Vesti iz sveta umetnosti

Dopunski časovi iz crtanja



Šok zadruga gostuje u drugoj polovini avgusta u Nišu izložbom crteža nastalih u proteklih deset godina u okviru različitih programa grupnog rada, u kojima je učestvovalo više od 50 autora.

Izložba Šok zadruge “Dopunski časovi iz crtanja”, koja će biti otvorena 19. avgusta u Paviljonu u Tvrđavi, obuhvata crteže koji čine serije veće grupe radova kao što su “Nikad dovršeni crteži”, “Na istom zadatku”, “Umetnici beskućnici”, “Zlo ne spava”...

U realizaciji je učestvovalo više od 50 autora, a na izložbi u Nišu, koju Šok zadruga organizuje sa Galerijom savremene likovne umetnosti, prvi put biće predstavlјeni zajedno.

Dopunski časovi iz crtanja, kao prauzor budućeg, višegodišnjeg projekta saradnje sa različitim društvenim grupama pod nazivom “Na istom zadatku”, započeti su u Art klinici 2005. godine. Najpre formulisani kao kreativno utočište za “umetnike – beskućnike”, započeli su dijalog koji će se tokom narednih deset godina više puta obnavlјati, uklјučujući “sagovornike” različitih provenijencija i rastežući stručno-umetničke okvire, bilo da su slobodno vođeni, ili tematski izazvani egzistencijalnim ili aktuelnim umetničkim/društvenim/političkim pitanjima, navela je povodom izložbe u Nišu Silvia Dražić iz Šok zadruge.



“Dijalog se u istoriji zapadne kulture, najpre u filozofiji pa onda i kao sastavni deo političkih veština, ponajpre vezuje za Sokratovo ime. Nјegovo umeće postavlјanja pitanja, raz-govora (zabeleženo u Platonovoj izvedbi), postalo je slavno kao jedinstveni primer majeutike, babičke veštine koja pod njegovim pouzdanim vođstvom sagovornika dovodi do istine. Do istine! Ta izvesnost danas zvuči gotovo romantično. U međuvremenu istina se fragmentirala, umnožila, istanjila se i izgubila svoj sjaj. Postala je promenlјiva i prilagodlјiva. Gotovo izlišna. Ipak metoda je ostala.

Povlašćeno mesto dijaloga je jezik.

Možemo li razgovarati, prepirati se i sporazumevati izvan jezika?”, navela je Silvia Dražić u tekstu “U međuvremenu”, ukazujući da je prostor za dijalog zajedničko platno, a metoda i alati su crtački.



“Razgovor se zbiva izvan jezika. Nјegov mentalni prostor uokviruju istorija kulture i umetnosti, pojedinačna iskustva, svetovi života i lične mitologije, kao i aktuelni društveni i politički horizont. Dugovečnost ovog razgovora (‘nikad dovršen crtež’), otvorenost za tematsko preformulisanje i kontingentno saradničko okuplјanje, štaviše dragovolјnost da se u njemu učestvuje, pokazuju da je i mimo jezika moguć kreativni susret i razmena, dijalog u najbolјem smislu. Iako lišen Sokratovog nadzora, ovaj dijalog vođen drugim sredstvima, mogao bi biti daleki potomak njegove (sada zajedničke, uzajamne) majeutičke veštine”, navela je Silvia Dražić.

Izložba Šok zadruge u Nišu biće otvorena do 29. avgusta.

(SEEcult.org)

Daleko od glavnog puta



Izložba fotografja Katarine Radović “Daleko od glavnog puta”, na kojoj predstavlja digitalno prerađene prizore snimljene u Maroku, na različitim lokacijama na rubovima Sahare ili duž obale Atlantskog okeana, otvorena je u Ateljeu i galeriji Čubrilo u Zemunu.

Digitalno prerađeni, prizori na fotografijama iz te serije Katarine Radović dobili su gotovo slikarski efekat ili izgled ilustracija iz dečjih knjiga ili pozorištnih scenografija, dočaravajući duh tog fascinantnog dela sveta, gde se na momente ima osećaj da se kazaljke na satu više ne pomeraju u korak s vremenom. “Kao džep izvan mejnstrima”, kako je Pol Bouls jednom opisao Maroko, zemlju u kojoj je živeo i pisao.

U pitanju je i eksperimentalni pristup fotografskom viđenju, kao i poigravanje fotografskim sećanjem. Nakon često optički nelogičnih intervencija u procesu postprodukcije, fotografije Katarine Radović, kako je navedeno u tekstu povodom izložbe, počinju da nalikuju na bajke izdvojene iz kolektivnog sećanja ugrađene u našim genima. Tako ponovo stvoreni, ovi “parafrazirani” prizori planina i dolina, starih sela i njihovih anonimnih stanovnika, postaju proizvodi kulture i tehnologije pre nego prirode: oni ne postoje po sebi, već kroz svesno manipulisano sećanje fotografa i kroz slobodnu percepciju posmatrača.



Katarina Radović, rođena 1976. godine u Beogradu, studirala je istoriju umetnosti na Univerzitetu u Saseksu u Velikoj Britaniji, a diplomirala je 2006. godine na katedri za fotografiju na Akademiji umetnosti BK u Beogradu, u klasi prof. Milana Aleksića. Kao slobodni umetnik učestvovala je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji, Evropi, Egiptu, Japanu, Senegalu…



Dobitnica je stipendije Kultur kontakta u Beču 2007. godine, a uz podršku Evropske kulturne fondacije (ECF) realizovala je dvogodišnji fotografski projekat o svadbama u Evropi “Dok nas smrt ne rastavi”.

Njeni radovi se nalaze u: Kolekciji fotografija Erosion (Litvanija), Telenor (Beograd), Muzeju grada Beograda, Muzeju afričke umetnosti (Beograd), Muzeju umetnosti i zanata (Zagreb), Kolekciji Imago Mundi Benetton (Italija), kao i raznim privatnim zbirkama.

Izložba u Kuli na Gardošu u Zemunu je njeno 20. samostalno predstavljanje, a biće otvorena do 23. avgusta.

(SEEcult.org)

Svet pozorišta za decu



Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, čije će 23. izdanje biti održano od 25. do 30. septembra, predstaviće u takmičarskom programu 15 predstava, odabranih među čak 234 prijavljenih iz 53 zemlje iz celog sveta. Za učešće u takmičarskom programu vladalo je i ove godine izuzetno veliko interesovanje, uprkos nepovoljnim uslovima učešća zbog značajnog smanjenja budžeta, usled kojeg je i termin održavanja tog festivala pomeren za početak jeseni.

Selektor Slobodan Marković uvrstio je najpre bio u uži izbor za zvaničnu selekciju 26 lutkarskih i dramskih predstava za decu iz Argentine, Indonezije, Italije, Kenije, Kolumbije, Izraela, Rusije, Bosne i Hercegovine, Češke, Hrvatske, Kanade, Poljske, Rumunije, Španije, Mađarske, Slovenije, Crne Gore i Srbije.

Predstave odabrane za takmičarski program biće igrane od 26. do 30. septembra u Dečjem pozorištu Subotica, Pozorištu “Deže Kostolanji” i na sceni “Jadran” Narodnog pozorišta, a svaka će biti izvedena na izvornom jeziku, saopštili su organizatori.

Publika će imati priliku da uživa i u raznovrsnim pratećim sadržajima: filmskom programu, izložbama, radionicama, promocijama knjiga, nastupima na centralnom gradskom trgu...

Festival će tradicionalno dodeliti Gran pri za najbolju predstavu u celini, te nagrade za najbolju režiju, scenografiju, originalnu muziku, estetsko i tehnološko rešenje lutaka, nagrade za glumačko/animatorsko majstorstvo (pet ravnopravnih) i specijalnu nagradu za originalnost i fantaziju.



O nagradama će odlučivati tročlani međunarodni žiri sačinjen od istaknutih svetskih pozorišnih umetnika i teatrologa.

U okviru 23. Festivala pozorišta za decu, biće održan i osmi Međunarodni forum za istraživanje pozorišne umetnosti za decu i mlade za koji je ove godine vladalo veliko interesovanje, uprkos činjenici da organizatori iz Otvorenog univerziteta Subotica učesnicima ne pokrivaju putne troškove.

Forum, koji Otvoreni univerzitet organizuje u saradnji sa Pozorišnim muzejom Vojvodine, deo je višegodišnjeg projekta koji je pod vođstvom prof. dr Henrika Jurkovskog započet 2009. godine, a od 2014. održava se pod rukovodstvom prof. dr Siniše Jelušića iz Crne Gore.

Tema konferencije u okviru ovogodišnjeg Foruma je “Mit u savremenom pozorištu za decu”, a u cilju kritičkog promišljanja savremenog pozorišnog stvaralaštva za najmlađe biće prezentovano 18 saopštenja učesnika koji dolaze iz Indije, Grčke, Indonezije, Izraela, Irana, Meksika, Mađarske, Nigerije, Meksika, Norveške, Ukrajine i Srbije.



Subotički festival ugostiće umetnike, pozorišne stručnjake i studente pozorišnih škola iz raznih delova Evrope i sveta, kao i ambasadore, predstavnike inostranih kulturnih centara i medijskih kuća.

Prošle godine Gran pri 22. Međunarodnog festivala pozorišta za decu dobilo je Pozorište mladih iz Novog Sada za komad “Kako je otkriveno letenje”, u režiji Emilije Mrdaković, a u konkurenciji je bilo još 17 predstava iz 15 zemalja. Nagradu za najbolju režiju i negovanje tradicije dobila je Anurupi Roj iz Indije za predstavu “O Rami” Zadužbine za lutkarsku umetnost “Katkata” iz Nju Delhija, dok je za scensku poetiku nagrađena grčka predstava “Tabula Rosa” u režiji Evgenije Ciklije i izvođenju Pozorišta lutaka “Hop Sinjor” iz Atine.

Otvoreni univerzitet Subotica odlučio je početkom februara da pomeri Festival pozorišta za decu sa maja na septembar zbog nepredviđenih i nepovoljnih okolnosti, a pre svega zbog smanjenja ukupnog budžeta za kulturu, kasnog raspisivanja konkursa na osnovu kojih se finansira i njihovog neizvesnog ishoda.

Subotički festival pozorišta za decu nametnuo se najširoj teatarskoj javnosti već od samog početka kao jedan od najuglednijih evropskih, ali i svetskih festivala, zauzimajući predvodničko mesto na prostoru zapadnog Balkana. Za 22 godine predstavio je 550 dramskih ansambala iz 46 zemalja, koje su ne samo pregled, nego i prilog istoriji i antologiji svetskog lutkarstva i pozorišta za decu.

Festival se ove godine održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i Grada Subotice.

Autorka plakata 23. Festivala je Aleksandra Bojanić sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, a mentor je bio prof. Zdravko Mićanović.

(SEEcult.org)

Vizantija i savremeni neimari



Izložba “Vizantijsko graditelјstvo kao inspiracija srpskih neimara novijeg doba” biće otvorena 19. avgusta u Galeriji nauke i tehnike SANU u Beogradu, u okviru pratećeg programa 23. kongresa vizantologa, a obuhvata panoe, originalne arhitektonske planove, fotografije, makete i predmete koji ilustruju rad arhitekata na obnovi vizantijskog stila od kraja 18. do početka 21. veka na sakralnim i profanim građevinama.

Posetioci izložbe, čiji je autor redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu dr Aleksandar Kadijević, imaće priliku da se upoznaju sa radom vodećih zagovornika obnove srpsko-vizantijskog stila, kao što su Andrej Damjanov, Svetozar Ivačković, Petar Popović, Milorad Ruvidić, Aleksandar Deroko, Momir Korunović, Grigorije Samojlov i mnogi drugi.

