Vesti iz sveta umetnosti

Europoly u Muzeju Jugoslavije



Beogradska konferencija projekta “Europoly”, tematski posvećena pitanjima prošlosti, sadašnjosti i budućnost balkanskih migracija u zemlje centralne i zapadne Evrope, počinje 6. aprila u Muzeju Jugoslavije simboličnom partijom igre “Europoly” – umetničke instalacije Dejana Kaludjerovića iz 2004. godine.

Dvodnevnu konferenciju otvoriće filozof Boris Buden iz Berlina, predavač teorije kulture na Univerzitetu Bauhaus u Vajmaru, koji će partiju igre “Europoly” simbolično odigrati sa otalim učesnicima, a najavljeni su istoričar Vladimir Ivanović sa Univerziteta Humboldt, kustos Muzeja Jugoslavije Tatomir Toroman i filmski reditelj Želimir Žilnik.

Kaludjerovićev rad “Europoly” preispituje položaj imigranata u EU, kao i samu ideju EU, te jaz između ideala i prakse. Građani zemalja koje nisu članice EU, a koji rade u zemljama članicama EU, fotografisani su i zastupljeni u igri “Europoly” sa svojim profesijama. Sreća u velikoj meri determiniše moguć uspeh ili propast “igrača” koji žele da postanu deo EU i preuzmu nov evropski identitet. EU definiše evropski identitet kao nešto što se može steći samo unutar EU i što je time rezervisano isključivo za građane EU iako se Evropa ne okončava na granicama Unije. Ipak, EU ima moć da definiše identitete, moć da uspostavlja pravila igre kojima se drugi moraju povinovati. Potrošačko društvo EU stvorilo je pravilo prema kojem je “sve na prodaju”, uključujući tu čak i naše identitete.

Debatni program konferencije počinje temom “JugoDojč”, uz učešće Vladimira Ivanovića i etnologa-antropologa Tatomira Toromana, koautora izložbe “Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče”, te moderaciju Ivana Velisavljevića.

“Paralelne priče” naziv je drugog debatnog kruga u okviru kojeg će novinarka Ljubica Gojgić razgovarati sa Budenom, nakon čega je najavljena projekcija Žilnikovih filmova “Kenedi se vraća kući” i “Kenedi lost and found”, koji su deo opusa tog nagrađivanog reditelja posvećenog iskustvima imigranata, izbeglica i povratnika.

Drugi dan konferencije počeće kolektivnim obilaskom izložbe “Jugo, moja Jugo - gastarbajterske priče”, uz autorsko vođenje Toromana, a potom su predviđena još dva debatna kruga - Filip Balunović moderiraće razgovor sa Budenom i Ivanovićem na temu “Kritičke zajednice u egzilu”, a novinarka Ana Otašević razgovaraće sa Žilnikom na temu “Budućnost migracija”.

Konferenciju će zatvoriti projekcije Žilnikovih filmova "Nezaposleni ljudi", "Inventur" i "Tvrđava Evropa".

Serija regionalnih konferencija “Europoly” je multidisciplinarni projekat koji se bavi temom migracija, prevashodno sa područja Zapadnog Balkana u zemlje centralne i zapadne Evrope.

Počev od velikog talasa ekonomskih migranata (takozvanih gastarbajtera) iz 60-ih i 70-ih godina 20. veka, preko desetina hiljada ratnih izbeglica iz 90-ih, te anti-provincijskih odlazaka mladih uglavnom u svetske metropole, kao i konstantnog odliva mozgova i najnovije izbegličke krize, koja se preko Balkana kreće prema evropskim zemljama - misija serije regionalnih konferencija “Europoly” jeste da se na dinamičan način, istraži i mapira bogat društveni, kulturni i umetnički uticaj koji je taj dugotrajan migracioni talas izvršio kako na region Zapadnog Balkana, tako i na zemlje koje su najčešće predstavljale finalnu migrantsku destinaciju. Iseljavanje i dislociranje iz zemlje porekla, kako su istakli organizatori, često pokreće mnoga dodatna pitanja povratka, pripadnosti i različitih posledica koje taj proces ostavlja na identitet pojedinca.

Beogradskom konferencijom počinje serija sličnih skupova u regionu, koji će biti održani u maju u Zagrebu, u septembru u Sarajevu i u decembru u Beču, gde Kaludjerović živi i radi poslednjih godina.

Projekat se realizuje u sinergiji sa izložbom Muzeja Jugoslavije “Jugo, moja Jugo – gastarbajterske priče”, posvećenoj jugoslovenskim radnicima na privremenom radu u Austriji i Nemačkoj. Izložba je deo šireg istraživačkog projekta koji je povezan sa dva značajna datuma: 50-godišnjicom potpisivanja Sporazuma o angažovanju radne snage sa Austrijom 1966. i sa Nemačkom 1968. godine.

Organizatori projekta “Europoly” su Udruženje Krokodil iz Srbije, Blockfrei iz Autrije i udruženja Bijeli val iz Hrvatske i Crvena iz Bosne i Hercegovine, a omogućili su ga: Allianz Kulturstiftung, Austrijski kulturni forum, Ministarstvo kulture Hrvatske i Grad Zagreb.

Instalacija “Europoly” biće postavljena u Muzeju Jugoslavije do 13. aprila, a zainteresovani za učešće u istoimenoj igri mogu se prijaviti posredstvom adrese office@krokodil.rs.

Ulaz je besplatan na sve sadržaje 6. i 7. aprila, a program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Vraćanje ikona u objekte SPC u Hrvatskoj



Mešovita srpsko-hrvatska međudržavna Komisija za povraćaj kulturnih dobara zaključila je na sastanku u Slavonskoj Požegi da su stvoreni uslovi za vraćanje 30 ikona iz crkava Eparhije osječkopolјske i baranjske, koje su u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve i nalazile su se privremeno u Srbiji zbog restauracije i konzervacije.

Konzervatorsko-restauratorski tretman na tim ikonama završen je tokom njihovog privremenog boravka u Srbiji i one će biti smeštene u obnovlјene objekte Patrijaršijskog dvora i saborne crkve Svetog Dimitrija u Dalјu i crkve Svetog Georgija u Boboti, saopštilo je 5. aprila Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Članovi Komisije obišli su obnovlјeno južno krilo Eparhijskog dvora i Saborni hram Svete Trojice u Pakracu, kao i manastire Pakra, Sveta Ana i Orahovica u Eparhiji pakračko-slavonskoj Srpske pravoslavne crkve, a njihovom sastanku je prisustvovala i ministarka kulture Hrvatske Nina Obulјen Koržinek.

Srpski deo Komisije izneo je zahtev za nastavak obnove objekata u koje treba da budu smeštena dobra koja su predmet povraćaja, pre svega na obnovi Eparhijskog dvora u Pakracu i formiranju riznice i depoa u kojima bi bio čuvan materijal iz manastira i crkava iz Pakre, Svete Ane, Lisičine i Velikih Bastaja, čije ikone su predmet povraćaja. Takođe, istaknuta je potreba za nastavkom finansiranja radova na riznici u manastiru Krka i riznici u Šibeniku.



Nastavak rada Komisije planiran je krajem maja u Srbiji.

Članovima Komisije iz Hrvatske upućen je poziv da tada posete depo Patrijaršijskog dvora u Sremskim Karlovcima, u kojem se čuvaju dobra koja su predmet povraćaja u objekte Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj, navedeno je u saopštenju.

(SEEcult.org)

Stazama bezimenih



Foto kolektiv Kamerades predstavlja od 10. aprila u Kulturnom centru Grad fotografije kojima je dokumentovao deo putovanja migranata kroz balkanske zemlje, beležeći haos na granicama i lica ljudi željnih dostojanstva, koji dozivaju u pomoć i samo žele da budu tretirani kao ljudska bića.

Kamerades je dokumentovao izbegličku krizu dok se ona uporedo nastavlja sa neizvesnim ishodom, a izložbom “Stazama bezimenih” pokazuje kakve posledice ima sve restriktivnije ograničavanje kretanja izbeglica i migranata na granicama ka Evropi i unutar nje.

Kolektiv Kamerades čini šest dokumentarnih fotografa iz Srbije: Nemanja Jovanović, Nemanja Pančić, Marko Risović, Marko Rupena, Milovan Milenković i Igor Pavičević.



Izložba “Stazama bezimenih” u Velikoj galeriji KC Grad podržana je od UNHCR-a, a biće otvorena do 16. aprila.

(SEEcult.org)

Pročitati, pa komentarisati



Deklaracija o zajedničkom jeziku u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji dobila je za manje od nedelju dana podršku više od 8.000 građane iz sve četiri zemlje, ali je izazvala i negativne reakcije, a tim povodom je Udruženje Krokodil, organizator projekta regionalnih konferencija “Jezici i nacionalizmi”, pozvalo sve koji žele da komentarišu tekst Deklaracije da ga pažljivo pročitaju i da o njemu sude po onome što on zaista i sadrži.

Izražavajući zadovoljstvo masovnom podrškom Deklaraciji o zajedničkom jeziku, koja je nastala kao nezavisna inicijativa određenog broja učesnika konferencija “Jezici i nacionalizmi”, Krokodil je saopštio da je ujedno i neprijatno iznenađen pojedinim “medijskim i javnim manipulacijama sadržajem” tog teksta, čak i od onih koji ga nisu ni pročitali.

Potpisi skoro 8.000 osoba, uz inicijalnih 225 i stalan rast tog broja, potvrdio je nužnost donošenja Deklaracije i otvaranja javne rasprave o negativnim posledicama jezičkih politika u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji u poslednje tri decenije, saopštio je Krokodil, navodeći i da je veliki broj potpisa nadmašio njegove tehničke mogućnosti i sposobnosti, zbog čega se izvinjava kako potpisnicima, tako i javnosti na tehničkim propustima.

Ujedno, Krokodil je saopštio da je neprijatno iznenađen određenim brojem medijskih i javnih manipulacija sadržajem Deklaracije o zajedničkom jeziku, jer su se “pojedine javne ličnosti, stručnjaci, pa čak i državni zvaničnici neodgovorno su se određivali spram tog dokumenta ne pročitavši ga prethodno, i upisivali joj sadržaje i namere koje ona nema”.

Ukazujući posebno na “dve maliciozne interpretacije Deklaracije, Krokodil je naveo da se, s jedne strane, može čuti da Deklaracija ugrožava pravo naroda na svoj jezik, pa joj se pripisuje namera da standardne varijante u Hrvatskoj, Srbiji, Crnoj Gori i BiH (dakle, hrvatski, bosanski, crnogorski i srpski jezik) nazove jednim ili čak ”zajedničkim“ imenom i unificira ga u jedinstven jezički standard.

“Namera Deklaracije je upravo suprotna svakom pokušaju jezičkog unitarizma. Ona podvlači policentričnost, dakle afirmiše trenutno postojanje četiri standardne varijante, kao i raznolikost jezičkih standardnih i regionalnih upotreba, upućujući da one dele zajedničku jezičku osnovu. Ona upozorava da ‘činjenica postojanja zajedničkog policentričnog jezika ne dovodi u pitanje individualno pravo na iskazivanje pripadnosti različitim narodima, regijama ili državama’. Štaviše, ona jasno naglašava pravo ‘svake države, nacije, etno-nacionalne ili regionalne zajednice’ da slobodno standardizuju svoj jezik, ali i podvlači pravo svake govornice i svakog govornika da svoj sopstveni jezik nazove kako želi (po postojećim standardima u četiri države ili slobodnim izborom nekog drugog naziva) te poziva na slobodu individualnog izražavanja”, naveo je Krokodil.

S druge strane, postoje i tumačenja da je “zajednički jezik” zapravo “vlasništvo” samo jednog naroda.

“Deklaracija o zajedničkom jeziku jasno kaže da su ‘sve četiri trenutno postojeće standardne varijante ravnopravne’ i da nije samo jedna ‘jezik’, a druge tek varijante tog jezika kojima se onda odriče pravo na status ‘jezika’ i naziva ih ‘izmišljenim’. Opet, svaka država, nacija, etno-nacionalna ili regionalna zajednica imaju pravo da nazovu svoj jezik kako žele i to pravo mora biti poštovano”.

Krokodil je, u svrhu razvoja racionalne i argumentovane javne rasprave o jeziku i jezičkim politikama, pozvao sve da (opet) pročitaju kratak tekst Deklaracije i da o njemu sude po onome što on zaista i sadrži.

Integralni tekst Deklaracije, kao i sve potpise, uključujući i manji broj nepotpunih, Krokodil je objavio na sajtu jezicinacionalizmi.com na kojem se nastavlja skupljanje potpisa.

Tekst Deklaracije nalazi se i u prilogu.
http://www.seecult.org/files/Integralni-tekst-Deklaracije-o-zajednickom-jeziku.pdf

(SEEcult.org)

Taština malih razlika



Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV), u saradnji sa Britanskim savetom, sa kojim je organizovao i prošle godine izložbu Dejmijana Hersta u Novom Sadu, predstavlja od 7. aprila Grejsona Perija (Grayson Perry), dobitnika Tarnerove nagrade, koji je prepoznatljiv po keramici, skulpturama, crtežima, grafikama i tapiserijama.

Centralni deo izložbe “Taština malih razlika” čini šest tapiserija velikih dimenzija koje istražuju britansku fascinaciju stilom i klasnim razlikama, a inspirisane su ciklusom slika “Život razvratnika” engleskog slikara Vilijama Hogarta iz 18. veka. Ti radovi prate život izmišljenog lika Tima Rejkvela – od ranog detinjstva, preko tinejdžerskih godina, pa sve do njegove smrti u automobilskoj nesreći. Bogate sadržajem, detaljima i bojom, Perijeve tapiserije prikazuju mnoge ekscentričnosti i jedinstvenosti koje se vezuju za život u Velikoj Britaniji – od dizajna enterijera do britanske kuhinje, političkih protesta i tračeva o životima poznatih ličnosti.

Kompozicija svake od tapiserija donekle podseća na dela rane renesanse i podstiče na umetničko, ali i socio-političko istraživanje, navedeno je u najavi izložbe koja obuhvata i osam printova Hogartovih dela, 20 faksimila i tri dokumentarna filma nastala tokom Perijevog putovanja kroz Britaniju u pripremnoj fazi projekta.

Sa polazištem u istoriji umetnosti, simbolici i običajima sredine iz koje dolazi, Peri se, prema navodima kustoskinje izložbe Sanje Kojić Mladenov, bavi kritikom savremenog društva na sebi svojstven način, analizom sopstvenog okruženja (stvarnosti), tematizovanjem socioloških profila, te snažnim prisustvom ironije i sarkazma. Reintepretirajući poznatu moralističku priču iz 18. veka i smeštajući događaje u savremeni sociološko-kulturni kontekst, vreme IT stručnjaka, brzih kola, razvijenih mas-medija i socijalnih mreža, Peri satirično prikazuje mnoge ekscentričnosti i osobenosti, kao i stereotipe o životu u Velikoj Britaniji - od svakodnevnih običaja, uređenja enterijera, mode i britanske kuhinje, do političkih protesta i medijskih objava o životima poznatih ličnosti, navela je Sonja Kojić Mladenov, dodajući da Peri karikaturalnim, naizgled neobaveznim, street art stilom jarkog kolorita, ukazuje na bitne socijalne i kulturne razlike koje razaraju savremeno britansko društvo, a univerzalno su prepoznatljive i problematične. Posebno ga zanima pitanje društveno-političke klase i mogućnosti potencijalne migracije iz jedne u drugu, kao i njihovog uticaja na pojedinca u percepciji stvarnosti i umetnosti.



