Vesti iz sveta umetnosti

Kako spasiti planetu?



Međunarodni festival zelene kulture “Green Fest” nudi od 15. do 18. novembra u Domu omladine Beograda neke od najboljih i najaktuelnijih filmova o ekologiji i životnoj sredini, uz kreativne i stručne radionice i predavanja, foto izložbe i instalacije, pri čemu je ulaz na sve programe besplatan.

Sedmi “Green Fest” predstavlja u okviru revijalnog filmskog programa 11 ostvarenja iz ove i prethodne godine, dobitnika nagrada na najprestižnijim festivalima širom sveta, dok u takmičarskom programu nudi izbor od oko 90 najboljih filmova sa međunarodnog konkursa na koji je stiglo više od 1.450 prijava iz stotinak zemalja.

Festival zvanično počinje višestruko nagrađivanim filmom “Harmonija sa deponije”, koji je prikazan na više od 50 festivala širom sveta, a prati Reciklažni orkestar Kateure, paragvajsku muzičku grupu čiji su instrumenti u potpunosti napravljeni od otpada. Kada se priča o njima proširi, orkestar postaje svetska senzacija. Deca iz malog sela dobijaju priliku da sviraju sa velikim svetskim zvezdama, poput hevi-metal benda Megadet, ali i pred zvaničnicima UN u Riju na samitu povodom 20 godina klimatske akcije (Rio+20). Međutim, kada prirodne nepogode zadese njihovu zajednicu, dirigent pronalazi načine da sačuva orkestar i probudi novi osećaj nade za njihov grad.



Prethodno će biti prikazan film “Hvatanje sunca” u izvršnoj produkciji slavnog glumca i ekološkog aktiviste Leonarda Dikaprija - priča o dva čoveka, vizionara, aktiviste i preduzetnika, sa suprotnih krajeva planete koji dokazuju da “zelena ekonomija” i očuvanje životne sredine mogu da idu uporedo sa sve većim potrebama za energijom narastajuće globalne populacije.

Za 16. novembar najavljen je film “Izbor je naš” koji dolazi iz kuhinje Žaka Freskoa, osnivača sada već čuvenog koncepta “Venus projekat”, koji preispituje i predlaže načine transformacije ljudskog ponašanja i društva u celini, koje je moguće da sprovedemo kao pojedinci, zajednice, nacije – kao ljudi, pre svega, a cilj je da se uz pomoć obnovljivih i inovativnih tehnologija, promeni smer razvoja celokupnog ljudskog društva kako bi bio u funkciji svakog živog bića na planeti.



Druge festivalske večeri biće prikazan film “Utovareni: Prava cena transporta” koji vodi na put oko sveta u potrazi za odgovorima o stvarnoj ceni jeftine robe koja se proizvodi “na drugoj strani planete”.

“Green Fest” će 17. novembra biti u znaku hrane, a donosi dva filma koji se bave opasnim fenomenom bacanja hrane u svetu i načinima za zaustavljanje tog trenda. Film “Samo ti jedi: Priča o bacanju hrane” prati reditelje i ljubitelje dobre hrane, Džen i Grant, koji istražuju zašto se hrana baca - od farmi, preko prodajnih lanaca, do naših frižidera. Da li smo opsednuti datumom isteka roka, savršenim izgledom i oblikom voća i povrća, veličinom porcije? Publiku potom reditelj David Gros, aktivista i kuvar, vodi na “kulinarski” put kroz Evropu, predstavljajući ljude i inicijative koje se bore protiv bacanja hrane i nalaze načine da spašena hrana završi u pravim rukama.



Festivalsku završnicu obeležiće četiri filma, počev od duple projekcije ostvarenja “Nacija tukana” i domaćeg filma “Ravnica bez ptica?”. Biće prikazan i film renomiranog francuskog fotografa Jana Artis-Bertrana “Žeđ u svetu”, a festival će zatvoriti “Seme: Neispričana priča” o gubitku više od 90% poljoprivrednih vrsta u zadnjih 70-ak godina, hibridima i genetski modifikovanim organizmima (GMO).

Od 16. do 18. novembra u podnevnom terminu, u okviru obrazovnog programa, biće prikazivan i nagrađivani film “U trci sa izumiranjem” oskarovca Luija Sajhojosa (Zaliv), koji koristi vrhunsku opremu i tehnologiju, umetnike i aktiviste, u nameri da razotkrije nikada, do sada, viđene slike koje pokazuju stepen ugroženosti vrsta i njihovog masovnog izumiranja.



Takmičarski filmski program sedmog “Green Festa” obuhvata 93 najbolja ostvarenja sa međunarodnog konkursa na koji je stiglo 1.455 filmova iz 98 zemalja.

Program je ove godine podeljen u 6 kategorija (animirani film, film do 1 minuta, omladinski film, kratki film, film o prirodi i srpski film), među kojima su i nagrađena ostvarenja sa različitih festivala širom sveta.

Obrazovni program nudi niz radionica za učenike osnovnih i srednjih škola u prepodnevnom programu, dok studenti i šira javnost mogu da posete predavanje italijanske profesorke Klaudije Zanfi o projektima urbanog ozelenjavanja u Milanu, kao i panel diskusiju na temu “Zašto životna sredina nije atraktivna na medijskom tržištu?”

Sedmi “Green Fest” nudi i zanimljive instalacije i izložbe, među kojima su “Čuvajmo klimu, čuvajmo zdravlje” francuskog fotografa Jana Artis-Bertrana, zatim “Anima Mundi” srpskog biologa i fotografa Milivoja Krvavca, te izložbe najboljih radova sa foto konkursa “Budi eko mobilan” i “Biodiverzitet”, instalacije “Biciklofon” i “Hotel za insekte”.

Iako je ulaz na ve programe “Green Festa” besplatan, zbog kapaciteta raspoloživih sala prednost će imati posetioci koji su blagovremeno rezervisali i preuzeli ulaznice putem festivalskog sajta.

Festivalski program nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Izbor projekta za Paviljon Srbije na 57. Bijenalu



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije objavilo je Konkurs za predstavljanje Srbije na 57. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji, a zainteresovani kustosi/umetnici/autorski timovi imaju rok do 14. decembra da predlože projekte, imajući u vidu centralnu temu “Viva Arte Viva” koju je osmislila umetnička direktorka 57. Bijenala Kristin Masel (Christine Macel).

Žiri konkursa čine članovi Programskog saveta za predstavljanje Srbije na 57. Bijenalu umetnosti koji je imenovalo Ministarstvo kulture: vanredni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti (FPU) u Beogradu Nikola Božović (predsednik), redovni profesor na FPU Zoran Bulajić, istoričarka umetnosti i direktorka Muzeja naivne i marginalne umetnosti u Jagodini Nina Krstić, istoričarka umetnosti i direktorka Umetničke galerije “Nadežda Petrović” u Čačku Milica Petronijević i umetnik Ivan Grubanov, predstavnik Srbije na 56. Bijenalu u Veneciji 2015.

Žiri će, kako je navedeno, vrednovati pristigle projekte prema kriterijumima koji se odnose na umetnički kvalitet i inovativnost, koncept projekta, arhitekturu i dizajn poostavke, tehničku izvodlјivost pri realizaciji, finansijsku racionalnost (uklapanje u predviđeni budžet) i komunikativnost projekta.

Realizator konkurs i izložbe u Paviljonu "Srbija" u Đardinima je Muzej savremene umetnosti u Beogradu, koji je za to bio zadužen i 2015. godine.

I budžet je isti kao 2015. i 2013. godine - 10 miliona dinara, a ta sredstva planirana su za produkciju i postprodukciju projekta, postavku i opremanje izložbe, štampanje kataloga, transport i honorare.

Prilikom koncpiranja predloga projekta treba uzeti u obzir izjavu umetničke direktorke 57. Bijenala umetnosti Kristin Masel: “U svetu punom konflikata i potresa, u kome je humanizam ozbilјno ugrožen, umetnost je najdragoceniji deo lјudskog bića. Ona je idealno mesto za promišlјanje, individualni izraz, slobodu i fundamentalna pitanja. Ona je ‘da’ životu, iako ponekad iza nje stoji jedno ‘ali’. Više no ikad, uloga, glas i odgovornost umetnika su od suštinske važnosti za okvir savremenih debata. Viva Arte Viva je takođe povik, izraz strasti prema umetnosti i umetničkom pozivu. Viva Arte Viva je Bijenale osmišlјen sa umetnicima, od strane umetnika i za umetnike. Bavi se formama koje oni predlažu, pitanjima koja postavlјaju, praksama koje razvijaju i životima koje biraju. [...] Viva Arte Viva takođe želi da usadi pozitivan i ohrabrujući fokus na mlade umetnike, istovremeno ponovno otkrivajući prerano preminule i one nepoznate publici uprkos važnosti njihovih umetničkih radova. Otkrovenja i ponovna otkrovenja će prikazati radove različitih generacija umetnika i istražiti specifične kulturne sredine kao što su Južna Amerika, Azija i Bliski Istok, obrativši posebnu pažnju na Evropu do njenih krajnjih istočnih granica i Rusije”.

Programski savet će nakon završetka konkursa, napraviti uži izbor projekata, s tim da će nekoliko odabranih autora/autorskih grupa biti pozvano da u formi prezentacije/intervjua, predstave svoj projekat.

57. Bijenale umetnosti biće održano od 13. maja do 26. novembra 2017. godine (vernisaž 10-12. maj 2017).

Srbiju je na 56. Bijenalu predstavljao Ivan Grubanov projektom “Ujedinjene mrtve nacije”, koji je izabran na osnovu konkursa.

Konkurs za predstavljanje Srbije na 56. Bijenalu umetnosti bio je raspisan krajem septembra 2014. godine, a početkom novembra već je bilo poznato da će u Veneciju ići Grubanov.

Detalji konkursa za predstavljanje Srbije na 57. Bijenalu umetnosti mogu se naći na sajtu Ministarstva kulture, kao i u rubrici Konkursi Portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Status teksta u komunikaciji



Kulturni centar Beograda predstavlja od 17. novembra izložbu “Neposredni konteksti” Milorada Mladenovića, dobitnika nagrade KCB-a na 55. Oktobarskom salonu (2014), a reč je o projektu koji je doktorski rad tog umetnika na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, definisan u dve osnovne komplementarne celine koje se bave statusom teksta u društvenoj komunikaciji kroz medije crteža, instalacije, video zapisa i digitalne forme.

Osnovnom zamisli celine izložbe, kako je navedeno u najavi, ističe se nestabilna, subjektivna, zanemarena ili ukinuta komunikativnost u savremenim okolnostima življenja ili egzistencije.

Celina sadržaja nije organizovana kao definicija ili niz definicija u posmatranju ovih problema, već kao niz raznovrsnih sadržaja koji govore o različitim pozicijama ili sadržajima u kojima je pitanje odsustva teksta vidljivo.

Mladenoviću je dodeljena nagrada KCB-a na 55. Oktobarskom salonu za rad “Bez naziva (Školske stolice)” - seriju fotografija koja u repetitivnom toku predstavlja isti motiv naslona sličnih, a različitih školskih stolica, sa vidljivim drugačijim tragovima jedinstvenosti oblikovane protokom vremena i korišćenjem predmeta kao mobilijara ustanove za visokoškolsko obrazovanje u kojoj je autor zaposlen.



Milorad Mladenović diplomirao je i magistrirao slikarstvo na FLU u Beogradu, a zaposlen je od 1995. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu kao vanredni profesor.

Izlagao je na desetak samostalnih izložbi u zemlji i učestvovao je na brojnim međunarodnim izložbama savremene vizuelne umetnosti i arhitekture u zemlji i regionu.

Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima je i nagrada Memorijala Nadežde Petrović u Čačku 2000. godine, te nagrade na Oktobarskom salonu u Beogradu 2000, 2003. i 2014. godine. Dela mu se nalaze u nacionalnim institucijama i privatnim kolekcijama u Srbiji.

Mladenović povremeno objavljuje i tekstove u oblasti savremene vizuelnih umetnosti i arhitekture.

Izložba “Neposredni konteksti” biće otvorena u Likovnoj galeriji KCB-a do 10. decembra, a početkom 2017. godine biće predstavljena i u Galeriji savremene umetnosti u Subotici.

(SEEcult.org)

KND: 56. Oktobarski salon 1/3



56. Oktobarski salon “Ljubavni zanos”, Muzej grada/KCB, Beograd, 23. septembar - 6. novembar 2016.

1/3 – Kritičar na delu: Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti

Istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević smatra da protekli 56. Oktobarski salon nije odgovorio na pitanje o razlozima za promenu statusa te međunarodne izložbe u bijenalnu, a sam koncept izložbe “Ljubavni zanos” britanskog kustosa Dejvida Eliota više doživljava kao selekciju radova, nego kao koherentan projekat. U prvom od tri priloga serijala “Kritika na delu” o 56. Oktobarskom salonu, Dimitrijević navodi i da izložbu “Ljubavni zanos” karakteriše velika disproporcija u kvalitetu radova, te da je nejasno na koji način su uklopljeni kako u prostor, tako i u koncept, i lokalni kontekst.

Dimitrijević kao jedan od osnovnih problema Oktobarskog salona vidi to što nikada nije razrađen koncept specifičnosti te međunarodne izložbe, koja je 2014. godine, odlukom Skupštine grada Beograda, postala bijenalna. Osim pitanja u vezi sa tom promenom, Dimitrijević smatra da su ostala otvorena i mnoga drugih pitanja koja se tiču promene kulturne politike i koncepcije na nivou Grada Beograda, koja je osnivač Oktobarskog salona.

“Imali smo vrlo bizarnu situaciju u kojoj je pre dve godine, kada je doneta odluka da OS bude bijenalna izložba, delovalo da će to postati potpuno drugačija koncepcija – svojevrsni desno provincijalni kulturni koncept koji je tada inaugurisao potpuno novu situaciju. Zanimljivo je da do toga nije došlo, pre svega zbog nedostatka kapaciteta samih tih ljudi da zapravo to urade”, naveo je Dimitrijević, dodajući da se ispostavlja da je dobijena izložba koja liči na druga izdanja Oktobarskog salona od kada je dobio međunarodni karakter, pa je čak u pitanju i jedno od bleđih izdanja, koje “odgovara koncepciji značajnog inostranog kustosa, iskusnog, koji dolazi u jednu malu sredinu i tu onda nama nešto pokazuje”.



“Ne vidim zašto je ovo bijenalna izložba ako je jasno da po svim karakteristikama nije nastala na dupliranom budžetu, kako se to najavljivalo, i kako sam shvatio, jedino je dupliran honorar kustosa. Taj glavni razlog zbog čega je to pretvoreno u bijenalnu izložbu, koji bih čak mogao i da razumem do izvesne mere, ne vidi se na ovoj izložbi”, naveo je Dimitrijević, koji je bio ko-kustos 53. Oktobarskog salona 2012. godine sa Mikom Hanulom iz Finske.

Dimitrijević konstatuje i da je ostalo otvoreno pitanje po čemu je OS specifičan u odnosu na druge slične izložbe u Evropi, odnosno po čemu bi mogao da postane prepoznatljiv na mapi bijenalnih evropskih izložbi.

