Vesti iz sveta umetnosti

Septembarske Dobre navike



Remont poziva na novu šetnju kroz savremenu umetnost u Beogradu, u nastavku projekta “Dobre navike”, u okviru kojeg će 17. septembra biti organizovana vođenja kroz izložbu “From Diaspora to Diversities” u samoj galeriji Remont, zatim kroz izložbu Slavena Tolja u galeriji Podroom Kulturnog centra Beograda, te izložbu Nenada Glišića u galeriji Menjačnica Gete instituta.

Kroz izložbu “From Diaspora to Diversities” u galeriji Remont, na kojoj učestvuju diSTRUKTURA, Verica Kovačevska, Mirko Nikolić i Rajko Radovanović, vodiće od 11 sati kustos Miroslav Karić.

Reč je o poslednjoj, trećoj u nizu izložbi realizovanih kroz projekat “From Diaspora to Diversities” koji predstavlja radove koje povezuju različita problemska istraživanja pejzaža - njegova šira sagledavanja ne samo kao geografskog, već i kao društvenog, kulturnog, ekonomskog i političkog pojma. Iz pozicije “nomada” ili doseljenika, odabrani autori sagledavaju problematike kao što su ekološka (ne)osvešćenost i potreba za odgovornijim mehanizmima u odnosima čovek - priroda; finansijske institucije, tehnokratski sistemi, instrumenti i regulative i njihova (ne)posredna intervenisanja na ljudska okruženja; vizije i politike urbanističkog planiranja i džentrifikacija; pejzaž kao kulturni i simbolički konstrukt.

Regionalni projekat “From Diaspora to Diversities” okupio je različite umetnike i umetnice iz zemalja sa prostora bivše Jugoslavije koji žive i rade van rodne zemlje. Kroz izložbe, radionice i prezentacije napravljen je delimičan uvid u njihovu umetničku produkciju i teme koje ih okupiraju.



Nakon Remonta, “Dobre navike” biće nastavljene u 12 sati obilaskom izložbe hrvatskog umetnika Slavena Tolja u Podroomu KCB-a, kroz koju će voditi kustoskinja Zorana Đaković.

Tolj je jedan od najznačajnijih hrvatskih savremenih umetnika, dugogodišnji voditelj Art radionice Lazareti i aktuelni direktor Muzeja moderne i savremene umetnosti (MMSU) u Rijeci, a poslednji put samostalno je izlagao u Beogradu 2004. godine u Remontu.

Kroz snažnu metaforu performativne instalacije, Tolj izložbom u galeriji Podrrom inicira pitanja da li jedni druge “bolje” vidimo samo sa distance i koliko splet ličnih doživljaja utiče na kreiranje slike o drugom. Osetljiv na aktuelne traumatične društvene teme, Tolj je preispitivao fenomene ličnih konflikata, unutrašnjih trauma i nesporazuma. Izlozba sadrži i dokumentarističke materijale koji prikazuju pojedinačne primere nacionalizama u obe države, koji se pokušavaju predstaviti kao opšti i uspostaviti kao modeli ponašanja.



U završnici septembarskih “Dobrih navika”, umetnik Nenad Glišić vodiće publiku kroz svoju izložbu “Autoportret” u galeriji Menjačnica Gete instituta, koja predstavlja deo projekta zamišljenog kao svojevrsna onlajn video-enciklopedija savremenih likovnih umetnika.

Njihov izbor vrši po preporuci kustosa, galerista, istoričara umetnosti i umetnika o kojima se snima film. Do sada je snimljeno više od stotinu umetnika, najrazličitijih generacija, pravaca i senzibiliteta.



Zainteresovani za učešće u novoj šetnji kroz odabrane izložbe treba da pošalju prijavu do 16. septembra u 17 sati na remont@remont.net ili da se jave telefonom na broj +38111 32 23 406

Projekat “Dobre navike” posvećen je svim ljubiteljima savremene umetnosti i drugim zainteresovanim građanima koji imaju potrebu i želju da poboljšaju kvalitet života i da se na kreativan način upoznaju sa savremenim kretanjima u vizuelnoj umetnosti. Svaka šetnja započinje uvodnim predavanjem o savremenoj umetničkoj sceni i predstavljanjem tekuće izložbe u Remont galeriji, a zatim slede posete izabranim izložbama gde goste dočekuje domaćin prostora (umetnik, kustos).

Remont time želi da animira građane da više posećuju izložbe, omogućavajući im da na stručan i jednostavan način upoznaju savremenu umetničku praksu.

Projekat se realizuje u saradnji sa Erste bankom i uz podršku Sekretarijata za kulturu Grada Beograda

(SEEcult.org)

Odabrani za Perspektive 15

http://www.seecult.org/vest/odabrani-za-perspektive-15

Dizajn kao kiseonik



Izložba “Dizajn kao kiseonik” Nikole Kneževića, jednog od vodećih industrijskih dizajnera u Srbiji, biće otvorena 19. septembra u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, a sastoji se od oko 60 radova - idejnih rešenja, prototipova, modela i gotovih proizvoda (većina osim automobila).

Knežević u svom radu prati razvoj tehnologija, pronalazi nove materijale, prati ljudske navike i otkriva nove potrebe. Njegov rad sadrži poglede ka budućnosti, razbijanje ustaljenih principa i kombinovanje elemenata bilo estetskih, bilo funkcionalnih, koje je ponekad teško zamisliti zajedno, naveo je MPU povodom izložbe čijem će otvaranju priustvovati direktor Muzeja dizajna u Londonu Dejan Suđić (Deyan Sudjic), koji je i autor teksta za katalog.

Knežević stalno preispituje i potvrđuje ideje koje ga vode, često na vrlo jednostavnim primerima kao što su čaše, stolice, predmeti od keramike, lampe... pa i na audio pojačalima. KTA300 i KVP30 serija sa jedne strane i Orion pojačalo sa druge, predstavljaju dva pola, dve krajnosti u pristupu oblikovanju. Prvi pristup je minimalistički, rezultat želje da se izvuče sama srž funkcije, odiše prijatnom jednostavnošću, dok je drugi proizvod napet, snažan i kao da izaziva. Ta dva pristupa, kako je navedeno, predstavljaju krajnje tačke jednog relativno ograničenog raspona ideja kog definišu materijal i primenjena tehnologija. Ideja o nametnutoj formi možda je najjasnija kod lampe Kold Laura gde svi jednostavno dorađeni prefabrikovani elementi jasno stavljaju do znanja da drugog rešenja nema.

“Čovekove težnje i želje, koje nameće ta kolektivna svest, za sve nas su često nedokučive i nedostižne a neobuzdan poriv za ‘boljim’ životom uzrokuje nelagodnost, nezadovoljstvo i bol. Moguće je da je upravo taj osećaj izvor moje kreativnosti. Ali još jedna stvar ima neverovatnu moć da me pokrene. Osećaj zadovoljstva i ispunjenosti kada stvorim nešto dobro nezamenljiv je. Zašto onda ne skulptura ili slikarstvo? Možda upravo zato što u svemu tražim neki dodatni, praktični smisao, svrhu, razlog bez obzira koliko on prizeman bio. FUNKCIJA je ono u čemu vidim smisao i potraga za inteligentnim rešenjima postala je proces koji me zabavlja. Industrijski dizajn je postao umetnički okvir koji mi daje neograničeni prostor da se iskažem”, naveo je Knežević u katalogu izložbe, a ta izjava mogla bi da se pročita kao njegov stvaralački kredo.



Iako se industrijski dizajn oslanja i zavisi od industrije i tehnologije, sve više postaje polje za jako umetničko delovanje i ekspresivan izraz kao i pozornica za eksperimentisanje različitim konceptima i idejama. Da li će Kneževićeva izložba dati odgovore na pitanja “šta je to lepo” ili “šta je to inovativno” ili “šta je funkcionalno”… Potrošačko društvo u kome živimo relativizovalo je sve ove pojmove i potpuno stavilo u stranu ono što je prirodno i iskonsko u nama. Kneževićeva izložba, kako je naveo MPU, upravo svedoči o tome da je prirodno i iskonsko za njega i inspiracija i cilj.



