirne promene u likovnim i vizuelnim umetnostima druge polovine 20. veka.

Izložba “Brdo 1976-2016” 56. Anala Poreč, koja će biti otvorena od 11. avgusta do 10. septembra u Istarskoj sabornici, obuhvata radove više od 20 umetnika, uključujući antologijsku traku “Brdo tape” sa radovima Gottfrieda Bechtolda, Borisa Demura, Mladena Stilibovića, Slobodana Šijana, Neše Paripovića, Raše Todosijevića i Gorana Trbuljaka, koja je poslednji put prikazana u Studentskom kulturnom centru u Beogradu u okviru Aprilskih susreta 1977. godine.

Povod je prvi susret austrijsko-jugoslovenskih umetnika koji je održan od 1. do 9. oktobra 1976. godine u staroj školi u mestu Brdo u Istri, a u istoriji video umetnosti u Jugoslaviji zauzima značajno mesto.

Organizatorka i producentkinja bila je agilna austrijska galeristkinja dr Ursula Krinzinger, uz Biljanu Tomić iz SKC-a Beograd, a učestvovali su: Marina Abramović, Karl Baumschlager, Gottfried Bechtold, Ernst Caramelle, Patricia Caire, Heinz Cibulka, Christoph Horst, Boris Demur, Kob Roland, Paul Renner, Mladen Stilinović, Rajko Radovanović, Neša Paripović, Raša Todosijević i Goran Trbuljak.

Uz njih, na izložbi “Brdo 1976-2016”, čije su kustoskinje Ursula Krinzinger, Branka Benčić i Jerica Ziherl, učestvuju i Armin Holzner, Albert Mayr, Caire Patrice, Marko Pogačnik, Kogler Peter, Kob Roland, Paul Renner, Slobodan Šijan i Walde Martin.

Međunarodni susreti umetnika u Istri, osim radnog susreta umetnika i pionirskog formata radionica i artist in residence, otvorili su pre svega novu mogućnost za produkciju video umetnosti kao novog i nadolazećeg medija. Pritom su uloga Galerije Krinzinger i lični angažman, vizija i entuzijazam Ursule Krinzinger za realizaciju susreta u Brdu zauzimali formativno mesto.

Kako je navela Branka Benčić, interesovanje za savremene umetničke prakse i recentna zbivanja u umetnosti, prostor za susrete, razmenu ideja i zajednički rad u jedinstvenom krajoliku i geopolitičkom položaju Istre, uokvireni prirodnom i izgrađenom okolinom i arhitektonskom baštinom, upisali su se u nadolazeće umetničke, medijske, institucionalne i kustoske prakse.

U razdoblju od sredine 70-ih godina susreti umetnika povezuju se s pojavama videa i fotografije, naglašava se upotreba novih medija, realizuju se site-specific projekti i prostorne intervencije. Kontinuirano je interesovanje umetnika za minimalističku skulpturu, instalaciju, akciju, hepening, performans, body art, jezik, vizuelnu poeziju, u okviru konceptualne umetnosti, nadovezujući se na kontekst nove umetničke prakse.

Na izložbi “Brdo 1976 – 2016” učestvuju i mladi umetnici iz Austrije i Hrvatske koji su u maju i junu ove godine bili u rezidenciji porodice Krinzinger u Kubertonu - Christian Eisenberger, Anja Ronacher, Maja Marković, Bernd Oppl i Dini Zrnec. Time će izložba “Brdo 1976 – 2016” podsetiti i na prošlost i skrenuti pažnju na budućnost rezidencija za umetnike.

Porečko anale najstarija je hrvatska grupna likovna izložba savremene umetnosti koja se u kontinuitetu održava od 1961. godine u galerijskom prostoru Istarske sabornice, u organizaciji Pučkog otvorenog učilišta Poreč.

(SEEcult.org)

Mural Grad grupe Dim Tim u Prijedoru



Prijedor je dobio novi mural na jednoj od gradskih fasada, zahvaljujući međunarodnom konkursu “Paola de Maninkor” na kojem je pobedila ove godine Umetnička kolaborativna grupa Dim Tim iz Beograda, koju čine Danijela Mršulja Vasić i Milenko Vasić.

Grupa Dim Tim, koju čine Danijela Mršulja Vasić i Milenko Vasić, naslikala je mural “Grad” kao dobitnik nagrade “Paola de Maninkor” na međunarodnom konkursu na koji je stiglo oko 50 predloga iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Hrvatske, Bugarske, Rumunije, Poljske, Nemačke i Brazila.