Grejson Peri, dobitnik Tarnerove nagrade za 2003. godinu, prepoznatljiv je i po nekonvencionalnom rodnom identitetu i ekscentričnom, ženskom alter egu Kler. Koristi iskustva narodne umetnosti i tradicionalnih zanata u realizaciji izrazito dekorativnih radova intimističke sadržine, narušavajući često elitističke podele unutar akademske umetničke scene i čineći je otvorenijom za eksperimente.

Rođen 1960. u Čelmsfordu u Eseksu, živi i radi u Londonu, a imao je velike samostalne izložbe u nekim od najvećih svetskih muzeja i galerija, kao što su Bonnefantenmuseum u Mastrihtu i ARoS Aarhus Art Museum u Arhusu (2015-2016), MSU u Sidneju (2015), Britanski muzej u Londonu (2011), Muzej savremene umetnosti 21. veka u Kanazavi u Japanu (2007), Muzej Endija Vorhola u Picburgu (2006), Barbiken centar u Londonu (2002) i Stedelijk muzej u Amsterdamu (2002).

Britanski savet je saopštio da Perijevom izložbom u MSUV, “nakon velikog uspeha 'Nove religije' Dejmijana Hersta”, nastavlja “saradnju sa muzejima u regionu da bi predstavio najbolje od britanske savremene umetnosti” i kroz rad na pripremi i realizaciji projekta unapredio muzejske prakse i pospešio razmenu iskustava domaćih i stručnjaka iz Velike Britanije. Novi Sad je, kao Evropska prestonica kulture 2021. godine, izabran kao prvi od pet gradova Zapadnog Balkana u kojima će gostovati ta postavka do kraja godine.



Povodom nove saradnje sa Britanskim savetom, Sanja Kojić Mladenov, direktorka MSUV u vreme Herstove izložbe, navela je da za opstanak i razvoj savremene umetničke scene elementaran značaj imaju razmena i međunarodna saradnja, naročito u okviru turbulentnih društveno-političkih promena, tokom kojih se kulturi nameću otežani uslovi funkcionisanja i novi izazovi.

“Zbog marginalizacije umetničke prakse iz Srbije u širem internacionalnom kontekstu, smanjenih mogućnosti za produkciju inostranih izložbi, postavlja se pitanje održivosti ravnopravnog dijaloga sa globalnom umetničkom scenom”, navela je Sanja Kojić Mladenov, smatrajući da je Herstova izložba “Nova religija”, koja je “bila povod za brojne polemike o stanju umetničke prakse, tržišta i uopšte kulture u Srbiji, ukazala na značaj umrežavanja i kooperacije, naročito na polju produkcije i medijske promocije, što je rezultiralo značajnom pažnjom medija i publike - vidljivošću koju MSUV do tada nije imao, te njegovom relevantnošću na regionalnoj i internacionalnoj sceni”.

Radovi na izložbi “Taština malih razlika” u zajedničkom su vlasništvu kolekcija British Council-a i Arts Council-a kojom upravlja londonski Southbank centar.

Zbirka Britanskog saveta nastala je 1938. godine kao skromna grupa radova na platnu, a danas sadrži više od 8.500 umetničkih dela, među kojima su slike, skulpture, fotografije, filmovi i multimedijalni radovi više od 1.250 umetnika. Zbirka promoviše britansku umetnost i umetnike koji su doprineli njenom razvoju tako što prikuplja njihova dela iz važnih perioda karijere i izlaže ih globalnoj publici. Tim Britanskog saveta koji se bavi vizuelnim umetnostima organizuje međunarodne izložbe u celom svetu, čime ta dela mogu da dođu do mnogo brojnije publike. Takođe, pozajmljuju se muzejima i galerijama u Velikoj Britaniji i u inostranstvu.

Izložba “Taština malih razlika” biće otvorena od 7. aprila do 20. maja u MSUV.

Izložba je poklon umetnika i galerije “Viktorija Miro”, a realizovana je uz podršku britanske televizije Channel 4, organizacije Art Fund, fondacije “Sfumato” i kompanije AlixPartners. U Novom Sadu je organizuju Britanski savet u Srbiji i MSUV u saradnji sa EPK Novi Sad 2021, a kao i Herstovu izložbu, podržali su je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Vojvodine, Uprava za kulturu Grada Novog Sada i kompanija KPMG.

Izložba “Nova religija” Dejmijana Hersta prošle jeseni u MSUV otvorena je uz protest grupe umetnika i aktivista protiv domaće institucionalne podrške krupnom kapitalu, a gostovala je u Novom Sadu nakon Banjaluke i Skoplja.

(SEEcult.org)

Konkretizovana podrška Kolarčevoj zadužbini



Kolarčeva zadužbina dobiće od Ministarstva kulture i informisanja Srbije do kraja 2017. godine ukupno 4,8 miliona dinara za tekuće rashode i izdatke, a najavljen je i nastavak podrške toj ustanovi čiji je Upravni odbor nedavno proširen predstavnicima Ministarstva i gradskih vlasti.

Ugovor o sufinansiranju tekućih rashoda i izdataka Kolarčeve zadužbine u 2017. godini, prema kojem će ta ustanova dobijati 533.000 dinara mesečno od Ministarstva kulture – za period od 1. aprila do 31. decembra, potpisali su 7. aprila upravnica Kolarca Jasna Dimitrijević i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević.

“Za nas ovaj ugovor znači prvi važan korak, nećemo time rešiti sve probleme objekta Kolarčeve zadužbine, ali ovaj korak je važan u sagledavanju značaja Zadužbine i važan je u rešavanju dela nagomilanih problema koji se tiču troškova tekućeg održavanja i ulaganja u objekat Zadužbine”, rekla je Jasna Dimitrijević, zahvaljujući ministru na razumevanju značaja delatnosti i istorije Kolarčeve zadužbine, koja već šest godina, odnosno nakon usvajanja Zakona o zadužbinama, posluje bez ranije podrške za tekuće rashode i ishode.

Ministar je izjavio da je to “jedna pristojna pomoć”, u skladu sa finansijskim mogućnostima Ministarstva.

“Mislim da će to Kolarcu olakšati posao, deo tekućih troškova će moći da bude pokriven i, takođe, ono što je vrlo ohrabrujuće iz našeg ugla jeste da je Odbor Zadužbine fleksibilno i vrlo razumno reagovao proširenjem broja članova tako da će ubuduće članovi Odbora uvek po definiciji biti predstavnici Ministarstva kulture i Grada Beograda. To ni pod kakvim okolnostima, ni teoretski ni praktično, ne znači da Grad ili Republika mogu da preuzmu osnivačka prava. Kolarac ostaje zadužbina, osnovana po Zakonu o zadužbinama, i radi u skladu sa svojom tradicijom. Ova vrsta gipkosti koja je pokazana, samo znači da će Grad i Republika imati svoje predstavnike u Odboru u cilju pomoći, naročito, kad je reč o tekućem održavanju”, rekao je Vukosavljević.



Vukosavljević je istakao niz bogatih programa na Kolarcu, ne samo u okviru koncertne sezone, već i niz kvalitetnih predavanja, stručnih skupova.

“Kolarac je žarište kulture, ne samo grada Beograda, već njegove aktivnosti imaju snažan refleks na atmosferu u kulturi u našoj zemlji”, rekao je Vukosavljević i najavio nastavak podrške.

“Kolarac neće ostati sam. Mi ćemo kad god je i koliko god je moguće pružiti pomoć i podršku. Očekuje se, naravno, da Odbor sad, svestan okolnosti, bude još agilniji i da u zajedničkom saglasju i naporima koji su usmereni ka istom cilju, obezbedimo dodatna sredstava. Ali, Kolarac neće biti prepušten sudbini tržišta. I Grad Beograd i Ministrastvo kulture i informisanja učiniće sve da rad te naše ustanove od izuzetnog značaja za srpsku kulturu i u pogledu motiva osnivača i brojnih poslenika koji su se bavili sudbinom Kolarca i aktivno doprinosili njegovoj slavi i ugledu, i da budemo svesni odgovornosti onih koji su pre nas radili i da Kolarac sačuvan, unapređen prenesemo onima koji će doći posle nas”, rekao je Vukosavljević.



Ugovor je potpisan u skladu sa članom 77. Zakona o kulturi, kojim je propisano da Republika Srbija može sufinansirati tekuće rashode i izdatke ustanova i drugih subjekata u kulturi koji se ne finansiraju redovno iz njihovih budžeta, ako svojim programima trajnije zadovoljavaju kulturne potrebe građana na odgovarajućem području.

Isti član zakona propisao je da ustanove kulture, uz zahtev za sufinansiranje, podnose izveštaj o petogodišnjem radu i strateški razvojni plan za narednih pet godina. Takođe, visina sredstava za sufinansiranje tekućih rashoda i izdataka ustanova i drugih subjekata u kulturi ne može premašiti iznos od 45 odsto od ukupnih tekućih rashoda i izdataka ustanove čiji se rashodi i izdaci sufinansiraju. Zakon predviđa i da se posebni ugovori o sufinansiranju zaključuju u trajanju od jedne godine.

Zadužbina Ilije M. Kolarca u februaru ove godine obratila se Ministarstvu kulture i informisanja sa zahtevom za sufinansiranje tekućih rashoda i izdataka u 2017. S obzirom da Zadužbina Ilije M. Kolarca spada u red ustanova koje delatnošću i kontinuitetom u predstavljanju i promociji kulture i nauke na dostojan način zadovoljavaju potrebe građana Beograda i Srbije, te imajući u vidu da Kolarac programskim aktivnostima razvija i promoviše društvo znanja i najvažnije vrednosti srpske nauke i umetnosti, kao i da se Zadužbina ne finansira redovno iz budžeta Republike Srbije, Ministarstvo kulture i informisanja odlučilo je da pomogne rad te ustanove od velikog značaja za srpsku kulturu.

Ugovorom je predviđeno da Zadužbina Ilije M. Kolarca odobrena sredstva namenski koristi i da Ministarstvu dostavlja redovne mesečne i godišnji izveštaj, kao i da mu omogući uvid u dokumentaciju u vezi sa ugovorom.

Nedostajuća pomoć Kolarčevoj zadužbini najavljena je posle nedavnih burnih reakcija u javnosti na navode o finansijskim problemima te ustanove.

Ilija Milosavlјević Kolarac ostavio je 1878. godine testamentom sav svoj imetak srpskom narodu u cilјu širenja nauke i kulture. Od tog imanja trebalo je osnovati Fond za podizanje srpskog univerziteta, koji će se zvati Univerzitet Ilije M. Kolarca, osnovan "sopstvenim trudom na korist svoga naroda".

Kolarčev narodni univerzitet počeo je programsku delatnost 9. oktobra 1932. godine u zgradi na današnjem Studentskom trgu, cija se koncertna dvorana i danas smatra najakustičnijom salom za potrebe muzičkih izvođenja u Beogradu i jednom od najakustičnijih u Evropi, a nedavno je proslavila 85 godina rada.

Kolarac obezbeđuje oko 80 odsto godišnjeg budžeta sopstvenim prihodima, a ostalo od sponzora i donatora, uključujući Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Beograda i ostale konkurse na nivou Grada i Republike na koje aplicira.

Kako je ranije izjavila za SEEcult.org direktorka Jasna Dimitrijević, Kolarčeva zadužbina je do pre pet godina imala mesečno 1,5 milion dinara više dotacija od Sekretarijata za kulturu Beograda - za troškove tekućeg održavanja objekta i 300.000 dinara za plate zaposlenih u neprofitnom sektoru. Kolarac je zauzvrat besplatno ustupao Veliku dvoranu organizatorima programa čiji je osnivač Grad Beograd. Od kada je ta praksa prekinuta, Kolarac na osnovu Zakona o zadužbinama i fondacijama, konkuriše za projekte na godišnjem nivou, ali samo za troškove programa, tj. realizacije projekata koji se finansiraju iz budžetske linije 481, na kojoj su i ostale nedobitne nevladine organizacije - kako je zakonski definisan i Kolarac.

(SEEcult.org)

Lica otpora



Izložba “Lica otpora”, posvećena političkim i kulturnim radnicima sa prostora bivše Jugoslavije koji su se proteklih decenija suprotstavljali različitim totalitarnim i nedemokratskim režimima, biće otvorena 10. aprila u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, u saradnji sa Centrom za suočavanje sa prošlošću Documenta iz Zagreba.

“Bezbroj je lica otpora. Neka od njih poznata su lica političkih i kulturnih radnika, većina sasvim nepoznata široj društvenoj i kulturnoj javnosti. Izložba ‘Lica otpora’ je posvećena njima”, poručili su organizatori izložbe koja vremenski obuhvata razdoblje od 1941. do danas, a fokusirana je na lična iskustva ljudi s područja bivše Jugoslavije, odnosno država koje su je nasledile.

Izložba će biti otvorena uz razgovor u 18 sati u kojem će učestvovati Nataša Mataušić, Borka Pavićević i Olga Manojlović Pintar, i to upravo u vreme kada na beogradskim ulicama počinje još jedan u od svakodnevnih "protesta protiv diktature", povodom nedavnih predsedničkih izbora.

Održana nedavno i u Kinu Evropa u Zagrebu, izložba “Lica otpora” bavi se istorijom otpora različitim totalitarnim i nedemokratskim režimima, u cilju jačanja društvenih i individualnih procesa suočavanja s prošlošću i doprinosa izgradnji održivog mira.

Lična iskustva i sećanja, sa informacijama o različitim oblicima ideološki motivisanih zločina i kršenja ljudskih prava, zabeležena na fimskoj traci, deo su projekta Documente “Lična sećanja na ratove i druge oblike političkog nasija od 1941. do danas”.

Izložba je autorski izbor pojedinih osoba i događaja koja imaju sve atribute onoga što bi se moglo definisati kao otpor; aktivno, organizovano ili samoincijativno suprostavljanje pojedinaca i/ili različitih grupa ljudi nedemokratičnosti, te političkom i kulturnom nasilju represivnih režima.
Organizovani antifašistički otpor, kao i individualni, građanski u vreme Drugoga svetskog rata prezentovan je kroz osobe različitog uzrasta, socijalnog statusa i obrazovanja. To su Diana Budisavljević, Tončka Čeč, Nada Dimić, Stjepan Filipović, Slavko Komar, Robert Kukovec, Lepa Radić i Janko Rakuša. Književnik Radovan Ivšić primer je otpora i ustaškom režimu i posleratnom komunističkom totalitarizmu.

Individualni i masovni građanski otpor (bunt) u vreme Jugoslavije (1945-1991) prezentuju Alfred Pal, zatočenik ustaškog logora na Rabu i komunističkog na Golom otoku, studentske pobune u Beogradu i Zagrebu u junu 1968, “Hrvatsko proleće” 1971, te štrajk rudara na Kosovu 1989. godine.