Poput savremenika iz drugih evropskih kultura, srpski graditelјi su se, kako je navela SANU, pretežno ugledali na velelepna zdanja Justinijanove “zlatne” epohe, kao i na pojedine spomenike srednjovizantijskog i poznovizantijskog perioda. Kao i u ruskom ogranku arhitektonskog vizantinizma, prednjačile su parafraze kupolnog sistema carigradske Svete Sofije, centralne inspiracije i simboličke legitimacije obnovitelјskih težnji.

Način na koji su vizantijske tekovine podsticale srpske neimare prevashodno je zavisio od individualnog poimanja svrhe njihove savremene obnove. Uvereni da se tradicionalna patrijarhalna kultura može održati pored sveobuhvatnih modernizacijskih reformi, najprivrženijima je predstavlјala prioritetan stvaralački cilј, dok je manje posvećenima značila prolaznu fazu u traženju autorskog izraza.

Analitički osvrt na temu izložbe sadržan je u iscrpnom dvojezičnom monografskom katalogu.

Izložbu organizuju Galerija nauke i tehnike SANU i Srpski komitet za vizantologiju koji sa Međunarodnom asocijacijom vizantoloških studija (Association Internationale des Études Byzantines - AIEB) organizuje 23. međunarodni kongres vizantijskih studija u Beogradu “Vizantija – svet promena”.

Izložba će biti otvorena do 15. septembra u Galeriji nauke i tehnike SANU.

(SEEcult.org)

Uniforme iz doba kralja Petra I



Kuća kralja Petra I u Beogradu i Zadužbina Kralja Petra I sa Oplenca obeležavaju 95-godišnjicu smrti kralja Petra I Karađorđevića dvodnevnim programom u okviru kojeg je predstavljena replika njegove ratne uniforme, a 17. avgusta biće otvorena i izložba akvarela Pavla Vasića (1907-1993), koju je priredio prof. Čedomir Vasić.

Replika uniforme rezultat je višemesečne radionice koju je vodio kostimograf Boris Čakširan sa učenicima Škole za dizajn, u okviru projekta “Rekonstrukcija odeće iz epohe”, čiji je cilj da približi polaznicima i posetiocima nacionalnu istoriju i predstavi jedan segment biografije vladara značajnog u novijoj srpskoj istoriji.

Replika uniforme postala je deo stalne postavke u Kući kralja Petra I na Senjaku, gde će 17. avgusta biti otvorena i izložba “Vojska kralja Petra I na akvarelima Pavla Vasića”.



Izložbu će otvoriti upravnik Zadužbine kralja Petra I sa Oplenca Dragan Reljić, predsednik Srpskog društva za heraldiku, genealogiju, veksikologiju i faleristiku "Beli orao" Dragomir Acović, član Krunskog veća, te priređivač – slikar i profesor Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu Čedomir Vasić.

Značajan deo stvaralačkog opusa Pavla Vasića, slikara, istoričara umetnosti, umetničkog kritičara i profesora Univerziteta, bio je posvećen proučavanju vojnog kostima, zbog čega se smatra osnivačem uniformologije u Srbiji. Na osnovu višedecenijskih istraživanja, Pavle Vasić objavio je knjigu “Uniforme srpske vojske 1808-1918” (Beograd, 1980) koja je postala polazna studija za razumevanje vojnog odevanja u Srbiji. Ta opsežna studija, pored naučnog razmatranja i prikaza razvoja srpskih uniformi tokom više od jednog veka, donosi i originalne crteže i akvarele koji nisu samo rekonstrukcije i ilustracije određenih perioda vojnog službenog odela, nego i autentična umetnička ostvarenja nastala u periodu od 45 godina.



Pored akvarela objavljenih u toj knjizi, u zaostavštini Pavla Vasića nalazi se i značajan broj drugih slikarskih radova koji se bave tom tematikom. To se posebno odnosi na period vladavine kralja Petra I (1903-1921), tokom kojeg je Pavle Vasić proveo detinjstvo i koga se dosta dobro sećao.

Tridesetak izloženih radova, koji se čuvaju u porodici Vasić, prikazuju raznovrsnost uniformi, ali i slikarskog umeća Pavla Vasića.



zložba će biti propraćena odgovarajućim tekstualnim obrazloženjima iz pisanih radova samoga Pavla Vasića ili nekog od njegovih nastavljača, a najavljena su i stručna vođenja prof. Čedomira Vasića 18. avgusta u 17 časova i 20. avgusta u 11 časova.

Izložba će biti otvorena do 30. avgusta u Kući kralja Petra I – ustanovi kulture Gradske opštine Savski venac.

*U PRILOGU: biografije Pavla Vasića i Čedomira Vasića, biografija Borisa Čakširana

(SEEcult.org)

http://www.seecult.org/files/Biografije-Pavla-i-Cedomira-Vasica.pdf
http://www.seecult.org/files/Boris-Caksiran-biografija.pdf

U slavu slobode



Festival FreeDom Art, koji okuplja više od stotinu izvođača i umetnika iz Srbije i inostranstva, biće održan drugi put od 17. do 28. avgusta na više lokacija u Pančevu, a raznovrsnim programom, kako su najavili organizatori iz Doma omladine, pevaće o slobodi, govoriti glasno o umetnosti, učiti o univerzalnim vrednostima, podsetiti na vrline koje imamo u sebi, promovisati odgovornost, pozvati na solidarnost i motivisati na humanost.

FreedomArt festival nudi u drugom izdanju 20 programa, uz učešće više od sto domaćih i stranih umetnika, a počinje predstavljanjem murala koje su na zidiću OŠ “Jovan Jovanović Zmaj” oslikali Siniša Janjić, Studio Kriška, c6h6 kids i Instiktiv kreativ, te izložbom “Dani slobode u Pančevu” o 300-godišnjoj istoriji Pančeva, koju realizuje Istorijski arhiv.

Za 24. avgust na Platou Milana Mladenovića najavljen je specijalan program posvećen sastavu Ekatarina Velika, koji je ostavio snažan trag na celokupnoj rok sceni u regionu i mnogim bendovima bio uzor u stvaralaštvu. Zvanični EKV tribjut sastav Krug održaće koncert u znak sećanja na taj kultni beogradski bend, kao jedan od simbola slobode domaće muzičke i umetnčke scene. Uoči koncerta nastupiće gosti iz Berlina na platou ispred Narodnog muzeja, dok će najmlađi Pančevci crtati grafite o slobodi.

Drugi festivalski dan, 25. avgust, posvećen je poetskom stvaralaštvu, a na njegov značaj ukazaće polaznici radionice Pesničenja – treninga aktivne poezije, koja već gotovo celu deceniju trasira novu šansu za odavno otpisanu poeziju.

Biće otvorena i izložba Tamare Mićanović o romskoj zajednici iz naselja Mali London, a najavaljen je i koncert sastava Backyard Sinners.

U znaku volontiranja će proteći treći festivalski dan, 26. avgust, kada će biti održan i “Vau bazar” Društva prijatelja životinja “Ljubimci” koji će ilustrovati dugodišnji predan rad volontera, ljubitelja životinja. U okviru Sajma organizatora volonterskih programa, posetioci će moći da se informišu o mogućim prilikama za volontiranje u organizacijama civilnog društva i ustanovama kulture, a u muzičkom programu nastupiće bendovi Plastic Trees i Elemental, te učesnici hip hop radionice Doma omladine, koji će premijerno izvesti prvu autorsku numeru u pratnji plesne grupe.

Pretposlednjeg dana FreedomArt festivala, 27. avgusta, biće čitane knjige iz “Žive biblioteke” i održana radionica karikatura Nikole Dragaša.

Publika će moći da pogleda i fotografije polaznike Foto kluba Doma omladine Pančeva, kojima je izložba “Stara lica naših ulica” prvo javno izlaganje, a u muzičkom programu nastupiće Youtube atrakcija Yasserstain, te Nikola Vuković, Nikklaas (The Unknown/Berlin) i Enki.

Poslednji dan FreeDom Art Festivala posvećen je filmu kao mediju koji godinama smelo progovara o slobodi. Filmski maraton posvećen je slobodnim i slobodoumnim ženama, koje su svojim primerom menjale percepciju okoline i pokretale važna pitanja.

Na programu u Dvorani “Apolo” najavljeni su filmovi “Vita aktiva”, “Sonita” i “Voli vas vaša Sexymaya”.

Festival će biti završen koncertom Kralja Čačka koji će u proširenom sastavu, sa bendom, nastupiti na Platou Milana Mladenovića.

Dom omladine organizuje FreedomArt festival pod pokroviteljstvom Grada Pančeva.

Program sa satnicom nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

5. BL ART festival



Regionalni BL ART festival biće održan peti put od 5. do 10. septembra u Banjaluci, u organizaciji Udruženja nezavisnih stvaralaca i aktivista “Geto”, koje je najavilo izložbe, studentsku predstavu, projekciju filma, promociju časopisa uz diskusiju, strip radionicu, izložbu studentskih postera, kreativni buvljak, graffiti jam i muzički program.

Festival počinje izložbom Vanje Vikala (Linnch) u Art klubu Prostor, gde će dan kasnije biti održana promocija časopisa Zent i otvorena diskusija na temu izdavaštva, uz učešće autora banjalučkog časopisa Talas.

Za 7. septembar najavljena je predstava “Bure baruta” u izvođenju studenata glume banjalučke Akademije umetnosti u Društveno-kulturnom centru “Incel”, u kojem će dan kasnije biti održana premijera filma “Girlpower” češke grafiti umetnice Sany, uz prezentaciju postera studenata prve godine grafičkog dizajna Akademije umetnosti.

Kao i tokom prethodnih izdanja, u “Incelu” će 9. i 10. septembra biti održan graffiti jam koji će uključiti umetnike koji se bave grafitima i street artom iz BiH, Srbije i Hrvatske, kao što su Anxio iz Splita, Star iz Novog Sada i drugi.

U završnici će biti održan i kreativni buvljak na kojem će izlagati galerija Grundilo, Grave Skateboards, Tanka i Karika i nit, a najavljena je i strip radionica autorke Helene Janičić.

U okviru muzičkog programa, od 8. do 10. septembra u DKC “Incel” nastupiće beogradski Repetitor, zagrebački Stonebride, slovenački DJ kolektiv Warrego Valles (Nina Hudej + Nina Belle), DJ maRie cheRie i banjalučki DJ duo Psychos, te beogradski duo bendovi VVhile i Ti.

(SEEcult.org)

Preminuo Marklen Mosijenko



Slikar Marklen Mosijenko, koji je živeo i radio u Beogradu od kraja Drugog svetskog rata, preminuo je u 89. godini.

Rođen 1928. godine u Odesi, Mosijenko je iz Rusije stigao u Beograd sa brigadom koja ga je oslobađala 1944. godine, a ostao je da u njemu živi i stvara.

U Beogradu je završio i Likovnu akademiju, u klasi Đorđa Andrejevića Kuna, ali je često govorio da mu je pravi učitelj bila Majda Kurnik, slikarka slovenačkog porekla sa kojom je proveo njenih nekoliko poslednjih godina života i sa kojom je ušao u tzv. Beogradski likovni krug.

Mosijenko je, prema rečima istoričarke umetnosti Tijane Stojiljković, koja je autorka njegove poslednje izložbe u Beogradu (Kuća Đure Jakšića, 2015), bio izuzetno plodan slikar, koji je ostavio nekoliko hiljada veduta Beograda i gradova u kojima je boravio, mrtve prirode, pejsaže, portrete i aktove.