To je četvrti mural koji je Prijedor dobio u okviru projekta “Prijedor - grad murala”, koji realizuje Udruženje likovnih umetnika Prijedora (ULUP), a svečano je inaugurisan u prisustvu lokalnog stanovništva i gostiju iz pokrajine Trentino sa severa Italije, među kojima su bili i Andrea Brunjara, načelnik opštine Lavis iz koje potiče Paola de Manincor, te komesar za kulturu pokrajine Trentino Kristina Bertoti.



Prema rečima koautora pobedničkog rada “Grad” Milenka Vasića, Prijedor je grad dobrog vazduha, dobre vode i dobrih ljudi, a budući da ove godine obeležava vek rudarske industrije, autori su pokušali da uklope sve te aspekte u rad “Grad”.

“Stepenice su simbol progresa, bunari kao izvori vode su simbol živata, lukovi na lođama su simbol trgovine, tvrđava je simbol istorije, jer Prijedor od Rimljana do danas u kontinuitetu ima jako bogatu istoriju, a tu je i reka Sana”, rekao je Vasić na inauguraciji murala “Grad”.



Nagrada nosi ime umetnice murala Paole de Manincor iz Trenta koja je 1998. godine, zajedno sa decom iz izbegličkih kampova u Prijedoru i okolini, naslikala prvi mural u Prijedoru - na Elektrotehničkoj srednjoj školi.





Zamenik gradonačelnika Prijedora Milenko Đaković rekao je da murali postaju deo bića i duše tog grada, ulepšavaju pogled stanarima okolnih zgrada, svim sugrađanima i svim gostima, preneli su lokalni mediji. Đaković je izrazio i uverenje da će Prijedor godinama, zahvaljujući muralima, postati turistička atrakcija.

U okviru projekta “Prijedor - grad murala”, u protekle tri godine realizovani su i radovi “Šeširdžija” Nataše Konjević iz Banjaluke, “Transformacija” Atile Samožija Vidama iz Mađarske i “Vrt” Raula Opre Sadoa iz Rumunije.

(SEEcult.org)

Preminuo Ljuba Popović



Srpski slikar Ljubomir Ljuba Popović, koji je od 60-ih živeo i radio u Parizu, preminuo je u Beogradu posle duge i teške bolesti u 82. godini.

Popović je nedavno, kako je preneo Blic, morao da prekine odmor u Grčkoj zbog lošeg zdravstvenog stanja, a preminuo je u noći između 11. i 12. avgusta u bolnici u Beogradu.

Rođen 14. oktobra 1934. godine u Tuzli, Popović je osnovnu školu i gimnaziju završio u Valјevu, a završio je Akademiju likovnih umetnosti u Beogradu 1959. godine i specijalni tečaj kod Mila Milunovića 1962.

Od 1963. godine živeo je u Parizu, a 1991. postao je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) van radnog sastava. Bio je bio dobitnik priznanja za doprinos nacionalnoj kulturi.

Bio je jedan od članova umetničke grupe Mediala, u kojoj su bili i Leonid Šejka, Vladimir Veličković, Dado Đurić, Olja Ivanjicki, Miro Glavurtić, Milić od Mačve...

Popović je imao retrospektivnu izložbu krajem 2015. godine u Galeriji RTS-a, povodom 80. rođendana i desetogodišnjice rada tog izlagačkog prostora.



Na toj izložbi bilo je predstavljeno 13 velikih slika iz privatnih kolekcija, nastalih između 1975. i 2008. godine. To je ujedno bila i prva Popovićeva izložba većeg obima u Beogradu.

U tekstu za katalog te izložbe, koji je preuzet iz knjige “Ljuba” (2014), autor Milan Komnenić (1940-2015) naveo je da se Popović u godinama u kojima su druga stremlјenja davala pečat likovnim umetnostima odlučio za osoben vid figuracije - prišao je “nadomak nadrealizmu, ali nikada nije sledio njegovu poetiku; umeo je da ceni iskustva apstraktne umetnosti, ali je ostao po strani od nje; uronio je u mistiku i imaginarno, ali sa oprezom i razboritošću; istrajno je istraživao duh tradicije, osobito postignuća renesansnih, a gdekad i vizantijskih majstora; disciplinovao je maštu;
zasnivajući sliku na ‘unutrašnjoj geometriji’, u prožimanju imaginacije i razuma, uspevao je da održava saglasje i meru, što je njegovom delu dalo klasično obeležje”.