O individualnom građanskom otporu u vremenskom razdoblju od raspada Jugoslavije 1991. i rata u Hrvatskoj do danas svjedoče Žene u crnom iz Beograda, crnogorski kontraadmiral Vladimir Barović, lekarka Vesna Bosanac i novinar Siniša Glavašević.

Masovna okupljanja građana sa ciljem korekcije ideološki motiviranih nedemokratskih odluka prezentovani su protestima za povratak imena Trg žrtava fašizma (1990-2001), vraćanja koncesije Radiju 101 (1996), te za podršku celovitoj kurikularnoj reformi 2016. godine.

(SEEcult.org)

Živela umetnost živela



Svake druge godine najstarija bijenalska smotra u Veneciji je svojevrsna enigma i pravo iznenađenje u vezi sa tim kako su umetnički direktori osmišljavali koncepcije svojih programa i davali sugestije o pravcu organizovanja nacionalnih paviljona i pratećih manifestacija. Posle poslednje bijenalske prezentacije Haralda Zemana (Szeemann) 2001, nastupile su nove koncepcijske metodologije mlađih kustosa i timova, i razvio se skoro takmičarski duh u predlaganjima tema i umetnika. Zanimljivo je pratiti razbijanje okvira umetnosti multidisciplinarnim širenjem i uvođenjem različitih narativa, mada, uglavnom politički angažovanih, zavisno od ugla gledanja pojedinih umetničkih direktora i direktorki.

Ove godine, kao da se dešava neko čudo, nova umetnička direktorka Kristin Masel (Christine Macel), uzvikuje VIVA ARTE VIVA! Poklič dvojakog značenja, u svakom slučaju izražava nameru kustoskinje da se u pravom smislu ustupi mesto umetnicima i njihovom radu, da se bijenalska teritorija centralne izložbe ispuni invencijama, oblastima i manirima kojima se umetnici bave i preraste u prostor života umetnosti. Zapravo, Kristin Masel razmišlja u pojmovima trans-nacionalnosti, trans-disciplinarnosti i o trans-paviljonima u kojima će se raditi, živeti, govoriti, jednom rečju - postajati u sprezi sa posetiocima i sa svima spremnim da dele reči, razumevanje i usaglašavanje sa porukama koje umetnici nude.

Dakle, da bi se uspostavio tok fluidnih preliva iz jednog prostora u drugi, osmišljeni su nazivi 9 paviljona, poput antropološkog stabla bića, sa svim postojećim idejama, osećajima, mislima i napetnostima, ljudskim stanjima lutanja, gubitka, sreće, nesreće, zla i smrti u kojima se manifestuje savremeni svet. Od tragičnih značenja do hedonističkih, od angažovanih do mirovnih, od onih sklonih prirodi i mitovima do arheoloških istraživanja i recikliranja vremena. Kustoskinja izbegava tematike, ali je puna prefiksa post, retro, re, de... kao da se gube granice vremena sadašnjeg, prošlog i budućeg, poput u Četiri kvarteta (Thomasa Eliota)... Mešaju se stvari, pojmovi, događaji, sklapaju i rasklapaju, akumuliraju i raznose, protestuju i afirmišu, napadaju i brane aktuelni životi i žrtve kontrasta, iznenađenja, nesigurnosti, nepredviđenosti, nestabilnosti… Sve šta čini pokret i promenu opravdava nagone, izražava veru, sumnju, ideale i različite oblike egzistencije u različitim kontekstima, geografskim područjima i stranama sveta. Svakako, sve ima svoja značenja i posebnu poetiku, u zbiru alegorijskih slika globalne vrteške, ringišpila, u mahnitom



Komešaju se epohe, koliko se komešaju tektonski i geografski poremećaji, dok se promene iz jednog doba u drugo preslikavaju i vraćaju na poznata mesta, čvorišta preloma i početaka. Skoro nije moguće da se izbegne utisak da je jedna komparacija apsolutno tako direktno prisutna, kao upravo Danteova Božanstvena komedija (Dante Alighieri). Na prelasku iz starog veka u novo doba bilo je neophodno da neko izbaci sve iz sebe, očisti i napravi prvi korak. Danteova poglavlja Pakla, Čistilišta i Raja, sa po 9 krugova Pakla i Raja, odslikavaju globalni svet starog veka i rađanja renesanse. Od Dantea može se ići na Šekspira, pa dalje do proroka savremenog doba, od Dišana (Marcel Duchamp) do mnogih drugih poznatih stvaraoca, ali mi se čini da je samo Argan (Carlo Giulio Argan) imao tako preciznu sliku o promenama istorije umetnosti i realnog sveta.

Kristin Masel svakako nije imala nameru da ulazi u procenu istorije umetnosti, ona je izabrala opciju koja široko pokriva različita područja umetničkog ili neumetničkog ispoljavanja u aktuelnom vremenu, kao refleksije opšteg stanja duha i realnosti, sa željom da se jednim usklikom ili (militantnim) pokličem, širom otvore oči, otvore srca i humanije prigli svet na zemlji, na kojoj se živi.

Među 120 umetnika koje je Kristin Masel izabrala zastupljeni su oni koji su bili učesnici na izložbama koje su se organizovale tokom tekućih dekada od 60-ih godina u Beogradu. To su Marko Pogačnik i grupa OHO sa letnjim projektima Milenka Matanovića, Davida Neza, Andraža Šalamuna, Tomaža Šalamuna i Marka Pogačnika, u okviru Umetničkog Bitefa. Sedamdesetih gostovao je Mladen Stilinović, a 80-ih Franz West u SKC-u. U Muzeju savremene umetnosti izlagan je Giorgio Grifa 70-ih, a Anri Sala na prvom međunarodnom Oktobarskom salonu 2000. godine.

Upoznati smo i sa drugim učesnicima, ali pravi susreti bice u koreografskim "stanza-ma" paviljonima žive umetnosti.

Biljana Tomić

Ani Knežević nagrada Polok-Krasner fondacije

http://www.seecult.org/vest/ani-knezevic-nagrada-polok-krasner-fondacije

Polemika BFI i Ministarstva



Direktorka Beogradskog festivala igre (BFI) Aja Jung optužila je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije da nije ispunilo obećanje o pokroviteljstvu ovogodisnjeg izdanja te manifestacije, a oštro je reagovala i povodom nezvaničnih informacija da je BFI slabije podržan na konkursu za sufinansiranje programa za 2017. godinu, te da postoji način da se to ispravi ako ne kritikuje odluku komisije. Ministarstvo kulture odgovorilo je, ne pominjući konkretno Aju Jung, da ne postoji bilo kakav osnov da bude pokrovitelj nekoj manifestaciji i da smatra neumesnim javno iznošenje neproverenih tvrdnji o rezultatima konkursa koje je raspisalo, te da se protivi bilo kakvim pritiscima na članove komisija.

Aja Jung navela je u tekstu objavljenom 11. aprila u “Blicu” da već danima do nje “dolaze raznorazna nagađanja na temu ishoda ovogodišnjeg konkursa Ministarstva kulture” i da su se rezultati “ovoga puta rekordno dugo krčkali, jer nije lako odlučiti o tome da li je festival igre svetskog renomea uopšte potreban Srbiji”.

“Da li je dobro da festivali dovode velike zvezde, vrhunski program, aktuelne produkcije, da se pripremaju i realizuju po najvišim standardnima, i da imaju publiku koja se meri u hiljadama? Da li je dobro da privlače pažnju svetskih medija i gostiju, da li su Beogradu potrebni naslovi o dolasku Barišnjikova, Ejalove, Žalea, ili Pajtove par dana pre uručenja nagrade Olivije u londonskom Rojal Albert holu?”, navela je Aja Jung, prepričavajući kako je prošle jeseni dobila potvrdu ministra Vladana Vukosavljevića o nastavku pokroviteljstva.

“Početkom oktobra prošle godine imala sam priliku da se sretnem sa novim ministrom kulture. Tada sam predstavila glavni program festivala i sve prateće aktivnosti, marketinšku kampanju, sponzore i partnerske institucije. Ministar Vukosavljević je u društvu svojih saradnika koji su marljivo beležili njegove i moje reči, potvrdio kontinuitet izdvajanja sredstava potrebnih za realizaciju manifestacije, ne štedeći reči hvale za Beogradski festival igre. Taj kontinuitet se oslanjao na prethodne godine kada se festival održavao pod pokroviteljstvom Ministarstva. Jasno sam i direktno pitala ministra da li možemo da zadržimo isti iznos podrške i istu formulaciju u medijima i na štampanim materijalima, odnosno da li je Ministarsvo i dalje pokrovitelj. Dobila sam potvrdan odgovor. To su zapisali i saradnici, ne skidajući osmeh sa lica. I tako je 14. Beogradski festival igre otpočeo svoju realizaciju. Prema planu, bez otkazivanja, pomeranja, profesionalno, po svetskim standardima, i sa najboljim programom do sada... jer ljudi se drže za reč! Danas, međutim, razumem da sam dovedena u zabludu. Ne samo ja. Nego i publika, novinari, mediji, ostali sponzori... Jer, odnos Ministarstva i ministra kulture, nije odnos pokrovitelja jednog festivala ili projekta.

Pokrovitelj nije došao ni na jednu predstavu ovogodišnjeg festivala, nije pozdravio ni jednog umetnika, nije se zahvalio ni jednom ambasadoru na podršci, nije video hiljade ljudi u publici. Pokrovitelj se nije raspitivao o tome kako se bez njegove finansijske podrške jedan međunarodni događaj odigrava u Beogradu i Novom Sadu, sa ogromnim uspehom. Kojom magijom su stigle stotine umetnika, kako su dočekani, gde su spavali, gde su vežbali, kako su stigli kamioni opreme, kako su plaćeni teatri, angažovana radna snaga, tehnika...”, navela je Aja Jung.

Prema njenim rečima, par dana uoči završetka 14. BFI dobila je informaciju od državnog sekretara Ministarstva kulture i informisanja Novice Antića da je BFI slabije podržan na konkursu za savremeno stvaralštvo za 2017. godinu nego ranijih godina. Kako je navela, poručeno joj je da će dobiti nešto više sredstava ako ćuti i ne komentariše odluku komisije kojom je i sam ministar iznenađen.

“A onda je u subotu, 8. aprila, par dana pre završetka velikog festivala, usledio prvi poziv od državnog sekretara Ministarstva kulture. Mislila sam da traži ulaznice, međutim zvao je da se žali na komisiju, i da me obavesti da je odluka te komisije ‘skandalozna’ kada je u pitanju Beogradski festival igre. Kazao je da je ‘komisija nekompetentna i da je osvetnička’. Pomislih da govori o nekim ljudima koje nisu oni birali... pa sam ga dva puta pitala ‘a, čija komisija?’. Molio me je taj državni sekretar da ‘ne talasam, da se smirim i da budem dostojanstvena’. ‘Da dostojanstveno sačekam i primim odluku te i takve komisije, koja ima svojih privatnih problema i čijim članovima nije lako u životu’... Branio ih je činjenicom da su oni nezadovoljni sobom, pa zato imaju potrebu da se svete, istovremeno mi nabacujući da sam ja nepodnošljivo uspešna, baš kao i festival igre, i da to ne može svako da prihvati. Ponuđeno mi je da ćutim, i rečeno da ću ‘ćutanjem i dostojanstvom’ obezbediti nešto novca direktnom voljom ministra, koji je i sam iznenađen odlukama svoje komisije”, navela je Aja Jung, dodajući da je taj predlog odbila.

“E, pa gospodine Antiću, ja neću ćutati! Isporučila sam najbolji festival u Evropi, onako kako sam obećala ministru, Vama, i onima što su oko stola zapisivali... Ovaj festival se dogodio po četrnaesti put, javno i profesionalno! I ja ne želim da neko za realizaciju takvog događaja izdvaja novac tajno i ispod stola. Pa makar Vi to nazivali dostojanstvom! Beogradski festival igre je po svim kriterijumima i dostignućima zaslužio normalnu podršku. Podršku pokrovitelja i Ministarstva kulture kakvo ono treba da bude. Podršku kakva se izdvaja za uspešne, vrhunske i kvalitetne događaje. Ne onu koju bih imala na nekom drugom mestu, već onu koju smo mi ovde dogovorili!

Komisija jeste ‘osvetnička i nekompetentna’. Uostalom, to je slučaj i sa nekim drugim komisijama, ove godine. Zar ne? Verovatno se radi o korovu koji se ponovo zaliva, tako da uguši i ono malo kvaliteta i vrhunske umetnosti što je ostalo. Ako ministar smatra da će zadovoljiti gomilu neuspešnih amatera u oblasti kojoj oni misle da pripadaju, a to je umetnička igra, onda je to super. Međutim, da li je njihova sreća samo u tome što će ugušiti jedan Beogradski festival igre?

Beogradski festival igre ne dovodi grupicu igrača za kafanu na kraju grada. To nije minijaturna manifestacija od pola dana, za porodicu i prijatelje. Beogradski festival igre je svet! I mene je sramota što jedino srpski ministar kulture to nije uspeo da to shvati. Njegove kolege iz regiona, Evrope i sveta, to već odavno znaju! Zato sa velikom pažnjom podržavaju i prate dolazak svojih umetnika u našu Srbiju!”, navela je Aja Jung.

Reagujući na te tvrdnje, mada nepominjući direktno Aju Jung i BFI, Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je da ne smatra umesnim javno iznošenje neproverenih tvrdnji o rezultatima konkursa koje je raspisalo, pogotovo i pre nego što su objavlјeni rezultati tih konkursa.

“Svaki takav javni istup može se smatrati za neprimeren pritisak na članove komisija i pokušaj diskreditovanja njihovog rada’, saopštilo je Ministarstvo i dodalo da su “komisije koje odlučuju o izboru projekata za finansiranje i sufinansiranje na konkursima Ministarstva kulture i informisanja sastavlјene od stručnjaka s velikim iskustvom u oblasti u kojoj odlučuju i u čiju kompetentnost ne treba sumnjati”.

“Podsećamo i da su komisije apsolutno autonomne i nezavisne u ocenjivanju projekata i odlučivanju. Ministarstvo kulture i informisanja protiv je bilo kakvih političkih, medijskih i drugih pritisaka na članove komisija, jer se time, između ostalog, dovodi u pitanje njihova suverenost u donošenju odluka. Isto tako Ministarstvo kulture i informisanja snažno obeshrabruje bilo kakav vid zloupotrebe i iznošenja netačnih podataka kojima se javnost dovodi u zabludu i neosnovano sugeriše da su određeni projekti diskriminisani”, navedeno je u saopštenju.

Ministarstvo kulture navelo je i da ni u Zakonu o kulturi, ni u bilo kom drugom aktu, ne postoji formalno-pravni termin “pokrovitelјstvo”, odnosno “visoko pokrovitelјstvo”.

“Ne postoji ni zakonski osnov ni moralna obaveza da Ministarstvo bude ‘pokrovitelј’ nekoj manifestaciji ili kulturnom događaju, jer bi se time stavilo u ulogu arbitra i favorizovalo određeni projekat u odnosu na ostale”, navelo je Ministarstvo kulture.