“To se nije dogodilo, već se nastavlja vrsta rituala u okviru kojeg i Eliot postaje kustos, koji donosi nešto što ne vidim da je neki poseban koncept izložbe”, naveo je Dimitrijević, dodajući da izložbu 56. OS više doživljava kao “selekciju radova nego kao izložbu koja ima neku koherentnost”.



“I na osnovu tog izbora dolazimo do jedne vrste disproporcije koju stalno imamo na Oktobarskom salonu ili gotovo uvek, i to između velikih imena koja se igrom slučaja zateknu – zato što ih kustos poznaje na primer, poput Dženi Holcer ili Vilijama Kentridža, koji prelaze format ovakve izložbe, i nekih radova koji su možda stigli na konkurs, i možda mogu da deluju zanimljivo, ali ne da budu zajedno izloženi u ovakvom kontekstu”, naveo je Dimitrijević, naglasivši da je protiv mešanja kustoskog principa i konkursa.

“Te dve stvari ne mogu da se mešaju. Mora da bude ili jedno ili drugo”, naglasio je Dimitrijević, napominjući da izložbu 56. OS ipak ne smatra tako lošom kao što je bila izložba 55. OS 2014. godine, kada je kustos bio Nikolaus Šafhauzen, koja je “zaista bila slaba i bilo je mnogo razloga zbog kojih se moralo postaviti pitanje šta je budućnost takvih izložbi, odnosno takvih kustoskih tezgi”.

Što se tiče samog koncepta izložbe “Ljubavni zanos”, Dimitrijević kaže da “zvuči malo reakcionarno”.

“Nemam ništa protiv ljubavne strasti ako je ona u nekom romantičarskom, modernom smislu iskazana – ona vrsta ljubavne starsti koja zaista povezuje ljubav i politiku, intimno i političko. Ova vrsta ljubavi o kojoj se ovde govori, bar na osnovu kataloga i teksta u njemu, treba da nas pozove izgleda na neku vrstu 18-vekovne galantne ljubavi, neke predmoderne ljubavi, nekog snoviđenja, što je vrlo interesantno i govori simptomatično o ovom vremenu koje se ubrzanim korakom vraća u pravo u taj neki 18. vek, pa onda ćemo ići još dalje”, naveo je Dimitrijević.



Smatrajući da postoji velika disproporcija u kvalitetu radova na 56. OS, te da je nejasno na koji način su uzglobljeni i u prostor, i u koncept, i u lokalni kontekst, Dimitrijević je naveo da je stoga izložbu Eliota doživeo pre svega kao izložbu zbirke radova savremene umetnosti koji treba da daju utisak o tome šta je savremena umetnička produkcija. I u tom pogledu, međutim, ima problema, jer ima i radova od pre 10, 15 ili 20 godina, pa posmatrači nisu u stanju da razluče u prvi mah šta su radovi koji su ranije izvedeni, a koji su deo savremenog pogleda.

Kao najinteresantiji rad na 56. OS, Dimitrijević je naveo rad gruzijske umetnice Ketute Aleksi-Meskišvili koji je na prvi pogled “vizuelno neatraktivan, musav”, ali “jako intelginento govori o mogućnostima transformacije slike iz jednog medija u drugi, iz tehničke reprodukcije u nekakvu manuelnu intervenciju, a da cilj nije vrsta estetizacije, već izraz ozbiljnog promišljanja šta zapravo karakter slike danas jeste u društvu u kojem se može postići svaka moguća slika koju čovek zaželi - u nekom tehnološkom smislu”.

U smislu proučavanja mišljenja slike, Dimitrijević je izdvojio i radove Radenka Milaka, primećujući da na 56. OS postoji čitav trend umetnika koji se na sličan način bave manuelnom reprezentacijom tehničke slike, filmske slike, ali se, kako je istakao, vidi da je Milak, koji je prvi počeo da se time bavi, i dalje najozbiljniji u tom načinu – istovremeno pokazuje stepen virtuoznosti koja pritom nije u prvom planu, već u promišljanju samog karaktersa slike.

Dimitrijević je izdvojio i rad Sare Lideman sa zlatnim, telesnim printovima, te nekoliko video radova, pre svega Bojana Fajfrića, te Ane Hušman.

Posebno je izdvojio i rad “Fragilno prisustvo” Vladana Jeremića i Rene Radle, kao neku novu vrstu soc-realizma, vrlo zanimljivu. Ujedno, ocenio je i da je taj rad u nekoj čudnoj disproporciji u odnosu na ostale radove na 56. OS, pa mu njegovo prisustvo “više liči na obezbeđenje ove izložbe” od eventualnih napada.

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Svaku izložbu koja je u fokusu pratiće po tri priloga iz ugla različitih likovnih kritičara/kustosa/istoričara umetnosti, koji će biti emitovani na portalu SEEcult.org i njegovom YouTube kanalu, kao i na Fb strani projekta Kritika na delu

_ _ _

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2016.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)

3. Mater Terra festival



Pozorišni Festival dece i mladih Mater Terra, posvećen širenju poruka plemenitosti i ekologije, biće održan 20. novembra u Teatru Levo i AKUD “Ivo Lola Ribar” u Beogradu, a prema koncepciji umetničke direktorke Sanje Krsmanović Tasić, obuhvata devet predstava koje se bave temama iz oblasti ekologije i ekologije duše.

U organizaciji Centar za dramu u edukaciji i umetnosti (CEDEUM), Festival “Mater Terra” (lat. majka zemlja) već treću godinu održava se u novembru, čime se uključuje u obeležavanje Svetskog dana Međunarodne asocijacije dramske edukacije IDEA (International Drama/Theatre in Education Assotiation), čiji je CEDEUM nacionalni centar.

Predstave festivala “Mater Terra”, koje izvode deca i mladi osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta, bave se temama iz oblasti ekologije i ekologije duše – nove kovanice koja podrazumeva zdrave i razvijene međuljudske odnose, otvorenost i prihvatanje drugog i drugačijeg, razvijanje empatije i aktiviranje solidarnosti i podrške.

Festival je zamišljen kao mesto razmene, predstavljanja rada dramskih sekcija i grupa i mogućnost stručnih saveta za sve učitelje, profesore, umetnike i dramske pedagoge koji veruju da dramski procesi i samo pozorište mogu pozitivno da utiču na lični razvoj, kao i razvoj društva i sveta u kojem živimo.



Festival je netakmičarskog karaktera, a zasnovan je na ideji da služi kao mesto za podršku i stručno usavršavanje dramskih grupa i studija.

Program je podeljen na dva bloka predstava u kojima učestvuje devet škola, a nakon svakog u predviđeni razgovori mladih učesnika, njihovih nastavnika i dramskih pedagoga, publike, roditelja, kao i stručnog tima festivala, o predstavama, kao i o procesima i problemima kojima se bave.

Na Svetski dan Asocijacije IDEA, 27. novembra, u Ustanovi kulture Parobrod biće održan okrugli sto na temu “Dramske tehnike i metodologije u radu sa decom i mladima - razmena iskustava”, uz dodelu priznanja Festivala “Mater Terra”.

Svi učesnici Festivala dobitnici su “Ekološke zvezde”, priznanja za širenje poruka plemenitosti i ekologije kroz pozorišni izraz. Priznanje “Ekološki putokaz” dobijaju organizacije i pojedinci koju su svojim doprinosom omogućili da se Festival održi i razvija.



Prošle godine Festival “Mater Terra” održan je od 20. do 25. novembra kao prateći program festivala za decu Pozorište Zvezdarište, a predstavio je vise od sto učesnika, članova različitih dramskih sekcija i grupa iz osnovnih i srednjih škola.

CEDEUM organizuje Festival “Mater Terra” u partnerskoj saradnji sa Teatrom Levo i Udruženjem “Umetnička utopija”, a realizuje se volonterski, budući da ove godine nije dobio bilo kakvu institucionalnu podršku.

(SEEcult.org)

Nova Pepeljuga u Buhi



Novu verziju bajke “Pepeljuga” prema tekstu Igora Bojovića, u režiji Ive Milošević, ansambl Pozorišta “Boško Buha” premijerno će izvesti 19. novembra na sceni UK “Vuk Stefanović Karadžić” u Beogradu, a ideja je da “decu provede kroz paletu osećanja, da ne bude samo zabavna, već da probudi empatiju i konačno dovede do katarze”.

Za rediteljku Ivu Milošević ta bajka govori “o mukama i nadama, o uzvišavanju uniženog bića, o patnji”.

“Iako obiluje uznemiravajućim prizorima patnje i očaja glavne junakinje, kao sve dobre bajke ‘Pepeljuga’ poručuje deci da je patnja sastavni deo života i da je važno ne gubiti nadu u njenu prolaznost. Bajke imaju tu funkciju da pruže spoznaju, utehu i veru u smisao optimizma”, izjavila je Iva Milošević 17. novembra na konferenciji za novinare povodom premijere koja je u podne za decu, a uveče za odraslu publiku.

Navodeći stav Bruna Betelhajma iz njegove knjige “Značenje bajki” da bajka mora da podstiče maštu deteta, razvija intelekt i razjašnjava osećanja, Iva Milošević rekla je da je cela ekipa tokom rada na predstavi nastojala da odgovori na te zahteve.



Naslovnu ulogu igra Jelena Trkulja, princ je Uroš Jovčić, zla maćeha Katarina Gojković, njene ćerke Teodora Ristovski i Borka Tomović.

U ansamblu su i glumci Boba Latinović, Draga Ćirić i Vladan Dujović, kao i balerine Nataša Šmelc, Tamara Pjević, Jana Milenković i Mina Kontić.

Scenograf je Gorčin Stojanović, kostimograf i koreograf Boris Čakširan, a kompozitor Vladimir Pejković.

To će biti peta postavka “Pepeljuge” u “Buhi”, a dramaturškinja tog teatra Milena Depolo objašnjava da publika traži da ova bajka gotovo stalno bude na repertoaru. Prethodnu verziju režirao je Milan Karadžić prema istom komadu u stihu Igora Bojovića, koji je odnedavno direktora “Buhe”.

“Nova verzija je i dalje priča o vrlinama i o zlu koje nas okružuje i u realnom životu”, rekao je Bojović, dodajući da ga raduje što je predstava ipak i nežna i romantična.



Iva Milošević je istakla da su svi vrlo posvećeno radili kako bi stvorili bajkovit pozorišni svet za decu.

“Ovo je pozorište sa velikim slovom ‘P’. Ne potcenjujemo decu misleći da žele samo izraz primeren crtanom filmu, već nastojimo da im ponudimo uzbudljivu magiju pozorišta”, rekla je Iva Milošević.

Ceo glumački ansambl izrazio je zadovoljstvo saradnjom sa rediteljkom specifične vizije i kreativnosti.

“Vodila nas je istovremeno diskretno i autoritativno”, rekla je Jelena Trkulja, dok je Katarina Gojković izjavila da je ceo proces rada bio jedna divna bajka.

(SEEcult.org)

SULUV i nezavisna scena o problemima kulture



Savez udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) predstaviće 21. novembra javnosti nezavidnu situaciju u kojoj se našao zbog povećanja zakupa za programski prostor i netransparetnosti komunikacije s nadležnim gradskim i pokrajinskim vlastima. Sa predstavnicima drugih udruženja i grupa, okupljenih u Inicijativu nezavisne kulturne scene Novog Sada, biće reči i o pregovorima sa gradskim vlastima za poboljšanje stanja u oblasti kulture, vanrednom gradskom konkursu za umetničko stvaralaštvo i javnoj raspravi o Akcionom planu za sprovođenje nedavno usvojene Strategije kulturnog razvoja Novog Sada.

Umetnici i članovi Predsedništva SULUV-a, koje se našlo u problemu nakon što mu je Poslovni prostor povećao cenu zakupa programskog prostora, predočiće medijima trenutnu situaciju i ukazati na problem transparentnosti u zvaničnoj komunikaciji sa Gradom i Pokrajinskim sekretarijatom koja je doprinela da se ta jedina reprezentativna asocijacija umetnika u oblasti likovnih umetnosti na teritoriji Vojvodine nađe pred gašenjem.

Uprkos nedavno dobijenoj laskavoj tituli Evropske prestonice kulture 2021. godine, u Novom Sadu postoji veliki broj problema i neregularnosti u toj oblasti o kojoj u prethodnih nekoliko meseci javno govore oni koji od nje i žive, naveli su SULUV i Inicijativa nezavisne kulturne scene koji će se obratiti javnosti 21. novembra u podne u Galeriji SULUV.

Osnovni problemi SULUV-a i dalje su usmereni na pitanje održavanja programskog prostora i “šuma u komunikaciji” sa koji postoji između Udruženja, Poslovnog prostora i Grada.

Prema navodima SULUV-a, njegove programske aktivnosti dovedene su u pitanje, pri čemu za obavljanje mnogih od njih ima i zakonsku obavezu.
Neopravdano odlaganje uplata i revizije troškova dovele su u pitanje osnovnu profesionalnu i programsku delatnost tog udruženja umetnika.

Uz umetnike iz SULUV-a, medijima i drugim građanima obratiće se i predstavnici Inicijative nezavisne kulturne scene Novog Sada, koji će ukazati na trenutno stanje u procesu pregovaranja sa Gradom, u vezi sa predlogom promena u načinu rada Gradske uprave za kulturu kako bi se poboljšali uslovi za život i rad u toj oblasti.

Biće reči i o jesenjem, vanrednom gradskom konkursu u oblasti umetničkog stvaralaštva koji je bio raspisan od 11. do 19. oktobra, nakon što su na prethodnom u potpunosti ignorisane organizacije civilnog društva koje deluju u oblasti kulture, pa je to i bio jedan od povoda za njihovo ponovno okupljanje.

Predstavnici Inicijative nezavisne kulturne scene govoriće i o svom učešću u nedavnoj javnoj raspravi, tzv. “radnom telu”, održanom u Skupštini grada Novog Sada u vezi sa izradom Akcionog plana u okviru gradske Strategije kulturnog razvoja.

Uz članove Predsedništva SULUV-a Bosiljku Zirojević Lečić (Akademija umetnosti Novi Sad) i Danijel Babića (samostalni umetnik), govoriće i Zoran Pantelić (samostalni umetnik, član Centra za nove medije_kuda.org) i Zoran Gajić (član Grupe za konceptualnu politiku).

Kao i na dosadašnjim konferencijama za štampu, namera SULUV-a i Inicijative nezavisne kulturne scene Novog Sada je da nastave seriju javnih razgovora kojima bi pozvali javnost da se uključi u rešavanje problema koji već decenijama sistemski osujećuju rad udruženja građana na nezavisnoj kulturnoj sceni, a onda i svaki drugi rad ljudi u oblasti kulture.

Dijalog predstavnika novosadskih vlasti zaduženih za kulturu i Inicijative nezavisne kulturne scene Novog Sada počeo je u julu u vezi sa brojnim nagomilanim problemima. Uoči razgovora sa gradskim zvaničnicima, organizacije sa nezavisne kulturne scene održale su nekoliko internih sastanaka, na kojima su definisale urgentne i dugoročne zahteve i predloge za rešavanje uočenih problema.