Likovna kritika je u njegovom radu videla liniju koja je vodila do Šardena. Govorili su da je Marklen za Beograd ono što je Utrilo za Pariz i Guardi za Veneciju, navela je Tijana Stojiljković.

Vlasnici njegovih slika su Narodni muzej, Muzej grada Beograda, Moderna galerija u Lazarevcu, nekoliko muzeja i galerija u bivšoj Jugoslaviji, kolekcija gradonačelnika Moskve, rektorat Tokijskog univerziteta, Narodna biblioteka…

Mosijenko je bio član ULUS-a od 1957.

Bio je izuzetno skroman i povučen, bežao je od javnih nastupa i publiciteta. Poslednji put se pojavio u javnosti na otvaranju samostalne izložbe “U ranu zoru” 2015. u galeriji Kuće Đure Jakšića.



Dobitnik je više nagrada, među kojima su četiri prve nagrade na konkursu "Beograd inspiracija slikara”, prva nagrada na beogradskom sajmu Art expo i nagrada za životno delo 2010. godine.

“Kao što je na svet došao na brodu kojim je njegova porodica plovila iz Turske u Rusiju, te je tako kao mesto rođenja zabeležena prva luka u koju je uplovio, Odesa, tako nas je i napustio, sam, nedaleko od grada koga je toliko voleo i u kome je ostao najveći deo njegovog likovnog opusa”, navela je Tijana Stojiljković.

(SEEcult.org)

Kontakt u Petku



Kreativna fabrika predstavlja od 25. avgusta u noćnoj galeriji Petak u Beogradu prvi deo izložbe na temu “Kontakt” sa odabranim radovima pristiglim na konkurs na kojem je učestvovalo više od sto umetnika.

Zainteresovani autori bili su pozvani da predlože svoje radove na temu “Kontakt” kao odnos dva bica, kontakt čoveka i prirode, bliski kontakt…

Od više od sto kandidata prijavljenih na konkurs, odabrano je 45 najboljih, a kako bi radovi izabranih umetnika bili što bolje predstavljeni publici, izložba je podeljena na dva dela.

Prvi deo izložbe biće otvoren u Petku (Lomina 14) od 25. avgusta do 1. septembra, nakon čega će do 8. septembra biti moguće videti ostatak radova.







Udruženje Kreativna fabrika ima za cilj promovisanje umetnika i umetničkog stvaralaštva. Umetnici čiji se rad promoviše su iz domena likovnih i primenjenih umetnosti, studenti umetničkih fakulteta, samostalni umetnici, kao i neafirmisani slobodni umetnici. Kreativna fabrika je u okviru projekta DosijeUmetnik organizovala više od 150 samostalnih izložbi, kao i više kolektivnih izložbi kao što su “Impuls” i “Ja volim grafiku”, kojima se beogradskoj publici predstavilo više od 100 umetnika u ovoj godini.

(SEEcult.org)

U potrazi za istinom



Teatar Mimart učestvovao je protekle dve nedelje u Burnemontu u Velikoj Britaniji u okviru evropskog programa Erasmus+ projekta The Complete Freedom of Truth - TCFT (Potpuna sloboda istine), 2014/19. Izuzetno ambiciozni plan aktivnosti za glavni skup na Burnemont Univerzitetu, u kome je učestvovalo preko 100 učesnika iz 8 zemalja, realizovali smo kroz svakodnevnu doedukaciju i razmenu iskustava, kako između mladih, tako i sa nama koji smo držali radionice, fascilitaciju i tematska predavanja.

Iskreno, kada smo počeli ovaj projekat 2014. godine niko od nas mentora nije verovao da ćemo postići ovako dobre rezultate, jer pre svega cilj projekta je da se oformi mreža mladih lidera, koji svojim stavom, kvalitetom i stečenim iskustvom neformalnim obrazovanjem žele da utiću na svest evropskih građana. Kroz svoje aktivnosti uz logistiku, sistematičnost i istraživanja inovativnih formi zaposlenja, uz empatiju brinu se kako na lokalnom nivou o mladima, tako i za sve generacije koje dolaze. Zato svake godine uključujemo nove mlade iz svake zemlje, gde kroz kreativne međunarodne razmene i volontiranje na festivalima i forumima mladih, učimo ih o samostalnom predstavljanju ličnih stavova, o inkluziji, uključujemo ih u humanitarni rad i učimo ih o realizaciji festivala, a ne samo o kreativnim umetničkim formama i prezentacijama kroz performanse.

Ove godine tema je bila ISTINA, tako da smo govorili otvoreno o bregzitu, o budućnosti EU, o demokratiji, o klimatskim promenama, o migrantima i važnom aktivizmu mladih kao načinu da se ukaže državi šta treba promeniti.

Kreativnost u svim aktivnostima je neophodna, tako da smo kroz radionice različitih umetničkih formi inicirali potencijale kreativnosti kod mladih, te otkrili talente koji su već ove godine dobili značajne nagrade širom sveta, upisali fakultete i zaposlili se. Aktivirali smo mlade da se uključe u traženje novca za TCFT projekat, tako što su postavili na društvenim mrežama crowdfunding, kako bi obezbedili što više razmena i putovanja između zemalja učesnica.

Jedna od najsavremenijih predmeta novih tehnologija na Burnemont Univerzitetu je 3D modelovanje koju vodi prof. dr Susan Sloan. Iako skupa obuka, za ove mlade ljude je bila dostupna kroz radionice u našem projektu TCFT. Dvoje mladih iz Srbije, iz Mimarta, Lidija Antonović i Saša Dobrohotov, kroz intezivan celodnevni kurs kvalitetno su savladali ovu tehniku, što su i prikazali na finalnoj prezentaciji.

Kroz Mimart metod radila sam radionice uličnog aktivizma sa svim polaznicima, a za prezentaciju pripremili smo performans ZID - bez granica. Pokretanje istine o trenutnoj situaciji sa migrantima bila je ideja koja je značajno uticala na učesnike performansa iz svih zemalja, jer jedino zajedničkom energijom mogu da promene budućnost.

Lara Popović, kostimografkinja je učestvovala u kreiranju vizuene umetničke prakse i realizaciji instalacije koju su polaznici samostalno naslikali u radionicama kod profesora Rikija Romina i Sedua Kadime (UK). Katarina Orlandić, glumica je učestvovala u radionicama pozorišnih tehnika kod Benđija Rida (UK) i Laure Fatini (Italija). Nina Petrov je u organizacionom bordu TCFT-a i vodila je razgovor o demokratiji, učestvovala je u radionicama poezije i u samostalnom akrobatskom performansu na instalaciji. Pored odabranih radionica mladi iz Srbije su učestvovali u drugim aktivnostima, produkcije, radija, muzičkih radionica, filma i fotografije, poezije, organizacije i debatama.

Predavanja i tematske diskusije vodili su značajni britanski gosti TCFT-a: predstavnice evropskog parlamenta Julija Vard i Kler Mudi, savetnik za evropsku kulturnu politiku Alan Ruše (Belgija), trener komunikologije Džeraldina Šarp Njuton i predstavnici Crvenog krsta za migrante Dorčester.

Svake večeri organizovali smo okupljanje svih učesnika projekta, gde su bile prezentacije zemalja, koje su doprinele boljem upoznavanju i razumevanju različitosti, razmeni kreativnosti kroz kratke filmove, koncerte, poetske večeri i zajedničke obilaske oblasti Dorset.

Mimart mladi prikazali su tri kratka aktivistička dokumentarna filma i dva video arta, koji su bili zapaženi i koji su izazvali diskusiju, posebno film o migrantima.

Finalnu prezentaciju radio je tim fascilitatora Bili Alvin i Nela Antonović sa timom mladih za logistiku, produkciju i organizaciju. Sukcesivna prezentacija dvonedeljnog rada sastojala se na početku od radionica koje su vodili mladi sa publikom (community art) i prezentacije filmova nastalih na radionicama fotografije, snimanja, animacije i 3D modelovanja.

Kroz pozorišne prezentacije na otvorenom, 7 performansa poezije, prezentacije parkur tehnike, 5 muzičkih kompozicija nastalih u radionicama, 4 kratka performansa koja su povezivala mapiranje događaja, 2 koreografije savremenog plesa vodili smo publiku do instalacije TRUTH/ Istina, gde smo svi zajedno izveli fuzioni performans uz pesmu koju smo otpevali.

Puni utisaka vratili smo se u Beograd, gde smo odmah nastavili pripremu plana aktivnosti za TCFT razmenu Srbija/Velika Britanija do kraja 2016. godine. Već u septembru grupa od novih četvoro mladih iz Srbije ide u Bridport u Veliku Britaniju, a krajem oktobra u Beograd dolazi četvoro mladih iz Velike Britanije. Planiramo aktivnosti za sledeći susret od 31. marta do 14. aprila 2017. godine, koji je u Sarteanu, u Italiji.

Nela Antonović

Miroslavljevo jevanđelje u Galeriji SANU



Narodni muzej u Beogradu izlaže od 23. do 30. avgusta u Galeriji SANU “Miroslavlјevo jevanđelјe”, jedan od najvrednijih primera stare rukopisne građe i najstariji sačuvani ćirilički rukopis na staroslovenskom jeziku, koji je na Uneskovoj listi Pamćenje sveta.

“Miroslavljevo jevanđelje” uključeno je u postavku “Svet srpske rukopisne knjige (XII–XVII vek)” u Galeriji SANU, koja je priređena povodom 23. Međunarodnog kongresa vizantijskih studija u Beogradu, organizovanog od 22. do 27. avgusta na temu “Vizantija svet promena”.

Veliki broj svetskih stučnjaka koji učestvuju na kongresu vizantologa biće u prilici da se upoznaju i sa izuzetnim primerima vizantijske i srpske srednjovekovne umetnosti.

“Miroslavljevo jevanđelje” je nastalo u osmoj deceniji 12. veka, a ispisano je na 181 listu pergamenta.

Prema zapisu na kraju rukopisa, zna se da je njegovu izradu poručio humski knez Miroslav, brat velikog župana Stefana Nemanje, a verovatno je to učinio za svoju zadužbinu, episkopsku crkvu Svetog Petra i Pavla u Bijelom Polјu na Limu. Dijak Gligorije je ostao potpisan kao jedna od ličnosti angažovanih u ulozi pisara ili iluminatora.

“Miroslavlјevo jevanđelјe” je po sadržaju jevanđelistar – bogoslužbena knjiga koja ima delove četiri jevanđelјa, raspoređene prema redosledu čitanja u toku crkvene godine. Tekst “Jevanđelјa” je pisan perom u dve kolumne, mrkom i crnom bojom, a većina naslova crvenom. Knjiga sadrži 296 minijatura crtanih perom, a zatim bojenih četkicom crvenom, zelenom, žutom i belom bojom i ukrašenih zlatom.

Od juna 2005. godine “Miroslavlјevo jevanđelјe” je upisano na Uneskovu listu Pamćenje sveta (Memory of the World).

Nedostaje mu 166. list, koji je u 19. veku iscepao i odneo sa sobom iz manastira Hilandar ruski duhovnik Porfirije Uspenski.

Taj nedostajući list prvi put je izložen u Srbiji u martu 2015. godine u Muzeju Vuka i Dositeja, zahvaljujući saradnji ministarstava kulture Srbije i Rusije. Srpske vlasti najavile su u međuvremenu da će raditi na njegovom trajnom povratku.

Iscepani list “Miroslavlјevo jevanđelјe” se od 1846. do 1883. godine nalazio u Kijevu, a nakon toga prenet je u Imperatorsku javnu biblioteku, danas Nacionalnu biblioteku Rusije u Sankt Peterburgu, gde se i trenutno nalazi zaveden kao “List iz Miroslavova evangelia F.p.I.No.83” u zbirci Porfirija Uspenskog.