Navodeći da svaki projekat koji se odlukom komisije finansira ili sufinansira ima jednak status, Ministarstvo kulture podsetilo je da konkursna procedura nalaže da, “pored obaveze dostavlјanja narativnog i finansijskog izveštaja o realizaciji projekta, korisnici sredstava imaju obavezu da javno objave da je njihov projekat podržalo Ministarstvo i da u svim štampanim materijalima koji prate projekat postave logo Ministarstva. Isto tako, u javnim nastupima (TV, radio), štampanim medijima, kao i na internet prezentacijama, potrebno je objaviti podršku Ministarstva”.

Pod sloganom "Velika igra", 14. BFI predstavlja od 24. marta do 11. aprila dela 20 koreografa, u izvođenju kompanija iz 15 zemalja, a obeležiće ga krajem aprila i ekskluzivni nastup slavnog Mihaila Barišnjikova.

Festival je sve vreme saopštavao da se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, te Grada Beograda i Delegacije EU, kao i uz podršku ambasada zemalja iz kojih dolaze predstave i generalnog sponzora Vip mobile.

Tradicionalno, program 14. BFI-ja svečano je predstavljen početkom marta u Skupštini Srbije, uz učešće predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković, zamenika šefa Delegacije EU u Srbiji Oskara Benedikta, te ambasadora Kanade, Nemačke, Francuske, Italije, Švajcarske, Holandije, SAD, Hrvatske, Izraela i Finske, koji su istakli značaj te kulturne manifestacije, kao i zasluge Aje Jung za visok kvalitet programa.

BFI je prošle godine dobio na konkursu Ministarstva kulture i informisanja u oblasti scenskog stvaralaštva i interpretacije – umetničke igre 12 miliona dinara, što je bio najveći dodeljeni iznos. Objavljivanje rezultata konkursa pratilo je negodovanje dela kulturne i umetničke javnosti, a organizacije sa savremene plesne scene tražile su i njegovo poništenje. Posle burnih reakcija, tadašnji ministar Ivan Tasovac održao je sastanak s predsednicima i sekretarima svih komisija u oblasti kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, na kojem su analizirani rezultati, kao i kritike, a konstatovano je da sve komisije čvrsto stoje iza svojih odluka.

(SEEcult.org)

Art + Science



Centar za promociju nauke (CPN) najavio je od 27. aprila u Kulturnom centru Beograda i jos nekoliko lokacija izložbu “Art & Science” sa radovima dvadesetak domaćih i stranih umetnika, među kojima su prvi put i autori dalekih kultura i senzibiliteta, poput Južne Koreje i Perua, kao i pobednici jednog od četiri poziva na globalnom nivou – nemačka grupa Kvadrature (Quadrature).

Izložba “Art & Science” prvi put je održana u Beogradu 2016. godine, a već u drugom izdanju, kako su najavili organizatori, prerasta u svojevrsni festival umetnosti i nauke. Zasnovana je na ideji da poveže dosad retko ili teško povezive pojave, te da detektuje i prikaže koncepte aktuelne za vreme i društvene okvire u kojima živimo.

U okviru projekta Evropske mreže digitalne umetnosti i nauke (European Digital Art and Science Network), čiji je CPN jedan od partnera, umetnici aktivni na širokom polju digitalne umetnosti, studenti umetničkih fakulteta i oni koji eksperimentišu u radu s novim medijima, pozvani su bili tokom 2016. godine da se prijave za četvrti krug konkursa.

Dok je na globalnom nivou glavna nagrada boravak u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA) – na lokalnom nivou biraju se kreativni i autentični radovi koji će biti producirani i izloženi na izložbi “Art + Science” u KCB-u.

Pobednici drugog ciklusa nacionalne selekcije su mladi umetnici Isidora Todorović i Marija i Milan Ličina, koji će, uz pomoć CPN-a, dobiti finansijsku i mentorsku podršku za realizaciju svog umetničkog rada inspirisanog naučnim fenomenima.

Uz mentorsku podršku docentkinje Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu dr Dragane Ilić, Marija i Milan Ličina predstaviće rad “Dalekima…”, zamišljen kao audio-vizuelno iskustvo neograničenog trajanja koje se bavi mogućom komunikacijom na međucivilizacijskom nivou. Publika je postavljena u izolovani, izvanvremenski i izvandimenzionalni prostor, suočena sa sistemom za slanje poruka intelgentinim bićima u svemiru. Kroz analizu i proučavanje neverbalnih oblika komunikacije, autori postavljaju pitanja na koji način svesna bića mogu ostvariti smisleni kontakt i univerzalno razumevanje. U likovnom smislu, njihov rad je triptih koji čine kombinacija generativne vizuelne i muzičke umetnosti, te svetlosne instalacije.

Rad koji će predstaviti Isidora Todorović, “Herologium nocturnum”, interaktivna je instalacija zamišljena kao mešavina koncepata vodenog sveta (klepsidre) i Nokturnal mernog instrumenta, gde voda postaje merna jedinica određenog fenomena, stvarna i simbolička. Svaki objekat prikazuje verovatnoću dešavanja tri događaja – rast globalne temperature, učestalost NEO pojava (Near Earth Object – komete, meteori i slično) i učestalost određenih manifestacija na Suncu.

Pored dva premijerna rada nacionalne selekcije, biće izloženo i petnaestak radova gostujućih umetnika, a publika će moći da ih vidi u galerijama Podroom i Artget KCB-a, te u Galeriji nauke i tehnike SANU i na drugim lokacijama u nekoliko gradova Srbije.

Među atraktivnim stranim radovima je i projekat “Face to Facebook”, čiji su autori Paolo Ćirio i Alesandro Ludoviko, koji su u žižu svetske javnosti došli zahvaljujući svojoj hakerskoj trilogiji, umetničkoj (zlo)upotrebi interneta i dostupnih podataka, a prvi put u Srbiji predstaviće rad zasnovan na najvećoj globalnoj društvenoj mreži.

Program drugog izdanja “Art & Science” obuhvata i posetu eksperimentalnom umetničkom prostoru ITS-Z1 umetnika Dragana Ilića, koji će tom prilikom izvesti performans sa svojim visoko-tehnološkim robotom Kuka K210+DI, sa kojim je učestvovao prošle godine i na festivalu Ars elektronika u Lincu, koji je i koordinator projekta Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke.

Kao najava izložbe “Art + Science”, koja će biti otvorena do 25. maja, u izlogu novootvorenog Naučnog kluba Beograd (Kralja Petra 46) izložen je rad “Posle sigurnosti” umetničke grupe Karkatag iz Beograda koja je takodje učestvovala 2016. na festivalu Ars elektronika, a premijerno je predstavila projekat “Uvežbavanje” - interaktivnu monumentalnu skulpturu koja funkcioniše kao generator koreografija sinhronog plivanja.

Pored Ars elektronike i CPN-a, partneri u projektu Evropska mreža digitalne umetnosti i nauke su i Sajens galerija iz Dablina (Science Gallery), DžiVi Art iz Londona (GV Art), Laboral iz Hihona (LABoral), Etopija iz Saragose (Etopia), galerija Kapelica iz Ljubljane i DIG galerija iz Košica.

(SEEcult.org)

Izazovi razvoja publike



Kolarčeva zadužbina ulazi u završnicu projekta “Take Over” tokom kojeg je učestvovala u evropskom istraživanju o mogućnostima razvoja publike i izazovima na tom putu, a budući da nema problem sa brojem posetilaca, pokušala je da podmladi njihovu strukturu uvođenjem modela Saveta mladih koji je imao mogućnost da učestvuje u programskom odlučivanju i organizovanju događaja namenjenih vršnjacima.

Projekat “Take Over”, podržan od Kreativne Evrope, podrazumevao je različite forme aktivnosti - od mentorskog rada sa članovima Saveta mladih, preko edukacije i preispitivanja mitova u vezi sa razvojem publike, do produkcije programa koje je radio Savet mladih i njegove promicije, rekla je 11. aprila na završnoj prezentaciji tog projekta u EU Info centru direktorka Kolarčeve zadužbine Jasna Dimitrijević.

“Nama su pune sale, posebno kada su u pitanju koncertni programi, ali i drugi – uvek je više posetilaca nego što smo očekivali, ali je izazov bio ustanoviti šta još može da učini ustanova kultura koja u smislu brojnosti publike postiže maksimum.

Pitanje je stoga da li publiku čine svesni pojedinci, koji su kreativni i aktivno učestvuju u onome što se predstavlja na sceni, ili je reč o pasivnoj publici, koja sedi i samo posmatra programe u toku. Da li treba da razmišljamo o mitu koji je barijera, kakav je uticaj cena ulaznice, na koji način utiče dostpunost prostora u kojem se program izvodi, da li institucija treba da e zadovolji time što statistički ima dovoljan broj posetilaca... Koliko smo svesni publike i koliko ona utiče na ono što umetnici predstavljaju? To su bila neka od otvorenih pitanja na koja je Kolarac pokušao da odgovori upostavljanjem mehanizma Saveta mladih, orijentišući se mahom na obnavljanje publike programa klasične muzike.



Prema rečima Jasne Dimitrijević, uvek ima prostora za kreiranje sadržaja koji će dovesti nove ljude kojima je važno da komuniciraju i aktivno učestvuju u programima kako bi i sebe unapredili. Krajnji cilj projekta “Take Over” stoga je da, kroz nove programe i aktivnosti Saveta mladih, doprinese tome da kultura vrši svoju misiju stvaranja boljih pojedinaca – ljudi koji će razmišljati o sebi i o celom društvu.

Model Saveta mladih nije novina – u Engleskoj, gde je i nastao, postoji već decenijama, a njegovo funkcionisanje, kako je primetila asistentkinja menadžera projekta “Take Over” Virdžinija Đeković, često zavisi od okolnosti, pa se u Srbiji razlikuje u odnosu na Britaniju, Poljsku, Grčku ili Italiju – odakle su partneri tog projekta.

Prema njenim rečima, rad sa mladima je uvek nepredvidiv i neizvestan, što se moglo primetiti i prilikom studijskih putovanja.

“Moram da priznam da ranije nisam puno verovala u takav oblik edukacije, ali nakon ovoga primetila sam da kroz to proširivanje vidika, sticanja neformalnog obrazovanja, kroz razmenu iskustava možete doneti u svoju okolinu određene inovacije koje do tada nisu bile praksa i primeniti ih u skladu sa trenutnim okolnostima”, rekla je Virdžinija Đeković, navodeći da je engleski model primenjen u Kolarcu u skladu sa tradicijom te zadužbine i imidžom koji ima u javnosti. Stoga je važan zaključak i da se takvi modeli koji su važni za savremene kulturne prakse ne primenjuju triktno zadato, već je neophodan vid prilagođavanja datoj situaciji i ljudima sa kojima se radi.



Kao zanimljivost, Virdžinija Đeković je navela to da je na početku projekta starosna granica za sve zemlje bila 24-25 godina, a onda su se Italijani, Grci i Srbi saglasili da su ljudi iz mediteranskog regiona izgleda malo duže mladi nego njihovi vršnjaci sa severa, pa je starosna granica podignuta na 28-29 godina. “Iz toga vidimo na koji način je potrebno i neophodno da poznajete okolinu u kojoj radite i da u skladu sa tim implementirate modele, odnosno prakse koje želite”, rekla je Virdžinija Đeković, koja je sa članovima Saveta mladih radila sa Andrijom Stojanovićem, a prema njegovim rečima, mentorski rad bio je ključna spona koja je trebalo da napravi od Saveta mladih integralni deo institucije.

“Savet mladih samo jedan od instrumenata, pa i kada ne rezultira porastom mlade publike, dobar je za introspekciju u vezi sa tim kako se donose odluke i kako se sa mladima komunicira”, rekao je Stojanović.

Projekat predstavljen je i u formi kraćeg filma o radu Saveta mladih i realizovanim aktivnostima koje su simbolično zaokružene u novembru 2016. višednevnim festivalom “Take Over”.

Među aktivnostima projekta bile su i studijske posete, radionice, istraživanja i ankete, seminari…



Na prezentaciji projekta “Take Over” učestvovali su i predstavnici Doma omladine Beograda, Kulturnog centra Grad, Ustanove kulture Parobrod i Kulturnog centra Beograda, koji su u razgovoru koji je moderirala članica Saveta mladih Nina Džuver, izneli različita iskustva u vezi sa razvojem publike i angažovanjem mladih u realizaciji programa.

(SEEcult.org)

(Re)pozicioniranje regiona



Desk Kreativna Evropa Srbija (DKES) organizuje od 18. do 21. aprila u Beogradu novo izdanje regionalne konferencije Forum Kreativna Evropa, koje je posvećeno ovoga puta (re)pozicioniranju regiona Jugoistočne Evrope kroz kulturu. U vreme kada tenzije u regionu ponovo rastu, Forum će okupiti stručnjake iz petnaestak zemalja, u cilju promovisanja programa Kreativna Evropa i teme regionalne saradnje kao strategije opšteg evropskog kulturnog razvoja.

Konferenciju će svečano otvoriti 18. aprila u Kolarčevoj zadužbini ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević i šef DKES-a Dimitrije Tadić, a program će naredna dva dana biti nastavljen serijom diskusija na teme “(Re)pozicioniranje regiona Jugoistočne Evrope kroz kulturu”, “Jezik, politika i jedinstveno tržište knjige” i “Regionalna saradnja; internacionalizacija i strategija pozicioniranja u Evropi i globalnom društvu”.

Tema Foruma, kako je najavljeno, biće obrađena na dva nivoa – kao saradnja regiona i teritorija u Evropi na makro i mikro nivou, te kao saradnja i repozicioniranje država Jugoistočne Evrope.

Pored teme evropske regionalne saradnje, učesnici Foruma treba da prepoznaju snage i specifičnosti kulturnog i kreativnog sektora regiona, da odgovore kako region može da razvija svoju kulturnu prepoznatlјivost, da li može da koristi dobra i loša iskustva drugih evropskih regiona poput skandinavskog, baltičkog ili centralnoevropskog, šta su najbolјe prilike za razvoj Jugoistočne Evrope i koje je mesto programa Kreativna Evropa u tom procesu.

U svrhu zajedničkog definisanja preporuka za razvoj regiona, DKES je organizovao istraživanje “(Re)pozicioniranje regiona Jugoistočne Evrope kroz kulturu”, koje je sprovedeno u svim državama regiona i mapiralo je i analiziralo: prisustvo umetnika iz regiona na relevantnim međunarodnim manifestacijama, najznačajnije projekte i inicijative regionalne saradnje, strateška dokumenta i pravni okvir regionalne saradnje, sadržaj turističkih promotivnih kampanja zemalјa Jugoistočne Evrope. Istraživanje uklјučuje i anketiranje profesionalaca u kulturi na temu strateških pravaca razvoja regiona Jugoistočne Evrope kroz kulturu.

Rezultati istraživanja biće predstavljeni 19. aprila u Domu omladine Beograda, u okviru javnog sastanka predstavnika deskova KE u zemalja u regionu – Albanije (Arlinda Kondi), Bosne i Hercegovine (Aida Kalender), Bugarske (Vesela Kondakova), Makedonije (Biljana Prentoska), mađarske (Gabor Mondik), Moldavije (Andrej Šistol), Rumunije (Bjanka Floarea), Slovenije (Ines Kežman), Hrvatske (Anera Stopfer), Crne Gore (Milena Ražnatović) i Srbije (Dimitrije Tadić).