Povodom svojevremenog pisanja pojedinih srpskih medija da spada među najplaćenije domaće slikare, Popović je izjavio da u tom pogledu ima “jedna prilično mutna stvar”.

“Biti na svetskom tržištu i imati cenu, to smo prvi put sa ovih prostora, od kralja Aleksandra pa naovamo, postigli Dado Đurić, Vlada Veličković i ja, kad smo se našli na takozvanoj međunarodnoj koti. Naravno, mi nismo u vrhu gde se nalaze Šagal, Miro, Pikaso i drugi. Mi smo u drugoj ili trećoj ligi. Znači nas trojica imamo cenu, a to znači da kada ja vama na brzinu napravim neki crtež na papiru, vi za to možete da dobijete 300 evra. Odnosno taj crtež na tržištu vredi nešto, to nije velika cifra iako je i to neka vrsta uspeha. Takođe, moja slika ‘Mesečarka’ nalazi se u najvećoj svetskoj kolekciji u Njujorku kod Filipakija i ja sam prvi Srbin koji se našao tamo, kao što je Veličković u nekim velikim kolekcijama, i to znači nešto”, rekao je Popović za Blic 2013. godine, povodom izložbe koju je imao u galeriji “Pariski krug” u Beogradu.

Popović je često kritikovao kulturnu politiku u Srbiji, kao i poteze vlasti dosadašnjih i sadašnjih vlasti, posebno u pogledu procesa evropskih integracija.

“Ne može Brisel da nam kroji spoljnu politiku. Srbija je bila carstvo. U srednjem veku smo bili vrlo moćna imperija. Jaka je bila i predratna Jugoslavija, pa čak, docnije, i Brozova tvorevina. Iz Kraljevine Jugoslavije, iz te moćne zemlje, nije se bežalo. U nju su dolazili Nemci, Rusi, Francuzi, Česi… Ne ide se u EU na način na koji je to pokušavao Boris Tadić, ili kao što to sada pokušavaju ‘Toma Vučić Nikolić’. Razlika između prošle vlasti i ove nije mnogo velika. Prošla vlast je potpuno zanemarivala kulturu. U ministarstvo i muzeje se ulazilo po rodbinskoj i partijskoj liniji. Moj odnos prema vlasti, onoj prošloj, i ovoj sadašnjoj, isključivo je vezan za to koliko doprinose kulturi. Ukoliko nju vlast ignoriše, normalno je da ću i ja da ignorišem tu vlast”, izjavio je Popović 2015. u intervjuu za “Novosti”, u kojem je ocenio da je Rusija danas moćna zemlja i da ima ogromne potencijale, te da bi saradnja Srbije sa njom bila prirodna, jer su Rusi pravoslavan, blizak narod.

(SEEcult.org)

Umetnička porodica Togy

http://www.seecult.org/vest/umetnicka-porodica-togy

Buđenje iz letargije



Ulična galerija u Beogradu predstavlja od 12. avgusta izložbu “Retrospektiva” projekta “Medvedi – u čast proleću!”, koja obuhvata izbor radova 36 autora iz desetak zemalja iz proteklih šest godina.

Projekat “Medvedi - u čast proleću” organizuje proslavu proleća okupljajući umetnike i njihove radove sa jednom jedinom temom – medveda, koji služi u ovom slučaju kao metafora za borbu protiv pasivnosti, letargije i učmalosti kao refleksije pojedinca/autora naspram činjenice da su institucije kulture zatvorene za prezentaciju novih autora, kao i da ih samo društvo ničim ne podstiče na dalji rad i umetničko izražavanje.

Ovoga puta “Medvedi” slave proleće u jeku leta, a na izložbi učestvuju: Akvile Magicdust (Litvanija), Blanka Radnoti, Dorottya Vekony, Klara Petra Szabo, Petra Varga i Tamas Passa (Madjarska), Crtomir Just, Emil Kozole i Marko Ulić (Slovenija), Merve Atilgan (Turska), Thoka Maer (Nemačka),
Mariana Santos (Portugal) i Goran Savić, Hristina Papadopulos, Ilija Lazarević, Irena Gajić, Ivan Weedzor, Ivana Radić, Ivana Radmanovac, Jana Vuković, Janko Počuča, Jelena Vasiljević, Manja Lekić, Marijana Oršolić, Marina Milanović, Milica Mrvić, Nikola Puzigaća, Nina Lazić, Sergej Tucakov, Tanja Stevanović, Vlada Gvoić, Vladimir Stanković i Vuk Palibrk iz Srbije.