(SEEcult.org)

ArtSample s laureatima nagrade Mangelos



Dobitnici nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” Saša Tkačenko, Ivan Petrović i Milica Ružičić učestvovaće od 24. do 26. avgusta u nastavku serijala razgovora ArtSample, u okviru izložbe priređene u Legatu Čolaković povodom 15 godina tog prestižnog priznanja za mlade umetnike u Srbiji.

Saša Tkačenko, dobitnik nagrade “Mangelos” za 2013. godinu, predstaviće se 24. avgusta u 19 sati, dok će se dan kasnije predstaviti Ivan Petrović, koji je dobio nagradu “Mangelos” za 2008. godinu, a 26. avgusta Milica Ružičić, dobitnica “Mangelosa” za 2004. godinu, najavio je Muzej savremene umetnosti.

ArtSample je jedinstveni način prezentacije i afirmacije umetnika, u okviru kojeg umetnici, pored svojih radova, predstavlјaju publici i druge umetnike, teoretičare i pojedince koji su na njih uticali. U drugom delu, publika je pozvana da sa umetnicima uđe u dijalog i postavlјa pitanja.

Izložba “15 godina nagrade ‘Dimitrije Bašičević Mangelos’” u Galeriji-legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića koncipirana je kao pregled različitih autorskih pozicija, pristupa, poetika, umetničkih istraživanja bivših dobitnika i dobitnica. Obuhvatajući period poslednjih 15 godina, izložba predstavlјa jedan od mogućih pogleda na umetničku scenu nakon 2000. godine, njenu dinamiku, karakteristike, fenomene, razvoje, tendencije.

Na izložbi su zastupljeni: Bob Milošević, Vladimir Nikolić, Milica Ružičić, Milena Putnik, Siniša Ilić, Katarina Zdjelar, Ivan Petrović, Ivana Smiljanić, Dušica Dražić, Marina Marković, Slobodan Stošić, Saša Tkačenko, Nataša Kokić i Marko Marković.

Izložba je otvorena do 29. avgusta (svakog dana od 12 do 20 časova, osim utorkom), a ulaz je besplatan.

(SEEcult.org)

Samo vreća, duh i iskrenost



Porodica bistrih potoka, jedinstvena umetničko-ekološka komuna na ovim prostorima, organizuje od 26. do 28. avgusta u svom domu na obroncima Rudnika novo izdanje festivala Šumes, koji već petnaestak godina okuplja umetnike i sve druge poštovaoce ekologije, humanizma i kulture.

“Ponesite vreću, duh i iskrenost”, poručio je ovoga puta osnivač Porodice bistrih potoka Božidar Mandić, konceptualni umetnik, književnik i performer,
koji se u proteklih godinu dana predstavio retrospektivnom izložbom “Natrag” u Muzeju savremenene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, objavio roman “Pertle” o novosadskoj avangardi 70-ih, te dobio prestižnu nagradu “Todor Manojlović” Fonda “Vujica Rešin Tucić i Vojislav Despotov” za doprinos avangardnoj umetnosti za 2016.

“Zagađeno doba isijava svoju suprotnost u umetnosti. To je iskrena umetnost. Umetnost koja je oslobođena svih tehnoloških prisustva i zanatskih umeća. To je umetnost koja traga za idejama i proizilazi iz ideja. U vremenu vrhunskih manipulacija iskrena umetnost spašava život čoveka i prirodu”, poručuje Porodica bistrih potoka povodom novog izdanja festivala Šumes, koji organizuje od 2002. godine u selu Brezovica.



Porodica bistrih potoka osnovana je 1977. godine, kada je Mandić sa porodicom napustio Novi Sad i naselio se podno planine Rudnik u blizini Gornjeg Milanovca, na stotinak kilometara od Beograda.



Aktivnosti Porodice bistrih potoka i i Mandića predstavljene su krajem 2015. godine na retrospektivnoj izložbi u MSUV kroz performanse, hepeninge, objekte, umetničke i dokumentarne filmove, te pozorišnu aktivnost i obimnu dokumentaciju od kraja 60-ih do danas. Izložba je obuhvatila i aktivnosti u okviru novosadskog konceptualnog kruga u periodu pre osnivanja ekološko-umetničke komune Porodica bistrih potoka (1969-1977), kao i književni i publicistički rad Mandića.

Civilizacijski besmisao i krizu ideja vremena u kojem živimo, u Porodici bistrih potoka nastoje da prevladaju iskustvenim traganjem za nečim što Mandić opisuje kao traganje za Dobom 5E (Ekologija, Etika, Estetika, Erotika i Emocije).

(SEEcult.org)

Smeh kao kulturno nasleđe



Antikafest, zasnovan na ideji da se bogato antičko nasleđe u Srbiji učini vidlјivim, biće održan peti put 27. avgusta na lokalitetu Feliks Romulijane i dan kasnije u Centru za kulturu Kladovo. Pod sloganom “Smeh od Segovije do Romulijane”, povodom 400 godina smrti Migela Servantesa, peti Antikafest posvećen je smehu kao trajnom nasleđu koje je taj veliki pisac ostavio svetskoj kulturi.

Smeh, kao magijsko sredstvo da se pobedi smrt, postao je sredstvo za održavanje estetske komunikacije među različitim kulturama i civilizacijama naroda u Evropi. Zbog toga je jubilarni Antikafest posvećen fenomenu smeha kao delu svakodnevnog života, a posebno kao delu društvenih običaja prema Konvenciji o zaštiti nematerijalnog kulturnog nasleđa, Unesko 2003.

Veselin Čajkanović (Magijski smej) beleži tradicionalni obred lapot i smeh u vezi sa tim drevnim običajem iz narodne religije. Zbog toga će glavni događaj petog Antikafesta biti 27. avgusta premijera komedije ”Plej Servantes” (Međuigra u međuigri), koju je na osnovu Servantesovih međuigara režirao Nebojša Bradić.

U toj predstavi igraju Andrija Kuzmanović, Miloš Petrović, Sandra Bugarski, Lako Nikolić i Isidora Građanin, a biće reprizirana 28. avgusta u Centru za kulturu Kladovo, u okviru programa Kazanfesta.

Najavljena je i izložba đačkih radova na temu “Don Kihot i smeh”, a biće predstavljene i knjige “Daily Life in Mediaeval Serbia” (izdanje Privatni život u Srba na engleskom jeziku) i “Demoni i rituali” prof. dr Danijela Sinanija.

Takođe, Antikafest predstavlja film “Legenda o lapotu” reditelјa Gorana Paskalјevića, koji će biti prikazan i u Felix Romulijani i u Centru za kulturu Klodovo, u čijoj će biblioteci 28,. avgusta biti održana i konferencija “Društveni običaji i svečana događanja”.

Dosadašnja izdanja Antikafeta predstavila su, pored antičkih tekstova Homera, Vergilija i Euripida, i savremene drame “Dobrodošli u Tebu”, kao i pravizdbu Nušićeve komedije “Ušao đavo u selo”. Potvrdu da je antičko pozorište deo današnje svakodnevice pružila je i promocija knjige “Antičko pozorište” Gvida Paduana. Takođe, predstavljeni su i rituali, poput đurđevdanskog običaja - molitve sa Stare planine, koji je povezivanjem etno-nasleđa sa antičkim nasleđem doprineo stvaranju novih narativa.

Predstavlјanjem klasičnih tekstova, Antikafest ukazuje na velike mitove koji su stvarali umetnost i obrazovali kulturu. Povezivanje savremene produkcije tih narativa sa ambijentom Feliks Romulijane oživlјava vrednost kulturnog nasleđa. Reč je o primeni pozorišnih i dramskih tehnika u neteatarskim uslovima, gde se koriste priče u istraživanju, ali i stvaranju zajedničkih iskustava kroz pozorišnu formu. Pozorište u takvim okvirima, kako su naveli organizatori, često postiže mnogo ubedlјiviji efekat nego što ima klasično poučavanje populacije svih starosnih grupa.

Produkciju Antikafesta i Kazankulta realizuju Narodni muzej Zaječar i Biblioteka Kladovo u saradnji sa izdavačkom kućom Klio i Udruženjem Dunavfest, na čijem je čelu Nebojša Bradić.

Festival je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Program 5. Antikafesta nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Novi rok za MSUB - maj 2017.



Rekonstrukcija Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB), zatvorenog već devet godina, počela je 24. avgusta, a trebalo bi da bude završena za devet meseci - do proleća 2017.

Rok za završetak radova je 269 dana i ističe 19. maja 2017. godine, saopštio je MSUB.

Na osnovu ponovljenog javnog tendera, za odgovorng izvođača radova na rekonstrukciji zgrade MSUB na Ušću odabrana je kompanija Termoniženjering.

Nedavno je potpisan ugovor sa izabranim izvođačima radova koji su procenjeni na ukupno oko 689 miliona dinara (oko 5,6 miliona evra).

Ranije je završena rekonstrukcija krova i depoa, a predstojeći radovi podrazumevaju skidanje i nameštanje fasade, uređenje parka sa skulpturama, osvetljenje i renoviranje kafića i restorana.

Ukupna vrednost radova iznosi 689.150.000 dinara, od čega je 654.150.000 namenjeno za građevinske radove na adaptaciji i rekonstrukciji MSUB-a, a ostatak od 35 miliona namenjen je za tehničko obezbeđenje objekta, koje će obaviti firma "Smart Building Technologies".

Prva faza radova na rekonstrukciji MSUB delimično je završena 2010. godine, a obuhvatala je sređivanje podrumskih prostorija (depoa, radionica, ateljea za konzervaciju i ekonomata), kao i izmeštanje energetskog bloka (trafo stanice) iz podrumske prostorije u novi objekat. Početkom 2015. godine završena je i sanacija krova, a javna nabavka za nastavak rekonstrukcije je obustavljena početkom oktobra 2015, posle višemesečne kontroverzne procedure izbora izvođača radova. Vlada Srbije smenila je direktora Jovana Despotovića i imenovala za v.d. direktora Slobodana Nakaradu.

Zatvoren od 2007. godine, MSUB je prema prvobitnom planu trebalo da bude otvoren 20. oktobra 2015 – na svoju 50-godišnjicu, ali je 50. rođendan dočekao uz protest više od 500 građana, koji su negodovali zbog dugogodišnjeg odlaganja rekonstrukcije. Pola veka postojanja MSUB je potom simbolično obeležio 22. decembra uručenjem zahvalnica institucijama i pojedinacima koji su doprineli njegovom poslovanju.

(SEEcult.org)

Odabrani učesnici 56. Oktobarskog salona



Oktobarski salon u Beogradu predstaviće u 56. izdanju radove 60 umetnika i grupa koje je pozvao umetnički direktor Dejvid Eliot (David Elliott) ili su izabrani na osnovu konkursa na temu “Ljubavni zanos”, koji je bio ograničen po pitanju starosne dobi i geografskog porekla.

Imena učesnika 56. OS, koji će biti otvoren 23. septembra u zgradi Muzeja grada Beograda u Resavskoj, objavljena su na sajtu te najveće međunarodne izložbe savremene umetnosti, koja je 2014. postala bijenalna.

Po pozivu Eliota ili na osnovu rezultata konkursa, koji je bio otvoren za umetnike do 40 godina starosti iz 46 zemalja Evrope, Azije i Afrike, na 56. OS učestvovaće i dvadesetak umetnika iz Srbije.