Prva tema konferencije “(Re)pozicioniranje regiona (Jugoistočne) Evrope kroz kulturu” obuhvata i panel eksperata u oblasti kulturne politike (Davor Mišković, Drugo more, Rijeka; Aida Kalender, Akcija, Sarajevo; Violeta Simjanovska, Centar za izvođačke umetnosti Multimedia, Skoplje; Vesna Čopič, Univerzitet u Ljubljani; Milena Dragićević Šešić, Univerzitet umetnosti u Beogradu), kao i panel o uspešnim primerima saradnje, projektima i regionalnim koprodukcijama (Vesna Milosavljević, SEEcult.org, Beograd; Milica Pekić, Kooperativa, Beograd; Maja Lalić, Mikser, Beograd).

Druga glavna tema konferencije “Jezik, politika i jedinstveno tržište knjige” biće razmotrena diskusijom o strategijama razvoja jedinstvenog tržišta (Andrea Lešić-Thomas, Filozofski fakultet, Sarajevo; Enes Halilović, Sent i Eckermann, Novi Pazar; Ana Pejović, Udruženje Krokodil, Beograd; Andrej Lovšin, književna mreža Traduki (Berlin), Ljubljana, Slovenija).

Program Foruma obuhvata i speed date s predstavnicima deskova KE 19. aprila u DOB-u, te otvaranje izložbe “Other Side” (Cabinet SR:CH - Swiss & Balkan designers) iste večeri u galeriji Zvono, kao i radionicu sa stručnjacima u oblasti menadžmenta u kulturi.

Treća tema o regionalnoj saradnji i internacionalizaciji kulture biće razmotrena 20. aprila u Kulturnom centru Grad kroz razgovor o evropskim prestonicama kulture i razvoju gradova (Kostas Spanos, Desk KE Grčka, Elefsina 2021; Đurđijana Jovanović, konkurs Gradovi u fokusu Ministarstva kulture i informisanja Srbije; Vuk Radulović, Fondacija Novi Sad 2021), te panele o makro-regionalnoj evropskoj saradnji (Egle Deltuvaite, Desk KE Litvanija, Gabor Mondik, Desk KE Mađarska, Danko Ćosić, Dunavski centar za kompetenciju, Beograd) i mikro-regionalnoj evropskoj saradnji (Violeta Kačakova, Lokomotiva, Skoplje; Fahrudin Kladničanin, Akademska inicijativa Forum 10, Novi Pazar; Mina Radmilović Pjevac, saradnja regiona u okviru IPA projekata, koordinatorka Antene Kultura Deska Srbija, Miroslav Tamburić, Forca, Požega).

Program u KC Gradu počeće 20. aprila razgovorom o vizuelnim umetnostima i razvoju publike - Jelena Ognjanović iz Galerija Matice srpske predstaviće projekat “Hear. Me Bringing Youth and Museums Together”, a Dimitrije Tadić - konkurs za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti Ministarstva kulture i informisanja.

Na otvaranju Foruma u Kolarčevoj zadužbini biće moguće obići izložbu projekata domaćih organizacija podržanih kroz program Kreativna Evropa - Heroji koje volimo (Muzej Jugoslavije), Balkanska dizajn mreža (Mikser) i Shared Cities: Creative Momentum (Društvo arhitekata Beograda), a predstaviće se i mladi umetnici galerije Zvono Jovana Banjanac i Vuk Ćuk. Program otvaranja Foruma zaokružuje muzički performans D.K. (Pariz), a Forum će biti i zatvoren 20. aprila na Kolarcu koncertom sastava Yus Yus.

U okviru Foruma, najavljena su i četiri prateća programa na Kolarcu: program za mlade i buduće profesionalce u kulturi (u saradnji s Univerzitetom umetnosti u Beogradu), program – disonantno nasleđe i regionalna saradnja (saradnja s organizacijom Evropa Nostra Srbija), Evropske prestonice kulture (u saradnji s Deskom Kreativna Evropa Grčka i Fondacijom Novi Sad 2021) i Forum français (u saradnji sa Francuskim institutom i Relais Culture Europe, Pariz).

Forum će biti održan u Domu omladine Beograda, KC Grad, Kolarčevoj zadužbini, galeriji Zvono, Aeroklubu, Francuskom institutu i EU Info centru.

Desk Kreativna Evropa Srbija organizovao je i protekle dve godine slične konferencije. Na Forumu 2015. godine predstavljene su prednosti učešća u programu za kulturu Evropske unije Kreativna Evropa, korisni saveti za popunjavanje zahtevnih aplikacija, pronalaženje partnera iz Evrope, razvoj ideja i vođenje projekata. Forum 2016. godine bio je prilika da Ministarstvo kulture i informisanja Srbije pozove aktere sektora kulture da što više koriste mogućnosti finansiranja projekata koje nudi program Kreativna Evropa, čiji je značaj tadasnji ministar Ivan Tasovac uporedio sa značajem koji je svojevremeno imao Narodni univerzitet Ilije Milosavljevića Kolarca (1800-1878), gde je konferencija i održana.

Desk Kreativna Evropa Srbija osnovan je pri Ministarstvu kulture nakon pristupanja Srbije programu KE u junu 2014. MEDIA desk, posvećen potprogramu za audioviuzelni sektor, osnovan je pri Filmskom centru Srbije, nakon pristupanja Srbije potprogramu “Mediji” Kreativne Evrope krajem 2015.

Program Foruma Kreativna Evropa 2017. nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u prilogu (pdf)

(SEEcult.org)
http://www.seecult.org/files/FORUM-KREATIVNA-EVROPA-2017-PROGRAM.pdf

Narodni MSU u Ostavinskoj



Ostavinska galerija, zbog dugogodišnjeg nedostatka, otvara prostor za Narodni muzej savremene umetnosti u Beogradu, pozivajući sve autore i kolekcionare da doprinesu svojim radovima formiranju njegove privremene kolekcije.

Otvaranje Narodnog muzeja savremene umetnosti u Beogradu biće održano 13. aprila u 18 sati u Ostavinskoj galeriji KC Magacin u Kraljevića Marka 8, a zainteresovani mogu doneti radove svakog dana od 13. do 19. aprila od 16 do 21 sat.

Privremena postavka tog novootvorenog muzeja polazi od praznog prostora i svi zainteresovani su pozvani da donesu radove koji će činiti postavku tog muzeja. Svaki doneti rad biće katalogizovan i odmah potom predstavljen javnosti u okviru postavke, a osnovni princip rada kolekcije u toku njenog trajanja biće usmeren na savremenost i privremenost. Kada god je raspoloživi izlagački prostor već popunjen radovima, novo delo biće postavljeno umesto najstarijeg rada u kolekciji. Svi autori i kolekcionari pozvani su da svojim radovima stvore ovaj muzej - jedini tog tipa u Beogradu.

Kako i u samom opisu Ostavinske galerije stoji, X - dugme za gašenje prozora na svakom pretraživaču, novi je logo Ostavinske galerije. Kao i prostor, on je prisvojen, ali ne sme se ugasiti.

Zahvaljujući mogućnosti otvorenog kalendara, zakazani termin korišćenja prostora postaje ono najvažnije za muzej narodne savremene umetnosti - prisustvo. U toj kontradikciji pojavnosti, ideologije narodnog i savremenog, kao i prisvojenosti prostora, nastaje Narodni muzej savremene umetnosti, zasnovan na principu memorije prvog i poslednjeg objekta.

Kao rezultat primarnog nagona ka sakupljanju (Sammeltrieb), akumulacija objekata je svojevrsni oblik memorije. Šta je izloženo u Muzeju govori mnogo o njemu samom, ali još više o njemu govori ono što mu se oduzima.

Pravila “postojanja” ovog muzeja su jednostavna - svaki posetilac donosi svoj “artefakt” na izlozbu. Nakon aranžiranja i akumulacije, bez klasifikacije, prvi doneseni artefakt ujedno postaje i najstariji, a shodno tome ispada iz kolekcije. U ovom slučaju, sam čin dolaska i donošenja artefakta, predstavlja čin kopiranja; kognitivnih, strukturalnih parametara.

Sadržaj Muzeja je nepoznat do trenutka susreta. Ta nevidljivost sadržaja, koja se može kontekstualizovati samo sa aktivnom ulogom dolaska i ucešća u proizvodnji njegovog sadržaja, ističe upravo onu stavku koju institucije “čuvaju”. Ovaj prostor cirkulacije, konzumacije i komunikacije, postoji van igre identiteta. Odatle i sam naziv, tako iskopiran, kao da je neka slika u pitanju. Privremenost “kolekcije” i sloboda aranžiranja, bez prikrivanja rada, u samom procesu koristi “medij” Muzeja kako bi se domislilo, preispitalo šta je umetnost i kako joj se može pristupiti i sagledati je. Narodni muzej savremene umetnosti sakuplja izazvane - okinute poruke, lažna sećanja, gde su ljudi uvek, i nikad u svojoj kući. Ne mogu se zatvortiti muzeji u onolikoj meri koliko se muzeja može smisliti, poručili su inicijatori tog poduhvata.

(SEEcult.org)

Ustanove kulture postaju deo Akademske mreže



Ustanove kulture u Srbiji postaju deo Akademske mreže Republike Srbije – AMRES, što će im omogućiti stabilnu internet vezu i korišćenje međunarodnih usluga povezivanja.

Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić i državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Novica Antić potpisali su 12. aprila Sporazum o osnivanju Zajedničkog tela za realizaciju aktivnosti na povezivanju ustanova kulture na infrastrukturu Javne informaciono-komunikacione ustanove AMRES.

Na osnovu tog sporazuma, biće povezano 19 klјučnih ustanova kulture Srbije na Akademsku mrežu, a u planu su 42, saopštilo je Ministarstvo kulture.

“Nacionalni muzeji, arhivi, zavodi, instituti, Narodno pozorište, Beogradska filharmonija, dobiće stabilnu internet vezu i postaće deo evropske i svetske akademske mreže, sa mogućnošću korišćenja međunarodnih usluga povezivanja, digitalne promocije kulturnog blaga i savremenog stvaralaštva Srbije, razmene iskustava, informacija i edukacije”, istakla je Tatjana Matić, napominjući da je to samo početak saradnje u jačanju informaciono-komunikacione infrastrukture ustanova kulture.

Novica Antić zahvalio je Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija na “prepoznavanju važnosti zajedničkih projekata na unapređenju razvoja infrastrukture i usluga namenjenih otvorenom pristupu digitalizovanoj građi srpskog kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva u ustanovama kulture”.

“U ovom trenutku potpisujemo sporazum za 19 ustanova kulture od 42 koliko je u perspektivi”, dodao je Antić.

Antić je istakao da je to početak međuresorske saradnje na jačanju kapaciteta ustanova kulture budući da se planiraju i drugi infrastrukturni projekti.

Zajedničko telo koje će biti formirano na osnovu Sporazuma činiće predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstva kulture i informisanja i Akademske mreže Srbije.

AMRES je osnovala Vlada Srbije radi izgradnje, razvoja i upravlјanja nacionalnom obrazovnom i naučno-istraživačkom računarskom mrežom, koja obrazovnim i naučno-istraživačkim organizacijama i drugim korisnicima obezbeđuje pristup i korišćenje interneta i informatičkih servisa u zemlјi, kao i veze sa nacionalnim i internacionalnim mrežama.

Hronologija razvoja AMRES počela je 90-ih godina akademskim umrežavanjem nekoliko većih fakulteta, što je rezultiralo stvaranjem mreže koja danas broji više od 300 povezanih naučno-istraživačkih i obrazovnih institucija sa više od 150.000 krajnjih korisnika.

AMRES infrastruktura obuhvata naučno-istraživačku i obrazovnu računarsku mrežu Srbije u funkcionalnom i tehničkom smislu, spolјne veze koje je povezuju sa okruženjem (Internet, GÉANT, ostali provajderi itd.) i serversko-računarsku infrastrukturu. Institucije koje su AMRES korisnici su povezane na mrežu optičkim vezama kapaciteta 1Gb. Kičma AMRES mreže realizovana je optičkim vezama kapaciteta 1Gb i 10Gb kojima je povezano 50 gradova u Srbiji. Kroz povezivanje na evropsku naučno-istraživačku i obrazovnu mrežu GÉANT, AMRES obezbeđuje dva internet linka - primarni kapaciteta 10Gb i sekundarni kapaciteta 1Gb.

AMRES korisnicima nudi i brojne IT usluge namenjene naučno-istraživačkoj zajednici, poput usluga koje omogućavaju saradnju, besplatni bežični pristup na brojnim lokacijama u Srbiji.

(SEEcult.org)

Crna sam ali lepa



Umetnica Neda Kovinić predstavlja od 18. aprila u galeriji Remont instalaciju crteža i slika “I am black but beautiful” – projekat koji preispituje nametnutu objektivnost koja se krije iza “površine vidljivog”.

Projekat “Crna sam ali lepa” bavi se mnoštvenošću temporalnosti globalnog kapitalizma, pa i u ideološkom i političkom smislu, te načinima na koji se ideološki državni aparati upliću u svakodnevni život, oblikujući individualne istorije i često indukujući bekstvo i povlačenje. Umetnica želi da obrati pažnju na jedan specifični oblik sopstvenog “aktivnog eskapizma” tokom rane mladosti krajem 90-ih i početkom 2000-ih godina, koje je provela u manastiru kao monahinja, što je za nju u tom trenutku značilo frontalno odbijanje ponuđenih vrednosti i opcija – neku vrstu negacije izbora koje je nudila tadašnja politička realnost, lokalno i globalno, navela je nezavisna istoričarka umetnosti, kustoskinja i predavačica Jelena Vesić.

Neda Kovinić prilazi problemu tela-individue-subjekta kroz spoljašnjost i formu odeće, uniforme ili kostima, kao nečemu što istovremeno otkriva i prikriva subjektivnost, kao nešto što je društveno kodira, selektuje, svrstava i izaziva osećaj pripadnosti ili odbojnosti.

U seriji crteža i slika koja će biti predstavljena u Remontu su i portreti i figure monahinja u odeći stroge forme, kombinovane sa drugim strogim formama iz domena visoke mode ili stereotipne pojavnosti grupacija sveta umetnosti, reprezentovanih modelima svedenih linija kuće Cos...

Neda Kovinić (1975) diplomirala je slikarstvo na FLU i dizajn enterijera na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu.

Izlagala je od 1996. na samostalnim i grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Bavila se ambijentalnim instalacijama i videom na prvim samostalnim izložbama u SKC-u, formirajući umetničke osnove na tragu konceptualne umetnosti. Od 2002. živela je nešto više od decenije u manastiru u monaško-spiritualnoj praksi, gde se i dalje bavila videom, fotografijom, slikarstvom, crtežom. Trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Radi na crtezima, slikama i video radu na nekoliko projekata.

Izložba u Remontu biće otvorena do 5. maja.