Učestvuju i autori grupnih radova: Mina Šarenac i Olja Marković, te Ksenija Josifović i Miroslava Đorđević i Aleksandar Škorić (BiH) i Marijana Gligić iz Srbije, kao i Asu Aksu (Turska).



Projekat “Medvedi – u čast proleću!” zasnovan je na verovanju o trajanju zime, odnosno o početku proleća, prema kojem - ako se medved uplaši svoje senke i vrati u pećinu, onda nema ništa od toplih dana. Ako pak ne, to je jasan znak da je zimi kraj i da su lepi dani na pomolu.

(SEEcult.org)

Umetnost za promene



Festival savremene umetnosti AKTO, pokrenut pre deceniju u Bitolju, ove godine je promenio koncept, pa će posle bitoljskog izdanja, koje se održava od 12. do 14. avgusta, biti nastavljen tokom jeseni u Skoplju, a potom u Štipu i Tetovu, a kao i do sada, nudi intenzivan i raznovrstan program regionalnog karaktera koji je ovoga puta fokusiran na političku snagu kolektiva i ulogu umetnosti u procesu promena u društvu.

Program 11. pop-up izdanja festivala AKTO održava se najvećim delom u hali bivše fabrike frižidera i kafe-baru “Jagoda”, a prema koncepciji Filipa Jovanovskog i Ivane Vaseve, obuhvata konferenciju, muzičke nastupe, izložbe, performanse, radionice i kolektivne akcije.

U fabričkoj hali otvorena je izložba “Kolektivna odluka” (grupe Sviračinja – Skoplje, KUC Tekstil – Štip, Kula – Skoplje, Elementi – Bitolj), kao i izložba fotografija “Revolucija je drugo lice jednine” (Vančo Džambaski, Keti Talevska, Robert Atanasovski, Tomislav Georgiev i Elena Fidanska).



Festivalska konferencija “Umetnost za promene”, koju su Jovanovski i Vaseva osmislili u saradnji s Biljanom Tanurovskom Kulakovski, počela je panelom “I umetnici su radnici”, a posvećena je temi odgovornosti umetnika u uslovima društvene i političke krize.

Među učesnicima su koordinatorka Asociacije iz Slovenije Anela Bešo, istoričar umetnosti i stručnjak za kulturnu politiku Zlatko Teodosievski iz Skoplja, dramaturg i arhivista savremenog plesa Rok Vevar iz Slovenije, aktivista i ekspert za sindikalna prava Milan Žiković iz Makedonije, istoričar umetnosti i kustos Marko Stamenković iz Srbije, beogradski rok muzičar Dušan Kojić Koja, frontmen grupe Disciplin A Kitschme, koja je i nastupila 13. avgusta, dramaturg i umetnički direktor Slovenskog mladinskog gledališča Goran Injac, osnivač, kustos i producent festivala Queer Zagreb i Queer Njujork Zvonimir Dobrović, umetnica Mirjana Boba Stojadinović i istoričar umetnosti i kustos Miroslav Karić iz Srbije.







Poseban konferencijski program posvećen je društvenom angažmanu, uz učešće predstavnika različitih pokreta koji su aktivni u zemljama regiona i šire, među kojima su Emiliano Kampanjola, glumac, režiser i član Teatro Valle Occupato iz Italije, Ksenija Radovanović iz inicijative Ne da(vi)mo Beograd, koja se bavi neregularnostima u vezi sa megalomanskim projektom “Beograd na vodi” i organizuje već tromesečne građanske proteste zbog fantomskog noćnog rušenja dela Savamale, zatim Jernej Kastelić, član Autonomnog kulturnog centra “Rog” iz Ljubljane, koji se nedavno suočio sa pretnjom rušenjem, kao i član pokreta Direct Democracy Now! iz Grčke Kristos Džiovanopulos, član debatnog bioskopa Kontrakadar Đorđi Pulevski i aktivistkinja i članica građanske inicijative “Ohrid SOS” Dragana Velkovska.



Među učesnicima festivala su i performans umetnici Sabrina Železnik iz Slovenije (Ja sam izvođač) i Bruno Isaković iz Zagreba (Kakva vlast takva arhitektura), te kolektiv Bacači sjenki iz Zagreba, koji je u Centru za kulturu izveo predstavu “Bitka na Neretvi” Borisa Bakala, koji će 14. avgusta održati i radionicu u kafe-baru “Jagoda”.