Učesnici 56. OS (prema azbučnom redu) su: Ketuta Alexi-Meskhishvili, Lara Baladi, Andreas Blank, Hilde Borgemans, Antonia Božanić, Jovan Čekić, Kristina Drašković Bočkov, Biljana Đurđević, Cecilia Edefalk, Nezaket Ekici/Marcus Shahar, Ephemerki Ephemerki (Jasna Dmitrovska i Dragana Zarevska), Bojan Fajfrić, Mariana Hahn, Jenny Holzer, Ana Hušman, Leiko Ikemura, Sinisa Ilić, Ivana Ivković, Tadija Janičić, Rena Raedle i Vladan Jeremić, Peter Johansson, William Kentridge, k.r.u.ž.o.k. kolektiv, Johanna Kandl, Gülsün Karamustafa, Franziska Klotz, Irena Kovač, David Krippendorff, Janet Laurence, Via Lewandowsky, Sarah Ludemann, Dejan Marković, Milovan DeStil Marković, Natalie Maximova, Bjørn Melhus, Anuk Miladinović, Radenko Milak, Olga Milisavljević, Tracey Moffatt, Nemanja Nikolić, Vladimir Perić, Susan Philipsz, Sasha Pirogova, Siniša Radulović, Aurora Reinhard, Anila Rubiku, Arsen Savadov, Toni Schmale, Lina Selander, Asako Shiroki, Nena Snežana Skoko, Dimtar Solakov, Jovanka Stanojević, Sun Xun, Miloš Tomić, Jelena Trpković, Mariana Vasilieva, Anastasia Vepreva, Dejana Vučićević i Yang Fudong.

Umetnički direktor 56. OS, britanski kustos Dejvid Eliot, trebalo bi sredinom septembra da predstavi detalje ovogodišnje izložbe koja će, prema ranijim najavama gradskih vlasti, koštati oko 22 miliona dinara, što je za sedam miliona više od budžeta prethodnog, 55. Oktobarskog salona, održanog 2014.

Prema koncepciji Eliota, 56. OS “Ljubavni zanos” posvećen je ulozi emocije u savremenoj umetnosti i načinima na koje se ona može dočarati, a da to ne bude banalnost ili kič.

Naslov je preuzet iz pesme “Ljubavni zanos” koju je 1784. komponovao Žan Pol Egid Martini, a zasnovana je na poemi Žan-Pjer Klarisa de Florijana, jedne od žrtava terora Francuske revolucije. To je, kako je rekao Eliot krajem januara, predstavljajući koncepciju 56. Salona, bilo vreme francuskog prosvetiteljstva, neposredno pre revolucije, vreme melanholije, ali i uživanja u Versaju, možda veštačkog, ali zanimljivog perioda…

“Mi smo naslednici tog procesa – živimo u periodu post-prosvetiteljstva, u novom globalizovanom svetu…”, naveo je tada Eliot, dodajući da bi 56. OS trebalo da odgovori na kompleksno pitanje “kako izgleda biti živ - ni manje, ni više”.

Eliot je 56. OS osmislio i kao omaž prvom Jesenjem salonu u Parizu 1903, čiji je cilj bio da omogući izlaganje umetnicima koji nisu imali gde da prikažu radove i pruži na taj način odgovor na odsustvo sluha vladajućeg umetničkog sloja tog vremena.

Eliotu je posebno važno i mesto održavanja izložbe - bivša vojna zgrada u Resavskoj, dodeljena Muzeju grada pre deset godina. U njoj je održan i Oktobarski salon 2010. godine, kao i poslednji, 55. OS 2014, čiji su kustosi bili Nikolaus Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler iz Kunsthalea u Beču.

Oktobarski salon nije održan 2015. godine, jer je Skupština grada Beograda u završnici 55. OS odlučila da ga transformiše u manifestaciju koja će biti organizovana bijenalno.

Cilj promene statusa Oktobarskog salona, kako je rekao novinarima u januaru tadašnji gradski sekretar za kulturu Vladan Vukosavljević, sada ministar kulture i informisanja Srbije, bio je da se ritam prilagodi “tradiciji koja je dominantna u svetu”. Kao drugi razlog, naveo je potrebu da se obezbedi mogućnost za izdvajanje više finansijskih sredstava, a treći da se “pruži veća šansa domaćim umetnicima nego što je to bio slučaj”.

Način promene statusa OS izazvao je burne reakcije u javnosti, smenjena je v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda Mia David, a Odbor OS podneo je ostavku u znak protesta. U protestnom duhu je i završen 55. OS, čija je nagrada ravnopravno dodeljena Dejanu Kaludjeroviću iz Srbije i Megi Rustamovoj iz Gruzije, a specijalnu nagradu dobili su Mia David i njen tim saradnika, kao izraz podrške i poštovanja za rad na OS.

Oktobarski salon osnovan je 1960. kao lokalna revijalna izložba, a kroz višedecenijsku dinamičnu transformaciju izrastao je u međunarodnu manifestaciju savremene umetnosti sa izrazitim autorskim karakterom.

OS je 2004. dobio međunarodni karakter, a od tada su kustosi bili: Anda Rotenberg, Darka Radosavljević i Nebojša Vilić, Rene Blok, Loran Heđi, Bojana Pejić, Branislava Anđelković, Johan Pousete i Selia Prado, Alenka Gregorič i Galit Eilat, Branislav Dimitrijević i Mika Hanula, kustoska grupa Red Min(e)d i 2014. godine Nikolaus Šafhauzen i Vanesa Džoan Miler.

Ove godine nagoveštena je mogućnost ponovne promene koncepcije OS koji bi postao izložba isključivo domaćih umetnika koja bi bila održavana svake neparne godine, dok bi međunarodna izložba bila organizovana svake parne godine pod nazivom “Beogradsko bijenale”.

Povodom te inicijative, Odbor OS (Božidar Plazinić, predsednik, Dejan Đorić, Nikola Božović, Đorđe Stanojević i Ivona Jevtić) pozvao je nedavno stručnu javnost da učestvuje u anketi o daljoj sudbini te manifestacije.

*Intervju Dejvida Eliota za SEEcult.org

(SEEcult.org)

Jošinaga u Grafičkom



Grafički kolektiv u Beogradu predstavlja od 29. avgusta radove japanskog autora Haruhika Jošinage (Haruhiko Yoshinaga) koji kroz apstrahovane i svedene forme prikazuje pejzaže i svakodnevne predmete.

Reč je o grafikama rađenim u tehnici sito-štampe, koje su koloristički i tonski ujednačene. Motivi na tim radovima, udaljeni od reprezentacijskog, više se pojavljuju onako kako ih umetnik opaža i doživljava nego kakvi su zaista, naveo je Grafički kolektiv u najavi.

Kako sam umetnik objašnjava, inspirišu ga svakodnevni prizori, ali je njegov fokus često okrenut ka tome kako se ti predmeti opažaju, zbog čega ih povezuje sa oblicima iz svog iskustva i sećanja.

“Iako su nastale forme postale nešto neočekivano, bliže su onome što sam osetio na prvi pogled od toga kako zaista izgledaju”, naveo je Jošinaga.

Za proces stvaranja, ali i razumevanja radova tog japanskog autora od važnosti su njegovo lično iskustvo i sećanja povezana sa određenim događajima i mestima koja pokreću njegovu umetničku imaginaciju. To su događaji od kojih su neki, poput zemljotresa, pođednako važni kako za individualnu tako i za kolektivnu memoriju.



“Nakon zemljotresa, spoznali smo strah od velikog talasa i postali smo svesni krhkosti i slabosti supstance. Ali u isto vreme, to nas je navelo da počnemo snažno da osećamo značenje tog mesta. Postoji bliskost između mog rada i ovih osećanja”, naveo je Jošinaga.

Bleda površina, prozračni pejzaž koji se postepeno stapa sa pozadinom i pročišćen svet oblika, akumuliraju prizvana sećanja koja autor, kako sam naglašava, prenosi kroz viziju bez mnogo reči.



Rođen 1980. godine u Tokiju, Jošinaga je završio osnovne studije slikarstva i master grafike na tokijskom Univerzitetu umetnosti Musašino. Izlagao je samostalno i na velikom broju kolektivnih izložbi (Japan, Finska, Portugal, Indija) i učestvovao u međunarodnim likovnim kolonijama.

Dobitnik je nekoliko internacionalnih nagrada za grafiku. Njegovi radovi nalaze se u kolekcijama u Japanu i Portugalu.

Radi na Vako Univerzitetu u Tokiju.

Povodom izložbe u Grafičkom kolektivu, Jošinga će boraviti u Beogradu od 29. avgusta do 1. septembra.

(SEEcult.org)

7. Nušićijada - Premošćavanja



Festival humora i zabave Nušićijada u Ivanjici nudi od 25. do 28. avgusta intenzivan program u slavu najvećeg srpskog komediografa Branislava Nušića, a sloganom “Premošćavanja”, kojim obeležava 110 godina Kamenog mosta na Moravici, ističe potrebu za izgradnjom novih odnosa među ljudima, narodima i kulturama.

Sedmo izdanje Nušićijade počinje otvaranjem izložbe “Premošćavanja: Most i njegovi ljudi na drugoj strani” na platou ispred Spomenika revolucije, te koncertom Zemunskog kamernog orkestra.

Festival će svečano biti otvoren 26. avgusta, nakon parade građana i starovaroškog plesa, uz gostovanje Zorana Kesića i ekipe satiričnog sajta njuz.net, te premijeru predstave “Generalna proba Nušića”, u koprodukciji Agencije “Tri za groš”, Dramskog studija “Teatrić” i Kulturnog centra „Čukarica”.

Priča prati reditelјa, prezaduženog, neurotičnog kockara koji dobija nezahvalnu ponudu. Nagomilani kockarski dugovi će mu biti otpisani ukoliko napravi predstavu od nekoliko Nušićevih dela u kojoj će glavnu ulogu igrati mlađahna glumica, kćerka kontroverznog biznismena i vlasnika lanca kladionica kome je reditelј dužan. Posao je prihvatio jer nema izbora. Glavna uloga je već dodelјena, a ostale uloge poverava iskusnim kolegama, zapostavlјenoj pozorišnoj prvakinji i poznatom glumcu koji je slavu stekao sumnjivim televizijskim ulogama...

Predstavu je režirao Milјan Prlјeta, koji i tumači jednu od glavnih uloga, uz Sandru Spasovski i Bojanu Tusup.

U toj predstavi, čija će beogradska premijera biti 15. septembra u KC “Čukarica”, publika ima priliku da vidi delove najpoznatijih scena iz Nušićevih komada, pa je svojevrsni omaž tom velikom komediografu.

Publika sedme Nušićijade imaće priliku 27. avgusta da vidi i predstavu “Majstori, majstori” Pozorišta “Boško Buha” iz Beograda, a 28. avgusta biće izvedena nova verzija “Sumnjivog lica”, u režiji Vojislava Andrića, i koprodukciji Centra E-8, Miksera i samog ivanjičkog festivala.

Festivalski sajt je nusicijada.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Miri Stupici s ljubavlju



Narodno pozorište u Beogradu najavilo je za 3. oktobar na Velikoj sceni omaž slavnoj srpskoj i jugoslovenskoj glumici Miri Stupici, o kojoj će govoriti njene kolege iz pozorišnih kuća u kojima je ostvarila izuzetnu karijeru, a tom prilikom biće prikazani i inserti iz pozorišnih predstava, filmova i televizijskih serija koji će podsetiti na neke od njenih antologijskih uloga.

Narodno pozorište u Beogradu, u kojem je Mira Stupica počela i završila karijeru, pokreće tim povodom i inicijativu da se ustanovi nagrada snazvana imenom te slavne glumice.