(SEEcult.org)

Sabrane istorije



Slovenački umetnik Vuk Ćosić, jedan od veterana interneta i međunarodno priznati klasik internet umetnosti, predstavlja se u Galeriji Filodrammatica u Rijeci izložbom “Sabrane istorije” koja je delimična retrospektiva njegovog opusa rađenog primarno za internet, a obuhvata i dva galerijska rada.

Ćosić je jedan od pionira net.art-a, pokreta nastalog sada već daleke 1994. godine, dok je internet još bio novotarija sa kojom se većina ljudi tek počela hvatati u koštac. Danas široko poznati i prihvaćeni pojam pripisuje se Ćosiću, označavajući određeni tip umetničkih radova i vizuelnih intervencija koje, umesto tradicionalnih galerijskih i muzejskih sistema, biraju internet za mesto proživljavanja estetskih iskustava.

Izložba “Sabrane istorije” predstavlja delomičnu ili ortogonalnu retrospektivu radova Ćosića, koji je svoje pionirske net.art radove izlagao na Venecijanskom i Havanskom bijenalu, te u mnogim galerijama širom sveta.

Izložba obuhvata seriju radova Official History of net.art koja sadrži čuvene projekte History of Art for the Airports, Net.art Classics, ASCII History of Moving Images, ASCII History of Art for Blind i Compressed History of Film. Osim tih radova, koji su rađeni primarno za internet, izložba predstavlja i dva Ćosićeva galerijska rada – History of Arts for the Intelligence Community i Very Deep ASCII.



Ćosićeve pionirske net.art radove karakteriše upotreba ASCII kodova, low-tech estetike, on se bavi ekonomijom, ekologijom i arheologijom medija, prostorima secišta između teksta i kompjuterskog koda, upotrebom praznog prostora i razmaka kao segmentima informacije, fluidnom prirodom i beskonačnim prilagođavanjem digitalnog sveta.

BiBiSi je povodom Ćosićevih radova naveo svojevremeno da je zaobilaženje tradicionalnih metoda stvaranja i predstavljanja umetničkih dela osiguralo njemu i njegovim kolegama oznaku radikala, a mnogim njihovim radovima kultni status.

Njujork tajms je ocenio da Ćosićeva dekonstrukcija klasičnih ostvarenja podstiče gledaoce na shvatanje kako novomedijska umetnost mora da napusti staromedijske modele, istovremeno tražeći od digitalnih umetnika ponovno razmatranje pretpostavke da se visokotehnološka umetnost mora oslanjati na najsavremenija oruđa visoke tehnologije.

Artforum je primetio da je krunski slučaj krađe identiteta bio trenutak kada je “slovenački umetnik i zloćko Vuk Ćosić web stranicu Documenta X klonirao u Documenta Done”.



Rođen u Beogradu, koji je napustio početkom 90-ih, Ćosić je suosnivač je Ljubljanskog digital medialaba (Ljudmila), Nettime-a i konsultantske firme Case Sensitive.

Izlagao je u galerijama širom sveta (ICA, London; Whitechappel, London; Beaubourg, Pariz; Manifesta, Cirih; ICC, Tokio; Kunsthalle, Beč; Digitalni Artlab, Tel Aviv; ZKM, Karlsrue; Ars Electronica, Linc; postmasters, Njujork; Friedricanum, Kasel; Reina Sofia, Madrid; Garage, Moskva; Cabaret Voltaire, Cirih…), te držao predavanja u Boburu u Parizu, Gugenhajmu u Veneciji, Thing u Njujorku, kao i na festivalima, umetničkim školama i univerzitetima u Stokholmu, Los Anđelesu, Čikagu, San Francisku, Liverpulu, Veneciji, Lincu, Barseloni…

Ćosićev rad je predmet brojnih završnih radova na univerzitetima u Rimu, Sao Paolu, Lidsu, Mančesteru, Briselu, Trstu itd, kao i značajnih publikacija na temu novih medija (MIT press, Thames & Hudson, Tate, Taschen, Baltic itd.).

Osim kao autor brojnih net.art projekata, poznat je i kao web strateg koji je vodio timove ključnih projekata slovenačkog onlajn prostora, te kao autor komunikacijske strategije i član tima Evropske prestolnice kulture - Rijeka 2020.

Izložba “Sabrane istorije” u Filodrammatici, u organizaciji Drugog mora, biće otvorena do 5. maja.

(SEEcult.org)

Decenija CK13 - Crne kuće



Omladinski centar CK13 obeležava deset godina postojanja, tokom kojih se afirmisao kao jedan od najvažnijih kulturnih centara nezavisne kulture i društvenog aktivizma u Novom Sadu i Srbiji.

Zahvaljujući inicijalnoj podršci fondacije Schueler Helfen Leben iz Berlina, CK13 pokrenut je 2007. godine iz potrebe za autonomnim prostorom delovanja u okviru kojeg bi se slobodno razvijale različite društvene, kulturne, umetničke i edukativne inicijative, solidarne prakse i strategije samoodrživosti i samoorganizovanja, kao i druge forme otpora iz perspektive kritike institucionalnih (nacionalnih i neoliberalnih) politika.

Zamišljen prvobitno kao platforma za istraživanje, razvoj i promociju alternativa hijerarhijskom modelu organizovanja i delovanja, CK13 su osnovali Kružok, Alternativna kulturna organizacija – AKO i Centar za nove medije kuda.org, kao projekat koji je predstavljao nastavak njihovog zajedničkog rada na problemima desnog ekstremizma, fašizma, nacionalizma i ksenofobije, nastao zbog dramatičnog nedostatka alternativnih, vanškolskih edukativnih i medijskih centara u Novom Sadu, koji konceptualno povezuju različite potrebe mlade populacije i koji su otvoreni i dostupni upravo mladima.

Zahvaljujući otvorenoj strukturi, kao i razvoju saradnje i delovanja kroz upotrebu zajedničke infrastrukture i u povezivanju sa organizacijama, grupama i pojedincima koji se bave drugim važnim društvenim pitanjima, brigu o CK13 preuzele su vremenom nove generacije aktivista.

Danas je CK13 društveno-kulturni centar posvećen prvenstveno mladim generacijama, razvoju njihovog društvenog angažmana i kreativnog potencijala u kojem se kontinurano realizuju polivalentne sociokulturne aktivnosti u dijalogu sa zajednicom i pojedincima koji ga svojom dinamikom odnosa oživljavaju i razvijaju.

Decenija postojanja CK13 - Crne kuće, kako navode njeni voditelji, jeste veliko postignuće, jer je deset godina borbe i napora da se razvije i održi mesto u kojem se praktikuju drugačiji oblici organizovanja i delovanja i podstiče aktivan i slobodan odnos prema kulturi i društvu, pružajući istovremeno prostor za rad i stvaralaštvo svima koji nemaju obezbeđenu infrastrukturu i ne žele da se konformiraju postojećim institucionalnim strukturama, većinskom mišljenju i vladajućim društvenim normativima.

“S obzirom da živimo u vremenu u kojem dominira snažna individualizacija i konzumerizam, a javne kuturne i omladinske politike se usmeravaju ka podršci kreativnim industrijama, preduzetništvu i spektakularnim događajima, uzurpirajući pri tom potencijalna mesta za izgradnju novih autonomnih prostora, sve su nam potrebniji nekomercijalni prostori društvenosti i otvorene strukture koje će ne samo omogućiti, već i podsticati kolektivna iskustva i zajednički rad, a borbe za očuvanje i stvaranje novih nezavisnih prostora isto su toliko nužne kao i pre deset godina”, poručili su iz CK13 povodom jubileja.

Za deseti rođendan CK13 pripremljen je dvodnevni program koji će 12. i 13. aprila okupiti prijatelje, saradnike, volontere i aktiviste koji su gradili to mesto, kao i vernu publiku koja mu daje poseban doprinos.

Rođendanski program počinje specijalnom veganskom večerom koju priprema kolektiv Otvorene kuhinje, a druženje se natavlja uz poeziju bivših i sadašnjih učesnika radionica kreativnog pisanja koje se već godinama održavaju u Crnoj kući. Pošto će atmosfera biti slavljenička, mikrofon će biti otvoren i za sve koji budu želeli da se uključe u poetski deo rođendana. Čitanje poezije povodom 10. rođendana biće i svojevrstan omaž svim književnim programima koji su se proteklih godina dešavali u CK13, ali i simbolično predstavljanje novije pesničke generacije koja se generisala kroz ove sadržaje.

Za 13. april najavljena je jubilarna svirka za deset godina CK13, a učestvuju bendovi koji su obeležili rad tog centra - Lednik, Become As One iz Rebuild Collective ekipe, kao i stari rokeri Gun Sale i bend Casillas, te ad hoc CK13 bend iznenađenja.

(SEEcult.org)

Sećanje na Holokaust



Regionalni naučni centar Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT) organizuje od 18. do 21. aprila u Novom Sadu seriju događaja “Sećanje na Holokaust” koja obuhvata konferenciju “Holokaust i filozofija”, tribinu, rad sa učenicima i studentima, te simpozijum “Učiti o Holokaustu: utopija ili šansa – obrazovne prakse i pedagoški izazovi”.

Program počinje u Sinagogi izložbom “Pisanje stradanja: vodič kroz publikacije o Holokaustu” autorke Biljane Albahari i dizajnerke Ornele Rezinović i koncertom hora Jevrejske opštine Novi Sad “Hašira”, a na otvaranju će govoriti pokrajinski sekretar za obrazovanje, upravu i nacionalne manjine Vojvodine Mihály Nyilas, predsednik Jevrejske opštine u Novom Sadu Goran Levi, direktor IFDT-a Univerziteta u Beogradu Petar Bojanić, te koordinator Regionalnog naučnog centra IFDT-a Márk Losoncz.

Konferencija “Holokaust i filozofija” u Klubu Jevrejske opštine, koja prethodi svečanom otvaranju, obuhvata panele na teme “Kako misliti Holokaust?”, “Kako svedočiti Holokaust?” i “Kako (ne) podneti Holokaust?”

Između ostalog, biće reči o mišljenju Holokausta i Hegelovoj filozofiji povesti, problemu zla u Šelingovim Istraživanjima o biti ljudske slobode i />Levinasovoj filozofiji hitlerizma, fenomenologiji nezamislivoga i Levinasovoj kritici hermeneutičke fenomenologije u svetlu debate o Holokaustu, sećanju na Holokaust u jugoslovenskoj i postjugoslovenskoj književnosti - transnacionalnim dimenzijama traumatskih sećanja na Balkanu, kao i o Albaharijevom predstavljanju Holokausta u kontekstu post-jugoslovenskih ratova. “Da li je Holokaust jedinstveni događaj?” i “Aušvic: skandal za mišljenje ili skandal mišljenja?” takođe su teme panela.

Za 19. april u Medija centru Vojvodine – Nezavisnom društvu novinara Vojvodine, najavljena je tribina istoričara “Jevrejski identitet, antisemitizam i Holokaust”, koju će moderirati Milivoj Bešlin (IFDT), a kao učesnici su najavljeni Zoltán Dévavári (Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku, Subotica), Milan Koljanin (Institut za savremenu istoriju, Beograd), Milovan Pisarri (Centar za istraživanje i edukaciju o Holokaustu, Beograd) i Sanja Petrović Todosijević (Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd).

Školski dan o Holokaustu biće 20. april, kada će u Klubu Jevrejske opštine i Sinagogi biti organizovan rad sa učenicima i studentima o simbolima jevrejstva, životu novosadskih Jevreja, Jevrejima u Srbiji, antijevrejskim zakonima i nacističkoj ideologiji, uz projekciju filma “Sećanje” i razgovor sa preživelima.

Program se završava 21. aprila simpozijumom u “Učiti o Holokaustu: utopija ili šansa – obrazovne prakse i pedagoški izazovi”, koji će biti održan u Klubu Jevrejske opštine, a biće reči o Holokaustu kao pedagoškom izazovu, obrazovnim praksama i pedagoškim izazovima učenja o Holokaustu u osnovnim i srednjim školama, te o neformalnom obrazovanju i odnosu nevladinog sektora prema Holokaustu.

Program serije događaja “Sećanje na Holokaust” nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU.
http://www.seecult.org/files/Program_Secanje_na_Holokaust.pdf

(SEEcult.org)

D(r)ugo sećanje



Izložba “D(r)ugo sećanje” u HDD galeriji u Zagrebu predstavlja dizajnerske, ali i umetničke radove koji tematizuju kulturu sećanja, odnos prema civilnim žrtvama ratova, antifašizmu i povesti ratnog nasilja.

Dizajn i umetnost direktno su dovedeni u vezu sa etičkim, odnosno načelnim pitanjem kako se sećamo i kako shvatamo našu modernu istoriju, konkretno što nam znače: holokaust, genocid, civilne žrtve rata, ideološki protivnici, Drugi svetski rat, rat na području bivše Jugoslavije 90-ih godina, te odnos kolektivnog i individualnog identiteta. Zajednički imenitelj radova je kritičko promišljanje ne samo o onome što se u istoriji dogodilo, već i o današnjem odnosu institucija i društva prema tim događajima.

Kroz grafičko oblikovanje oglašavanja komemorativnih skupova, umetničke intervencije u javnom prostoru, virtuelne arhive na internet platformama i druge medije, publici se nudi da ponovo promisle i preispitaju stav o povesti koja je u fokusu.

Izložba “D(r)ugo sećanje” uključuje plakate i druga sredstva oglašavanja različitih komemorativnih događanja, umetničke intervencije, instalacije i javne intervencije na komemorativnim lokacijama. Autori pripadaju različitim generacijama dizajnera i umjetnika, a radovi su nastali u vremenskom rasponu od 20-ak godina.

Prema navodima Sandre Uskoković, radovi na izložbi “D(r)ugo sećanje” istražuju “kreativni potencijal vremena i mesta, memorije i zaborava. Ti oblici vizuelne komunikacije ispituju dominantne režime memorije kroz stvaranje prostora unutar kojeg analiziraju istorijsko-društvene odnose, ali i zamišljaju nove budućnosti i zajednice. Prizivajući u fokus unutrašnje i spoljašnje kretanje memorije pomoću plakata, medija oglašavanja i javnih intervencija, autori otkrivaju nedovoljno istražen odnos utelovljene i zajedničke memorije u kojem “ranjena mesta” postaju mobilna, porozna i utelovljena u kontekstu iskustva, ali istovremeno i povezana sa sadašnjim mestima, vremenom i ljudima”.



“Ova izložba vraća nas na ‘ranjena mesta’ i ljude koji su svedočili nasilju i bolu, a koja su kroz izvedbeni čin postala ‘druga’ mesta i ljudi o kojima brinemo. Kontekstualizovana živom memorijom i emocionalnim sponama, ona se na kraju transformišu u ‘sigurna mesta’ lične samorefleksije, otkrića i promene. ‘D(r)ugo sećanje’ odmiče nas od politike zaborava i približava politici sećanja, ukazujući na njeno nužno otvaranje kao teme u socijalnom i kulturnom prostoru. Naše ideološki podeljeno društvo prožeto je kontradiktornim perspektivama prema zajedničkoj prošlosti, pa nam se važnost ove izložbe, osim u njenoj refleksiji društva koje je iskusilo nasilje i gubitak, otkriva i kroz prepoznavanje i priznavanje intimnog odnosa s ‘ranjenim mestima’ kao doprinosu radikalnijoj otvorenosti društva i ‘mestima katarze’”, navela je Sandra Uskoković.