Nikola Knežević (1973) diplomirao je na Fakultetetu primenjenih umetnosti u Beogradu na Odseku za industrijski dizajn kod prof. Koste Krsmanovića i magistrirao na istom fakultetu 2007. godine kod prof. Dušana Vuksana. Profesor je na Odseku za industrijski dizajn od 2016. godine i trenutno radi doktorat.

Učestvovao je na tridesetak izložbi u zemlji i inostranstvu i dobitnik je isto toliko nagrada i priznanja. Brend Nikoladizajn osnovao je 2006.

Pod pokroviteljjstvom japanske vlade i Ministarstva za kulturu boravio je u Japanu na specijalizaciji (2002-2003) u programu “Bunka – Ćo”.

Kustoskinja izložbe "Dizajn kao kiseonik" u MPU i urednica kataloga je Biljana Vukotić, a biće otvorena do 22. oktobra.

(SEEcult.org)

Digitalni svetionici



Projekat "Digitalni svjetionici", koji sublimira edukaciju, rad u javnim prostorima, slobodu pristupa mreži i performativne koncepte tehnologije, započinje u Rijeci, a biće realizovan tokom 2017. godine kroz program mreže Clubture i u Osijeku i Zagrebu.

Voditelj projekta je Radiona.org iz Zagreba, dok su partnerske organizacije Drugo more i multimedijalni klub #labOS iz Osijeka. Deo programa ugostiće i Tehnički muzej “Nikola Tesla” u Zagrebu, te organizacija Format C u Osijeku.

Nacrt projekta povezuje tri tačke Hrvatske – Rijeku, Osijek i Zagreb, i simbolički uključuje dva mora – Jadransko i Panonsko, te tri reke – Rječinu, Savu i Dravu.

Metaforom slobodne i otvorene mreže povezujući svetionike i internet usmerivače (router), te konceptualizujući veze Jadranskog i Panonskog mora kroz prizmu novih tehnologija i inovativnih praksi, Rijeka, Zagreb i Osijek nastoje pokazati i podeliti znanje i kreativne alate koji omogućuju slobodnu distribuciju informacija.

Projekt započinje u prostorima organizacije Drugo more u Rijeci, gde će od 16. do 18. septembra biti održana serija besplatnih radionica i nekonferencija na temu otvorene mreže i slobodne distribucije informacija.

Program se sastoji se od niza modularnih radionica, svetlosnih instalacija i performansa u javnim prostorima.

Cilj je podstaći umrežavanje na područjima intermedijalnih, novomedijskih i hibridnih umetnosti, te hacker i maker scene. Nove tehnologije poslužiće tako stvarnom i simboličkom umrežavanju različitih regija, te deljenju novih praksi STEAM (Science, Technology, Education, Art, Mathematics) edukacije.

Projekat se bavi LED grafitima u raznim varijantama – svetleći Lightpainting stick, žonglerski alati unapređeni elektronikom, LED grafiti osvetljenje navođeno Wi-Fi mrežom i slično. Primenom tih tehnologija, svaki od gradova dobiće svoj karakterističan “digitalni svetionik”, čime saradničke organizacije učestvuju u zajedničkom kreiranju novih digitalnih mapa delovanja.

Projekat se, kako su najavili organizatori, nakon Rijeke seli u Osijek od 14. do 16. oktobra, a potom u Zagreb od 12. do 14. novembra.

(SEEcult.org)

Umetnost važna, ali nedovoljna



Izložba “Umetnost je važna. Ali nije dovoljna” sa radovima umetnika i umetnica sa prostora bivše Jugoslavije, koje povezuje propitivanje svakodnevne realnosti na različitim nivoima, biće otvorena 16. septembra u Centru za savremenu umetnost u Celju, a rezultat je istraživačkog rada kustoskinje Mirjane Dragosavljević u okviru rezidencijalnog boravka u tom gradu u Sloveniji.

Na izložbi učestvuju: Nika Autor, Jure Cvitan, Artan Hajrullahu, Maja Hodošček, Robert Hutinski, Davor Konjikušić, Bojan Krivokapić & KURS, Bojan Mrđenović, Mark Požlep, Danilo Prnjat, Ivana Smiljanić i Igor Sovilj.

Prema navodima kustoskinje Mirjane Dragosavljević, uloga umetnosti na prostoru bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije poslednjih nekoliko decenija doživela je transformaciju, paralelno sa procesima tranzicije novonastalih država iz socijalizma u kapitalizam. Države se sve više povlače iz finansiranja umetnosti, a istovremeno se neguju i razvijaju preduzetnički modeli, poput kulturnih industrija, komercijalnih izlagačkih prostora i manifestacija i slično, a jedan od glavnih ciljeva lokalnih kulturnih politika postaje formiranje umetničkog tržišta po ugledu na svetske centre.

“Događa se komodifikacija umetničkog rada, društvena uloga koju bi umetnost trebalo da ima sve više nestaje, a istovremeno se zagovaraju entuzijazam kao osnovna motivacija za rad i finansijska samoodrživost koje najčešće vode u (samo)eksploataciju i reprodukovanje postojećeg sistema, bez ikakvog pomaka u poboljšanju uslova umetničke produkcije”, navela je Mirjana Dragosavljević, koja je osmislila izložbu na osnovu istraživačkog rada u okviru međunarodnog kustoskog rezidencijalnog programa AIR CELEIA u Celju.



Jedna od ideja izložbe je da propita koja je uloga umetnosti u društvu, pogotovo u trenutku velikih finansijskih i političkih kriza, ratova, izbeglištva, repatrijarhalizacije i retradicionalizacije društva, sa fokusom na lokalne situacije i transformacije ovih prostora u poslednjih osamdesetak godina.

Gotovo nijedan umetnički rad na izložbi, međutim, ne bavi se eksplicitno institucijom umetnosti i u tom smislu ne postoji jedna tema izložbe, već su radovi tematski raznovrsni, a ono što ih vezuje jeste propitivanje i bavljenje svakodnevnom realnošću na različitim nivoima.

Mirjana Dragosavljević napominje da se ne radi o poređenju koncepta umetnosti radi umetnosti (l'art pour l'art) i društveno angažovane umetnosti, niti je cilj pružanje argumentacije u korist bilo koje od te dve opcije, budući da ponekad visoko estetizovano delo može snažnije reflektovati određeni društveni problem nego što to čine izrazito angažovani radovi i akcije, i obrnuto. Radi se o tome, kako je dodala, da prostor izložbe predstavlja javni prostor, odnosno mesto susreta ljudi, radova, ideja, emocija itd.

Namera izložbe je da kroz odnose koji se kreiraju u procesu produkcije i izlaganja bude medijator “između partikularnosti i univerzalnosti, javnog prostora i aktivističkih strategija, mreža i pojedinačnosti”, kao što sugeriše Simon Sheikh govoreći o nepohodnosti povezivanja, poređenja i posredovanja između prakse i teorije, jer: “Umetnost je važna, svakako, ali umenost nije dovoljna” (Simon Sheikh, Representation, Contestation and Power: The Artist as Public Intellectual).

Izložba će biti otvorena uz javno vodjenje, u prisustvu i uz učešće kustoskinje i većine umetnika.

Za 17. septembar u 11 sati u Likovnom salonu najavljen je razgovor sa umetnicom Ivanom Smiljanić povodom njene instalacije "Zapamtićeš ti mene", uz učešće aktivistkinje lokalne ženske organizacije Katje Matko.

Realizaciju izložbe su omogućili Zavod Celeia - Centar za savremenu umetnost Celje (Center sodobnih umetnosti Celje), Ministarstvo kulture Slovenije i Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

Izložba će biti otvorena do 23. oktobra.

(SEEcult.org)

Foto bioautografija Dana Okija



Muzej savremene umetnosti Vojvodine, u saradnji sa Galerijom umjetnina iz Splita, predstavlja od 16. do 30. septembra izložbu hrvatskog umetnika Dana Okija “Foto bioautografija (2014 > 1989)”, čiji je kustos Branko Franceschi.

Naziv izložbe koji je, kao i izbor radova, koncipirao sam Oki, objedinjuje više paralelnih narativa koji se prelamaju kroz njegov umetnički rad. Potka je umetnikova lična životna priča čija ga putanja, odlukom da se na prelasku 80-ih u 90-te godine posveti medijskoj umetnosti, profesionalno usmerava na umetničke prakse vezane za tehnološku dimenziju posredovanja slike i poruke u medijima videa, filma, fotografije, interneta, te njihovim hibridnim, srodnim ili izvedenim formama.