(SEEcult.org)

Ima li mogućnosti za promene?



Ruski kolektiv Chto Delat poziva zainteresovane da učestvuju u obrazovnoj predstavi “Novi ljudi” koja će biti izvedena 18. decembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, a bavi se temom koja je centralna tačka diskusije o bilo kakvoj mogućnosti političke i društvene promene danas.

Ko su ti ljudi, to mi, ta zajednica koja je sposobna da izvede transformaciju društva? U kom će se smeru ona razvijati? To pitanje stajalo je u osnovi čitavog revolucionarnog pokreta XIX veka, što je jasno i iz romana Nikolaja Černiševskog “Šta da se radi? Priče o novim ljudima”. Međutim, “rad na sebi”, kako navode Chto Delat, postao je ključni zadatak u stvaranju turbo-konzumerističke subjektivnosti. Kako se možemo suprotstaviti ovakvoj situaciji pomoću ostvarljivog modela singularnosti koja najavljuje emancipatorski projekat?

Obrazovni proces Chto Delat zasniva se, kako sami navode, na jednom prilično bizarnom eksperimentu - kao polazišnu tačku uzeli su izvornu sovjetsku doktrinu socijalističkog realizma i istraživali mogućnosti njenog projektovanja u stvarnost kakvu danas živimo.

Šta će se dogoditi sa stanovištima kao što su partijski mentalitet, didaktizam, optimizam budućnosti, dostupnost (narodnost ili narodni mentalitet), kao i pojava novih ljudi? U “glavnom zapletu” socijalističkog realizma Novi Čovek prevaljuje put od elementarnog spontanizma do revolucionarne svesti pod tutorstvom partije. Iako rastrzana protivrečnostima, ta estetska paradigma može da posluži kao alegorija subjektivacije.

Međutim, ostaje pitanje kako možemo ponovo uzeti u obzir te ideje unutar potpuno nove situacije?
Kako se novi ljudi odnose prema njihovim telima?
Kao rade, kako se bore, kako vole?
Kako se novi ljudi odnose prema narodu?
Kakva vrsta organizacije novih ljudi treba da otelotvori njihovu kolektivnu subjektivnost? Partija? Veće (sovjet)? Skupština? .............?
Da li su novi ljudi heroji ili obični muškarci i žene našeg vremena? Kojim se oni putem kreću?
Koje protivrečnosti određuju nove ljude i proces njihovog nastajanja?
Da li umetnost treba da nastavi da promoviše ideju novih ljudi i promena uprakos njihovoj potčinjenosti interesima kapitala?
Koja vrsta estetike „predstavlja“ nove ljude?
Da li će se kultura novih ljudi još uvek nazivati umetnošću?

Ta i mnoga druga pitanja predstavljaće početne tačke kolektivnog procesa obrazovanja od 12. do 17. decembra (od 11 sati) koji ce voditi članovi Chto Delat Nina Gaceva, Caplja Olga Egorova, Oksana Timofejeva i Dmitri Vilenski. Seminari, diskusije i projekcije biće organizovani, uz probe za konačno izvođenje predstave 18. decembra.

Zainteresovani za učešće u obrazovnoj predstavi Chto Delat trebalo bi da pošalju kratko motivaciono pismo koje treba da sadrži i opis njihove profesije. Seminari i probe biće na engleskom jeziku, ali će predstava biti izvedena na srpskom, tako da se solidno poznavanje engleskog podrazumeva.

Predstava je deo eksperimentalne obrazovne platforme – Škole za angažovanu umetnost u Petrogradu, koju kolektiv Chto Delat koncipira i realizuje od 2013. godine, uz podršku fondacije “Roza Luksemburg” iz Moskve.

Za učesnike radionice “Novi ljudi” obezbeđen je skroman honorar, kao i obrok tokom probe.

Broj učesnika je ograničen na 20, a prijavljivanje je poredstvom adrese info@czkd.org

Kolektiv Chto Delat (Šta da se radi?) osnovan je u Petrogradu 2003. godine, a uključuje umetnike, kritičare, filozofe i pisce iz Petrograda i Moskve. Nastao je iz potrebe spajanja političke teorije, umetnosti i aktivizma. Aktivnosti uključuju umetničke projekte, obrazovne seminare, javne kampanje i druge aktivnosti koje se kreću od videa i pozorišnih predstava do radio programa i murala.

Kolektiv objavljuje i dvojezične rusko-engleske novine Chto delat? koje se bave pitanjima kulture i politike u međunarodnom kontekstu.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/138471228

KND: 56. Oktobarski salon 2/3



56. Oktobarski salon 'Ljubavni zanos', Muzej grada/Kulturni centar Beograda, 23. septembar - 6. novembar 2016.

2/3 - Kritičar na delu: Nebojša Milenković, istoričar umetnosti

Istoričar umetnosti Nebojša Milenković smatra da će protekli 56. Oktobarski salon u Beogradu, održan na temu “Ljubavni zanos”, biti zapamćen pre svega po tome što je kustos bio Dejvid Eliot, jer radovi koje je predstavio ne izazivaju bilo kakav zanos, pa ni polemiku, već ravnodušnost. U drugoj epizodi serijala “Kritika na delu” o 56. Oktobarskom salonu “Ljubavni zanos”, Milenković navodi i da ne vidi razlog za bijenalizaciju te međunarodne izložbe, jer se ne razlikuje bitno od prethodnih. Od Eliota, kao iskusnog kustosa i dobrog poznavaoca umetničke scene na ovim prostorima, očekivao je fokusiraniju i izoštreniju izložbu, a ne izložbu “bez strasti”.

Navodeći da je Oktobarski salon jedina umetnička manifestacija u Srbiji koja umetnicima koji su izloženi, a i samom kustosu, obezbeđuje određeni društveni uticaj, vidljivost i značaj, Milenković smatra da je OS u tom kontekstu - ne samo ove godine, već i prethodnih - slika stanja društva u kojem se održava.

Milenković podseća da je internacionalizacija Oktobarskog salona počela 2004. godine i to upravo na tragu zanosa u kojem je srpsko društvo tada bilo, kada se “činilo da je taj srpski put trajno ili makar privremeno zaustavljen”, nakon ubistva premijera Zorana Đinđića. Međunarodni Oktobarski salon bio je svojevrsna zadužbina pokojnog premijera, koja simbolizuje sve ono što je Srbija tada htela, želela ili pokušala da bude ili nije imala snage da bude.



U tom kontekstu, Milenković smatra da internacionalizacija Oktobarskog salona jeste donela novi duh i novu otvorenost, nov kvalitet, jer je postao mesto na kojem su domaći umetnici mogli da ostvare širu međunarodnu ili bar regionalnu vidljivost.

“U tom kontekstu bijenalizacija Salona jeste izazvala dosta strepnji i kontroverzi i te primedbe koje su se Salonu stalno davale uglavnom su se odnosile na dve-tri stvari. Jedna je bila zastupljenost ovdašnjih umetnika na Salonu, a druge dve - da li je Salon dovoljno slikarski, i da li je dovoljno srpski”, naveo je Milenković, ocenjujući da je bijenalizacija Salona i sve ono što je pratilo odluku Skupštine grada da postane dvogodišnja manifestacija izazvalo dosta strepnji kod jednog dela scene, dok je u drugom delu izazvalo dosta nade. To kretanje između strepnje i nade, prema Milenkoviću, došlo je do izražaja u prethodnoj godini, kada Oktobarski salon nije održan – bilo je karakteristika tog nespotojećeg, neodržanog prošlogodišnjeg Salona.

U tom kontekstu je izbor Dejvida Eliota za kustosa 56. Oktobarskog salona doživljen sa olakšanjem.

“Mnogima je pao kamen sa srca. Manje-više smo svi pomislili da OS neće menjati svoju ulogu, svoju funkciju, svoj pravac”, rekao je Milenković, ukazujući da i u pogledu pravca Oktobarskog salona postoje već duže vreme dileme, jer je posle prvobitnog zanosa od 2004. godine, pa narednih nekoliko godina, “očigledno da je i taj zanos OS prilično bivao sve manji i da je splašnjavao kao i društvo u kojem se odvija”.



“Budžet možda jeste veći, ali to se na izložbi ne vidi”, dodao je Milenković, smatrajući da je bijenalizacija Salona loša i zbog toga što se nije vodilo računa o tome da se OS događa u isto vreme kada i jedine dve bijenalne izložbe u zemlji – Bijenale u Pančevu i Memorijal Nadežde Petrović u Čačku.

“U našoj sredini, u kojoj su mediji, pa i publika, prilično nezainteresovani za kulturne događaje, a te dve izložbe jesu veliki događaji koji se odvijaju izvan Beograda”, bijenalizacija Oktobarskog salona “dodatno je smanjila inače nedovoljnu vidljivost te dve manifestacije”, rekao je Milenković, koji smatra da je najlogičnije da se OS otvara i održava u oktobru kao što mu i naziv sugeriše.



Povodom koncepta 56. OS, Milenković napominje da je engleski naziv izložbe “Pleasure of Love”, što ne znači zanos na srpskom – kako je zvanično prevedeno, već pre, recimo – zadovoljstvo ili uživanje u ljubavi.

Milenković smatra, međutim, da problem 56. OS nije to što je “izgubljen u prevodu”, već je “više izgubljen u konceptu”.

Iako je bio zadovoljan izborom kustosa 56. OS, Milenković je naveo da mu je čudno to što je Eliot, kao neko ko je upućen u situaciju i umetničke prilike u Srbiji - jer je sa Bojanom Pejić svojevremeno radio čuvenu izložbu “Posle zida”, nije sebi dozvolio taj “luksuz koji kustosi njegovog ugleda i renomea svakako mogu imati, a to je da ova izložba bude fokusiranija i izoštrenija”.

“Prilično je bestrasna. Nema tog očekivanog zanosa. To jeste izložba bez strasti. Ne izaziva neke polemike, dijaloge, čak ni neslaganja i protivljenja. Problem ovog Oktobarskog salona je to što izaziva ravnodušnost”, ocenio je Milenković, viši kustos Muzeja savremene umetnosti Vojvodine.

“Plašim se da ćemo ovogodišnji Salon zapamtiti samo po tome što je kustos bio Dejvid Eliot”, dodao je Milenković.



Iako svaka velika izložba jeste nužno fragmentarna, Milenković smatra da je problem 56. Oktobarskog salona to što nije moguće sagledati pretpostavljenu celinu.

“U tom smislu mi nedostaju recimo diskusije. Nedostaje mi da se na Salonu otvore ozbiljne polemike, ali ne polemike istomišljenika, kao što je bio slučaj na nekim od prethodnih salona. I ta priča o interancionalizaciji ili o tome da treba da imamo naš Salon šta god to ‘naš’ značilo i ko god to ‘mi’ bili, jeste nešto što nedostaje, jer mislim da je Salon mesto da se razgovara i o samom Salonu, i o ovom aktuelnom, i o tome šta će se dogoditi sa budućim Salonom ili budućim salonima”, naveo je Milenković, postavljajući i pitanje zašto bi Dejvid Eliot bio zainteresovaniji za ovdašnju umetničku scenu nego što su to njeni sami akteri.

“U tom kontekstu ovaj zanos bez strasti jeste odraz društva bez zanosa i to nikako ne može biti krivica Dejvida Eliota”, zaključio je Milenković.

*U prethodnoj epizodi Kritike na delu o 56. Oktobarskom salonu govori istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević, a u narednom je kritičarka na delu Danijela Purešević.

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Svaku izložbu koja je u fokusu pratiće po tri priloga iz ugla različitih likovnih kritičara/kustosa/istoričara umetnosti, koji će biti emitovani na portalu SEEcult.org i njegovom YouTube kanalu, kao i na Fb strani projekta Kritika na delu

_ _ _

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2016.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)

Istorija Grafičkog kolektiva



Grafički kolektiv predstavlja od 22. novembra svoju istoriju na fotografijama Dragiše Radulovića, u čijem su fokusu ličnosti i događaji koji su obeležili više decenija rada te galerije, koja je prinuđena da se iseli iz prostora na Obilićevom vencu zbog procesa restitucije zgrade u kojoj se nalazi.

Izložba “U kadru hroničara” već naslovom sugeriše stvaralačku poziciju Radulovića kao pasioniranog dokumentariste koji gotovo 60 godina prati svojim objektivom umetničku scenu Beograda. Pristupivši fotografiji kao ljubitelj tog medija, Radulović je ubrzo dostigao visoke standarde tehničkog umeća, a stalnim prisustvom u kulturnom životu grada i dozu poverenja koja je kod portretisanog modela vidljiva u prirodnoj, neusiljenoj pozi i spontanom izrazu.

Serijom portreta eminentnih umetnika i pripadnika kulturne elite, Radulović svedoči o bogatoj istoriji, programima i respektabilnoj ulozi koju Grafički kolektiv ima u nacionalnoj kulturi druge polovine 20. veka i danas.



“Izbor fotografija posvećen Grafičkom kolektivu može se sagledati kroz nekoliko celina koje mapiraju najznačajnije topose iz profesionalnog života galerije: umetnici, laureati nagrada Veliki i Mali pečat, istoričari umetnosti i likovni kritičari, a poseban omaž dat je osnivačima Kuće grafičara i prominentnim ličnostima koje su programski i idejno osmislile prve godine i decenije njenog rada - Boško Karanović, Mihailo Petrov, Stojan Ćelić, Mladen Srbinović, Lazar Vujaklija, Marko Krsmanović, Aleksandar Luković - i sledećoj generaciji koja je održala kontinuitet i doprinela ostvarenjima prethodnika – Bogdan Kršić, Božidar Džmerković, Miloš Ćirić, Peđa Ristić. Grupa fotografija koja bi se mogla nazvati Susreti najrečitije govori o svečanim vernisažima u Grafičkom kolektivu. Lišene reprezentacijskih simulakruma prisutnih u formi savremenih elektronskih avatara, ali i u tradicionalnim vizuelnim konstruktima, ove fotografije emaniraju radost i entuzijazam zajednice posvećene ideji afirmisanja i negovanja grafičkog stvaralaštva”, naveo je u predgovoru kataloga izložbe Miroslav Sapundžić.



Dragiša Radulović (1936. Čačak), diplomirani inženjer elektrotehnike, bavi se fotografijom još od sredine 500-ih i gimnazijskih dana, a izlaže od 1959. godine, samostalno i u okviru svoga kluba Elektromašinac i Foto-kino saveza Jugoslavije i Srbije.

Održao je 17 samostalnih izložbi, a učestvovao je na više od 150 grupnih izložbi i salona fotografije u zemlji i inostranstvu, na kojima je dobio 44 nagrade i pohvale za pojedinačne radove i kolekcije.

Za višegodišnji rad u oblasti fotografije, kao predavač i instruktor, organizator izložbi, akcija i predavanja, član mnogih žirija, nagrađen je bronzanom plaketom “Boris Kidrič”, kao i brojnim diplomama.