Koncepciju izložbe osmislile su Barbara Blasin i Aneta Lalić, a kustosi izložbe i autori izbora radova su: Barbara Blasin, Aneta Lalić i Marko Golub.

Autori su: Ivan Benuši, Damir Bralić & Aleksandar Kovač, Katarina Duda, Damir Gamulin, Igor Grubić, Mirko Ilić, Sanja Iveković, David Kabalin, Zlatko Kopljar, Dejan Kršić, Boris Ljubičić, Tonka Maleković, MAZ, Niko Mihaljević, Petra Milički, Negra Nigoević, Matija Raos, Vladimir Straža, studio Božesačuvaj (Albino Uršić, Boris Kuk), Saša Šimpraga, Nedjeljko Špoljar, Trio Sarajevo (Bojan Hadžihalilović, Dalida Hadžihalilović, Lejla Mulabegović Hatt), Katarina Zlatec i Željko Zorica.

U organizaciji Hrvatskog dizajnerskog društva/HDD galerije, izložbu je podržalo Srpsko kulturno vijeće, a finansijsku podršku pružili su Ministarstvo kulture Hrvatske i Gradski ured za kulturu, obrazovanje i sport Grada Zagreba, te Zaklada Kultura nova.

Izložba je otvorena od 14. do 25. aprila.

(SEEcult.org)

Detinjstvo je bilo lepše



Istaknuti karikaturista i vizuelni umetnik Dušan Petričić predstavlja od 25. aprila u Galeriji Haos u Beogradu deo svog opusa koji ga je proslavio u svetu, a manje je poznat lokalnoj javnosti. Na izložbi “Detinjstvo je bilo lepše” Petričić će predstaviti na dva galerijska nivoa ilustracije za dečje knjige i časopise.

Vraćajući nas u sećanja na detinjstvo, Petričić se igra i svojom neverovatnom maštom, i kreativnošću - kroz ilustracije stihova, bajki, tekstova mnogih velikana reči i misli, prezentira svetove očaravajuće lepote, navela je povodom izložbe direktorka Haosa, istoričarka umetnosti Borka Božović.

Petričić je za izložbu u Haosu odabrao ilustracije za samo tri knjige koje su nedavno izdate u Kanadi: The Man with the Violin/Čovek s violinom, 2013. (doživela brojna izdanja na nekoliko jezika; srpsko objavila Beogradska filharmonija), My Family Tree and Me/Moje porodično stablo i ja, 2015, i The Dance of the Violin /Violinska igra, koja je upravo izašla iz štampe, a predstavlja neku vrstu nastavka Čoveka s violinom - knjige koja je doživela ogroman uspeh, između ostalog i zbog toga što se obraća (i) odraslima, upozoravajući ih da treba pažljivije da čuju i slede dečje reakcije, želje, osećanja, doživljaje i potrebe, navela je istoričarka umetnosti dr Irina Subotić u tekstu povodom izložbe.

U knjizi se radi o jednom istinitom i jednom fiktivnom liku – dečačiću Dilanu kojeg su uzbudili divni zvuci violine u jednoj vašingtonskoj metro stanici dok odrasli, uključujući i njegovu majku, nisu obraćali nikakvu pažnju na muziku, jureći za svojim poslovima. Reč je o stvarnom eksperimentu za koji je čuo ceo svet: mladi, sjajni violinista Džošua Bel je, svirajući na svom Stradivarijusu čuvene melodije u holu metroa, zaradio kao prosjak neku siću, niko ga nije slušao, dok su se za njegov nastupajući koncert u prestižnoj koncertnoj dvorani otimali za karte i plaćali ih i po sto dolara!



Ovaj sociološki i psihološki fenomen, koji je Keti Stinson pretočila u pitku dečju pričicu, Petričić je ilustrovao bez likovnog prepričavanja sadržaja teksta, slobodnom interpretacijom sopstvenog doživljaja priče, pritom bez insistiranja na narativnosti i ne koristeći nijedan uobičajeni grafički znak za muziku.

“Umetnik je pronašao autentičnu semantiku: s mnogo mašte, uzvitlanih, širokih poteza i raspevanih boja prožeo je i povezao svaku muzičku sekvencu koja godi oku, duhu i uhu; neuhvatljiv i apstraktan zvuk violine prožima sve događaje, pada s visine, prodire među ljude, kroz sve prostore, širi se i upija i jasno se razlikuje od agresivnih, ne-muzičkih zvukova predstavljenih crnim, grubim, oštro izvijenim linijama. Petričićeve virtuozne ilustracije u celoj knjizi Čovek s violinom vrve od zanimljivih i duhovitih detalja iz svakodnevnog života, s mnoštom karakternih, neponovljivih likova i smešnih situacija kroz koje se provlači mali Dilan opčinjen – verovatno za ceo život – muzikom koju je samo on čuo", navela je Irina Subotić.

Izložba Petričićevih ilustracija u Haosu biće otvorena do 20. maja.

(SEEcult.org)

Beogradski uvod u 18. BJCEM



Izložba “Home Belgrade” premijerno će predstaviti od 18. do 27. aprila u Kući kralja Petra I u Beogradu radove grupe umetnika iz Srbije, Grčke, Italije, Austrije i Crne Gore koji su odabrani za učešće na predstojećem 18. Bijenalu mladih umetnika Evrope i Mediterana (BJCEM) u Albaniji.

Kao deo aktivnosti usko povezanih sa Bijenalom Mediterranea 18, koje će biti održano od 4. do 9. maja u Tirani i Draču na temu “Dom” (Home), na pre-bijenalu Home Belgrade premijerno će predstaviti svoje radove umetnici: Nikolas Vamvouklis iz Grčke, Lidija Delić iz Srbije, Daniele Costa, te Martin Errichiello i Filippo Menichetti iz Italije, kao i Zara Pfeifer iz Austrije i Siniša Radulović iz Crne Gore.

Ideja vodilja Bijenala Mediterranea 18 je Dom, prema koncepciji umetničkog direktora Drijanta Zenelija. U aktuelnom trenutku migrantske krize, umetnici će problematizovati ili pokušati da odgovore na pitanje od kojih sve elemenata se kreira ono što zovemo “dom”. Kao mogući odgovor, ponuđena su četiri elementa: Istorija – koja arhivira veliki broj pojedinačnih priča, upamćenih ili zaboravljenih; San – kao projekat kuće i ljudsko pravo na slobodan izbor; Sukob – kao način deljenja doma sa poželjni i nepoželjnim ”drugima” i Neuspeh – kao unutrašnji otpor, koji se transformiše na putu u potrazi za domom iz snova.

Kustos za vizuelne umetnosti 18. BJCEM-a, kao i izložbe Home Belgrade, nezavisna kustoskinja Maja Ćirić iz Beograda, navodi da se autentična karakteristika Mediterana manifestuje kroz njegovu sposobnost da reaktivira osećanja pripadanja i bliskosti čak i kod onih koji sa njim ne mogu direktno da se povežu. Ta svojstvena odlika Mediterana da se suprotstavi egzistencijalnoj ravnodušnosti daje mu snagu na globalnom nivou.

Preklapanjem fizičkog i digitalnog, umetnici odabrani za 18. BJCEM potvrđuju “Mediteran u nama” dok istovremeno transformišu tradiciju u nove simbole i anticipiraju budućnost.

Prema rečima Maje Ćirić, navike, potrebe i zahtevi, povezani sa temom doma, pitanja su koja Mediterranea 18 aktivira kroz alternativne političke pozicije iskazane pejzažima, video i zvučnim radovima. Nove teme artikulisane su oko transkulturalnih i transdisciplinarnih koncepata i predstava. Transformativni karakter savremenog doma prikazan je umetničkim dokazima holografskog pogleda na dnevne rutine - obećanjem nekog drugog mesta.

Ako je razumeti umetnike Mediterranea 18, dom budućnosti biće utemeljen u fleksibilnosti s kojom se pristupa i suočava sa kontradiktornostima višestrukih konteksta koje taj dom podrazumeva, navela je Maja Ćirić.



Pre-bijenale mladih umetnika Evrope i Mediterana 2017 predstavlja nastavak promocije mladih umetnika i njihove afirmacije na kulturnom povezivanju i razmeni, kroz predstavljanje njihove umetnosti i dostignuća. Pre-bijenale Home Belgrade stoga je mogućnost da se kulturnoj javnosti Srbije približe savremene umetničke prakse iz nekoliko zemalja učesnica.

Učesnici izložbe Home Belgrade, koji će se mahom predstaviti video radovima, deo su grupe od više od 50 umetnika odabranih za vizuelni program 18. BJCEM-a, na kojem će učestvovati ukupno više od 230 umetnika iz 23 zemlje. Osim u oblasti vizuelne umetnosti, učesnici će se predstaviti i u sferi primenjene umetnosti, književnosti, filma, performansa i muzičkog stvaralaštva.

Grčki umetnik Nicolas Vamvouklis, rođen 1990. na ostvru Lezbos, živi i radi u Milanu i Atini. Utemeljen je u filozofiji (Univerzitet na Kritu), likovnim umetnostima i kustoskim studijama (Nova akademija lepih umetnosti u Milanu) i plesu (Grčka nacionalna škola za operu i balet), a njegova umetnička praksa obuhvata interdisciplinarno razmišljanje o vizuelnim i performativnim umetnostima. Radeći instalacije, performanse, video i kustoske projekte, Vamvouklis pozicionira ljudsko telo u centar istraživanja, fokusirajući se na telesnost i proizvodnju saznanja.

Njegov rad je predstavljen na Praškom kvadrijenalu, Milanskom trijenalu, u galeriji Tejt Modern, na festivalu STOFF u Stokholmu, u Goldsmiths Visual Cultures Society, u okviru projekta Current u Milanu, Roman Susan galeriji u Čikagu i Fondazione Sandretto Re Rebaudengo. Sarađivao je i sa State of Concept Athens, Bejart Ballet Lausanne i Institutom Marine Abramović – MAI, te bio učesnik kustoskog programa NEON Curatorial Exchange 2015 u saradnji sa Whitechapel galerijom. Takođe, kustos je u centru za komunikacijska istraživanja Beneton grupe – Fabrica (2016-2017) i saradnik za Viafarini Academy Awards 2016. Osnivač je K-GOLD Temporary galerije, neprofitne platforme za savremenu umetnost na Lezbosu.

Lidija Delić, rođena 1986. godine u Nikšiću, živi i radi u Beogradu, gde je diplomirala 2010. na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti, a 2015. doktorirala na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti. Od 2012. godine aktivno radi kao član i organizator umetničkog prostora U10. Jedan je od pet dobitnika Henkel nagrade za Srbiju (2008), te dobitnica nagrade za crtež aukcijske kuće iz Rima, Gioielli di Carta (2010). Njen rad se nalazi u kolekciji ING banke u Amsterdamu. Bila je na rezidencijalnim boravcima Glo Art, Global Art Centar u Lanakenu (2015) i Intercambiador Acart Madrid (2015).

Izlagala je na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, uključujući nedavnu izložbu I am where I should like to be (sa Marijom Dragojlović) u Navigator galeriji u Beogradu, Sunset Journeys u Circuloquadro u Milanu (2017), One second per second u U10 (2016), Interspace/Međuprostor u Galeriji 212 u Beogradu (2016), Parallel Vienna 2015, Alte Post (U10 grupna izložba) u Beču (2015), LISTE Art Fair (U10 grupna izložba) u Bazelu (2015), Seascapes/Into the Wave u U10 (2015), Into the Wave u U10 (2013), Hard to be… within the time u okviru pratećeg programa 47. Bitefa (2013), te Into the great white open u Galeriji “Centar” u Podgorici (2012).



Italijanski umetnik Daniele Costa, rođen je 1992. u Kastelfranku, živi i radi između svog rodnog grada i Venecije, a 2015. je diplomirao na Univerzitetu u Padovi. Trenutno pohađa master studije vizuelnih umetnosti na IUAV univerzitetu u Veneciji.

Njegovo istraživanje bazira se na poznavanju ljudskog tela u dva pravca introspekcije. Preispituje unutrašnje funkcije ljudskog tela, koje su regulisane sa sinhronizacijom i ritmičnošću, sa strukturom i autonomnim radnjama koje su nam tehnički nepoznate, iako su deo nas. Dubinski ispituje znanje pojedinca, radeći na aspektima njegovog života reflektovanog u kolektivni narativ, kao i ljudsku individualnost, individualno znanje - u odnosu na sopstvenu istoriju, svet i sebe. Costa ima potrebu da razume i preispita priče i unutrašnje dijaloge.

Zara Pfeifer, rođena 1984. godine u Kelnu, žiri i radi u Beču, gde je studirala arhitekturu na Likovnoj akademiji i fotografiju na Friedl Kubelka školi za umetničku fotografiju. Njen rad Draga Utopijo/Dear Utopia o posleratnom projektu stambenog naselja Alt-Erlaa bio je nagrađen i izlagan i u Evropi i u SAD. U njenom radu prepoznaje se stalno interesovanje za prostorne i društvene fenomene. Fokus joj je na svakodnevnom životu, izgrađenom okruženju, prostorima za život i ljudima koji interaguju sa njima i unutar njih.



Siniša Radulović, rođen 1983. u Podgorici, diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti na Cetinju, gde je i magistrirao 2008. Dobitnik je Gran prija Hercegnovskog zimskog likovnog salona 2016. godine, kao i nagrade za slikarstvo na 33. Crnogorskom likovnom salonu “13. novembar” na Cetinju, te nagrade za video na 38. izdanju te manifestacije.

Između ostalog, učestvovao je na izložbama i u projektima: Borderland, Ausstellungsraum Klingental, Bazel (2017); MECONIO, Muestra de Nuevos Cineastas, Máster LAV, Madrid (2016); 56. Oktobarski salon The Pleasure of Love, Beograd (2016); Q21 Artist in residence, Beč (2016); End(less) festival, Museum Romeinse Katakomben, Valkenburg (2016); Attitude, Magaza, Bitolj (2016); My name is Balkan, M.A.M Contemporary Arts Foundation, Tirana (2016); Kultur Kontakt, Beč (2015); Flattened Fauna, Atelje Dado, Cetinje (2015); Interakcije, Palata Kalo, Pulja (2014); Ego Sum, Dvorac Petrovića, Podgorica (2014); Heterotopije, Galerija Remont, Beograd (2013); Bicephalous, Leksand Kulturhus (2013); Ukrštanja – crnogorska savremena umetnost u XXI veku, MSU “Erarta”, Sankt Peterburg, Državni centar savremene umetnosti, Jekaterinburg, Rusija (2012); Tag, Collegium Artisticum, Sarajevo (2012); Prepoznavanje II, Academia Gallery, Sofija (2012); Centro Periferia, Federculture - La Città dell’Acqua, Rim (2010); Prepoznavanje II, Umetnička galerija “Nadežda Petrović”, Čačak (2010).