Egzistencijalne posledice su odluke iskustva života i rada u kulturološki i metodološki najnaprednijim okruženjima Amsterdama, Njujorka i Japana.

Sledeći nivo naracije je strelovita tehnološka evolucija samih medija, zahvaljujući kojoj su neke od predstavljenih platformi i fenomena, inovativnih u vremenu njihovog uvođenja, već dekadu kasnije postale zastarele. Unutar umetničkog diskursa, izložba ukazuje na konceptualne korene medijske umetnosti, te njenu povezanost sa istorijsko novijim umetničkim disciplinama poput performansa, te umetničkim pokretima kao što su letrizam i konkretna poezija, naveo je Franceschi.

Suštinsko etički podtekst konceptualne umetničke prakse usmeren na promenu kulturnog sistema postkonceptualni umetnici Okijeve generacije proširili su na kritiku celokupnih društvenih odnosa. Etička dimenzija umetnosti Okija proizlazi iz njegovog aktivnog zanimanja za stvarnost koja ga okružuje, u čijoj svakodnevici pronalazi, komentariše i dekonstruiše društvene konvencije i zadatosti, te ekološku problematiku. Njegova stvaralačka metoda zasnovana na živom zoru, preciznoj percepciji, detekciji i interpretaciji zatečenih situacija u neposrednom i trenutnom okruženju, u svojoj je jednostavnosti krajnje minimalistički radikalna. Temelji se na medijskom izdvajanju i posredovanju apropriranih događanja kada je kamera u autorovim rukama ili pod njegovom režijskom paskom. Kadar je uvek u neutralnom uglu snimanja i statičan u očitoj nakani da se izbegne bilo kakva dodatna estetizacija snimka koja bi mogla umanjiti apsolutnu koncentraciju na suštinsko značenje prenesenog događanja kako ga vidi autor. Druga varijanta, zasnovana je na impromptuperformansu koji umetnik izvodi u okolini u kojoj se našao, a kameru pri tom poverava slučajnom anonimnom prolazniku ili, pak, prepušta njenom ugrađenom tajmeru. Anonimnost događaja i/ili snimatelja nadovezuje se na neoavangardne postupke kojima su se umetnici 60-ih i 70-ih godina programski distancirali od kulturnog sistema zasnovanog na kvadratu autor – umetnički objekat – institucija – tržište, a kojim je iz jednačine u potpunosti izbačen njen najvažniji segment, sam stvaralački proces.

Stoga nije čudo, kako navodi Franceschi, da Oki fotografski segment svog rada koncipira u ciklusima koji prate razvoj događaja.

Njegovi rani Bijeg od kamere (1989) prati autora i njegove prijatelje kako se trkom udaljavaju od kamere postavljene pred tadašnjom kancelarijom lokalnog CK SKH. Filmičnost koncepta još je izraženija u ciklusu Susret, nastalom istog dana na istoj lokaciji, a koji prikazuje stepenovano približavanje i udaljavanje umetnika i saradnika suobrazno stepeništu na kojem se odvija, budući da se fotografije mogu postaviti u loop-u, sugeršući tako beskrajno ponavljanje.

Slične aspekte imaju i ciklus Me, Cow, Damien (1996), Gravity Kiss (1997), Up and Down (1997), pa čak i Drvo (2014).

Ta urođena sklonost pokretnoj slici ili filmična koncepcija fotografisanja, Okija će rano usmeriti prema radu s videom, što će se u kasnijim godinama razviti u sada već impresivnu filmografiju. Na ovaj postupak pažljivo ukazuje Undergorund Loop snimljen 1996. u Njujorku. Za ovu prigodu je izvorni niz fotografija, koje iz ruke slučajnog suputnika registruju izvođenje autorovog premeta u podzemnoj železnici, stop animacijom realizovan i u formi videa, naravno u loop-u. S obzirom da je princip na različitim nivoima interpretacije predstavljenog opusa vidljiv u gotovo svim segmentima izložbe, može se zaključiti da Okija najviše zanima rubno područje prelivanja statičnih i pokretnih slika: ciklusi fotografija koji sugerišu fizičko ili čak i misaono kretanje, odnosno, filmovi snimljeni statičnom kamerom koji zapravo izgledaju kao pokrenuta slika, naveo je Franceschi.

Tema statičnog u pokretnom (i obrnuto) može se ne samo uspešno uzeti za naziv celog koncepta “Foto bioautografije”, već izražava i autorovo celokupno razumevanje života i stvarnosti. Metode, sadržaj i poetika, njegov opus neraskidivo povezuju sa područjima kulturne antropologije i antropologije medija.

“Pratimo niz zasebnih društvenih okruženja u kojima se odvija autorov život (Zadar, Amsterdam, Split, Njujork itd). Potom, posebne tehnološke aspekte društvene komunikacije (adresari, mobilni telefoni, veb stranice, fotografski dnevnik, rituali obeda, religije), od kojih je svaki predstavljao stepen kontinuiteta njenog opšteg razvoja u vremenu i prostoru. Svaki od ovih medija razvio je i specifične kodove ponašanja koji su zajedno s njima nastupili i potom jednako tako nestali s društvene pozornice. Postavka splitske izložbe nije pratila hronologiju nastanka radova, niti razvoja medija, već je - uspostavljanjem odnosa između novih i starih radova, te različitih medija komunikacije kojima se Oki bavio - u ovom delimičnom pregledu opusa istakao njegov suštinski fokus na ontološka pitanja dinamike kojom stvaramo vlastito okruženje, svoj život i sebe same”, naveo je Franceschi.

(SEEcult.org)

Simfonija varvara



Autorska izložba Danila Miloševa Wostoka “Simfonija varvara” biće otvorena 20. septembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u Beogradu, a pružiće snažnu sliku koja objedinjuje strahove proteklih nekoliko decenija, anticipiranu početkom 20. veka u delima zenitista.

Ta slika, koja opseda evropski imaginarijum, Wostoku je 90-ih godina 20. veka poslužila da usloži perspektive na apsurdnu realnost, ratnu i posleratnu, igrajući se snažno kontrastiranim hiperbolisanim prizorima varvara. Danas je sam strah hiperbolisan na još širi horizont evropske granice, a varvarizam koji provaljuje dolazi iznutra, navedeno je u najavi izložbe koju je priredila Metaklinika.

Prema rečima Aleksandre Sekulić, Wostokovi radovi u savremenom čitanju Metaklinike pokazuju svoju moć, oslonjeni na snažan kontinuitet sa kritičkim, revolucionarnim i avangardnim praksama i idejama 20. veka.



Likovni program CZKD-a organizuje Wostokovu izložbu u saradnji sa Festivalom nesvrstanog stripa Novo doba, čije ovogodišnje izdanje i počinje tom postavkom i koncertom Tehno Muda.

Pod sloganom "Sve najbolje!", festival Novo doba predstaviće do 25. septembra na različitim lokacijama i radove autora kao što su Igor Hofbauer (Hrvatska), Craoman (Francuska), Pakito Bolino (Francuska) i Attila Stark (Mađarska).

(SEEcult.org)

Damnjanu nagrada Jesenje izložbe ULUS-a



Nagrada Jesenje izložbe Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) za 2016. godinu dodeljena je Radomiru Damnjanoviću Damnjanu koji je predstavio sliku koja pripada ciklusu takozvanih mrlјa ili osobenog poentilizma.

Damnjanović je tim radovima “dostigao najviše likovne vrednosti i iskazao filozofske stavove mudrog umetnika za koga je slikanje postalo oblik molitve”, naveo je u obrazloženju žiri Jesenje izložbe ULUS-a, koja je otvorena 16. septembra u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, a predstavlja 102 rada ukupno 56 umetnika, izvedena u različitim likovnim disciplinama.

Žiri je istakao da Damnjanović već decenijama zapaženo stvara, dostiže najviše rezultate i izlaže u zemlji i inostranstvu, te da pokazuje da “umetnik mladalačkom svežinom mora da stvara i izlaže, jer samo tako zaslužuje poštovanje i divlјenje”.

Damnjanoviću je nagrada Jesenje izložbe dodeljena većinom glasova žirija, a u užem izboru bili su i Svetomir Arsić Basara, Jarmila Vešović i Mileta Prodanović.