Od 1962. godine do danas sarađuje sa štampom, izdavačkim kućama, institutima, muzejima (MPU, Narodni muzej,), galerijama (SANU, KC, “Cvijeta Zuzorić”, “Stara kapetanija”, ULUS), domovima kulture, društvenim organizacijama i nizom umetnika. Nosilac je zvanja Majstor jugoslovenske i srpske fotografije AFIAP, a član je ULUPUDS-a po pozivu.



Grafički kolektiv, jedna od najznačajnijih galerija u Beogradu, ostaje bez prostora na Obilićevom vencu nakon procesa restitutucije i vraćanja zgrade u kojoj se nalazi naslednicima prvobitnih vlasnika, koji su rešili da ga prodaju firmi koja planira da otvori poslastičarnicu. Nezavidan položaj Grafičkog kolektiva izazvao je burne reakcije u stručnoj javnosti, uz apele na gradske vlasti da pronađu rešenje za opstanak tog značajnog umetničkog prostora.

Izložba “U kadru hroničara” biće otvorena do 10. decembra.

*Foto na vrhu: Branimir Karanović, Bogdan Kršić, Cuca Sokić, 1995.

(SEEcult.org)

Zločin i kazna

http://www.seecult.org/vest/zlocin-i-kazna

Nadi Šargin Raša Plaović



Nagrada “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu za najbolјe glumačko ostvarenje na svim beogradskim pozorišnim scenama u sezoni 2015/2016. dodeljena je prvakinji Drame Narodnog pozorišta Nadi Šargin za ulogu kralјice Elizabete u predstavi “Marija Stjuart” prema tekstu Fridriha Šilera, u režiji Miloša Lolića.

Jednoglasnu odluku doneo je žiri u kojem su bili dramaturg Molina Udovički Fotez, reditelј Slavenko Saletović, dramaturg Slavko Milanović i kritičar Boban Jevtić, a sednici iz opravdanih razloga nije prisustvovao teatrolog Raško T. Jovanović, saopštilo je Narodno pozorište koje 22. novembra slavi 148. rođendan.

U konkurenciji za nagradu “Raša Plaović” bili su i Nebojša Glogovac, Ljubomir Bandović, Tihomir Stanić, Nada Blam, Branko Vidaković, Ivana Nikolić, Bojan Žirović, Ivan Bosilјčić...

Nada Šargin je za ulogu kraljice Elizabete u predstavi “Marija Stjuart” već osvojila tri priznanja - nagradu za najbolјu žensku ulogu na prvom festivalu "Pozorišno proleće" u Šapcu, nagrada za najbolјu glumicu na 24. Festivalu “Vršačka pozorišna jesen” i nagradu “Ardalion” za najbolјu žensku ulogu na nedavnom 21. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu u Užicu.

Nagrada će biti uručena 22. novembra na svečanosti na Velikoj sceni povodom 148. rođendana Narodnog pozorišta u Beogradu.

(SEEcult.org)

KRIK kritičke kulture



Festival kritičke kulture – KRIK održava se prvi put u Skoplju od 18. novembra do 3. decembra, uz učešće umetnika i kulturnih radnika iz regiona, a posvećen je promociji umetničkih i kulturnih praksi kao društveno relevantnih alata za doprinos emancipaciji i demokratizaciji društveno-političkog konteksta, počev od uvodnog programa filmova o ljudskim pravima, preko Foruma kritičke kulture sa izložbama “Arhivi nasilja” i “Od dijaspore do različitosti”, do konferencije koja će istražiti koncepte dijaspore, mobilnosti, nomadskog iskustva, umetničkih i kulturnih rezidencija…

Tematski koncept prvog izdanja KRIK-a, koji organizuju skopska udruženja Kontrapunkt i Esperanza u saradnji s partnerima iz Hrvatske i Srbije, kreiran je tako da podstakne kritičku debatu u javnoj sferi o relevantnim političkim i društvenim temama kao što su ljudska prava, pravo na kulturu, identitetska pitanja, nasilje u javnoj sferi preko političkog i ekonomskog aparata, kao i jačanje zajednice kroz kulturne i umetničke prakse. Takođe, KRIK je pokrenut i da bi stao u odbranu prava na kritičku kulturu koja stalno pomera granice emancipatorskih politika u društveno-kulturnom prostoru.

Naziv festivala KRIK je akronim za kritiku, reakciju, ideju i konfrontaciju, a ujedno na makedonskom i još nekim jezicima u regionu znači vrisak. Suprotstavljajući se “kulturi tišine”, KRIK promoviše kritički dijalog, nove forme za plasiranje i primenu znanja, savremenog sećanja i aktuelne političke istorije, i otvara mogućnost za stalne društvene tranformacije.

Prvo festivalsko izdanje u fokusu ima teme “Arhivi nasilja” i “Od dijaspore do različitosti”, kako su i nazivi izložbi kojima festivalski program zvanično počinje 22. novembra u Čifte amamu/Nacionalnoj galeriji Makedonije.

Na izložbi “Arhivi nasilja”, u organizaciji Kontrapunkta, učestvuju umetnici: Sonja Šonberger (Sonya Schönberger), Mišel Teran (Michelle), Hristina Ivanoska, Đorđe Jovanović, projekat Memory of the World (Tomislav Medak i Marsel Mars) i Zejno Pekunlu (Zeyno Pekünlü),

Izložba “Od dijapore do različitosti”, čiji su kustosi Janka Vukmir iz Instituta za savremenu umetnost iz Zagreba i Miroslav Karić iz Remonta – nezavisne umetničke asocijacije iz Beograda, deo je istoimenog regionalnog projekta (From Diaspora to Diversities), posvećenog fenomenu dijaspore u savremenim kontekstima. Nakon tri izložbe u Beogradu i jedne u Zagrebu, na kojima su učestvovali različiti umetnici, u Skoplju se predstavljaju Ivana Ivanović, Rajko Radovanović, Mladen Bundalo, Nada Prlja, diSTRUKTURA i Neli Ružić.

Ujedno počinje i Forum kritičke kulture, koji obuhvata konferencijski program, uz radionice, predavanja i razgovore, a među ključnim govornicima su najavljeni Svetlana Slapšak, Branislav Dimitrijević, Branimir Jovanović i Renata Salecl, sa kojima će posebne dijaloge voditi Ana Vujanović, Branka Ćurčić i Slavčo Dimitrov, Petar Gošev, Kristina Ampeva i Katerina Kolozova.

Tematski fokus “Arhivi nasilja”, koji je osmislio Kontrapunkt, posvećen je istraživanju arhiviranja nasilja u 20. i 21. veku, i to nasilja pomatranog diskurzivno, teorijski, promišljeno i artikulisano kroz različite umetničke prakse.

Tematski fokus Esperanze “Od dijaspore do različitosti” inspirisan je potrebom promišljanja dijaspore u širem značenju – u kontekstu povećane mobilnosti, globalizacije i različitih načina izražavanja diverziteta kultura.

Dijaspora, mobilnost, nomadizam i različitost je i tema konferencije festivala KRIK koja počinje 23. novembra, a među učesnicima panela najavljeni su Robert Alađozovski, Darka Radosavljević, Monika Mokre, Aleksandra Lazar, Lidija Dimkovska, Elizabeta Šeleva, Melentie Pandilovski, Jane Čalovski i Sabina Gabić, te Ivajlo Dičev, Irena Bećić, Arijan Leka, Dragoslav Dedović, Liljana Simić Deru i Marko Stamenković.

Biće reči i o poetikama radikalnog izdavaštva, o čemu će govoriti predstavnici Multimedijalnog instituta (MaMa) iz Zagreba, Centra za nove medije Kuda.org iz Novog Sada i Kontrapunkta. Takođe, najavljene su i čitalačke grupe koje će moderirati Branka Ćurčić (Silvian Lazarus – Antropologija imena) i Ante Jerić (Katrin Malabu: Ontologija nezgode), te predavanje Svetlane Slapšak (Stratigos Tito - karate: poetika prekoračenja, ili “mešanje memorije i želje”), kao i razgovor koji će sa njom voditi 23. novembra Ana Vujanović.

Ana Vujanović vodiće i 24. novembra radionicu kritičkog pisanja o umetnosti i kulturi, nakon čega su najavljene prezentacije knjiga u okviru programa posvećenog “poetici radikalnog izdavaštva”, uz učešće Mike Buljević, Branke Ćurčić, Zorana Gajića, Nikole Gelevskog i Dinka Kreha. Između ostalog, biće predstavljen i projekat Javne biblioteke/Memorije sveta Multimedijalnog instituta (Marsel Mars i Tomislav Medak), Sanja Horvatinčić će govoriti na temu “Od sećanja o nasilju do metode nasilnog zaborava”, a Milan Radanović o arhiviranju sećanja i znanja o ratnim zločinima za vreme Drugog svetskog rata u Jugoslaviji.

Najavljena je i dvodnevna radionica “Digitalna biblioteka/Moja arhiva – od korisnika do amatera-bibliotekara”, koju će voditi Marsel Mars i Tomilav Medak, a 25. novembra, između ostalog, biće održan i performativni razgovor sa Mišel Teran, predavanje Zilke Vitig o političkim i istorijskim temama u videu, performans Hristine Ivanoske “Dokument koji nedostaje: performans br. 4”, te predavanje Branislava Dimitrijevića “Nasilje informacija i aplikacija: savremena umetnost”, kao i razgovor koji će sa njim voditi Branka Ćurčić i Slavčo Dimitrov.

Branimir Jovanović održaće 26. novembra predavanje o ekonomskom nasilju, a potom će sa njim razgovarati Petar Gošev i Kristina Ampeva.

U završnici festivala 3. decembra Renata Salecl održaće predavanje “Politika izbora kao politika nasilja”, uz razgovor koji će sa njom voditi Katerina Kolozova.

Uoči zvaničnog početka KRIK-a, održan je Filmski festival o ljudskim pravima, čiji je selektor bio Petar Milat iz MaMe.

Kontrapunkt i Esperanza realizuju festival KRIK u saradnji sa Kooperativom - regionalnom platformom za kulturu, u partnerstvu sa Multimedijalnim institutom i Kulturtregerom iz Zagreba, Kuda.org iz Novog Sada, Remontom – nezavisnom umetničkom asocijacijom iz Beograda, Berlinel Gazete iz Berlina, izdavačkom kućom Goten iz Skoplja i Kunst Ost iz Graca.

Programska urednica tematskog fokusa “Arhivi nasilja” je Iskra Gešoska iz Kontrapunkta, a tematski fokus “Od dijaspore do diverziteta” osmislili su Robert Alađozovski, Darka Radosavljević Vasiljević i Mirjana Peitler.

Festival je podržan od Balkanskog fonda za umetnost i kulturu (BAC), programa za podršku civilnom društvu Civica Mobilitas, Kreativne Evrope, kao i Ministarstva kulture Makedonije, Gete instituta u Skoplju, kanadskog Saveta za umetnost i mreže Traduki.

Fb strana festivala je KRIKfestival, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Novi-stari problemi novosadske kulture



Predstavnici Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine (SULUV) i Inicijative nezavisne kulturne scene Novog Sada predočili su 21. novembra javnosti niz problema sa kojima se suočavaju, uprkos tome što je Novi Sad nedavno proglašen Evropskom prestonicom kulture 2021. godine – SULUV-u je rad praktično blokiran, a predstavnici nezavisne kulture su i na vanrednom jesenjem gradskom konkursu ostali najvećim delom bez podrške, zbog čega su zatražili javnu raspravu o njegovim rezultatima.

Ukazujući na konferenciji za novinare na probleme u komunikaciji sa Pokrajinskim sekretarijatom za kulturu Vojvodine i Gradskom upravom za kulturu (GUK) Novog Sada, predstavnici SULUV-a naveli su da je to udruženje likovnih umetnika, kao jedino reprezentativno udruženje na teritoriji Vojvodine, suočeno sa problemom osnovnog finansiranja svojih organizacionih i programskih aktivnosti, posebno nakon povećanja zakupa galerijskog prostora i odlaganja uplata i revizije troškova.

Višegodišnjim permanentnim smanjenjem sredstava i netransparentnim načinom usklađivanja poslova, funkcionisanje SULUV-a je dovedeno u potpunu blokadu, naveli su predstavnici tog udruženja, dodajući da su sve reforme, koje su učinjene od 2011. godine, odnosno od preregistracije u skladu sa tada novim Zakonom o udruženjima građana, kao i sve uvedene novine u njegovom radu, sukcesivno i postupno gašene, jer je odsustvo razumevanja Pokrajinskog sekreterijata za kulturu i Grada obezvredilo sve dosadašnje rezultate i dovelo u pitanje i samo postojanje tog udruženja.

Nakon što je Foto kino i video savez Vojvodine bio primoran da ranije ove godine zatvori svoju galeriju, teška situacija SULUV-a, kako je rečeno, dodatno uvećava paradoksalnu činjenicu da je Novi Sad nedavno proglašen za EPK 2021. Odlukama o nefinansiranju reprezentativnih strukovnih udruženja, izrečena je jasna odluka o nefinansiranju razvoja lokalne umetničke produkcije, a sa druge strane, kroz rezultate konkursa je evidentno da se fokus preusmerava na festivale, priredbe, svečanosti, smotre, odnosno isključivo na spektakle.

Zbog problema sa kojima je suočen, SULUV je najavio hitnu vanrednu Skupštinu kako bi što pre doneo odluku o daljem delovanju, budući da će zbog dosadašnjeg razvoja situacije kraj ove godine završiti u dugovanjima, pri čemu nema bilo kakvu garanciju da će ih moći vratiti kroz programske aktivnosti - ukoliko se odluči za nastavak rada. Umetnici okupljeni u SULUV-u će stoga u što kraćem roku morati da donesu odluku o postojanju i načinu rada tog udruženja.

Nezadovoljstvo stanjem u kulturi izrazili su na konferenciji i predstavnici drugih udruženja okupljenih u Inicijativu nezavisne kulturne scene Novog Sada, koji su istakli da je, i pored učešća u izradi Strategije kulturnog razvoja Novog Sada, koja je nedavno usvojena, i spremnosti da se uključe u rad na pripremi akcionih planova, još uvek dominantan pre svega deklarativan stav o spremnosti Gradske uprave za kulturu za promene. To se ogleda u tome da se u rešavanju otvorenih pitanja nije mnogo odmaklo, kao ni u rešavanju šest načelnih problema u radu GUK-a, na koje je ukazano u junu.

I rezultati proteklog jesenjeg gradskog konkursa, kako je ocenjeno, ukazuju na sve slabosti o kojima je Inicijativa pisala još u junu u vezi sa problemima rada konkursne komisije i transparentnim kriterijumima njenog odlučivanja.

Buduća Evropska prestonica kulture, kako su ponovili predstavnici Inicijative, sistemski ne podržava evropske projekte organizacija i grupa koji su počeli pre i trajaće i posle kampanje za EPK.

Inicijativa će stoga nastaviti da insistira na poboljšanju uslova u kojima žive, rade i stvaraju njeni članovi, tako da će u svim budućim projektnim i aktivističkim delatnostima organizacija biti isključivo reči o politici koju država i grad vode i sprovode.