Vrhunac drugog festivalskog dana je koncert na kojem su nastupili grupe Ti i Disciplin A Kitschme iz Srbije, makedonski bendovi Foltin i Rikverc, te DJ-evi Jimpster iz Velike Britanije, Mike Steva iz Austrije i Machki iz Makedonije.





Za završnicu 11. AKTO, između ostalog, najavljen je drugi deo performansa Bruna Isakovića, razgovor o mogućnostima građanskog udruživanja, te zatvaranje izložbe “Kolektivna odluka”, performans “Sutra je dan reče Maks” (Voin de Voin i Endrju Fremont Smit), te performans-koncert “Kam pa kam” Vlade Repnika iz Ljubljane.

AKTO organizuje udruženje FRU (Факултет за работи што не се учат), a podržan je od USAID-a.

*Foto: Fb AKTO

(SEEcult.org)

Rasvetljavanje licemerja



Kolektiv BADco. iz Zagreba, najuglednija hrvatska trupa u oblasti savremenih izvođačkih umetnosti, prvi put učestvuje na Dubrovačkim letnjim igrama 15. avgusta, a izvešće projekat “Stranac” inspirisan istoimenim romanom Albera Kamija.

Polazeći od problema izostanka (sa)osećanja i očekivane emocionalne reakcije, projekat “Stranac” preko Kamijevog antijunaka Mersoa sagledava socijalna i sistemska licemerja sakrivena iza odnosa zasnovanih na transparentnosti. Scensko čitanje “Stranca” koncentriše se na tri dominantne slike preuzete iz romana: situacije ispovesti, zatvora i trenutka samog ubistva kao tačke u koju se sve akumulira.

Rasvetljavanjem narativa i diskursa kao pokušaja objašnjenja onoga što se dogodilo, generiše se ispovedan nivo, zakon prozirnosti. Gradnjom transparentne koreografske partiture mizanscenski se propituje izvedbena potentnost situacija i atmosfera upisanih u roman. Doslovno ispostavljeno rasvetljavanju, ubistvo je, kao središnje mesto narativa, izloženo kao tableau neprestane pretnje i scenska slika koja u oku gledaoca uvek ostaje nepotpuna u svojoj poetičnosti, uvek nedovršena u iščekivanju vizuelnog opuštanja, nejasna usled prevelike vidljivosti, naveo je BADco. povodom projekta “Stranac” koji je premijerno izveden 2015. na festivalu Perforacije.



Redatelj je Goran Sergej Pristaš, prema tekstu i dramaturškoj obradi Gorana Ferčeca, a koreografiju i izvedbu potpisuju Nikolina Pristaš, Zrinka Užbinec i Ana Kreitmeyer. Petar Milat je još jedan izvođač, a ujedno i autor tekstualnih priloga. Uživo se izvodi muzika Alana i Nenada Sinkauza.

Vizuelni umetnik Siniša Ilić iz Beograda autor je crteža i scene predstave, dok kostimografiju potpisuje Silvio Vujičić, oblikovanje svetla Alan Vukelić, oblikovanje zvuka Jasmin Dasović, a Iva Dežmar autorka je maske.



BADco. se od svog osnivanja 2000. godine, kroz saradnju troje koreografa/plesača, dvoje dramaturga i jednog filozofa, sistematično bavi istraživanjem protokola izvođenja, predstavljanja i gledanja, strukturisući svoje projekte unutar različitih formalnih i percepcijskih odnosa i sklopova.



Predstava “Stranac” biće izvedena na terasi tvrđave Revelin u okviru 67. Dubrovačkih letnjih igara, a publici je preporučeno da ponese sunčane naočare koje će joj biti potrebne zbog izuzetno jake svetlosti u pojedinim scenama.

Festival Dubrovačke letnje igre predstavlja od 10. jula do 25. avgusta više od 70 dramskih, muzičkih, baletskih, folklornih i drugih programa u kojima učestvuje više od 2.000 umetnika iz celog sveta, a prema očekivanju organizatora, privući će 60.000 domaćih i stranih posetilaca.

Festival su podržali Ministarstvo kulture Hrvatske, Grad Dubrovnik i Županija dubrovačko-neretvanska, te brojni sponzori.

Festivalski sajt je dubrovnik-festival.hr, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)