Žiri za nagradu na Jesenjoj izložbi 2016. godine činili su predsednik Upravnog odbora ULUS-a Dušan Rusalić, predsednik Umetničkog saveta ULUS-a Milan Stašević, članovi UO Ljilјana Mićović i Miloš Đorđević i istoričarka umetnosti Ljubica Milјković (predsednica).

Jesenja izložba ULUS-a je najstarija izložba tog udruženja, a njenim prvim izdanjem, otvorenim 30. decembra 1928. godine, Umetnički pavilјon “Cvijeta Zuzorić” je i počeo višedecenijsku aktivnost.

Među učesnicima ovogodišnje Jesenje izložbe su: Svetomir Arsić Basara, Momčilo Antonović, Ratko Vulanović, Ivanka Živković, Dušan Mikonjić, Velizar Krstić, Josipa Pepa Pašćan, Miodrag Rogić, Milorad Tepavac, Tomislav Todorović, Stanka Todorović, Aleksandar Cvetković…

Izložba je otvorena do 24. oktobra.
http://www.seecult.org/node/176977

(SEEcult.org)

Istorija izložbi u MoMA dostupna onlajn



Muzej moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku postavio je onlajn svoju izložbenu istoriju, počev od osnivanja 1929. godine, omogućivši tako besplatan uvid globalne javnosti u kataloge i druga dokumenta, fotografije postavki i indekse umetnika.

Poseban deo sajta MoMa sada sadrži više od 33.000 fotografija izložbi održanih u tom muzeju, kao i pratećih digitalizovanih dokumenata.

MoMA je otvoren u novembru 1929. godine izložbom “Sezan, Gogen, Sera, Van Gog”, a od tada je organizovao više od 3.500 izložbi moderne i savremene umetnosti, arhitekture, dizajna, fotografije, filma, performansa i novih medija.

Po jednu izložbu iz bogate istorije posebno će predstavljati tokom naredne 52 nedelje.

Istoriju izložbi u MoMA moguće je besplatno pretraživati, a ponuđeni su i kriterijumi pretrage po vrsti izložbe i vremenskom periodu.

Prezentaciju svake izložbe prati spisak umetnika koji su učestvovali, a ime svakog umetnika povezano je i sa drugim izložbama u MoMA na kojima je učestvovao, kao i sa radovima koji se nalaze u onlajn kolekciji tog muzeja.

Prezentacije izložbi uglavnom obuhvataju i fotografije postavke, spisak izloženih radova, saopštenja za javnost, digitalizovane kataloge...

Izložbe održane posle 1995. godine sadrže i podsajtove na kojima su posebno predstavljene, kao i dodatni materijal (video, eseji..).

Prezentacija bogate istorije MoMA osmišljena je kao “živi arhiv”, jer su u tom muzeju smatrali da je ta forma bolja od objavljivanja štampane publikacije.

Tokom rada na digitalizovanju arhiva došlo se i do nekih novih saznanja. Između ostalog, prva izložba neke umetnice bila je ranije nego što se dosad mislilo (Dahlov Zorach Ipcar - Creative Growth, Childhood to Maturity, 1939). Takođe, saznalo se i da je Pablo Pikaso učestvovao na čak 320 izložbi u MoMA – više nego ijedan drugi umetnik.

Sajt povećen izložbenoj istoriji MoMA biće u kontinuitetu dopunjavan novim izložbama čim budu dodate u onlajn muzejski kalendar.

U sređivanju materijala o istoriji izložbi u MoMA učestvovao je tim stručnjaka, koji su obradili više od 22.000 foldera arhivskog materijala od 1929. do 1989. godine. Tim muzejskog arhivskog odeljenja radiće u naredne tri godine na obradi izložbi održanih od 1990. do 2000.

Trenutno je i više od 800 filmskih serijala iz protekle decenije objavljeno onlajn, ali još nije uključeno na hiljade onih koji su predstavljeni u okviru programa muzejskog Departmana za film tokom njegove 80-godišnje istorije. Ti sadržaji biće dodati u narednoj fazi projekta, kao i istorija umetnosti performansa održanih u MoMA, kao i u MoMA PS1.

Objavljivanje izložbene istorije MoMA je projekat Arhiva, međunarodno priznatog muzejskog istraživačkog centra za modernu i savremenu umetnost, koji prikuplja, čuva i čini dostupnim sadržaje iz gotovo 90-godišnje istorije tog muzeja, koja je po mnogo čemu i istorija umetnosti i kulture 20. i 21. veka.

Realizaciju projekta omogućila je Fondacija “Leon Levi”.

(SEEcult.org)

Hamlet kome je svega dosta



Šekspirov “Hamlet”, u režiji Aleksandra Popovskog, premijerno izveden 17. septembra u prepunom Jugoslovenskom dramskom pozorištu, ispraćen je dugim aplauzom publike koja je imala priliku da vidi nesvakidašnju verziju čuvene tragedije o vlastoljublju, bratoubistvu, preljubi, laži, licemerju i ostalim viševekovnim simptomima “vremena koje je iskočilo iz zgloba”, aktuelnim i danas, uz svojevrsni zaključak da te pojave ne treba više trpeti.

Hamlet u verziji Popovskog, za čije je tumačenje Nebojša Glogovac nagrađen snažnim aplauzom premijerne publike, nije mladi princ koji se prvi put suočava sa nepravdom, već zreo čovek koji ju je iskusio mnogo puta i stoga lako prepoznaje laž i u stanju je da je kazni. Čuvenu dilemu Hamleta Popovski razrešava odlukom princa da ubije svog strica Klaudija (Nikola Rakočević), koji je zarad vlasti ubio njegovog oca na spavanju i ubrzo se oženio njegovom majkom (Jasna Đuričić), a javno mnjenje ubedio da je kralj umro od posledica ujeda zmije. Popovski ponavlja scenu sa ubistvom Klaudija još jednom, ali ostaje i veran Šekspirovom tekstu trećom uzastopnom scenom u kojoj Hamlet ipak nije mogao da osveti oca ubistvom strica na molitvi.

Iako je ostao u okviru originalnog dela, za šta je ranije pripisao zaslugu Goranu Stefanovskom, kao “čuvaru Šekspira”, Popovski je i u završnici predstave predočio buntovnu stranu Hamleta koji smatra da je trpeti nepravdu isto što i umreti, ne biti.

“Umreti. Spavati. Spavati. Možda sanjati? Da, tu je čvor”, kaže Hamlet, koji neprestano preispituje svoju savest, shvatajući nerado da mora biti surov da bi bio dobar.



Radnja predstave događa se u vreme norveške ratne pretnje Danskoj, ali se čini da su kralj i kraljica, i pored vidljive ratne groznice, paranoje i teške spoljnopolitičke situacije, više fokusirani na “unutrašnje pitanje” koje je pretnja njihovoj vlasti. Pokušavaju da otkriju razloge ludila princa Hamleta, strahujući da je razotkrio njihov zločin i sumnjajući da je reč o ljubavnom zanosu, kako smatra Ofelijin otac Polonije (Goran Šusljik) koji im pomaže da očuvaju vlast. Hamlet nehotice ubija Polonija, koji je otelotvorenje i danas prisutnog fenomena preterano revnosnih ljudi iz okruženja vlasti koji u tome često i prevaziđu same vlastodršce i stoga ne treba da budu oslobođeni odgovornosti.

Iako se radnja događa u Šekspirovo vreme, sa današnjicom je višestruko povezana - kako savremenim kostimima i vanvremenskom minimalističkom scenografijom, kao i pojedinim rediteljskim rešenjima, poput scene u kojoj Hamlet čita džepno izdanje Šekspirove drame koje je objavila beogradska kuća “Rad” u ediciji “Reč i misao”.



Popovski je uoči premijere rekao da već godinama ima jaku potrebu da režira “Hamleta” zbog nepravde koje je susretao u različitim društvima u Evropi u kojima je radio – od Turske, preko Engleske do Danske.

“Ono što čovek sreće u svim tim prostorima je nepravda, ali ne samo na visokim nivoima i u politici, nego i nepravda koja je u kućama. To je nešto što je postalo sastavni deo bilo kog sistema”, naveo je Popovski, koji je takođe dobio snažan aplauz kada se poklonio sa ekipom predstave na Sceni “Ljuba Tadić” JDP-a.