Organizacije okupljene u Inicijativu nezavisne kulturne scene odmah nakon konferencije za novinare održale su i sastanak na kojem su odlučile da GUK-u upute dopis sa zahtevom za organizovanje Radnog tela povodom rezultata gradskog konkursa, na kojem bi se upoznali sa konkursnom komisijom i pružili joj priliku da im obrazloži svoje odluke, što je u skladu sa Strategijom kulturnog razvoja Novog Sada na kojoj su zajednički radili sa GUK-om.

Takođe, odlučeno je da članice Inicijative kojima je odobreno sufinansiranje na vanrednom gradskom konkursu ne potpisuju ugovore dok se ne održi Radno telo povodom njegovih rezultata.

Inicijativa nezavisne kulturne scene Novog Sada ponovila je i spremnost za konstruktivno učešće u radu tog tela koje je predviđeno Strategijom kulturnog razvoja, a čiji je rad već započet dosadašnjim javnim diskusijama o izradi Strategije, kao i najavi izrade Akcionog plana.

(SEEcult.org)

90 godina Srpskog PEN centra



Srpski PEN centar obeležava 90 godina od osnivanja regionalnom konferencijom “Književna kritika na ispitu vremena” koja će okupiti brojne autore, a deo njih učestvuje 24. novembra i na književnoj večeri koja je deo svečanog programa povodom jubileja u Narodnoj biblioteci Srbije.

Na svečanosti u NBS, uz upravnika te kuće Lasla Blaškovića i predsednicu Srpskog PEN centra Vidu Ognjenović, govoriće i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, akademik Ljubomir Simović, predsednik Slovenačkog PEN centra Marjan Strojan i Dimitar Baševski iz Makedonskog PEN centra.

Strojan je i među učesnicima međunarodne književne večeri, na kjojoj su najavljeni i Elizabet Čičeri-Ronaj (Mađarska), Katica Ćulavkova i Aleksandar Prokopiev (Makedonija), Antonio Dela Roka (Italija), Bojko Lambovski (Bugarska), kao i domaći autori Ana Ristović, Ljubomir Simović, Slobodan Zubanović, Enes Halilović, Vojislav Karanović, Vladimir Kopicl, Radmila Lazić i Duško Novaković.

Jubilej će biti obeležen i izložbom o 90 godina Srpskog PEN centra u Atrijumu NBS, koja će biti otvorena do 4. decembra.

Regionalna konferencija “Književna kritika na ispitu vremena” biće održana 25. i 26. novembra u prostorijama Srpskog PEN centra, a među učesnicima su najavljeni Nadežda Čačinović (Hrvatska), Elizabet Čičeri-Ronaj (Mađarska), Katica Ćulavkova, Ermis Lafazanovski i Aleksandar Prokopiev (Makedonija), Antonio Dela Roka (Italija), Edvard Kovač i Marjan Strojan (Slovenija), Bojko Lambovski i Rada Šarlandžijeva (Bugarska), te Dragan Babić, Gojko Božović, Enes Halilović, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Bojan Jovanović, Vida Ognjenović, Mihajlo Pantić, Zoran Paunović, Saša Radojčić, Saša Stojanović, Srđan V. Tešin, Vesna Trijić, Vladimir Kopicl i Velimir Kostov.

Međunarodno književno veče biće održano i 25. novembra u Narodnom pozorištu u Somboru, a radni sastanak Balkanske mreže PEN centara najavljen je za 26. novembar u Srpskom PEN centru.

Srpski PEN centar osnovali su u februaru 1926. godine u Beogradu: Ivo Andrić, Milan Bogdanović, Dragiša Vasić, Ivo Vojnović, Jovan Dučić, Slobodan Jovanović, Milan Kašanin, Veljko Milićević, Sibe Miličić, Veljko Petrović, Rastko Petrović, Bogdan Popović, Pavle Popović, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski i drugi vodeći pisci tog vremena.

Prvi zapaženiji javni nastup Srpskog PEN centra bila je poseta indijskog pesnika i dobitnika Nobelove nagrade za književnost Rabindranata Tagore Beogradu u novembru 1926. godine.

Tokom 60-ih i 70-ih godina 20. veka rad Srpskog PEN centra bio je izložen velikim preprekama i marginalizaciji, bez ikakve ozbiljnije podrške, a tek od polovine 80-ih, kako navode njegovi predstavnici, punom snagom se vraća na javnu scenu postajući sve vidljiviji akter književnog, kulturnog i javnog života.

Srpski PEN centar je u 90-im godinama bio jedna od retkih institucija u Srbiji koje nisu isključene iz međunarodnog članstva. Suočen s raspadom zemlje i građanskim ratom, dramatičnim sukobima i napetostima, ekonomskom bedom i međunarodnim sankcijama, Srpski PEN centar prepoznat je bio kao glas razuma u poremećenim vremenima, posvećen odbranih osnovnih građanskih i kulturnih vrednosti, ljudskih prava i sloboda izražavanja, opstanka kulture i dostojanstva književnosti.

Posle 2000. godine Srpski PEN centar osniva bijenalnu regionalnu konferenciju posvećenu pitanjima savremene književnosti, objavljuje antologije savremene srpske priče, poezije i drame na engleskom jeziku i pokreće obimnu aktivnost na međunarodnoj promociji srpske književnosti.

Povodom 80 godina od osnivanja, objavljena je istorija Srpskog PEN centra na srpskom i na engleskom jeziku, a ubrzo potom i istorija srpske književnosti na engleskom.

Kao jedan od najaktivnijih PEN centara u Evropi, Srpski PEN centar pokretač je velikog broja književnih i kulturnih projekata i aktivnosti, organizator čitavog niza književnih i stručnih konferencija, promoter srpske književnosti u svetu i svetske književnosti u Srbiji.

Srpski PEN centar bio je i organizator 77. Kongresa Međunarodnog PEN-a u septembru 2011. u Beogradu, koji je bio jedini kongres Međunarodnog PEN-a održan u Srbiji u istoriji te organizacije, a prema ocenama učesnika i Međunarodnog PEN-a, bio je jedan od najbolje organizovanih u poslednjih 20 godina.

U Srpskom PEN-u organizovanje Kongresa Međunarodnog PEN-a u Beogradu shvataju kao priznanje koje mu je dato za dugogodišnji posvećen i istrajan rad na zastupanju najviših književnih i kulturnih vrednosti i za odbranu slobode izražavanja u teškim istorijskim i političkim vremenima.

(SEEcult.org)

Jačanje saradnje Narodnog pozorišta i SNP-a



Narodna pozorišta u Beogradu i Novom Sadu najavila su čvršću umetničku i poslovno-tehničku saradnju na osnovu protokola koji su 22. novembra potpisali v.d. direktori ta dva nacionalna teatra Dejan Savić i Zoran Đerić, a ceremoniji su prisustvovali i ministar kulture Srbije Vladan Vukosavljević i pokrajinski sekretar za kulturu Vojvodine Miroslav Štatkić, te predsednici upravnih odbora dve kuće Aleksandar Gatalica i Selimir Radulović.

Vukosavljević je uoči ceremonije izjavio da će nedavno imenovani UO Narodnog pozorišta raspisati konkurs za upravnika tog teatra do kraja novembra.

“Očekujemo da krajem januara ili početkom februara bude izabran novi upravnik, da stanje bude zakonski uređeno u skladu i sa interesima ove važne ustanove i sa interesima srpske kulture u celini. Poslovanje i delovanje Narodnog pozorišta treba da bude obrazac za celu našu kulturnu scenu”, rekao je Vukosavljević, koji je slično ponovio nešto kasnije i na svečanoj akademiji povodom 148. rođendana Narodnog pozorišta.

Savić je izrazio zadovoljstvo zbog dolaska ministra Vukosavljevića.

“Zadnjih nekoliko godina nismo imali priliku da ugostimo ministra. Sada je novi ministar tu, što našoj ustanovi i svečanoj akademiji daje najviši značaj”, rekao je Savić, kome je još u oktobru 2014. godine istekao mandat v.d. upravnika.



Savić je izjavio da je potpisivanje Protokola sa Srpskim narodnim pozorištem samo institucionalizovanje duge saradnje dva teatra.

“SNP je naš stariji brat. Želimo da žitelje srpske Atine, koja će uskoro biti i evropska prestonica kulture (2021), što više upoznamo sa našim radom, kao i da beogadskoj publici predstavimo ono što radi SNP. Na osnovu Protokola usaglasićemo mnoge aktivnosti, kao dva pozorišta koja imaju istu strukturu (ansamble Drame, Opere i Baleta) i način poslovanja”, rekao je Savić.

V.d. upravnik SNP-a Zoran Đerić izjavio je da i prošlost i budućnost obavezuju dva nacionalna teatra na saradnju, koja se od osnivanja i neguje u oblasti dramskog teatra, a od novijeg vremena i u operi i baletu.

“To je tradicija koja se sada formalno overava”, rekao je Đerić, koji je za v.d. upravnika SNP-a imenovan nakon formiranja nove vojvođanske vlade, koja je smenila Aleksandra Milosavljevića koji je bio usred mandata.

Đerić je istakao da će Novi Sad “dva puta biti prestonica – omladinska 2019. i evropska prestonica kulture 2021. godine” i izrazio uverenje da će saradnja sa Narodnim pozorištem “pomoći da kulturna ponuda Novog Sada bude još veća, a takođe i da se SNP promoviše preko Narodnog pozorišta”.

Prema Protokolu, dva teatra saglasna su da obezbede recipročna gostovanja na svojim scenama, učestvuju u zajedničkim produkcijama, razmeni autora, umetnika i drugih saradnika, kao i u drugim oblicima saradnje u obostranom interesu.

Narodno pozorište u Beogradu nedavno je dobilo novi Upravni odbor, nakon što je prethodni kolektivno podneo ostavku u martu ove godine, u znak protesta zbog toga što se Vlada Srbije nije izjasnila o predlogu da za upravnika Narodnog pozorišta bude izabran Božidar Đurović, koji joj je podnet još u martu 2015.

Đurović je predložen za upravnika na osnovu trećeg uzastopnog konkursa, raspisanog nakon dva neuspešna.

U novom UO su pisac Aleksandar Gatalica (predsednik), glumac Svetislav Goncić, bivši ministar kulture Bratislav Petković, pravnik Nenad Vujić, direktorka marketinga i razvoja “Telekoma” Ljubinka Zarubica i, u ime Narodnog pozorišta, operska pevačica Ivana Krstonošić Raković i balerina Smiljana Stokić.

Ministar Vukosavljević nedavno je izjavio da neće utvrđivati odgovornost za nesprovođenje poslednjeg konkursa za izbor upravnika.

“Jednostavno ne znamo ko bi mogao da bude odgovoran, da li je odgovorna vlada, UO, da li je odgovoran Ban Ki Mun ili ne znam ko. Nasleđe prošlosti, izvesne nedoumice i nekonsekventnost u potencijalnom postupanju i prazni hodovi, nisu predmet našeg interesovanja”, rekao je Vukosavljević prilikom predstavljanja novog UO u Minitarstvu kulture i dodao da Ministarstvo kulture zanima “isključivo šta će se dešavati od sada pa ubuduće”.

*Foto: Narodno pozorište

(SEEcult.org)

VOĐENJE: Jeremić-Rädle



Među radovima koji su izazvali posebnu pažnju na proteklom 56. Oktobarskom salonu u Beogradu, održanom na temu “Ljubavni zanos” prema zamisli britanskog kustosa Dejvida Eliota, bio je i rad “Lomljiva prisutnost” beogradskih umetnika Vladana Jeremića i Rene Rädle koji poziva na stvaranje nove solidarnosti i humanističkih kolektiviteta, a inspirisan je akcijom grupe izbeglica iz Sirije na granici Evropske unije.

“To je pokušaj da se predstavi trenutak Marša nade, kada je kolektivitet izbeglica pokušao da probije birokratske zidove tvrđave EU, odnosno granični režim EU, a govori upravo o momentu u kojem se to dešava, o trenutku kada su ljudi koji su izmučeni došli iz ratom zahvaćenih područja preko “balkanske rute”, zaustavili praktično mogućnost da ih stave u logore - jednostavno su probili šengenski režim i krenuli ka Nemačkoj”, naveo je Jeremić za SEEcult.org povodom rada “Lomljiva prisutnost”, koji govori pre svega o solidarnosti i moći kolektiviteta. Rad pokazuje da je dovoljan čak i samo kolektivitet tako izmučenih ljudi kakva je grupa izbeglica da bi se probila mistifikacija fragmentisanog neoliberalnog okvira EU i uopšte Evrope, odnosno neoliberalnog poimanja vlasti, moći, tehnokratskih, birokratskih režima, granica… naveo je Jeremić.

Kroz crteže dovedene na nivo slogana, rad “Lomljiva prisutnost” ima referencu na socijalnu umetnost 30-ih godina, a pokušava da u tom jednostavnom okviru grafičkog jezika dovede u pitanje i medijsku hiperprodukciju, medijske i internet slike, i da samo kroz kontradikciju crnog i belog predstavi celu situaciju kojom se bavi.



“Hoćemo da kažemo da je novi humanistički kolektivitet mogao vrlo lako da dovede u pitanje taj sistem. U stvari, ovaj rad je poziv za stvaranje tog kolektiviteta. Mi ne kažemo kako to treba, ne dajemo smernice, već kažemo da to treba da se formira, i to ne samo u smislu politike, nego i u polju vizuelnog jezika, govoru u umetnosti, umetničkom poimanju stvarnosti u kojoj živimo”, naveo je Jeremić.



Za Jeremića i Renu Rädle bitno je da ne daju samo sliku realnosti kakva jeste, već i da predlože određenu vrstu potencijala koji vodi ka prevazilaženju date situacije.

Taj potencijal u radu “Lomljiva prisutnost” je pokret, odnosno telesna prisustnost čoveka i kolektivnost kretanja ljudskog tela.

“U tom smislu nam je bitno da izađemo u prostor, jer pokret se može samo desiti u prostoru”, rekla je Rena Rädle, ističući da je potencijal promena moguć samo u komunikaciji sa drugima. Komunikativnost je stoga vrlo važna i za sam rad “Lomljiva prisutnost”, u koji može da se uđe, a novine, koje su sastavni deo tog rada, mogu da se iznesu iz izložbenog prostora.



Povodom teme “Ljubavni zanos” Dejvida Eliota, koja je izazvala različite reakcije, Jeremić smatra da nije loša i da je veoma teška, iako može da bude i banalizovana.

Eliot je, prema njegovoj oceni, uspeo da prevaziđe radovima većeg broja umetnika banalni odnos prema temi “Ljubavni zanos”.

“Mi smo hteli da kažemo da solidarnost ima mnogo veze sa ljubavlju i sa novim humanizmom, nasuprot antihumanizmu koji je prisutan. Dejvid i mi smo se povezali u tom smislu da još verujemo u neki humanistički okvir i svet. U tom smislu smo se razumeli”, naveo je Jeremić.

- - -

Projekat VOĐENJE

Produkcija: SEEcult.org, 2016.

Novinarka: Vesna Milosavljević
Snimatelj: Milan Nešić
Montažerka: Marija Aranđelović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda

SEEcult.org realizuje projekat “Vođenje” od 2012. godine, u saradnji sa galerijama-izlagačkim prostorima, odnosno umetnicima i kustosima odabranih izložbi.