Filippo Menichetti, rođen 1986. u Firenci, diplomirao je 2009. psihologiju na Univerzitetu La Sapienza u Rimu, nakon čega je odlučio da se u potpunosti posveti fotografiji. Proveo je godinu nakon tudija putujući kroz SAD, Evropu i Aziju da bi po povratku u Italiju upisao master foto-novinarstva i reportaže na Scuola Romana di Fotografia u Rimu. Tu je prvi put pristupio velikim formatima i realizovao projekat Ostia (2010) na temu urbanih pejzaža, baveći se prvenstveno interakcijom čoveka i njegove okoline. Sarađivao je s dokumentarnim fotografom Giuseppe Moccia na projektu A Third Landscape?, koji predstavlja istraživanje napuštene skijaške infrastrukture u severnoj Italiji. Osnovao je 2012. kolektiv PanAut sa drugim autorima Danske škole za medije i novinarstvo, gde je diplomirao projektom What Remains - meditations on a landscape. Krajem 2013. preselio se u Napulj, gde živi i radi.

Martin Errichiello, rođen u Napulju 1987. godine, u potrazi je za ličnim istraživanjem vizuelnog jezika kroz različite medije. Fotografiju i vizuelne komunikacije završio je 2010. na fakultetu CFP “Bauer” u Milanu, uz stažiranje u studiju Raffaele Marinello. Od tada promoviše samostalno objavljene editorijalne projekte, sarađivao je sa multimedijalnim studijima kao nezavisni režiser i producirao nekoliko projekata, instalacija i knjigu. Izabran je 2012. za kurs vizuelnog pripovedanja u Danskoj školi za medije i novinarstvo, gde je osnovao internacionalnu mrežu umetnika PanAut Collective i realizovao dokumentarac “Archipelagoes” za koji je dobio više nagrada. Trenutno živi u Napulju, gde meštovitim medijima radi na istraživanju južnoitalijanskog identiteta.

Izložba Home Belgrade biće otvorena do 27. aprila, a realizovana je u saradnji sa organizacijom Strategie Art.

Tehničku podršku pružio je Vladimir Mačar, a asistentkinja kustoskinje Maja Ćirić je Teodora Jeremić.

BJCEM od 1985. godine vrednuje različite kulture, otkriva nove umetničke prakse i u kontekstu umetnosti pomera i preispituje granice. Osnivači BJCEM-a su gradovi Torino (Italija) i Brisel (Belgija), a danas povezuje 60 partnerskih zemalja iz Evrope, Bliskog Istoka i Afrike.

Osim Maje Ćirić, nezavisne kustoskinje iz Srbije, kustosi 18. BJCEM-a su i Jonida Turani iz Albanije za primenjenu umetnost, Maria Rosa Sossai iz Ala grupe iz Italije za književno stvaralaštvo, direktor prizrenskog DokuFesta Eroll Bilibani za film, te Ema Andrea za performans i Tulla Centar (Alban Nimani i Rubin Beqo) iz Albanije za muzičku umetnost.

(SEEcult.org)

Igrom i do promene sveta



Baletska umetnica Ašhen Ataljanc, autorka ovogodišnje srpske poslanice povodom Svetskog dana igre, 29. aprila, istakla je važnost umetničke igre za razmenu osećanja, doprinos miru, toleranciji i saosećanju, kao i borbi za neophodne promene u svetu.

“Igra se na rođendanima, venčanjima, po ulicama, sobama, na sceni, iza kulisa...

Tako razmenjujemo radost, bol - kao ritual, živeći ekstremna iskustva.

Igra je univerzalni jezik, ambasador jednog sveta mira, tolerancije i saosećanja. Igra je manifastacija života. Igra je transformacija. Igra je ekspresija duše. Igra telu daje duhovnu dimenziju. Igra je aktivno učestvovanje u vibracijama univerzuma.

Bog Šiva je kreirao svet igrajući.

Kada igramo ne mrzimo, ne osuđujemo... kada igramo približavamo se sebi i univerzalnim znanjima.

Konfucije je rekao: Ne dajte mač čoveku koji ne ume da igra.

Ako već niste, danas udahnite duboko...i zaigrajte!

Lepotom koja će izaći iz vas borite se protiv ružnoće koja nas napada!

Iz tog plesa lјubavi, izaćićete pročišćeni i bolјi....

Jedino tako možemo menjati svet!”, poručila je Ašhen Ataljanc na poziv Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS) koje svake godine šalje poslanicu nekog od eminentnih domaćih umetnika u oblasti umetničke igre.

Svetski dan igre ustanovio je 1982. godine CID UNESCO i od tada se obeležava svakog 29. aprila. Tog dana se tradicionalno šalje svetu poruka koja veliča umetničku igru, a autor svetske poslanice uvek je priznati umetnik svetskih razmera.

Ove godine je to nedavno preminula američka plesna umetnica i koreografkinja Triša Braun (Trisha Brown), koja je istakla važnost umetničke igre za oslobađanje kreativnosti i pozvala publiku da preuzme kreativni impuls i primeni ga u svakodnevnom životu.

U Srbiji se, pored svetske, tradicionalno šalje i domaća poslanica, u organizaciji UBUS-a, a njeni autori do sada su bili: Ivanka Lukateli (2016), Milica Zajcev (2015), Vladimir Logunov (2014), Sonja Lapatanov (2013) i Lidija Pilipenko (2012).

Šalјući poruku o značaju igre u današnjem vremenu, UBUS želi da doprinese afirmaciji umetničke igre, domaćeg plesnog stvaralaštva, a ujedno i da podseti na to da se u 2017. godini obeležava 25 godina od smrti Smilјane Mandukić – začetnice savremenog plesnog izraza na domaćoj sceni. Takođe, UBUS tradicionalnom porukom najavljuje i Festival koreografskih minijatura, međunarodno takmičenje koreografa koje već 21 godinu organizuje na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, kao i na drugim pozorišnim scenama i gradskim prostorima.

Ovogodišnja autorka poruke posvećene prazniku igre je Ašhen Ataljanc, primabalerina, balet-majstor i pedagog, umetnica sa izuzetnim internacionalnim iskustvom, koja je i dobitnica brojnih priznanja i nagrada (biografija u prilogu).

*Foto: Ašhen Ataljanc - Dina Johnsen

(SEEcult.org)

Kućna tipografija



Beogradski umetnik Vladimir Perić predstavlja od 19. aprila u galeriji Lucida nove foto-tipografske radove nastale u saradnji sa istoričarkom umetnosti Milicom Perić, sa kojom izlaže od 2013. godine.

Perićeva vizuelna komunikacija često funkcioniše na tankoj liniji između dizajna i likovne umetnosti. Njegov poznati “Feo2” je tipografski interfejs koji zamagljuje tradicionalnu podelu na primenjenu i likovnu umetnost. Ta autorska tipografija donela mu je i međunarodno priznanje - uvrštena je u publikaciju Stivena Helera i Mirka Ilića “Icons of Graphic Design” (Steven Heller, Mirko Ilić, Icons of Graphic Design, Themes&Hudson, 2001, 2008).

Perićevo stvaralaštvo od početaka krajem 80-ih godina 20. veka predstavlja vid anarhistične struje u smislu usredsređivanja na odbačeno, kao i nastojanja da se stvori “nadlogični” predmet, navela je u tekstu povodom izložbe “Kućna tipografija” kustoskinja Tatjana Orbović.

Podsećajući da je za Perića karakteristično istraživanje i sakupljanje odbačenih predmeta/artefakata (koje nalazi na buvljim pijacama, otpadima i sl.), kao i različitih bio-materijala, Tatjana Orbović navodi i da Perić istražuje specifičnost predmeta/artefakta, njegove anomalije, korespodencije sa drugim predmetima, odnosno organskim materijama.

“Kroz reprocesuiranje odbačenog predmeta, kao i bio-materijala, on (re)konstruiše sopstveni idealitet – često spajajući odbačenu kulturu i (odbačenu) prirodu. Perić šalje neobične poruke koje govore o svetu na koji smo možda i zaboravili; on skreće paznju na njega preoblikujući ga u nešto drugo, reprogramirajući ga. Svoju fascinaciju raznim specifičnostima on prenosi publici fokusiranjem na samu egzistenciju/postojanje/život predmeta, njegovu prisutnost ne više ‘tamo i negde’, već ‘ovde i sada’, izmeštajući ga. Perić kroz svoje radove otkriva različitost istog - kroz gomilanje istorodnih predmeta, kao i bio materijala, odnosno putem njihove kombinatorike i korespodencije. Za njega je svaki predmet specifičan, nasuprot industrijskom nastojanju za jednoobraznošću u kojem kao da nastoji da pronađe ‘fabričku grešku’ - grešku mašine kroz otkrivanje različitosti u mašinsko procesuiranim objektima. Predmet kroz svoju egzistenciju stvara sopstvenu istoriju, ali služi i kao arheološki materijal za sećanje – artefakt. Neki Perićevi radovi privlače pažnju samom neobičnošću predmeta, neki njihovom akumulacijom, kombinatorikom, recikliranjem, reprogramiranjem. Jedan znak/označitelj postaje drugi”, navela je Tatjana Orbović.

Izložba “Kućna tipografija” u galeriji Lucida biće otvorena do 2. maja.

(SEEcult.org)

Bredine lekcije



Simpozijum posvećen velikoj jugoslovenskoj i evropskoj umetnici Bredi Beban (1952-2012) biće održan 22. aprila u Studiju Tommaseo u Trstu, a ponudiće jedinstven pogled na njen život i rad, te istaći značaj i uticaj njenog umetničkog dela i pedagoških aktivnosti na umetnike i umetničke prakse danas.

Simpozijum “Bredine lekcije” prvi je takav događaj u Italiji, a organizuje ga Trieste Contemporanea, u saradnji s kustoskinjama Anom Čavić i Dubravkom Cherubini, koje su bile i dugogodišnje prijateljice Brede Beban.

Uz učešće kustosa, teoretičara, istoričara umetnosti i drugih profesionalaca u polju savremene umetnosti, simpozijum će istražiti teme kao što su umetnost i etičnost ili fotografija na margini velikih priča o geografiji i politici, koje su u bliskoj vezi sa radom Brede Beban.

Među učesnicima su najavljeni performans umetnica Ana Čavić iz Londona, rođena u Jugoslaviji, koja razvija i samostalnu karijeru i članica je umetničkog dua Ladies of the Press*, istoričar fotografije i kustos Miha Colner iz Slovenije, koji je od 2006. do 2016. radio kao kustos i programski koordinator Centra za savremenu fotografiju Photon u Ljubljani, te autor i izdavač Mario Flecha iz Britanije, poreklom iz Argentine, koji je vodio Mario Flecha galeriju u Londonu (1987-1992) i Mario Flecha Space u Džafri u Katalunji, gde je osnovao i Bijenale savremene umetnosti. Učestvuje i italijanska umetnica, novinarka i modna dizajnerka Fiora Gandolfi, kustoskinja Muzeja savremene umetnosti u Zagrebu Martina Munivrana, slovenački pisac i reditelj Marko Sosič iz Trsta, te direktorka Instituta za savremenu umetnost u Zagrebu Janka Vukmir, autorka mnogobrojnih publikacija o savremenoj umetnosti objavljenih u Hrvatskoj i na međunarodnom nivou.

U saradnji sa Slejd školom za umetnost Univerzitetskog koledža u Londonu, biće prikazani odlomci snimljenog predavanja Brede Beban, održanog 2008. godine na toj obrazovnoj intituciji, a tim povodom će specijalno biti preikazan i njen čuveni film “The most beautiful woman in Gucha” iz 2006. godine, snimljen na Dragačevskom saboru trubača u Guči u Srbiji.

Breda Beban bila je istaknuta umetnica, filmska autorka, kustoskinja i producentkinja, koja se u umetničkom radu bavila savremenim pojmovima subjektivnosti i emocija koje se javlјaju na marginama velikih priča o geografiji, politici i lјubavi. Filmovi i fotografije Brede Beban smatraju se jedinstvenim izrazom intimnosti, ranjivosti i autentičnosti.

Rođena u Novom Sadu u nekadašnjoj Jugoslaviji, Breda Beban je odrasla u Makedoniji i Hrvatskoj. Slikarstvo je studirala na Akademiji likovnih umetnosti u Zagrebu.

Karijeru je započela kao slikarka i umetnica performansa, a sredinom 80-ih, kada je srela svog kasnijeg životnog i umetničkog partnera Hrvoja Horvatića, počela je da radi na filmu, videu i fotografiji.
Nakon izbijanja rata u bivšoj Jugoslaviji 1991. godine, Breda Beban i Horvatić izbegli su zajedno iz Hrvatske, putujući najpre od mesta do mesta da bi se konačno skrasili u Londonu, gde su nastavili da rade zajedno sve do Horvatićeve prerane smrti 1997. godine.

Život emigranta, bez doma, prijatelja, na ivici egzistencije, kao i česta menjanja mesta boravka - od Italije, preko španske obale, do Južne Amerike i Argentine, Kanade i povratka u Evropu, odnosno Veliku Britaniju – doneli su nova životna iskustva i postali provokativne teme za umetnost Brede Beban.

Radeći samostalno i/ili u saradnji sa drugim umetnicima i sineastima, napravila je brojne radove koji su izlagani u najznačajnijim muzejima savremene umetnosti u Evropi i SAD, kao što su Tejt Modern u Londonu, Muzej moderne umetnosti (MoMA) u Nјujorku, Muzej kraljice Sofije u Madridu.

Pored umetničkog rada, bogate izlagačke prakse na samostalnim i grupnim izložbama širom sveta, među kojima je i Bijenale u Veneciji, Breda Beban je predavala multimedije na Umetničkoj akademiji u Stokholmu i prestižnom Halam univerzitetu u Šefildu, a bila je i kustos u nekoliko projekata, među kojima su izložbe “Imaginarni Balkan” (Šefild, Edinburg, Mančester, 2002) i “The Endless School” (2010), kao i onlajn projekat “Imagine Art After” – dijalog umetnika koji su emigrirali u Britaniju sa umetnicima, njihovim sunarodnicima, koji su ostali u svojim zemlјama.

Dosad najobimnije predstavljanje umetničkog opusa Brede Beban na prostoru bivše Jugoslavije bilo je 2014. godine, kada je u Kulturnom centru Beograda, a potom u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, te u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci, održana izložba “Let’s call it love / Nazovimo to lјubav”, organizovana u saradnji tih ustanova sa portalom SEEcult.org, a realizovana je lјubaznošću porodice Brede Beban i Kalfajan galerije iz Atine-Soluna.

Izložba “Let’s call it love / Nazovimo to lјubav” pružila je celovit uvid u multimedijalni opus Brede Beban, uključujući i njene najvažnije video radove i filmove nastale u emigrantskom periodu – od 1992. godine i odlaska iz ratom zahvaćene bivše Jugoslavije do prerane smrti u aprilu 2012. u Londonu.

Trieste Contemporanea priredio je omaž Bredi Beban i u septembru 2012. godine, u saradnji sa festivalom I Mille occhi u Trstu, a program je obuhvatio projekciju njenih pet filmova “My Funeral Song” i izložbu “Avantura realnog” (The Adventure of the Real), čiji su kustosi bili Dubravka Cherubini i Branko Franceschi.

*Foto: Ferdy

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/3437562