Predstava obiluje i duhovitim momentima, koji su izazvali i glasan smeh premijerne publike koju su činile zvanice iz sveta pozorišta i drugih oblasti kulture i umetnosti, ali i javnog i političkog života. Premijeri je, između ostalih, prisustvovao i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, koji se posle predstave zadržao u razgovoru sa jednim od prethodnika na toj funkciji – Bratislavom Petkovićem.



Uz Glogovca, Rakočevića, Jasnu Đuričić i Šušljika, u predstavi igraju i Jovana Stojiljković (Ofelija), Vlasta Velisavljević (Duh Hamletovog oca), Bojan Dimitrijević (Grobar), Miloš Samolov i Boris Milivojević (Roz i Gil/stražari) i Milan Marić (Fortinbras).

Scenografiju potpisuju NUMEN i Ivana Jonke, kostimografkinja je Maria Marković, kompozitor je Kiril Džajkovski, čija muzika sa elementima balkanske tradicije povezuje radnju predstave sa ovim prostorima. Dizajn video projekcija potpisuju Lana Cavar i Timy Šarec, scenski pokret osmislila je Sonja Vukićević, a scenski govor Ljiljana Mrkić Popović.



To je, inače, peta verzija "Hamleta" u JDP-u, koje se time priključilo obeležavanju 400 godina od smrti Vilijama Šekspira, ali ne “prigodničarski”, kako je rekao umetnički direktor JDP-a Gorčin Stojanović, jer predstava Popovskog “ima svoju suštastvenost koja prevazilazi svaki povod”.

Hamleta su u JDP-u ranije igrali Branko Pleša, Stevo Žigon, Branislav Lečić i Dragan Mićanović.

Popovski je rekao da u taj projekat ne bi ušao bez Nebojše Glogovca, koji je kazao nedavno novinarima da mu je veliko zadovoljstvo da se bavi tako velikom temom i likom koji je utkan u svakog čoveka koji se usuđuje da se zapita šta radi u ovom životu i šta se to dešava oko njega.



“Hamlet je deo svake poštene i duboke ličnosti, čini mi se”, rekao je Glogovac, navodeći da mu je u današnje vreme komunkacije, kada je sve tako otvoreno i lako dostupno, saznatljivo, “čudno kako ljudi i dalje dozvoljavaju da budu jahani, maltertirani, da budu robovi pod teretom života”.

“Fascinantno mi je to kod svakog dobrog komada - ta mitološka utemeljenost ljudskih problema koji ne dolaze do rešenja, evo i dan danas, iako su prevare vlasti i onoga što politika i sistemi rade od pojedinca vrlo očigledni i jasni. Nekad su bili skriveniji, a danas je sve na stolu, a opet funkcioniše, ljudi se ne bune, čak je manje bunta nego ranije”, rekao je Glogovac povodom nove verzije "Hamleta".

Karte za premijerno izvođenje “Hamleta” nisu bile u prodaji, a prve reprize su 20. i 24. septembra u JDP-u.

(SEEcult.org)

Neutralno mesto



Riječki festival fotografije Photori predstavlja od 20. septembra radove italijanskog fotografa Franka Sortinija, koga karakteriše specifičan pristup fotografiji u boji, a pored boje, važna karakteristika njegovog rada su i prazni gradski prostori.

Rođen 1958. godine, Sortini se kao vrlo mlad zainteresovao za grafiku i slikarstvo, a potom se posvetio u potpunosti fotografiji. Radi najpre ranih 80-ih radi crno-belu fotografiju, a potom se okreće fotografiji u boji kojoj ostaje veran do sada.

Sortini je izgradio sopstveni koloristički registar, nežne i prozračne atmosfere.

O njegovom radu pisala su ugledna imena italijanske likovne kritike, učestvovao je na niz samostalnih i značajnih grupnih izložbi, a fotografije mu se nalaze u važnim privatnim i javnim zbirkama kao što su: Bibliotheque Nationale de Paris, dell’Archivio AFOCO di Cordoba, della Galleria Civica di Modena, del Dipartimento di Storia dell’Arte Contemporanea dell’Università di Siena, del Museo dello Sbarco di Salerno.





Izložba "Neutralno mesto" u sklopu festivala Photori biće otvorena do 30. septembra u Galeriji Garbas, a organizovana je u saradnji s Generalnim konzulatom Italije u Rijeci.

Program festivala Photori, koji se održava do 30. septembra, nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Edukativni Mali MESS



Internacionalni teatarski festival MESS u Sarajevu i ove godine organizuje edukativni program za decu koji obuhvata radionice plesa i kritike, kao i radionicu scenskog pokreta koja je namenjena svima od 7 do 77 godina.

U okviru programa “Mali MESS”, radionica “No Work & Just Play” plesne grupe Vrum biće održana 24. septembra, dok je radionica “Mladi/e kritičari/ke” najavljena od 23. do 26. septembra.

Obe radionice su besplatne i biće održane u Pozorištu mladih Sarajevo, a zainteresovani se mogu prijaviti putem emaila oliver@mess.ba, sa naznačenim imenom i prezimenom, starosnom dobi i nazivom radionice.

Dvosatna radionica “No Work & Just Play”, koju će predvoditi Till Frühwald i Asher O'Gorman, namenjena je svima od 7 do 77 godina i ima za cilj da senzibilizuje decu i roditelje u polju scenskog pokreta. Uz maksimalan broj od 30 učesnika, niz vežbi usredsređen je na buđenje i osveštavanje potencijalnih telesnih mogućnosti, koncentraciju, otvaranje osećajnog nivoa koji uključuje doživljaj prostora i doživljaj trenutka, te pripomaže zajedničkom kreiranju situacija.

Radionicu kreativnog pisanja i kritičkog promišljanja o savremenim teatarskim i plesnim delima, “Mladi/e kritičari/ke”, vodiće edukator Dejan Košćak. Cilj radionice je da mladoj publici pruži osnovne informacije o pozorišnim predstavama i ponudi im neke nove načine interpretiranja predstava i pisanja o njima. Deca će kroz praktično iskustvo promatranja predstava, razgovora i pisanja o njima proširiti dosadašnja teatarska iskustva i steći neka nova, razviti svoje komunikacijske veštine, te upoznati umetničke procese i upotpuniti doživljaj gledanja predstava.

Festival MESS posvećen je u 56. izdanju ličnom i političkom aspektu današnje svakodnevnice, a prikazaće u glavnom programu 19 predstava iz 16 zemalja, koje potpisuju i mladi, i etablirani autori, medju kojima su Oskaras Koršunovas iz Litvanije, Oliver Frljić i Ivica Buljan iz Hrvatske, Andraš Urban iz Srbije, Jernej Lorenci iz Slovenije, Haris Pašović iz BiH, Slobodan Unkovski iz Makedonije…

Uz 19 predstava u glavnom programu, organizatori su najavili i četiri produkcije u okviru programa MESS OFF, kao i predstave u okviru dečjeg programa Mali MESS, te promocije knjiga, performanse i panel diskusije.

Prodaja ulaznica za 56. MESS počela je 19. septembra u Bosanskom kulturnom centru.

Festivalski sajt je mess.ba, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Između tradicije i Evrope



Etnografski muzej u Beogradu obeležava 115 godina postojanja izložbom “Pismo i tradicija”, koja predstavlja natpise na etnografskim predmetima na osnovu čije se raznolikosti može pratiti odnos, razvoj i ukrštanje dva kulturna modela u Srbiji 19. veka: široko utemelјene vrednosti tradicionalnog društva i jake težnje prema savremenim tokovima evropskog građanskog društva.

U fondu Etnografskog muzeja, koji čini više od 50.949 etnografskih predmeta tradicionalne kulture Srba i ostalih naroda sa prostora Srbije i šireg Balkanskog prostora iz perioda 19. i 20. veka, izdvaja se grupa od 1.200 muzejskih predmeta na kojima su oblikovani motivi slova i slovnih natpisa. Ti specifični motivi izvedeni na predmetima materijalne, društvene i duhovne kulture predstavlјeni su na izložbi u više različih oblika: kao pojedinačno slovo ili inicijal, monogram – kompozicija inicijala i ukrasnog, heraldičkog ili simboličkog motiva, u obliku imena i prezimena ili imena i zvanja, kraćeg ili dužeg natpisa.