U foajeu Narodnog pozorišta biće predstavlјen i deo postavke "Mira Stupica glumica veka", kojim je obeležen njen 90. rođendan.

Mira Stupica bila je članica Drame Narodnog pozorišta u Beogradu od 1941. do 1943, te potom 1947. godine, a poslednji angažman zajedno sa Bojanom Stupicom, potpisala je 1. septembra 1959. u vreme upravnika Milana Bogdanovića.

Prva uloga u Narodnom pozorištu bila je Druga devojka u predstavi “Đido” Janka Veselinovića – Dragomira Brzaka koja je, u režiji Dušana Radenkovića, premijerno izvedena 20. decembra 1941. godine. Poslednja rola koju je ostvarila u Narodnom pozorištu bila je Stana u predstavi "Stanoje Glavaš" Đure Jakšića, koja je premijerno izvedena 3. oktobra 1979. godine, u režiji Gradimira Mirkovića.

Mira Stupica bila je i članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta od njegovog osnivanja, u kojem će komemorativni skup biti održan početkom septembra. Takođe, u ranoj karijeri bila je članica Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu koje je navelo povodom njene smrti da će biti zapamćena po antologijskim ulogama kojima je obeležila novu epohu u istoriji hrvatskog pozorišta i nadahnula celu novu generaciju dramskih umetnika.

Mira Stupica preminula je 19. avgusta u Beogradu, u 93. godini, a ispraćaj za kremaciju posmrtnih ostataka održan je 23. avguta na Novom groblјu u Beogradu.

Nije bilo zvaničnih govora, a kovčeg je spušten uz zvuke melodije "Tiho noći moje zlato spava" čije je stihove napisao Jovan Jovanović Zmaj. Prisutni su tom prilikom uputili poslednji aplauz Miri Stupici.

(SEEcult.org)

43. Mileševska kolonija



Umetnička kolonija “Mileševa” okuplja u 43. sazivu umetnike iz Srbije i regiona, a kao i prethodnih godina, početak njenog rada označila je izložba radova prošlogodišnjih učesnika u Domu kulture u Prijepolju.

U 43. sazivu učestvuju: Draga Jovanović, Vladimir Perić, Damir Nikšić, Đanino Božić, Nevenka Stojsavlјević, Dragana Žarevac, Marica Prešić Radojčić, Svetislav Slavković Kajzer i Branimir Karanović.

Umetnici i umetnice prošlog i novog saziva okupili su se najpre u atelјeu vajara Gorana Čpajaka u Beogradu, umetničkog direktora Mileševske kolonije, u kojoj su 2015. godine učestvovali Jelena Trajković i Rajko Popivoda iz Beograda, Ivana Kovalčik iz Niša, Muriz Čoković iz Novog Pazara, Valentina Stefanova i Nina Kovačev iz Bugarske, Dejan Mirković iz Podgorice, Katarina Alimpijević iz Čačka i Loren Mari Žubera iz Francuske.

Prema navodima organizatora, ove godine je nekoliko umetnika iz Italije, Kine i Bugarske u poslednjem trenutku otkazalo učešće, pa u 43. sazivu učestvuju samo umetnici sa prostora bivše Jugoslavije.

Umetnici borave u Prijepolju nedelјu dana, nose utiske sa sobom i imaju potom godinu dana za stvaranje.

“Na taj način nam dostavlјaju svoje najkvalitetnije radove, jer kada bi radili samo nedelјu dana koliko traje Kolonija, ti radovi ne bi bili toliko vredni i značajni za naš fond umetnina”, naveo je urednik likovnog programa u Domu kulture Prijepolje Dino Duraković.



Svake večeri u galeriji Doma kulture publika ima priliku da pogleda prezentacije učesnika 43. saziva Mileševske kolonije – njihove biografije i radove.

Učesnici će se upoznati s prirodnim bogatstvom i kulturnim nasleđem Prijepolјa i susednih gradova, na osnovu čega će crpeti inspiraciju za umetnička dela koja će 2017. godine biti predstavlјena prijepolјskoj publici.

Umetnička kolonija "Mileševa" jedna je od najstarijih u Srbiji, a tokom četiri decenije njenog postojanja nastao je bogat legata savremene umetnosti - svojevrsna galerija od 400 radova umetnika koji se bave svim oblicima likovnog izražavanja.

*Foto: DKP

(SEEcult.org)

Foto hronika sudbine Zvezde



Izložba fotografija Fadila Šarkija “Mi smo ovde!” u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda prikazuje sudbinu bioskopa Zvezda tokom godinu dana borbe za njegovo oživljavanje, počev od okupacije tog bioskopa krajem 2014. godine, koju su pokrenuli mladi režiseri, glumci i drugi umetnici i aktivisti.

Šarki je pratio sva dešavanja u prostoru Novog bioskopa Zvezda – od opsežnih rekonstrukcija preko različitih umetničkih performansa, pa sve do otvaranja letnje scene. Na izložbi, koja će biti otvorena 25. avgusta, prikazuje i lične drame aktera tog procesa, mladih ljudi koji su podredili sopstveni život ideji o opštem boljitku.

“Šarki je pripadnik jedne smirene kulturne gerile. Brutalan i lirični Beograd koji on stvara i kulturne akcije u kojima učestvuje podsećaju nas pomalo na Berlin pre pada Berlinskog zida. Umetnik pokazuje da sistem nije izvojevao konačnu pobedu nad budućnošću i da nije smirio svoju pozitivnu energiju. Na ovim slikama mladi ljudi osvajaju dostojanstvo za sebe i druge. Oni osvajaju bioskop, mitsko mesto za maštanje i sa njim hiljade filmskih putovanja i hiljade filmskih poljubaca. Poljubac kamere zaustavio je trenutke i pretvorio ih u istoriju. Poljubac kamere povezao je ono što se dešavalo u Zvezdi sa posetiocima izložbe i čitaocima ovog kataloga. Šarki nas podseća da je iskustvo postojanja u sadašnjem trenutku jednako iskustvu meditacije. On ne govori u prošlom već u sadašnjem vremenu. On ne kaže: ‘Mi smo bili ovde’, već: ‘Mi smo ovde!’”, naveo je u istoimenom tekstu Vladimir Pištalo.

Fadil Šarki (1951, Orahovac) studirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a najranija fotografska interesovanja posvetio je pejzažu i prirodi. Kasnije je otkrio veliku strast prema urbanim temama: dokumentarnoj uličnoj fotografiji.

Do sada je realizovao šest samostalnih izložbi: I tu je čovek (YUBIM Beograd, 2007), Nada u povratak (Kamena Gora, 2009), Susret sa Amerikancima (Beograd, 2010), Pariz izvan mašte (Beograd, 2012), Planine (Knjaževac, 2015, Prokletije, Gusinje, 2016 godine).

Učestvovao je na više od 150 izložbi u zemlji i inostranstvu, a dobitnik je više nagrada na Republičkoj izložbi fotografija u Čačku i drugim izložbama u zemlji i regionu. Bio je saradnik više časopisa i portala, a ima zvanje kandidat majstora fotografije Foto saveza Srbije.

Izložba “Mi smo ovde!” biće otvorena do 17. septembra u Artgetu.

Uporedo sa tom izložbom, u Likovnoj galeriji biće otvorena izložba Dragane Ilić “Vidimo se”, a u galeriji Podroom predstaviće se hrvatski umetnik Slaven Tolj.

(SEEcult.org)

Uspeh je raditi bez pritiska



Među učesnicima predstojećeg 56. Oktobarskog salona je i Milovan DeStil Marković, beogradski umetnik koji od sredine 80-ih živi i radi u Berlinu i redovno je prisutan na međunarodnoj sceni, a u Beogradu će prvi put predstaviti deo radova iz ciklusa “Barkod” koji je izlagao na nedavnim izložbama od Njujorka do Tokija.

Reč je o slikama velikog formata iz ciklusa tekstualnih barkod radova, sa prepoznatljivim nizom kodiranih linija koje su simbol potrošačkog društva. Jedan od prvih iz tog serijala – nazvan prema čuvenom delu Nikolaja Černisevskog “Šta da se radi?”, imala priliku da vidi publika u Gradskoj galeriji Požega 2012. Odgovor Markovića tada je bio: “Okupiraj!”, ispisan u toku performansa crvenom uljanom bojom.

Na 56. Oktobarskom salonu, na kojem učestvuje po pozivu kustosa Dejvida Eliota, Marković će predstaviti nove radove iz ciklusa “Barkod”, koji takođe imaju političku notu, usmerenu na savremene bankarske sisteme i njihov uticaj na život običnih građana.

Marković je 2003. poslednji put samostalno izlagao u Beogradu, u kojem je ranih 80-ih bio jedan od glavnih aktera umetničke scene i stvaranja nove slike, koje je u berlinskoj fazi nastavio transfigurativnim slikarstvom. Kao član umetničke grupe Žestoki, s Vlastimirom Volcanom Mikićem, zaslužan je i za obnavljanje rada legendarnog kluba Akademija 1982. godine koji su vodili narednih nekoliko godina.

Gostujući u emisiji “Zlatni presek” Radio Beograda 2, Marković se osvrnuo i na vreme novog talasa 80-ih, uslove rada mladih umetnika tih godina u Beogradu i Berlinu, kao i današnje prilike na evropskoj i široj sceni koje ocenjuje kao komplikovane.

“Mislim da je situacija komplikovana, možda ne toliko za mlade umetnike, jer im ne treba toliko komfora kao što je potrebno onima preko 40 recimo, a pogotovo nekome ko je već malo etabliran i mora da održi nivo rada”, rekao je Marković, ocenjujući da mladi na ovdašnjoj sceni nemaju dovoljno prostora za izlaganje, ali s druge strane, mogu da pokušaju u nekim drugim sredinama da prikažu svoj rad.

I sam se svojevremeno, kao član Žestokih, upustio u poduhvat otvaranja Akademije zbog nedostatka prostora za rad.

“Išli smo grlom u jagode.. Nije bilo tada dovoljno prostora gde može i da se svira, i realizuju vizuelne akcije, izložbe i performansi. U to vreme postojao je samo SKC, ali nije postojao neki multidisciplinarni prostor kao što je bila Akademija. To nas je povuklo da nekim diverzantskim načinom ponovo otvorimo taj klub koji je radio ranije, još 60-ih… Kada smo ga otvorili 1982. godine, tu su svirali bendovi koji nikada u životu nisu svirali, članovi nekih bendova čak nikada nijedan instrument nisu svirali. To je bilo dobro mesto da se krene, nešto kao što je danas start-up u kreativnim industrijama”, naveo je Marković.

“Najveće je bilo zadovoljstvo tada da vidite ljude koji su totalno presrećni posle prvog koncerta ili prvog performansa, veseli i sa nekim ogromnim pogledom u budućnost”, rekao je Marković, koji period novog talasa ne želi da poredi s današnjim vremenom, jer “bi to bio greh”.

Navodeći da je Beograd u to vreme bio na istom nivou s Njujorkom, Berlinom, Londonom - u smislu energije koja je postojala, pa i kvaliteta rada ne samo na muzičkoj sceni, već i u vizuelnoj umetnosti i polju performansa, Marković je rekao da je to verovatno bio period u kojem su svi radili sve što je moglo da se radi dok sve ne eksplodira, što se i desilo.

“To je kao neki veliki naboj pred veliku nesreću. Verovatno je to bila neka energija u smislu: ‘Uradimo sada sve što može, jer ko zna kasnije da li će moći’”, rekao je Marković, koji je već 1985/86. bio zasićen sredinom. Odlazak u Berlin nije video u gastarbajterskom smislu ili kao egzil, već kao pokušaj bilo kog drugog umetnika, recimo iz Minhena, Pariza ili Liona, da ode u London, Njujork, Berlin.. na godinu-dve i vidi kako funkcioniše rad u velikoj metropoli.