Svratite na vođenje
https://www.youtube.com/playlist?list=PL27ADA311E59A5ADE

(SEEcult.org)

KND: 56. Oktobarski salon 3/3



56. Oktobarski salon “Ljubavni zanos”, Muzej grada/Kulturni centar Beograda, 23. septembar - 6. novembar 2016.

3/3 - Kritičarka na delu: Danijela Purešević, istoričarka umetnosti

Istoričarka umetnosti Danijela Purešević smatra da je, posle niza nedoumica nakon promene ritma održavanja Oktobarskog salona, dobro što je 56. OS pokazao da se suštinski ne razlikuje od ostalih izdanja te međunarodne izložbe. U trećoj epizodi serijala Kritika na delu o 56. OS, Danijela Purešević navodi i da je izložba kustosa Dejvida Eliota pregledna, jasna i kompaktna, te da joj se dopada što je fokusom na emocije pomerio težište sa uobičajenih dnevno-političkih tema, pri čemu nije zapao u banalnost. Zamera mu to što je uglavnom izabrao umetnike iz svog vidokruga, pa je publika ostala uskraćena za još neke segmente evropske ili svetske scene.

“Rez koji se dogodio pre dve godine, kada je objavljeno da OS više neće biti godišnja manifestacija posle 55 godina kontinuiteta, izazvao je vrstu straha i strepnji šta će zapravo da se desi… i da li je namera da se OS vrati na prvobitni format revijalne izložbe koja je pokrivala domaću produkciju. Mislim da je taj suspens koji je postojao rešen zapravo na najbolji način, jer se ništa dramatično nije desilo. Dobili smo manifestaciju koja će na svake dve godine da se dešava, a ona nije suštinski različita od oktobarskih salona koji su međunarodni od 2004. godine”, rekla je Danijela Purešević, koja smatra i da je izbor Dejvida Eliota za kustosa dobar, pre svega zato što dobro poznaje ovdašnju scenu, bio je u žirijima, dolazio, radio, svojevremno radio sa Bojanom Pejić u Stokholmu izložbu “Posle zida”…

Eliot je “čovek koji ima autoritet, ima svetski renome i dobar uvod u scenu. Mislim da je on bio dobar početak neke nove priče o OS”, navela je Danijela Purešević.



Naziv izložbe “Ljubavni zanos” Danijela Purešević doživela je kao svojevrsnu “mimikrijsku zavesu iza koje se otvara neka kabaretska scena, gde ima svega i svačega”, a pre svega to su različiti komentari današnjeg sveta koji su na različite načine formulisani.

“Meni je u redu i dopada mi se to što je Eliot tim naslovom i celom tezom o emocijama i osećajnosti u savremenom svetu pomerio težiste sa dnevno-političkih fokusa koji su zapravo težište većine izložbi savremene umetnosti, ali nije na taj način zapao u neku zamku romantizma ili sladunjavosti. On je zapravo napravio jednu vrstu kontrapunkta tome, jer veoma radikalne teme i veoma radikalne iskaze ima u svojoj selekciji koju je predstavio”, navela je Danijela Purešević.



Navodeći da joj se izložba 56. OS čini “veoma preglednom, jasnom i kompaktnom”, ona je dodala da svaki rad ima svoje mesto i da “lepo govore” međusobno, ne poklapaju se.

“Što se tiče samog izbora, čini mi se da je našoj sredini bilo potrebno da dobije ovom izložbu više informacija o međunarodnoj sceni, budući da smo uskraćeni za te informacije i za sliku o svetskoj produkciji. Mislim da je ova selekcija koju je Eliot predstavio - možda bih mu to prebacila, suviše oslonjena na berlinsku scenu – na ekipu ljudi koji su u njegovom vidokrugu”, navela je Danijela Purešević, ocenjujući da fale neki drugi segmenti evropske ili svetske scene u krajnjoj liniji.



Danijela Purešević navela je i da je dobro što su na izložbi zastupljeni i radovi nekolicine zvezda savremene scene, kao što su Dženi Holcer i Vilijam Kentrdiž.

Poseban utisak na Danijelu Purešević na 56. OS ostavio je rad berlinskog umetnika Andreasa Blanka, koji živi i radi u Londonu. Kako je navela, Blank je svojim skulpturama “spojio neke male svakodnevne priče koje je preinačio u neku trajnost i monumentalnost”.

*U prethodnim epizodama Kritike na delu o 56. Oktobarskom salonu govorili su istoričari umetnosti Branislav Dimitrijević i Nebojša Milenković.

Projekat KRITIKA NA DELU, koji realizuje NFC "Filmart“, u saradnji sa portalom SEEcult.org, podrazumeva produkciju kratkih video emisija na temu odabranih značajnih izložbi koje se u Srbiji realizuju u 2016. godini. Cilj je revitalizovanje likovne kritike u oblasti savremenih vizuelnih umetnosti i ukazivanje na značajnu edukativnu ulogu kritičke reči namenjene široj publici.

Svaku izložbu koja je u fokusu pratiće po tri priloga iz ugla različitih likovnih kritičara/kustosa/istoričara umetnosti, koji će biti emitovani na portalu SEEcult.org i njegovom YouTube kanalu, kao i na Fb strani projekta Kritika na delu

_ _ _

Produkcija: NFC Filmart, Požega, 2016.
Partner: SEEcult.org, Beograd

Urednica: Slađana Petrović Varagić
Reditelj: Dejan Petrović
Snimatelj/montažer: Sreten Vuković
Grafički dizajner: Uroš Pavlović

Podrška: Ministarstvo kulture i informisanja Srbije

(SEEcult.org)

Oštra proslava Srpskog PEN-a



Proslava 90 godina postojanja Srpskog PEN centra obeležena je 24. novembra oštrom kritikom vlasti u vezi sa stanjem u kulturi, posebno u književnosti, ali i obrazovanju, medijima i društvu uopšte, na šta je ukazao akademik Ljubomir Simović, pominjući i projekat Beograd na vodi i nerazjašnjeno rušenje dela Savamale.

Na svečanosti u Narodnoj biblioteci Srbije, na kojoj su govorili i predsednica Srpskog PEN-a Vida Ognjenović, ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, predsednik Slovenačkog PEN centra Marjan Strojan i upravnik NBS Laslo Blašković, akademik Simović podsetio je da se Srpski PEN centar decenijama borio protiv cenzure i zabrane knjiga, progona, hapšenja i zatvaranja pisaca, a danas, kako je rekao, gotovo da nema takve zadatke - pisaca u zatvorima nema, jer je vlast shvatila kako i bez toga može da osujeti knjigu.

“Knjiga je zatvorena u rezervat – to što se piše niko ne čita, a narod sve više liči na ono što što mu se daje da čita i gleda – tabloide i rijati programe”, rekao je Simović, podsećajući na Eliotovu misao da “narod kome više nije stalo do literarnog nasleđa postaje varvarski”.

Ukazujući i na niske tiraže knjiga i zabrinjavajuće stanje u srpskom jeziku, Simović je podsetio i da su više od deset godina zatvoreni Narodni i Muzej savremene umetnosti u Beogradu, te da se 17 godina čeka na obnovu zgrade Generalštaba oštećenu u bombardovanju.

Kritikujući vlast i zbog odnosa prema medijima, naveo je da se dokazivanje “džinovskim panoima da u Srbiji nema cenzure pokazalo kao elika kolektivna poternica”.

Posebno se osvrnuo i na problematične privatne univerzitete i fenomen plagijata naučnih radova: “Vlasnici kupljenih diploma i plagijatori bez teškoća dolaze do najviših pozicija. Kakav se odnos prema literarnom nasleđu, muzejima i pozorištu i kulturna i jezička politika očekuju od ministara koje su svoje doktorske disertacije prepisali i od predsednika koji su diplome kupili”.

Simović je kritikovao vlast i zbog “neozbiljne ideje” o prokopavanju kanala Dunav-Egejsko more, a posebno zbog projekta “Beograd na vodi”, kojem se usprotivila stručna javnost.

Pomenuo je fantomsko noćno rušenje dela Savamale, koje je još nerazjašnjeno.

Prema njegovim rečima, ko stoji iza toga nije teško odgovoriti, jer sve to, uključujući i neutralnost policije, može da organizuje “samo neko ko sve konce vlasti drži u rukama”.

Predsednica Srpskog PEN centra Vida Ognjenović podsetila je na buran istorijat te organizacije, među čijim su osnivačima 1926. godine bili i Ivo Andrić, Jovan Dučić, Slobodan Jovanović, Milan Kašanin, Rastko Petrović, Isidora Sekulić, Miloš Crnjanski…

Ističući da je i Međunarodni, i Srpski PEN centar opstao razvijajući otpornost prema mnogobrojnim štetnim pojavama, ona je istakla da je to danas “književna velesila” koja okuplja više od 20.000 pisaca, prevodilaca i izdavača iz više od 150 država.

Srpski PEN centar je, kako je navela, preboleo u svom dugom trajanju mnoge bolesti, od kojih su neke bile epidemije, pa je morao u poleratnom periodu da preživi u karantinu 20 godina, kada se nova komunistička vlast rigidno branila od zapadnjačkog uticaja. Hubernacija je trajala sve do 1962. godine, kada je uz pomoć Međunarodnog PEN-a vraćen u život.

Srpski PEN cerntar prolazio je “kroz sve promene društva, priznavan i ignorisan, citiran i igrnosian, pitan za mišljenje i ućutkivan, hvaljen i ismevan, ukidan i sam sobom obnavljan, živ klan nedoklan, moren glađu… ali je time postajao sve samostalniji. Sve je preživeo na nogama, uzalud guran na kaznenu mareginu tzv. mondijalizma, što se zbog nečeg ovde smatra ogrešenjem, a previđa se da je negovanje odnosa sprema svetu u osnovi penovskog delovanja”, rekla je Vida Ognjenović, dodajući i da je motivacioni cilj svakog umetničkog dela što šira i što bolja komunikacija, čega se i PEN centar pridržava.

Srpski PEN centar, kako je rekla Vida Ognjenović, smatra da je neophodan u promovisanju i prevođenju literatnih dela za razmenu književnosti među jezicima i kulturama, neophodan kao saborac za slobodu govora, pisane reči i mišljenja, a protiv cenzure, rata, nasilja i nehumanih postupaka. Na to ga, kako je dodala, obavezuje i Povelja, i nasleđe od prethjodnika.

Na buran istorijat Srpskog PEN centra podsetio je i ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević, ističući značaj uloge PEN centra, iako bi, kako je rekao, skeptik mogao da postavi pitanje šta je u proteklih 95 godina, od kada postoji Međunarodni PEN, promenjeno i da li su pisci zaustavili ratove, pad etike i morala…

“Nisu, ali pitanje je kako bi svet izgledao da nije bilo snažnog društvenog angažmana velikih pisaca iz celog veta koji su dizali svoj glas na temeljnim principima etike, vrline i čovečnosti”, rekao je Vukosavljević i dodao da ne može da zamisli takav svet i da veruje da angažman značajnih umetnika ima veliku važnost i ostavlja posledice”.

Povodom jubileja Srpskog PEN centra, u Atrijumu NBS otvorena je izložba o proteklih 90 godina te organizacije.

Srpski PEN centar obeležava jubilej i regionalnom konferencijom “Književna kritika na ispitu vremena” koja će okupiti 25. i 26. novembra brojne autore, među kojima su najavljeni Nadežda Čačinović (Hrvatska), Elizabet Čičeri-Ronaj (Mađarska), Katica Ćulavkova, Ermis Lafazanovski i Aleksandar Prokopiev (Makedonija), Antonio Dela Roka (Italija), Edvard Kovač i Marjan Strojan (Slovenija), Bojko Lambovski i Rada Šarlandžijeva (Bugarska), te Dragan Babić, Gojko Božović, Enes Halilović, Vladislava Gordić Petković, Mileta Aćimović Ivkov, Bojan Jovanović, Vida Ognjenović, Mihajlo Pantić, Zoran Paunović, Saša Radojčić, Saša Stojanović, Srđan V. Tešin, Vesna Trijić, Vladimir Kopicl i Velimir Kostov.

(SEEcult.org)

Doček 29. novembra u Bitefu



Hleb teatar ponovo igra u Bitef teatru u Beogradu koncert-predstavu “Doček”, koja se bavi promišljanjem revolucionarnih ideja i poleta nastalog u SFRJ tokom i nakon Drugog svetskog rata, a izvešće je 29. novembra, na nekadašnji jugoslovenski praznik Dan republike, što je, prema rečima rediteljke Sanje Krsmanović-Tasić, svojevrsni omaž “velikoj lepoj zemlji kojoj smo pripadali”.

“Naš koncept je oduvek bio da vezujemo predstavu, ako je moguće, za značajne datume i praznike. Pretpremijera predstave igrana u Magacinu u Kraljevića Marka kao doček nove 2016. Premijera u Bitef teatru bila je doček ‘srpske nove godine’, što je svojevrstan apsurd u beketovskom duhu, jer predstava ima elemente drame ‘Čekajući Godoa’. Zatim smo imali doček 8. marta, na Dan žena, te doček meseca avgusta, jer smo je igrali 31. jula u Gradiću Pejton, što je po meni do sada bilo najuzbudljivije igranje, jer smo igrali napolju, slučajni prolaznici su se priključili i ostajali sat i nešto sa nama, oduševljeni neočekivanim kulturnim sadržajem na ulici”, rekla je Sanja Krsmanović za SEEcult.org povodom “Dočeka” 29. novembra.

“Posebno nam je značajno kada dočekujemo neke praznike bivše nam domovine, kao sada, 29. novembar - Dan republike. Sve nekako dobija dublji smisao, a i simbolički nam je važno da makar neko svečano obeležava ove dane, kao omaž onoj velikoj lepoj zemlji kojoj smo pripadali”, rekla je Sanja Krsmanović-Tasić, najavljujući “Doček” i na nekadašnji Dan mladosti, 25. maja sledeće godine u Kulturnom centru Srbije u Parizu.



Predstava se bavi promišljanjem revolucionarnih ideja i poleta nastalog za vreme i posle Drugog svetskog rata u SFRJ, kroz reinterpretaciju pesama iz NOB-a i prizmu gorke osvešćenosti u kojoj se danas nalazimo - u svetu neoliberalnog kapitalizma i novog kolonijalizma XXI veka.

Gde je nestala nada? Zašto je preovladavajući osećaj apatije u današnjem svetu? Da li je utopija moguća? To su neka od pitanja koja Hleb teatar želi da postavi “Dočekom” i publici, i sebi.

Predstava se izvodi u formi koncerta upriličenog za doček. Doček koga ili čega – na publici je da zaključi.

U predstavi su korišćeni tekstovi Sanje Krsmanović-Tasić, Darka Suvina, Eduarda Galeana, Ernsta Bloha, kao i delovi drame “Čekajući Godoa” Semjuela Beketa. Uz Sanju Krsmanović-Tasić, koja potpisuje režiju i dramaturgiju, u predstavi igraju i Jugoslav Hadžić i Anastasia Tasić, koji potpisuju i muzičke aranžmane, te Oskar Popović Svendsen i Ole Svendsen k.g.