Pojava natpisa u obliku pojedinačnih slova, inicijala, kraćih ili dužih poruka na predmetima tradicionalne narodne kulture, istražena je kroz kompleksna značenja koja su predmeti i natpisi imali i životu pojedinaca i zajednice u Srbiji i ostalim etničkim prostorima u 19. i 20. veku. Takođe, ta pojava sagledana je u okviru šireg društveno-istorijskog konteksta, u vreme ponovnog uspostavlјanja državnog, društvenog i građanskog života u kojem je prosveta bila jedan od prioriteta, saopštio je Etnografski muzej povodom izložbe koju će otvoriti 20. septembra ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavlјević.

Na primeru specifičnih oblika natpisa, kakvi se nalaze u muzejskoj kolekciji, vidlјivo je da taj proces nije bio lagan. Od retke pojave na predmetima iz duhovne kulture do velike zastuplјenosti u 20. veku, primena motiva pisma na predmetima za svakodnevnu upotrebu predstavlјa model svojevrsnog neformalnog opismenjavanja stanovništva, kao paralelan proces velikim društveno-ekonomskim i kulturnim promenama. To predstavlјa i specifičan primer vitalnosti srpske tradicije koja je savremene kulturne tekovine usvojila na ovaj način, navedeno je u najavi izložbe čija je autorka Vjera Medić.

Osnovnu karakteristiku građe izdvojene za izložbu predstavlјaju raznovrsni predmeti koji se, prema primarnoj upotrebi u svakodnevnom životu i prema etnogeografskom poreklu, u Etnografskom muzeju i istražuju u okvirima sistematski formiranih muzejskih zbirki: Privrede, Zanata, Pokućstva i posuđa, Tekstilnog pokućstva, Narodnih nošnji, Sprava i pomagala, Muzičkih instrumenata, Nakita, Oružja, Predmeta uz običaje, Narodnih znanja i verovanja i ostalih zbirki.

Pored toga, raznolikost sadržaja i formi natpisa na tim predmetima naglasili su i kompleksna značenja koja su etnografski predmeti i natpisi na njima imali u tradicionalnom životu pojedinca i zajednice, nezavisno od njihove tehničke, umetničke ili formalne raznolikosti.

Izložba prikazuje neke od najvažnijih funkcija natpisa: natpisi kao istorijski izvor, natpisi kao oznaka identiteta, natpisi u funkciji označavanja vlasništva, ikonografska funkcija natpisa, natpisi kao sredstvo komunikacije, zavetni ili votivni natpisi, simbolički natpisi i likovna funkcija natpisa – pismo kao ornament i signatura autora.

Analizom različitih funkcija natpisa na etnografskim predmetima, prati se odnos, razvoj i preplitanje utemelјenih vrednosti tradicionalnog srpskog društva 19. i 20. veka sa njegovim težnjama za usvajanjem tokova savremenog evropskog građanskog društva i prosvetom kao prioritetom.

Od retke pojave slovnih natpisa na predmetima iz duhovne kulture do velike zastuplјenosti motiva pisma na predmetima svakodnevne upotrebe oslikava se proces neformalnog opismenjavanja stanovništva i refleksija razvoja institucionalnog školstva i prosvete. Takođe predstavlјa i primer vitalnosti srpske tradicije koja je savremene kulturne tekovine usvojila na specifičan način.

Na otvaranju izložbe biće uručena nagrada za životno delo "Dr Borivoje Drobnjaković" Nikoli F. Pavkoviću, kao i zahvalnica Etnografskog muzeja koje su dodeljene Ministarstvu kulture i informisanja za "podrsku svestranom razvoju" tog muzeja, Radio-televiziji Srbije za praćenje i predstavljanje rezultata rada i dostignuća Muzeja, te Slobodanu Benderaću za izradu replike gusala srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata, koje su izložene u Srpskoj kući na Krfu.

Etnografski muzej je najavio do kraja godine i gostovanja u Azerbejdžanu i Indiji, a i sam će ugostiti više stranih postavki.

U Azerbejdžanu će gostovati izložbom “Kolekcija pirotskih ćilima iz zbirke Etnografskog muzeja” autora Marine Cvetković, koja je i pisac monografije “Čarolija šarenih niti”, štampane na srpskom i engleskom jeziku. Izložba će biti otvorena u Azerbejdžanskom muzeju tepiha u Bakuu od 7. oktobra do 6. novembra.

Izložba “Tekstil i ukrašavanje u kulturi Srba u 19. i prvoj polovini 20. veka”, autora Marine Cvetković i Jelene Vuletić, gotovaće u decembru u Nacionalnom muzeju Indije u Nјudelhiju.

Etnografski muzej organizuje i jubilarni, 25. Međunarodni festival etnološkog filma od 12. do 16. oktobra, koji će delom biti održan i u Jugoslovenskoj kinoteci, a prikazaće u takmičarskom programu 32 filma (od 56 pristiglih).

Od 1. do 21. oktobra u Manakovoj kući gostovaće izložba “Karlo IV” Narodnog muzeja iz Praga.

U okviru “Dana ruske kulture u Srbiji”, Ruski etnografski muzej iz Sankt Peterburga gostovaće od 28. oktobra do 22. decembra izložbom “Bezvremena lepota” u Etnografskom muzeju, te postavkom “Deca Rusije: osvrt na stoleće” u Manakovoj kući od 27. oktobra do 22. decembra.

(SEEcult.org)

Jačanjem kulture do održivog razvoja društva



Konferencija “Jačanje kulture”, koja će okupiti regionalne i međunarodne stručnjake, kao i aktere sa institucionalne i nezavisne scene, biće održana 21. i 22. septembra u Prištini, a posvećena je kulturnoj politici i kulturi kao suštinski važnim elementima za održiv razvoj društva na Kosovu i Balkanu.

Cilj konferencije o ulozi kulture u razvoju društva, koju organizuju Kancelarija EU na Kosovu, Interarts, Culture Action Europe (CAE) i ARCS-Arci Cultura e Sviluppo, jeste da omogući zajedničku refleksiju učesnika na pitanja kreiranja i implementacije strateških pristupa koji stitmulišu i ubrzavaju razvoj sistema kulture, suštinski važnog za razvoj održivog društva uopšte.

Konferencija “Strengthen•ing Culture” trebalo bi da poveže donosioce odluka u oblasti kulturne politike i aktere kulturne scene na Kosovu sa kolegama iz regiona i Evrope kako bi razmenili iskustva i znanje i aktivno se osvrnuli na izazove koji stoje na putu jačanja sektora kulture na Balkanu.

Među učesnicima konferencije, koja će biti održana u Narodnoj biblioteci u Prištini, najavljeni su direktorka Zaklade “Kultura nova” iz Hrvatske Dea Vidović, Aleksandra Uzelac iz Instituta za razvoj i međunarodne odnose iz Hrvatske, Jelena Bogavac iz Bitef teatra u Beogradu, koordinatorka mreže Clubture iz Zagreba Katarina Pavić, predsednica Upravnog odbora regionalne platforme za kulturu Kooperativa Milica Pekić iz Srbije, direktor Budapest Observatory Peter Inkei iz Budimpešte, Alessandro Bollo iz Fondacije Fickaraldo iz Italije, kosovska filmska autorka Blerta Zequiri, izvršni direktor Dokufesta iz Prizrena Erol Bilibani, direktorka Interarts fondacije Mercedes Giovinazzo iz Španije, direktor EDUCULT-a Michael Wimmer iz Austrije, predsednik Culture Action Europe Robert Manchin iz Belgije…

Programom konferencije predviđeno je da se učesnicima obrate i predstavnici kosovskog Ministarstva kulture, omladine i sporta i Kancelarije EU, a među temama koje će biti obrađene iz teorijskog i praktičnog ugla su izgradnja sistema kulture, participacija u kulturnom životu, uloga obrazovanja, kreiranje platformi u oblasti kulture…

Konferencija je organizovana u okviru treće faze projekta “Kultura za sve (Culture for all).

Organizatori pozivaju zainteresovane da se prijave preko ovog linka.

Radna verzija programa nalazi se ovde.
http://cultureactioneurope.org/files/2016/09/CFA_Programme_140916v2.pdf

(SEEcult.org)

Ex-YU na viennacontemporary



Bečki sajam umetnosti viennacontemporary, najveća međunarodna manifestacija te vrste u širem regionu, predstaviće od 22. do 25. septembra 112 galerija iz 28 zemalja, a jedan od posebnih programskih fokusa je “Ex-Jugoslavija i Albanija”, u okviru kojeg će se predstaviti pet galerija sa radovima 15 umetnika.