“Malo je ovde bilo tesno, ne samo meni, već i drugim umetnicima iz moje generacije… Otišao sam u Berlin, jer mi je to bilo najlakše, bilo je najjeftinije. Tada je Berlin bio jeftniji nego Beograd. Mogao sam da imam atelje - ceo sprat jedne fabrike za 80 maraka, što u Beogradu nikada u životu ne bih mogao da imam… Danas je za mladog umetnika sasvim druga stvar. Vrlo komplikovano je putovati, i vrlo komplikovano početi negde, jer je svuda danas skupo. Umetnici iz Londona sada dolaze u Berlin, jer ne mogu više da plaćaju ogromne troškove. Za mene je to bilo u ono vreme verovatno malo komplikovanije nego umetnicima 60-ih, u vreme hipi pokreta. Ali već 80-ih je taj nacionalizam malo krenuo, već je postalo komplikovanije, a danas je još više”, rekao je Marković u razgovoru sa Tamarom Vučenović.

Ujedno, Marković smatra i da za mladog umetnika ipak nikada ništa nije previše komplikovano.

“Drugačije je to kad si mlad. Sve što si stariji više ti komfora treba za uspeh, ali i za to da ga održavaš. Uvek ga treba apdejtovati”, dodao je.

Marković smatra i da je uspeh - pitanje bez odgovora, jer je relativan.

“Neko zadovoljstvo svojim radom je najvažnija stvar… Najbolje je raditi kad nemate neko opterećenje, vremensko, finansijsko, bilo kakvo… Jer, sve se vidi to u radovima - ako su nastali pod opterećenjem… Najviše sam posvećen svojoj slobodi i potrebi da sedim ispred belog papira i pokušavam da skiciram - što pisanjem, što povlačenjem linije. I sa tim sam strašno zadovoljan, kad bez neke presije realizujem neke ideje. Rekao bih da je to najveći uspeh. Ne znam da li je to za mlade uspeh. Kada sam ja bio mlađi, stalno sam bio u nekom pokretu, dinamici.. Nije bilo toliko vremena za fokus i koncentraciju”, rekao je Marković.

Marković provodi u Beogradu po dva-tri meseca, uglavnom preko leta, a smatra da ne treba ni postavljati pitanje odlaska i povratka, jer je stvar pre svega u putovanju.

“Meni je to najvažnija stvar. I putovanje je komplikovano, jer zahteva ipak neku koncentraciju. Pritom daje osećaj nepripadnosti, koji je mnogo komplikovaniji od osećaja pripadnosti i, recimo, navijanja za Srbiju na Olimpijadi”, dodao je Marković, koji za 2017. godinu priprema izložbe u Minhenu, Berlinu i Tokiju.

Od letnjih izložbi u Beogradu, izdvojio je “15 godina nagrade Dimitrije Bašičević Mangelos”, jer predstavlja istorizaciju činjenice da je dosta mladih umetnika dobilo priliku da putuje i boravi u Njujorku određeno vreme, ali i sumira šta se sa njima u međuvremenu desilo.

Markovićevi radovi do sada su predstavljeni na brojnim međunarodnim bijenalima i izložbama širom sveta, među kojima su 42. i 46. Venecijansko bijenale, 4. Istanbulsko bijenale, 6. Trijenale u Nju Delhiju, 5. Cetinjsko bijenale, Bijenale u Sao Paolu... Izlagao je u Muzeju savremene umetnosti Kumamoto, P.S.1 Centru za savremenu umetnost u Njujorku, Nišido galeriji savremene umetnosti u Tokiju, zatim u Lođu, Stokholmu, Budimpešti, Pragu, Gracu, Šangaju, Diseldorfu, Beogradu, Berlinu...

Dobitnik je niza nagrada i značajnih priznanja, među kojima su nagrada 24. Oktobarskog salona u Beogradu (1983), nagrada za mladog umetnika Grada Beograda (1984), “Politikina” nagrada iz Fonda “Vladislav Ribnikar” u Beogradu (1986), nagrada 19. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku (1996), nagrada Pollock-Krasner fondacije u Njujorku (2000), kao i brojne nagrade u Nemačkoj.

(SEEcult.org)

61. Umetnička kolonija Ečka



Umetnička kolonija Ečka okupiće u 61. sazivu petoro istaknutih savremenih vizuelnih umetnika iz Srbije koji će razmatrati i preispitivati pojam slike u različitim kontekstima i medijima.

Učesnici 61. saziva Umetničke kolonije Ečka - Mileta Prodanović, Dragana Žarevac, Anica Vučetić, Margareta Jelić i Saša Tkačenko, imaće priliku sami odaberu temu kojom će se baviti, odnosno mogućnost da predstave ono što ih je najviše inspirisalo i podstaklo na rad u Ečki, njenom okruženju i kroz druženje i razmenu iskustva.

Kustoskinja je Sunčica Lambić-Fenjčev, a kolonija će biti održana od 5. do 11 septembra u paviljonu u Ečki.

Mileta Prodanović (1959) studirao je arhitekturu i slikarstvo, a završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1983. godine, gde je i magistrirao 1985. i doktorirao pod mentorstvom profesora Čedomira Vasića. Specijalizaciju je imao u Londonu, na Royal College of Arts (1989-90). Od 1990. godine radi kao asistent, docent i potom kao vanredni profesor na FLU u Beogradu, na kojem je u dva navrata bio i prodekan. U svojstvu gostujućeg predavača boravio je na više univerziteta u Evropi i SAD.

Učestvovao je na mnogim skupovima iz oblasti kulturnih studija (Regensburg, Notingem, Lajpcig, Amsterdam...), kao i na književnim festivalima u Evropi i SAD. Izlagao (od 1980. godine) na više samostalnih i grupnih izložbi u Jugoslaviji i u više evropskih gradova (Rim, Tibingen, Tuluz, Karkason,Venecija, Beč, Grac, Prag, Regensburg, Kijev…).

Radovi mu se nalaze u mnogim privatnim i javnim muzejskim kolekcijama u Srbiji, na prostoru bivše SFRJ i u Evropi. Između otalog, izlagao je 1986. na Bijenalu u Veneciji, u jugoslovenskom pavilјonu.

Od 1983. objavlјuje prozu, esejističke tekstove iz oblasti vizuelnih umetnosti i publicistiku. Bio je član redakcije časopisa "Beogradski krug" i časopisa za vizuelne medije "New Moment". Jedan od osnivača Foruma pisaca (1999) i dobitnik nekoliko nagrada u oblasti književnosti i likovne umetnosti.

Dragana Žarevac (1959), likovna umetnica koju zanima odnos između stvarnosti i istine, sticala je obrazovanje u muzici i video umetnosti u Beogradu, Bombaju, San Diegu i Parizu. Krajem 70-ih i tokom 80-ih godina, samostalno ili u saradnji s drugim umetnicima, izvodila je performanse u najvažnijim galerijama bivše Jugoslavije i u inostranstvu. Kao dobitnica više stipendija francuske vlade, realizovala je tri video rada u pariskom studiju Grand Kanal. Nјeni video radovi prikazani su na brojnim video-festivalima, TV stanicama, izložbama i manifestacijama širom Evrope (Tejt modern u Londonu, Centar Žorž Pompidu u Parizu, Muzej Gugenhajm u Bilbaou...), u SAD i u Africi, a prisutni su u kolekcijama u Francuskoj i Nemačkoj.

Dobitnica je međunarodnih nagrada za video, među kojima su nagrada Centra za umetnost i tehnologiju medija u Karlsrueu (1998), Zlatna sfinga za opus na Festivalu Videomedeja u Novom Sadu (1999) i Nagrada Galerije “Nadežda Petrović” u Čačku (2005), kao i mnogih priznanja vladinih i nevladinih organizacija. Piše likovne kritike, radi kao selektor na video festivalima i kao autorka radionica fokusiranih na odnos umetnosti i društva.

Anica Vučetić (1962) bavi se pitanjem individualizacije i odnosom spolјašnjeg i unutrašnjeg prostora individue, a diplomirala je slikarstvo 1986. i magistrirala 1989. godine na FLU u Beogradu Bavi se objektima, instalacijama, mobilima, ambijentalnim radovima i video-instalacijama. Izlagala je samostalno u Beogradu, Sarajevu, Čačku, Vršcu, Novom Sadu, Požegi, Raškoj, Mariboru, Muzeju savremene umetnosti Univerziteta u Sao Paulu (1995), Muzeju Ludvig forum za internacionalnu umetnost u Ahenu (1999, 2001), Galeriji “23 y 10” Kubanskog istituta za umetnost i kinematografsku industriju u Havani (2002), MSU Republike Srpske u Banjaluci (2010)… Učestvovala je i na više od sto grupnih izložbi u zemlјi i svetu.

Margareta Jelić (1967) diplomirala je slikarstvo 1992. na Fakultetu primenjenih umetnosti, u klasi profesora Gradimira Petrovića, a magistrirala je 2006. na interdisciplinarnim magistarskim studijama na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, na grupi za višemedijsku umetnost. Doktorirala je 2008. godine na temu “Teorija pogleda: pogled između slikarstva i medija” na grupi za teoriju umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, a 2009. i na grupi za višemedijsku umetnost, na temu “Odnos posmatračeve i junakove percepcije u višemedijskom delu”.

Od 1991. godine izlaže redovno na samostalnim i grupnim izložbama u zemlјi i inostranstvu. Autorka je nekoliko umetničkih projekata (Fludž junior, Quaternio terminorum, Pametne neposlušne devojke, Animart). Učesnica je radionica, kolonija i studijskih boravaka u Evropi i SAD. Bavi se animacijom kao umetničkim medijem i autorka je radova “Marta i njeni prijatelјi” (2000), “Srušeni snovi” (2003) i “Četiri priče o nama” (2007), “Dobar dan Gospodine Noa”(2009) i “Prisustvo i/ili odsustvo” (2011).

Članica je ULUS-a i ULUPUDS-a od 1997. godine, a od 2000. godine i Udruženja likovnih umetnika Austrije BVO (Berufsverband Bildender Kunstler Osterreichs).

Saša Tkačenko (1979) diplomirao je vajarstvo na FPU u Beogradu, a usavršavao se na International Sommerakademie für Bildende Künste u Salcburgu. Izlagao je na više grupnih izložbi u zemlјi i inostranstvu (Beograd, Hamburg, Istanbul, Rivoli, Beč…). Samostalno se, između ostalog, predstavio izložbama “Higijena” u Magacinu u Kraljevića marka (2008), “Objekt H” u Lage Egal galeriji u Berlinu (2011), “Manual Work” u galeriji Nova u Beogradu i Kulturnom centru u Pančevu (2012), kao i izložbom “Walking and listening. Topographies of vision” sa Goranom Micevskim u Beču (2015). Dobitnik je nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2013. godinu, na osnovu koje je boravio u rezidencijalnom programu u ISCP-u u Njujorku.

Umetnička kolonija Ečka je od osnivanja 1956. godine okupljala umetnike koji su se bavili uljem na platnu, u sazivu pod imenom “Slika”.

Tradicionalni saziv umetnika 2006. godine koncepcijski je izmenjen tako što je umetnicima omogućeno da se u skladu sa heterogenim i pluralističkim tokovima savremene umetničke prakse mogu baviti različitim oblastima savremenog vizuelnog izražavanja - slikarstvom, umetničkom fotografijom, video-umetnošću, instalacijom, performansom, grafičkim dizajnom, digitalnom umetnošću, multimedijalnim istraživanjima... Godine 2010. započeti su autorski i problemski koncipirani sazivi u Umetničkoj koloniji Ečka.