Pozorišni kritičar Goran Cvetković istakao je da Sanja Krsmanović-Tasić, kao performerka sa bogatim scenskim iskustvom, ali i sa iskustvom kompletnog autorstva projekata, uključuje u predstavu “Doček” svoju stvaralačku maštu u vezi sa temama koje pokreće Beket u svom najznačajnijem tekstu “Čekajući Godoa”, ali ih sučeljava sa ličnim i kolektivnim iskustvom skorašnje prošlosti.

“Tema čekanja i samog dočeka, razvila se u njenoj predstavi u preispitivanje našeg nekadašnjeg mitskog čekanja – novog društvenog poretka opšte jednakosti, čekanja da se zaposlimo, čekanja da porastemo, čekanja da se nešto rodi ili da nešto ili neko umre, pa da se sve promeni…. Uopšte, ta tema čekanja i uzaludnosti pouzdanja u promene koje padaju s neba, oduvek su bile u osnovi mnogih komada. Sanja Krsmanović opredelila se za prvenstveno muzičku istorijsku čitanku. U predstavi slušamo u novim aranžmanima poznated pesme – masovne, rodoljubive, partizanske, revolucionarne, internacionalne, lokalne…. Tako prolazimo kroz vremena u kojimo smo odrastali i sećamo se i sebe i tih vremena – ideoloških putokaza, radosti i tuge, gneva i elana u kojima smo se brčkali kao u vreloj ili hladnoj – nikad mlakoj vodi, istorije i strepnje, radosti slepila, sete i ljubavi. Uz pomoć dvoje mladih performera – virtuoza na harmonici i aranžera muzičke matrice Jugoslava Hadžića i prave pevačke zvezde Anastasije Tasić, autorka sklapa složenu sliku u kojoj se pretapaju vremena i iskustva, nade i praznine i nastaje jedna setna fuga propalih, ali živih radosti. No, kaže i predstava – možda nije kasno!”, naveo je Cvetković povodom “Doček” na ŠTRIH festivalu, ciji je bio selektor.



I pozorišna kritičarka Ana Tasić pohvalila je “Doček”, navodeći da su nastupi svih izvođača upečatljivi zbog iskrenosti i šarma, a posebna je i pojava vrlo mladog dečaka, Godoovog glasnika, koji pri kraju donosi na scenu neodoljivi šarm nevinosti.

“Izgled scenskog prostora je određen situacijom svečanog dočeka (Nove godine, Godoa), sa mnoštvom raznobojnih sijalica i jednim maštovito stilizovanim drvetom, sklepanim od antena, koje predstavlja novogodišnju jelku, ali možda i ono čuveno Beketovo drvo. U predstavi je izražena komunikacija sa publikom, akteri nas na početku raspoređuju, dele nam cveće, čime se u startu ruši granica našeg odvajanja. Gledaoci postaju aktivni učesnici igre, simbolički i konkretno, što je slučaj i u prethodnim predstavama Krsmanovićeve i Hleb teatra, ‘Priče hleba i krvi’, ‘O s(a)vesti’. Žak Ransijer smatra da kada publika iz pasivnog položaja pređe u aktivni, nastaje političko pozorište, jer se u tom momentu stvara svest o mogućnostima promene, putem individualnog delovanja”, navela je Ana Tasić u “Politici” nakon premijernog izvođenja “Dočeka”.

Predstava “Doček” poslednji put je igrana u okviru nedavnog festivala Na sopstveni pogon u krcatom Magacinu u Kraljevića Marka, a na sceni Bitef teatra ponovo je posle gotovo šest meseci.

Pretpremijerna izvođenja, osim u Magacinu u Beogradu, predstava “Doček” imala je i u avgustu 2015. godine na Kopergraund festivalu u Mariboru, te na festivalu PatosOFFiranje u Smederevu krajem avgusta 2015.

Predstava je nastala u koprodukciji Hleb teatra sa Bitef teatrom i organizacijom Pekarna Magdalenske mreže iz Maribora.

Tekst iz programa predstave:
“(...) Jer pišem u doba nadmoćnog, olovnog i zagušljivog kontrarevolucionarnog pokrova. Ideološki, on nameće obezvređenje cijele povijesti SFRJ ne samo kao loše odrađenog posla, nego i kao od samog početka pogrešno zamišljenog ili čak opasnog pothvata. A ipak, kada razmišljam o projektu oslobodilačke Jugoslavije, sjećam se talijanske poslovice “kada se stablo sruši, nema više hlada”: izloženi smo punoj silini kapitalističkog opustošivanja”. Darko Suvin

(SEEcult.org)

Lasta svih proleća



Šok zadruga u Novom Sadu predstavlja do 2. decembra radove Dušana Perića, fokusirane na politička i društvena pitanja, kao i na status umetnika i umetničkog dela.

Platforma za tumačenje radova na izložbi “Lasta svih proleća” može se tražiti u okvirima postojećih društveno-ekonomskih odnosa - izloženi radovi istražuju probleme autentičnosti, proizvodnih procesa i oscilacije vrednosti, uočavajući ih kao fenomene koji se podjednako javljaju u industrijskom, i u društvenom biću.

Prema rečima Perića, problem proizvodnog procesa koji je odvojen od ličnosti individue je pojava modernog ekonomskog i socijalnog sistema baziranog na industrijalizovanoj i standardizovanoj formi masovne proizvodnje. Standardizacijom procesa (u ovom slučaju stvaranja umetničkog dela), koristeći tačku kao osnovnu jedinicu svojih slika koju primenjuje po principu rada industrijske mašine ili radnika na fabričkoj traci, Perić pokušava da ukaže na problem “depersonalizovanog iskorišćavanja radne snage kao jednog od negativnih efekata savremenog kapitalizma”.



Rođen 1985. u Somboru, Perić je diplomirao 2010. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na katerdri za slikarstvo u klasi prof. Vlada Rančića, a master studije završio je 2012. na katedri za crtež, u klasi prof. Jelene Trpković.

Izlagao je devet puta samostalno i više od 20 puta grupno. Radovi su mu zastupljeni u javnim i privatnim kolekcijama u Srbiji, Holandiji, Francuskoj, SAD.

Član je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine.

(SEEcult.org)

6. Van okvira – mala država



Regionalni festival društveno angažovanog teatra Van okvira/Off Frame biće održan od 1. do 5. decembra u Beogradu prema drugačijem konceptu nego prethodnih pet godina – funkcionisaće kao svojevrsna mala država, a publika će, kao građanstvo, moći da odlučuje o velikom delu programa.

Šesto izdanje festivala Van okvira, koji organizuje Grupa “Hajde da…” u saradnji s Kulturnim centrom Rex, okupiće zainteresovane za pitanja odlučivanja, vladavine, građanstva i učešća u životu države.

Uz četiri pozorišne predstave/performansa: “Igranka” (Praktikabl), “U potrazi za izgubljenom knjigom” (ansambl “Miraž” i KUD Radivoje Popović), “Priče iz Terezina” (Plavo pozorište) i “Priče sa jedne sofre” (Pod teatar), festival nudi publici mogućnost i da zajedno prespava u Rexu i sanja neke druge države.

Već prve večeri, tokom otvaranja 1. decembra, okupljeni će imati priliku da predlože aktivnosti za svaki festivalski dan, dogovore se o načinu odlučivanja i izjasne u kojoj meri i u koje od njih žele da se uključe. Tako će izgled, struktura i sadržaj festivalskog programa zavisiti od onih koji ga budu koncipirali tog i narednih dana.

Organizatori će na taj način pokušati da testiraju participativnu demokratiju u životu jednog festivala. Tako osmišljen i postavljen, festival Van okvira postaće nova mala država, razuđenih granica, nejasne nacionalnosti i sa težnjom da se uspostavi i postoji kao horizontalna “struktura” - zajednica onih koji su prisutni.



Prema navodima organizatora, države na tlu Evrope u velikoj meri su prihvatile da je moć u rukama vlade i da se sprovodi kroz institucije kao što su: vojska, policija, lokalna samouprava… Postoji, međutim, raskorak između građana i njihovih predstavnika u institucijama, koji je neprestano zamagljen pitanjima nacionalne pozicije države, odnosno pitanjima u kojima se spajaju politički entitet države i kulturni entitet nacije. Jer, država je tada definisana populacijom, a očekuje se da je predominantno određenog (zajedničkog) porekla. Takođe, oni koji nisu istog porekla, dobijajući građanska prava tih država, postaju građani određene teritorije. Time se implicira da su teritorija i građanska pozicija povezane. Suprotno tome, savremeni čovek sve više teži da funkcioniše u prostoru bez geografskih granica. Kao i legitimitet vlade organizovane na reprezentacionim principima, pitanja nacije i teritorije postaju upitne kategorije savremenih država na tlu Evrope. Festival Van okvira je stoga sebi dao zadatak da okupi zainteresovane za promišljanje o tim pitanjima.

Osnovni principi zajedničkog odlučivanja, kao osnova ovogodišnjeg festivala, biće predstavljeni na otvaranju 1. decembra u Rexu, gde će okupljeni, što radom u manjim grupama, što plenarno, odlučivati o strukturi i sadržaju festivalskog programa.

Prve večeri biće izvedena predstava “Igranka” (epizoda: Uživanje u plesu) Praktikabla – platforme za savremenu umetnost i kulturu, koja je nastala u saradnji sa Muzejem savremene umetnosti Vojvodine i Srpskim narodnim pozorištem u okviru Pokretnice – edukativno-istraživačkog projekta čiji cilj je stvaranje prostora za razvој samoorganizacije i samoobrazovanja u savremenom plesu.

Predstava je osmišljena kao mesto susreta, gde je ples glavna aktivnost.



“Igranka je naše igranje formama i sadržajima i načinom na koji se gleda i učestvuje. Igranka je bivanje zajedno i podsećanje na uživanje u plesu. Igranka nije obična igranka. Nije predstava, nije radionica, nije takmičenje, nije pretvaranje, nije terapija, nije speed dating, nije osvešćivanje, nije ni žurka, nije pijanka, nije show, nije angažovana kao angažovana umetnost, nije dosledna kao konceptualna umetnost. Igranka ne zahteva tehniku, niti poseban dreš code. Igranka je ples koji će tek nastati i koji ćemo stvoriti zajedno. Na igranci ćete moći da vidite nepoznate ljude kako izvode nešto za vas i da pokažete svoje ‘NAJ’ plesne pokrete. Posle igranke ćemo se zapitati šta sve ples može da učini za nas”, navedeno je u opisu te predstave čije su autorke/domaćice: Frosina Dimovska, Sara Tošić, Jovana Rakić, Nataša Vranešević, Mia Inić, Ina Madžar, Željka Jakovljević i Jelena Alempijević.

Učesnici i publika imaće priliku 2. decembra da učestvuju u zajedničkom spavanju – svi koji budu želeli moći će da provedu noć u Rexu, a organizatori se nadaju sa će im se tokom tog procesa u snovima prikazati vizija nekog modela državnog uređenja ili pak nekog drugog oblika povezivanja među građanima.

Za 3. decembar u Gradskoj organizaciji gluvih Beograda (Svetog Save 16-18) najavljena je predstava “U potrazi za izgubljenom knjigom” KUD “Radivoje Popović” i ansambla Miraž koja je rezultat rada Pozorišne škole na znakovnom jeziku “Iza znaka”.



U trećoj sezoni Pozorišne škole “Iza znaka” fokus je stavljen na knjigu kao jedan od najvažnijih izvora znanja, novih i drugačijih misli, mašte i mogućih odgovora na pitanja o životu za kojima ljudska duša/ljudsko biće traga. Određeni odlomci i sažeci knjiga koje su kroz taj proces rada obrađivane, prevođenhi su na srpski znakovni jezik kako bi bili pristupačni gluvim i nagluvim učesnicima, korisnicima srpskog znakovnog jezika. Kroz rad na knjigama, kao i na osnovnim pozorišnim principima, radilo se i na bogaćenju srpskog znakovnog jezika i osvešćivanju izražajnih elemenata u srpskom znakovnom jeziku.

Da li smo u vreme brzine, opsednutosti životom, materijalnom egzistencijom, tehničkim dostignućima koji će olakšati naš materijalni život, zaboravili na jedno neprocenjivo dostignuće ljudske civilizacije koje nam nudi svetove i odgovore koje naše duše traže? Da li smo zaboravivši knjigu, zaboravili i dušu, ili smo zaboravivši dušu zaboravili i knjigu? To su neka od pitanja koja postavlja ta predstava, nastala uz podršku Ministsrtva kulture i informisanja Srbije.

Festival se 4. decembra seli u zgradu BIGZ-a, gde će Plavo pozorište izvesti predstavu “Sanjarenje - Priče iz Terezina”, koja je nastala prema scenariju i u režiji Nenada Čolića, a zasnovana je na iskustvu koje je jedna od glumica imala u svojoj porodici sa posledicama tradanja jevrejskog naroda u Drugom svetskom ratu - njeni baka i deka su preživeli Holokaust.



To je ostavilo trag u njenim sećanjima iz detinjstva i zato je želela da prevede ta sećanja na jezik glumačkog izraza. To je bio početni impuls za proces rada, koji je trajao nešto više od godinu dana i u koji su ubrzo bili uključeni i ostali članovi Plavog pozorišta, a rezultat je predstava koja je pokušaj senzibilisanja jevrejskog pitanja kroz drugačiji odnos Jevreja prema Hristu i sa drugačijim ishodom.

To je jedna fantastična priča iz logora Terezin, koji je poznat po tome što su u njega bili odvođeni istaknuti članovi jevrejske zajednice. U tu izmišljenu priču Plavo pozorište je uključilo i Hanu Arent, Karla Marksa, Isusa Hrista i Barabasa, kao istaknute predstavnike jevrejskog naroda. Napravljeno je scensko-muzičko delo, bazirano na duhovnim i svetovnim jevrejskim pesmama.

Rad na toj predstavi, kako navode u Plavom pozorištu, bio je neka vrsta duga prema čovečanstvu, koje u svojoj istoriji prepunoj tragedija ima jedno tako neshvatljivo mesto kao što je Holokaust.

U predstavi igraju Maša Jelić, Dejan Stojković, Jelena Martinović, Marko Potkonjak i Ranko Trifković, scenografiju i kostim osmislila je Ivana Čolić, a muzički izbor i aranžman je kolektivno delo Plavog pozorišta.



Poslednjeg festivalskog dana, 5. decembra u Rexu, organizatori će predstaviti kako je festival (kao država) funkcionisao tokom petodnevnog života, a zajedno sa publikom diskutovaće i izjasniti se o tome da li je festivalu (državi) došao kraj.

Za kraj je najavljena predstava “Priče sa jedne sofre” POD teatra, čiji su autori Tatjana Pajović i Branka Bajić, a izvođači su članovi Teatra zajednice KC Čukarica i POD Teatra (stari, mladi i deca) koji kroz zajednički ritual sedenja i pričanja za sofrom, sa publikom, oživljavaju zaboravljenu potrebu za slušanjem i razmenom priča i iskustava, kako ličnih, tako i univerzalnih, ljudskih.