U programu “Ex-Jugoslavija i Albanija” učestvuju Apoteka iz Hrvatske, Galerija Alkatraz iz Slovenije, Serious Interests Agency iz Makedonije, Tirana Art Lab iz Albanije i Šok zadruga iz Srbije.

Odvojeno od tog programa, čija je kustoskinja Adela Demetja iz Albanije, na viennacontemporary učestvuju iz regiona još četiri galerije – Kranjčar iz Zagreba i Galerija Škuc, P74 i Photon iz Ljubljane.

Program “Ex-Jugoslavija i Albanija”, podržan od austrijskog Ministarstva za evropske integracije i spoljne poslove, predstavlja kako etablirane, tako i mlade umetnike iz regiona.

Dok su alternativni i nezavisni umetnički prostori u zemljama Zapadne Evrope i SAD nicali 70-ih godina 20. veka kao svojevrsna opozicija umetničkom tržištu, igrajući važnu ulogu u razvoju institucionalne kritike, u zemljama bivše Jugoslavije i Albaniji je alternativna umetnička scena, kako je navedeno u saopštenju, nikla iz potpuno suprotnih razloga – zbog nedostatka institucija za savremenu umetnosti i odsustva umetničkog tržišta.

Nezavisni umetnički prostori stoga su imali važnu ulogu u uspostavljanju sistema savremene umetnosti u regionu i njegovom povezivanju sa međunarodnom scenom. U pojedinim slučajevima su ti nezavisni prostori umetnosti bili i jedina mesta na kojima je komunikacija i diskurs o savremenoj umetnosti uopšte bio moguć. U svetlu promena koje su se dogodile u regionu poslednjih godina, kao i usled nastavka finansijske krize, kultura je oblast koja je najgore prošla. Na to ukazuju i brojni problemi sa kojima se suočavaju javne kulturne institucije. Stoga su nezavisni umetnički prostori ključna mesta za savremenu umetnost danas, navela je kustoskinja Adela Demetja, suosnivačica i direktorka Tirana Art Laba.



Među umetnicima koji predstavljaju region ex-YU i Albanije su: Igor Eškinja, Andrea Knezović i Neven Korda (Galerija Alkatraz, Ljubljana), Dalibor Martinis, Damir Očko i Dino Zrnec (Apoteka – prostor za savremenu umetnost, Vodnjan), Dušan Perčinkov, Nada Prlja i Ilija Prokopiev (Serious Interests Agency, Skoplje), Milan Nešić, Slavica Obradović i Slobodan Stošić (Šok zadruga, Novi Sad) i Lumturi Blloshmi, Alketa Ramaj i Aurora Kalemi (Tirana Art Lab – centar za savremenu umetnost, Tirana).





U okviru prezentacije regiona, 25. septembra biće održan razgovor na temu budućnosti alternativnih umetničkih prostora, a među učesnicima su najavljeni umetnica i direktorka Serious Interests Agency Nada Prlja iz Skoplja, kustoskinja Apoteke Branka Benčić, umetnik Slobodan Stošić iz Šok zadruge i umetnička direktora Galerije Alkatraz Jadranka Plut, uz Adelu Demetja kao moderatorku.



Među više od 500 umetnika koji učestvuju na viennacontemporary ove godine je još petnaestak umetnika iz regiona koje predstavljaju galerije sa prostora bivše Jugoslavije.

Galerija P74 iz Ljubljane, koja osmi put učestvuje na viennacontemporary, predstavlja Tomaža Furlana i Jožeta Baršija, dok su umetnici koje predstavlja Galerija Škuc - Jasmina Cibic, Miha Štrukelj i Matej Andraž Vogrinčič. Galerija Photon iz Ljubljane, koja ima i u Beču galerijski prostor, predstavlja četvoricu umetnika, a to su: Alen Ožbolt, Bojan Salaj, Marko Lipuš i Markus Guschelbauer.





Među izlagačima je i Galerija Kranjčar iz Zagreba koja predstavlja Mariju Ujević Galetović, Eugena Fellera, Alema Korkuta, Denisa Kraškovića, Julija Knifera i Ivana Kožarića.

(SEEcult.org)

Pomoć za porodicu sekundarnog arhitekte



Boban Mladenović, učesnik umetničkog projekta “Sekundarna arhitektura” beogradskog umetnika Branislava Nikolića, nedavno je stradao nesrećnim slučajem, ostavivši iza sebe ženu i pet ćerki koje praktično nemaju gde i od čega da žive. Nikolić i grupa umetnika iz Nemačke, koji su takođe sarađivali s Mladenovićem, pokušavaju da pomognu njegovoj porodici, a tim povodom pokrenuta je i akcija za uplaćivanje donacija na internetu.

Mladenović je preminuo nedavno u 36. godini od udara struje. Živeo je s porodicom u poslednje vreme u praznoj, ruiniranoj kući u Rakovici, a stradao je u pokušaju da unese malo svetla u njihov život priključenjem na javnu rasvetu.

Kao jedan od pripadnika romske manjine koji se svakodnevno snalaze u surovom gradskom okruženju prikupljanjem sekundarnih sirovina, Mladenović je postao poznat po gradnji kuća od otpadnog materijala (drveta, kartona, starih salonita, lima, guma…), pronađenog na ulicama, po kontejnerima, deponijama… Tu veštinu demonstrirao je i učestvujući u umetničkom projektu “Sekundarna arhitektura” za koji je Branislav Nikolić dobio nagradu publike 27. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku 2014.



Takođe, Mladenović je učestvovao u projektu “The Papers of Others” švajcarske umetnice Daniele Gug (Gugg), koja živi i radi u Berlinu, a koji je nedavno predstavila u vidu izložbe i istoimene publikacije u Kulturnom centru Grad. Baziran je na istraživanju procesa reciklaže šrenc papira kroz razgovor s Romima koji sakupljaju sekundarne sirovine na beogradskim ulicama. Mladenović je bio jedan od sagovornika u tom projektu, kojim je Daniela Gug povezala biografije sakupljača papira i njihova iskustva, koja su posledica društvene marginalizacije i migracija. Mladenović se pojavljuje i u filmu koji je Daniela Gug snimila u vezi sa tim projektom sa filmskim umetnikom i fotografom Aleksom Ferateom (Alex Ferrate).



Budući da je Mladenovićeva porodica ostala posle njegove smrti da se sama bori za preživljavanje i s obzirom da bez pomoći sa strane nema svetlu perspektivu, umetnici koji su sa njim sarađivali pokrenuli su kampanju za prikupljanje pomoći njegovoj ženi Maji i deci.

Nikolić je uspeo da ih privremeno smesti u “kontejner naselje” u predgrađu Beograda, ali je neophodno i da im se regulišu dokumenta, obezbedi trajniji i adekvatan smeštaj i omogući da se deca uključe u proces obrazovanja, kako je navela Daniela Gug u pozivu za prikupljanje novčane pomoći za Mladenovićevu porodicu.

Donacije je moguće uplatiti preko linka: www.100-days.net/en/projekt/help-for-bobans-family

*Foto: Alex Ferraté i Milica Nikolić

(SEEcult.org)

Gde je umetnost na selu?



Austrijske umetnice Ursula Kiesling i Maki Stolberg predstaviće se 26. septembra u galeriji Remont u Beogradu izložbom “Baranda”, nastalom na osnovu njihovog boravka i umetničke kolonije u tom vojvođanskom selu, posvećene odnosu savremene umetnosti i ruralne sredine.

Pitanje “Gde je umetnost?”, koje je postavio slikar Milan Jakšić iz Hrvatske, jedan od učesnika kolonije, postalo je centralna tema kolektivnog istraživanja Barande. To je pitanje koje su umetnici sve vreme imali na umu prilikom obilazaka seoskih domaćinstava, poljoprivredne proizvodnje ili lokalnih umetničkih prostora, a odgovor na njega biće predstavljen u Remontu kroz fotografije, crteže, video zapise, materijale sakupljene sa interneta...