Zbirka Umetničke kolonije Ečka danas sadrži oko 2.800 umetničkih predmeta umetnika iz bivše Jugoslavije i inostranstva. Neki od značajnijih autora u zbirci Savremene galerije Zrenjanin su: Milan Konjović, Petar Lubarda, Milenko Šerban, Ivan Tabaković, Jovan Bijelić, dela umetnika Decembarske grupe, Miodrag Mića Popović, Radomir Damnjanović Damnjan, Raša Todosijević, Uroš Đurić, Čedomir Vasić i mnogi drugi.

Do osnivanja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu 1965. godine, koji je zatvoren sada već devet godina zbog rekontrukcije, Umetnička kolonija Ečka bila je jedino mesto u Srbiji gde se reprezentativna produkcija jugoslovenske likovne umetnosti mogla videti na jednom mestu.

Umetničku koloniju Ečka organizuje Galerija savremene umetnosti u Zrenjaninu, a održavanje 61. saziva podržalo je Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

Geometriks Travanova



Umetnik Srba Travanov, aktivan od sredine 70-ih godina u umetničkom i gradskom životu u Beogradu, predstavlja od 31. avgusta u Galeriji ULUS novu seriju radova – geometrijskih konstrukcija.

Radovi na izložbi “Geometriks”, minimalistička ulja na platnu nastala upotrebom krede, nadovezuju se na prethodna izlaganja Travanova.

Među njegovim poslednjim izložbama je “Inverzivna konstrukcija” kojom se predstavio na otvaranju galerije Štab ispod Brankovog mosta i ujedno u galeriji O3one.

Travanov se prethodno predstavio velikom izložbom “Mobilkonstrukt” krajem 2011. godine u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (MSUB).

Umetničko delovanje Travanova obuhvata različite medije i kontekste, a prepoznatljiva matrica njegovog delovanja stoji u relaciji slika-fotografija-objekat, kojom gradi konstrukte različitog karaktera, eksponate, instalacije, kolaže…





Rođen 1947. godine u Beogradu, gde je 1975. diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti, Travanov je poznat i po angažovanju na kultnom beogradskom časopisu “Izgled”, art-rok konceptualnom projektu koji je bio inspirisan estetikom popa i filozofije Endija Vorhola i njegove Fabrike.

Travanov pojedine projekte radi decenijama, kao što je bio “Mobilkonstrukt”, koji je predstavio u Salonu MSUB u vidu više od stotinu radova nastalih u periodu od dvadesetak godina. Projekat “Mobilkonstrukt” zasnovan je na ranijem projektu Travanova “Mobilna konstrukcija”, koji je predstavio delom 2005. godine u galeriji “Zvono”.

Izložba “Geometriks” biće otvorena u Galeriji ULUS do 13. septembra.

(SEEcult.org)

Šta je novum u pozorištu?



Kongres Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara (IATC) biće održan u Beogradu od 26. septembra do 1. oktobra, istovremeno sa jubilarnim, 50. Bitefom, a okupiće više od stotinu kritičara i teatrologa iz 40 zemalja, što će biti prilika za razmatranje novuma u pozorištu - pitanja da li su nove tendencije robna marka ili umetnička nužnost, izjavio je umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica.

To će biti tema dvodnevne konferencije koja će biti održana 27. i 28. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, u okviru 28. Kongresa IATC-a, pod naslovom “Novo i globalno pozorište: Između komodifikacije i umetničke nužnosti”. Predsedavaće glavni i odgovorni urednik časopisa Critical Stages Savas Patsalidis (Grčka), a uvodničari će biti ugledni teatrolozi Erika Fišer Lihte (Nemačka) i Žorž Bani (Francuska), rekao je Medenica 31. avgusta na konferenciji za novinare u Skupštini Beograda, koja je osnivač Bitefa i pokrovitelj ovogodišnjeg Kongresa IATC-a.

Ugledno udruženje pozorišnih kritičara osnovano je pre 60 godina u Parizu, a danas okuplja 3.000 članova iz 75 zemalja. Kongresi se održavaju na dve godine. Prethodni je bio u Pekingu, a naredni će biti u Kalgariju.

IATC u okviru kongresa već deset godina dodeljuje nagradu “Talija” (štap na čijem je vrhu srebrna figurina grčke muze komedije po kojoj nosi ime) – autoru koji je, prema mišljenju tog udruženja, izazvao promenu u kritičarskom promišljanju.

Ove godine laureat je univerzitetski profesor pozorišnih umetnosti iz Nigerije Femi Osofisan, koji ima 40 godina dugu karijeru kao reditelj, dramski pisac, esejista, glumac, kritičar, pesnik, romanopisac, urednik i novinski kolumnista.

Na uručenje nagrade 27. septembra doći će brojna delegacija iz Nigerije, na čelu sa ministrom kulture te zemlje, najavio je Medenica.

Osofisan će biti i član žirija 50. Bitefa, koji će od 24. septembra do 2. oktobra oceniti 12 produkcija iz devet zemalja u glavnom programu i dodeliti Gran pri “Mira Trailović” za najbolju predstavu u celini i Specijalnu nagradu “Jovan Ćirilov” za predstavu koja se posebno ističe nekim od svojih karakteristika, bile one formalne ili sadržajne.

Predsednik žirija biće umetnički direktor korejske Nacionalne teatarske kompanije Yun-Cheol Kim, a članovi su i redovna profesorka na odseku za Istoriju umetnosti i spektakla na univerzitetu La Sapienza u Rimu i gostujući profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Aleksandra Jovićević, zatim srpski scenograf sa značajnom međunarodnom karijerom posebno u Nemačkoj Aleksandar Denić i nemački kritičar i profesor drame i pozorišnih studija dr Tomas Irmer.

Ističući kontinuiranu i plodnu vezu Bitefa i nemačkog teatra, Medenica je izdvojio iz glavnog programa, koji je ranije objavljen, dve predstave iz Berlina koje su na izvestan način i u vezi sa dodelom nagrade “Talija” laureatu iz Afrike. To su “Saosećanje. Povest o mašinkama”, čiji je autor i reditelj Milo Rau, a producent Šaubine am Leniner Plac, te “Ambasador: nemačko-zapadnoafrički komad sa pevanjem”, u produkciji Gintersdorfer/Klasen, koji potpisuju i režiju.

“Obe predstave su sa afričkim umetnicima i na afričke teme – genocid i migracije, koje su i ključne teme ovogodišnjeg Bitefa, a predstavljaju značajnu tendenciju u savremenom, društveno osvešćenom nemačkom teatru koji se bavi postkolonijalnim diskursom”, rekao je Medenica.

Direktor Gete instituta u Beogradu Matijas Miler Vifering izrazio je zadovoljstvo što već šesti put lično učestvuje u realizaciji programa Bitefa.

“Svestan sam šta znači 50 godina jednog ovakvog festivala koji sve to vreme uspeva da bude savremen, političan, kontroverzan, inovativan, značajan za ceo region i mnogo šire. Gete institut je svih tih godina bio u partnerskim odnosima sa Bitefom, a u pozadini toga je uska povezanost nemačkog i srpskog teatra. Karakteristika nemačkog pozorišta je takođe da je ono politično, društveno angažovano i da donosi inovacije u formi”, rekao je Vifering.

Podsetivši na najavnu pres konferenciju 50. Bitefa ranije ovoga leta u Berlinu, Vifering je istakao da je tom prilikom ocenjeno da je Bitef svojevrsni “ko je ko” među nemačkim rediteljima i pozorištima. Dodao je da će ovoga puta publika u Beogradu videti dve predstave koje su na određeni način paradigmatične za nemačku scenu i pokazuju koje su teme značajne za nemačko društvo danas.

“Medenica i selektorka Anja Suša pokazali su hrabrost izabravši te dve kontroverzne predstave koje se na spektakularan način bave bitnim temama”, izjavio je Vifering.

Stalni partner Bitefa je i Francuski institut, a Medenica je skrenuo pažnju na predstavu iz glavnog programa “Svita br. 2” u produkciji trupe Ešel 1:1 iz Pariza. Koncept potpisuju kolektiv Enciklopedija reči i Žoris Lakost, koji je i kompozitor i reditelj.

Pored toga, u pratećem programu, u okviru međunarodne konferencije na temu “Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika”, biće održana i jedna frankofona sesija i predstavljen francuski projekat Teatroskop.

Direktor Francuskog instituta Žan Batist Kizen izjavio je da je priča koja prati istoriju saradnje te institucije i Bitefa duga i lepa.

“Bitef je divna laboratorija koja omogućava da se predstave nove dramske i izvođačke forme, istovremeno stimulans da se srpska i balkanska scena predstave dalje u Evropi, a i sredstvo da se Beograd nađe u srcu evropske i svetske kreativnosti”, rekao je Kizen.

“Za nas je veoma važno što ovde možemo da radimo sa različitim umetnicima. ‘Svita broj 2’ je koprodukcija sa Teatroskopom – platformom koja povezuje novije scene u Francuskoj i Jugoistočnoj Evropi, a vodi je An Loren, naš ataše za kulturu. Teatroskop se bavi novim dramskim i scenskim formama, pozorištem, muzikom, novim cirkusom, a ‘Svita’ je deo te priče. Lakost već deset godina prikuplja reči i zvuke iz različitih jezika i to postavlja na scenu, uz muziku. Mislim da će ova predstava na neki način začuditi publiku u Beogradu, a sa druge strane će spojiti poeziju i realnost“, izjavio je Kizen.

Medenica je najavio da će, uz domaće predstave u glavnom programu, biti priređen i šoukejs sa ciljem da strani kritičari vide raznovrsnost srpske produkcije.

Odabrani su “Nora” JDP-a, “Pijani” Ateljea 212, “Priča o vojniku” Bitef dens kompanije, “Čarobnjak iz Oza” Pozorišta “Boško Buha” i predstava za bebe “Naglavačke” Malog pozorišta “Duško Radović”.

Uz tradicionalne prateće programe Bitef na filmu i Bitef polifonija, biće održana i dva nova – Bitef amfiteatar (studentski projekti) i Bitef biblioteka (promocije teatroloških knjiga).

Četiri izložbe kojima se u danu prologa 24. septembra obeležava jubilej, biće otvorene sukcesivno, pod krovnim naslovom “Nebo nad Bitefom” - u Ateljeu 212, RTS-u, galeriji New Moment i Bitef teatru, a predstaviće fotografije, snimke i plakate iz istorije Bitefa.

Direktor Bitef teatra i Festivala Miloš Latinović rekao je da rezervacija ulaznica ide dobro i da Bitef nikada nije imao problema sa publikom.

“Naprotiv, šteta je što neke predstave ne možemo da izvedemo više puta, toliko je interesovanje gledalaca”, rekao je Latinović i izrazio zahvalnost Skupštini Beograda i Ministarstvu kulture i informisanja Srbije koji su za jubilej Bitefa odvojili više novca nego ranijih godina.

Prema oceni Latinovića, ta sredstva su, s obzirom na krizu, zadovoljavajuća.

Značajnu podršku Bitefu dale su i strane ambasade i kulturni centri, kao i mnogobrojni sponzori.

Konferenciji za novinare nije prisustvovala nova gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić, kako je ranije bilo najavljeno iz Skupštine grada, a kako je rečeno, ovo je bila tehnička konferencija, za razliku od glavne, najavne, na kojoj su učestvovali i tadašnji ministar kulture Ivan Tasovac i gradski sekretar Vladan Vukosavljević, koji je u medjuvremenu imenovan za ministra.

(SEEcult.org)