Predstava je nastala u produkciji POD teatra, u saradnji sa KC “Čukarica”, Gerontološkim centrom Beograd), Gradskom opštinom Čukarica i ZID teatrom, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Svi programi festivala Van okvira/Off Frame su besplatni za publiku.

Budući da se festival Van okvira trudi da promoviše primere onih praksi koje u pozorišni rad i predstave uključuju one koji su u određenom društvenom kontekstu obespravljeni, izvedbeni prostori su pristupačni za korisnike kolica (osim za predstavu “U potrazi za izgubljenom knjigom”). Takođe, na predstavama je obezbeđen prevod na srpski znakovni jezik, kao i naracija za slepe i slabovide osobe.

Festival je podržan od Sekretarijata za kulturu Beograda.

Festivalski sajt je festival-off-frame.weebly.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Arhivi video umetnosti u praksi



Regionalni projekat “Archive as Practice”, posvećen istraživanju nezavisne kulture i savremene umetničke produkcije u regionu korišćenjem različitih metoda arhiviranja, ulazi u završnicu serijom javnih razgovora u Prištini, Beogradu i Zagrebu, u kojima će od 28. novembra do 2. decembra učestvovati umetnici i stručnjaci u oblasti videa i filma. Cilj javnih razgovora je preispitivanje perspektiva arhiviranja video umetnosti u regionu, uzimajući u obzir specifičnosti svake sredine i potrebu razmene znanja i iskustva.

Tema video umetnosti, kao specifičnog vida savremene umetnosti, otvara pitanje mogućnosti i uslova njenog arhiviranja, te dostupnosti široj publici. U razgovorima će biti reči o zbirkama video umetnosti u specijalizovanim institucijama, njihovom stanju i zaštiti, modelima saradnje umetnika i institucija, dostupnosti video zbirki za dalja istraživanja, načinima na koje umetnici čuvaju vlastite radove ili koriste postojeće zbirke video umetnosti u svom radu.

Završna serija razgovora projekta “Archive as Practice” počinje 28. novembra u Qendra Multimedia u Prištini, uz učešće predstavnika partnerskih organizacija Kurziva i Kultutregera iz Zagreba i SEEcult.org iz Beograda, a obuhvata prezentaciju Centra za dokumentovanje nezavisne kulture iz Zagreba i razgovor u kojem će učestvovati direktor filmske kuće Kosovafilmi Gani Mehmetaj i Ajete Zogaj iz Narodne biblioteke Kosova.

Razgovor u Beogradu biće održan 30. novembra u 19 sati u galeriji Remont, a učestvovaće Luka Polutnik iz Centra za savremenu umetnost iz Ljubljane (SCCA-Ljubljana), koordinator produkcije arhiva video umetnosti DIVA Station, Dunja Kučinac i Matija Mrakovčić iz Zagreba, koje će predstaviti Centar za dokumentovanje nezavisne kulture, te beogradski umetnici Isidora Ilić, članica umetničkog dua Doplgenger, i Zoran Popović, jedan od ključnih aktera nove umetničke prakse u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, koji je među prvim autorima filmova na ovim prostorima koji su kodirani pod terminom filmovi umetnika (Glava/Krug, 1968/69).

Završni događaj projekta “Archive as Practice” biće održan 2. decembra u 19 sati u književnom klubu Booksa u Zagrebu, gde je i sedište Centra za dokumentovanje nezavisne kulture, a učestvovaće Gani Mehmetaj iz Prištine, voditeljka izdavačke delatnosti Hrvatskog filmskog saveza Diana Nenadić, Luka Polutnik iz SCCA-Ljubljana, Isidora Ilić iz umetničkog dua Doplgenger iz Beograda i hrvatski multimedijalni umetnik Igor Grubić.

Projekat “Archive as Practice” realizuje se kao nastavak regionalnog projekta “Abeceda nezavisne kulture”, a partneri su SEEcult.org iz Beograda, SCCA-Ljubljana, Kulturtreger (Booksa) i Kurziv (Kulturpunkt) iz Zagreba i Qendra Multimedia iz Prištine.

Projekat je podržala Kooperativa - regionalna platforma za kulturu.

(SEEcult.org)

Balet NFI u Mikseru



Baletsko veče sa dva kratka komada koreografa Staše Zurovca (Hrvatska) i Paola Manđole (Italija), kreiranih specijalno za učenike Nacionalne fondacije za igru iz Beograda, biće premijerno održano 15. decembra u Mikser hausu, kao prva predstava savremene igre u tom kulturnom centru.

“Mikser haus ima puno raznovrsnih programa, ali mi je posebno drago što ćemo sada prvi put imati i balet. Pre 15-ak dana imali smo prvu operu, tako da smo zaokružili sve lepe umetnosti koje se mogu videti u ovom prostoru”, izjavio je 28. novembra direktor Ivan Lalić na konferenciji za novinare, na kojoj je istakao da ga raduje taj projekat zbog “velikog prijateljstva, razumevanja i međusobnog poštovanja", kao i divljenja Aji Jung, osnivačice NFI, koja je "uradila toliko dobrih stvari" za Beograd. Takodje, istakao je da se raduje i zbog učešća Zurovca, “autora divnih koreografija koje su zaista unapredile repertoar Narodnog pozorišta u Beogradu sa kultnom predstavom ‘Ko to tamo peva’”.

“Mikser haus je vrlo pozicioniran u regionu i uvek se radujemo kada imamo umetnike, goste iz Hrvatske, Slovenije i drugih eks-ju prostora”, dodao je Lalić.



Aja Jung je izjavila da je uzbuđena pred taj novi projekat u kojem su dva međunarodno afirmisana koreografa radila sa učenicima NFI.

“To su mladi igrači koji izgledaju i deluju sasvim profesionalno, a imaju fantastičnu šansu da rade sa dva izuzetna koreografa”, rekla je ona i podsetila da je Zurovac već skoro dve decenije prisutan na beogradskoj sceni, počev od gostovanja njegovog komada “Cirkus primitiv” na velikoj sceni Narodnog pozorišta, nakon čega je usledio balet “Ko to tamo peva”, jedno od najreprezentativnijih baletskih dela na beogradskoj sceni.

“Čast nam je da Staša radi sa mladim igračima iz Srbije, da sa njima stvara zanimljivo i duhovito delo. I naš gost iz Italije Manđola poznat je ovdašnjoj publici, po nastupu Baleta Rima i radu koji je predstavio na 13. Beogradskom festivalu igre. On je koreograf kojem je veliko zadovoljstvo da radi sa mladima i koji će prikazati jedan komad u sasvim drugom maniru i stilu, drugačijem rukopisu od Zurovca. Zajedno će to biti vrlo zanimljivo veče od kojeg mnogo očekujemo”, izjavila je Aja Jung.



Zurovac je zahvalio “na pozivu i prilici da se susretne sa nekolicinom divnih mladih ljudi kroz nešto u čemu najviše uživa, a to je kreacija”.

“Kreirati sa njima jedno delo na profesionalnom nivou je izuzetno iskustvo. Pozdravljam način da se polaznicima obrazovne ustanove da prilika da se sa aspekta jedne mlade trupe susretnu sa autorskim imenima koja egzistiraju u profesionalnom svetu i tako na neki način ubrzaju iskustva koja bi dobili tek nakon što bi ušli u profesionalne trupe. Ovo je znanje koje pri samom školovanju mogu apsolvirati i učiniti se spremnijim za profesionalni svet. Rad sa profesionalnim koreografom zahteva nivo koji kod njih ubrzava i obogaćuje iskustvo, ali na human način”, rekao je Zurovac.

Samo delo još nastaje, a inspirisano je njegovim komadom “Časovi plesa za odrasle i napredne”, prema istoimenom romanu poznatog češkog pisca Bohumila Hrabala, čija je premijera bila prošle godine na Tjednu suvremenog plesa u Zagrebu.

“U romanu jedan vremešni gospodin priča svoja sećanja pred zalazak života, a taj monolog sluša šest gospođica koje se sunčaju u dvorištu. Komad sam napravio tako da nema tog gospodina koji govori, on je apstrakt smešten u poziciju muzike, koju je pisao moj dugogodišnji saradnik, makedonski kompozitor Marjan Nećak. U predstavi vidimo samo gospođice koje slušaju. Bilo mi je zanimljivo kako neke najinspirativnije slike iz romana pretvoriti na sceni u odgovor onoga ko sluša, kako određeni dodir sa nečijim životnim iskustvom zapravo vrlo određuje naš životni trenutak i kako slušajući o tuđem životu jako puno učimo o svom. To na neki način u prvi plan stavlja nostalgični momenat, gde odmotavaš čitav život unazad i vidiš šta si sve u njemu prošao, a s druge strane pokazuje i samu lepotu te prolaznosti i da zapravo posmatranje te prolaznosti nju čini na neki način večnom. Komad se bavi onim što je lepo, estetski i duševno lepo, što stvara osmeh na licu i što se divi svakom trenutku”, izjavio je Zurovac.

Postavku zagrebačkog komada autor je, kako je rekao, modificirao, mada je tema ista.

“Ovde imam osam gospođica. Komad koji je u originalu sat vremena, ovde je kompiliran muzički da traje nešto manje od pola sata, u sažetijoj formi. Plesni materijal nije isti, ne kopiramo delove zagrebačke predstave nego radimo novu kreaciju baš za mogućnosti ovih mladih osoba, ali inspirisanu istim vokabularom koji se stvorio pri radu na zagrebačkoj predstavi”, izjavio je Zurovac.

Za igračice uzrasta od 12 do 18 godina rekao je da su “sa jedne strane deca, a sa druge vrlo ozbiljne, svesne osobe”.

“Nije jednostavno raditi sa njima. To je jedna velika energija pubertetskog doba, divlja energija koja kada se ukroti i fokusira pokazuje da ima neverovatne mogućnosti”, kazao je Zurovac, a muzički stil komada opisao je kao dramsku poetiku.

Manđola trenutno nije u Beogradu, ranije je postavio osnove koreografije koju pedagozi NFI sada nadgledaju u procesu proba, a on će se uskoro vratiti da finalizira rad i odredi mu naslov, rekla je Aja Jung, dodajući da oba komada, s obzirom da su rađena za mlade, nose dozu optimizma.

Realizaciju predstave podržali su Italijanski institut za kulturu, ambasade Italije i Hrvatske, kao i donatori NFI i Mikser haus.

(SEEcult.org)

Šekspir i transmedijalnost



Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu organizuje 1. i 2. decembra naučni skup "Šekspir i transmedijalnost" kojim će, povodom 400 godina od smrti Vilijama Šekspira, ukazati na snažan odjek koji njegovo celokupno delo ima ne samo u pozorišnoj, već i u drugim umetnostima, od muzike i slikarstva do filma, elektronskih i novih medija.

Zahvaljujući genijalnoj stvaralačkoj imaginacijii i visokoj produktivnosti, Šekspir ne samo da je jedan od najvećih dramskih stvaralaca u istoriji, čiji su komadi stožer repertoara pozorišta širom sveta, već je njegovo celokupno delo imalo snažan odjek i u drugim umetnostima. To je upravo i razlog organizacije skupa posvećenog stvaralaštvu Šekspira u teorijskoj optici transmedijalnosti, koja kao pojam nije bila primerena njegovom dobu, ali u koju se, zahvaljujući kreativnom
vizionarstvu, savršeno “retroaktivno” uklapa, saopštili su organizatori.

Naučni skup “Šekspir i transmedijalnost” stoga je prilika za inovativne, inter- i transdisciplinarne susrete teoretičara i istraživača - od filologa do teatrologa i teoretičara filma, medija i kulture, sa Šekspirovim delom, životom, kao i sa raznovrsnim medijskim reprezentacijama, narativizacijama, adaptacijama na pozorišnim scenama, u filmovima, na televiziji i radiju, ali i novim medijima, poput video igri, sajtova ili drugih interaktivnih formata.

Program konferencije na FDU podeljen je na nekoliko plenarnih sesija, a obuhvata 1. decembra i predavanje i teorijsku radionicu prof. Marie Laure Ryan “On the Worldness of Narrative Representation”.

Konferencija počinje panelom koji će moderirati prof. dr Milena Dragićević Sešić, a obuhvata izlaganja Zorice Bečanović Nikolić “Transmedijalno putovanje Ričarda III u poslednjoj deceniji 20. veka: filmovi Ričarda Lonkrejna i Al Paćina”, Ivana Medenice “Hamletovo telo: od značenja do zračenja” i Nevene Daković “Anonymous storyworld: Šekspirov svet kao pitanje autorstva i transmedijalnosti”.

Biće predstavljena i video igra “Mix the Play” Britanskog saveta, a program prvog dana obuhvata i izlaganja Mirjane Nikolić “Kapaciteti radio drame u transmedijalnom pripovedanju – Šekspirova dela na programima Radio Beograda”, Aleksandra Jankovića “Vrli novi svetovi: Filmsko čitanje poslednje Šekspirove drame Bura”, Ane Sentov “Šekspir na televiziji: The Hollow Crown i Ričard III”, te Aleksandre Mančić “Servantes i Šekspir između književnosti, pozorišta i filma”, Branka Brđanina “Delo V. Šekspira kao inspiracija srpskim pesnicima 20. veka” i Enise Uspenski 'Hamletov tekst' u ruskoj umetnosti i kulturi XX veka”.

Za 2. decembar najavljena su predavanja Milene Dragićević Šešić “Šekspir u savremenim kulturnim politikama: od cenzure do reprezentacijske (zlo)upotrebe”, Maje Ristić “Šekspir festival: prožimanje, učitavanje ili iščitavanje”, Biljane Mitrović “Šekspir i video-igre” i Milice Petrović “U potrazi za Ričardom – Ričard III kroz različite medije”, te Ljiljane Bogoeve Sedlar “Kome i zašto je Šekspir danas potreban: Haksli, Orvel i Fugard”, Aleksandra Petrovića “Šume koje hodaju i druga digitalna čuda”, kao i Svetozara Rapajića “Šekspir u muzičkom pozorištu: Slučaj Romea i Julije”, Radmile Nastić “Renesansna filozofija čoveka u ekranizacijama Šekspirovih drama” i Kesnije Radulović “Aspekti Drugog/Drugosti u predstavi ‘Mletački trgovac’” Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji
Egon Savina.

Ksenija Radulović moderiraće i završnu sesiju, tokom koje će biti predstavljeni i pogledi na Šekspira iz ugla različitih stvaralaca, kao što su Egon Savin, Ivana Vujić, Darijan Mihajlović…

Predsedavajući Programskog odbora konferencije su Nevena Daković i Ivan Medenica.

Skup organizuje FDU - Institut za pozorište, film, radio i televiziju, uz finansijsku podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.

Predavanje prof. Marie Laure Ryan realizovano je u saradnji sa Diskursom u okviru projekta “Novi pogledi: Transmedijalnost i budućnost”, uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

Program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU
http://www.seecult.org/files/Sekspir-transmedijalnost-FDU-konferencija-PROGRAM.pdf

(SEEcult.org)