Ursula Kiesling i Maki Stolberg, koje deluju kao umetnički duo IEFS Kiesling & Stolberg, boravile su u Barandi i živele i radile sa lokalnom zajednicom posle iskustava sakupljenih u selima Štajerske.

Izmeštanjem iz urbane sredine dobile su novi pogled na ono što im je svaki dan pred očima i čija suština i poenta stalno izmiču - na sistem savremene umetnosti, umetnika i publike. U ruralnoj sredini “gradski” model potrošnje umetnosti je neprimenljiv. S druge strane, između iseljavanja ljudi sa sela i nasuprot toga - trenda oporavka u prirodi, između dugih svakodnevnih vožnji na posao van sela i mita o seoskoj idili, savremena umetnička praksa je u stanju da osvetli ono što zapravo jeste seoska kultura ili ono što bi ona mogla da bude.

Prilikom posete Barandi, Ursula Kiesling i Maki Stolberg imale su priliku da iskuse neočekivanu raznolikost savremenih kulturnih praksi. Usred plavnog pejzaža duž reke Tamiš, na bezbednoj udaljenosti od grada, pojedinci i institucije su gradili ili adaptirali prostore za kreativne aktivnosti: ateljee, studije, opremljene radionice, seoske kuće u kojima su predstavljene privatne kolekcije predmeta ruralnog života, galerija “Jovan Popović” u Opovu i “filmski grad” – scenografija popularne TV serije “Vratiće se rode”, koja se bavi socijalnim promenama i krizom u Srbiji.

Uoči otvaranja izložbe, 26. septembra u 18 sati, u Remontu će biti održan razgovor na temu “Umetnost kolonije”, a uz Ursulu Kiesling i Maki Stolberg, najavljeni su i Milan Jakšić, Nada Denić, Zoran Veličković i Jovan Arsenijević.

Biće reči o razlozima učešća umetnika u kolonijama, načinima na koje umetničke kolonije imaju (ili mogu imati) uticaj na ruralnu zajednicu, vezi te umetničke prakse sa kanonom globalne umetničke scene, te promenama ideje umetničke kolonije iz XIX veka tokom komunističkih vremena do danas.

Umetnice Ursula Kiesling i Maki Stolberg rade na preoblikovanju kompleksnih socioloških tema u jezik vizuelnih umetnosti od 2005. godine, kada su osnovale IEFS (Institut für Experimente und Fragen zu Sozialeinheiten).

Ursula Kiesling (1968) studirala je novinarstvo, medije, politiku, studije kulture i austrijsku istoriju u Beču i Gracu, a doktorirala je 2005.

Maki Stolberg (1964) studirala je na Akademiji primenjenih umetnosti, kao i filozofiju na Univerzitetu u Beču.

Obe umetnice članice su i umetničke asocijacije Forum Stadtpark Graz.

Izložba “Baranda” u Remontu biće otvorena do 14. oktobra.

(SEEcult.org)

48 sati budnosti u Parizu



Performans '48 sati budnosti u Parizu' počeo je 20. septembra u Kulturnom centru Srbije kao poziv građanima da učestvuju u 48-časovnom neprekidnom javnom čitanju stotina stranica teksta sa ličnim ispovestima izbeglica i pričama o njihovoj sudbini.

Događaj je otvorila francuska novinarka i bivša portparolka Haškog tužilaštva Florens Artman čitanjem proglasa performansa “Zapamti budućnost”. Mikrofonu i stolici zatim su pristupili izvođači performansa iz Beograda, a za njima i posetioci, saopstili su organizatori.

Svi koji posete Kulturni centar Srbije do 22. septembra u 19 sati mogu čitanjem potresnih priča iz života izbeglica da učestvuju u performansu i pokažu solidarnost, humanost i budnost. Za sve ostale, koji ne mogu da prisustvuju, obezbeđen je live stream celokupnog događaja na sajtu actionwakeup.net.

Performans je deo multidisciplinarnog projekta WakEUp čiji su autori Andrej Nosov i Srđan Ćešić, a izvođači i koautori Janko Dimitrijević, Nevena Negojević i Jelena Graovac. Prateći program performansa čini izložba Marka Drobnjakovića “Na putu”, kao i video radovi “Violončelo” Ćešića i “Solidarnost” Nosova.



Performans “48 sati budnosti u Parizu” realizuje Hartefakt fond uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Kulturnog centra Srbije u Parizu.

Performans “48 sati budnosti” nedavno je održan i u Berlinu, u okviru festivala Serbinale.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/183569569

Bergmanova Jesenja sonata - doprinos duhovnosti



Beogradsko pozorište Atelje 212 počeće jubilarnu, 60. sezonu premijerom predstave “Jesenja sonata”, prema tekstu Ingmara Bergmana, u režiji Jagoša Markovića, koji tu porodičnu dramu vidi kao doprinos duhovnosti u svetu kojim vladaju nekultura i neukus.

Predstava je koprodukcija Ateljea 212 i budvanskog festivala “Grad teatar”, koji je proteklog leta obeležio 30 godina od osnivanja. U Budvi je, na sceni na otvorenom, 4. jula održana crnogorska premijera te porodične drame, uz pozitivne ocene publike i kritike, a publika Ateljea 212 premijerno će je videti 22. septembra na sceni “Mira Trailović”.

“Lepo je što se u ovim teškim vremenima, skoro mogu reći apokalipse kulture i vrednosti i duhovnosti, držimo zajedno”, izjavio je Marković 21. septembra na konferenciji za novinare u Ateljeu 212, čestitajući jubileje tom pozorištu i budvanskom festivalu.

O motivima za režiju “Jesenje sonate”, koju je švedski reditelj Bergman, jedan od najznačajnijih filmskih i pozorišnih stvaralaca 20. veka, napisao 1978. godine, Marković je rekao da je za njega “Bergman uvek i svuda”.



“A zašto sada i ovde, danas i nama, ta planeta Bergman, koja je planeta bola? Pitao sam se šta u našem kontekstu, a znamo kakav je odnos prema pozorištu, prema kulturi uopšte, možemo mi sa naše strane da doprinesemo. Pomislio sam da je Bergman kvintesencija duhovnosti i znao sam da je na kraju tog bola, te katarze, tog porodičnog pakla u ovom komadu, ipak lepota. Na kraju i na vrhu je lepota. A šta je ta lepota i gde je ta lepota, to nam najbolje govori pozorišna umetnost. U pozorištu je i svetlost i ljubav i praštanje i ono čega nema i ono čega ima, ono čemu stremimo i ono čemu ti junaci streme”, istakao je Marković.

“Mislio sam da će to biti naš nedvosmisleni doprinos duhovnosti koju pozorište čuva i da se nekako sa tom predstavom ograđujemo od velikog neukusa u kom živimo. Pozorište je stvar radosti, stvar lepote. Ne želim da budem angažovan, ali to je kontekst zašto baš taj Bergman”, obrazložio je Marković, dodajući da je imao odlične uslove za rad i u Ateljeu, i u Budvi, te da su glumci napravili fantastične uloge.

U ansamblu su: Tatjana Bošković, Branka Šelić, Mladen Andrejević i Jelena Petrović.

Scenografiju i izbor muzike potpisuje reditelj, a kostime Maria Marković.



Komad govori o uspešnoj pijanistkinji Šarloti (Tanja Bošković), koja je porodični život podredila karijeri. Posle dugog neviđanja prihvata poziv ćerke Eve (Branka Šelić) da provede sa njom neko vreme, ne znajući da će u njenom domu sresti i svoju drugu ćerku Helenu (Jelena Petrović), koja je psihički bolesna i gotovo nesposobna da normalno komunicira. Napetost između majke i ćerke raste, jer je Šarlota ljubomorna što je Eva mnogo snažnije povezana sa Helenom nego sa njom. Jedne noći u razgovoru se razotkrivaju godinama potiskivani događaji. Ono što je trebalo da bude ugodan boravak u porodičnom okruženju pretvara se u niz rasprava kroz koje će majka i ćerka pokušati da razreše probleme o kojima se u porodici nije govorilo, a koji su uzrok stalnog osećaja nedostatka ljubavi i razumevanja, navedeno je u programu predstave.

Tatjana Bošković je izjavila da je posle pauze između budvanske i beogradske premijere shvatila da “ovo nije uloga, nego lični duhovni čin”.

“Ovo je kao molitva. Tako doživljavam Šarlotu. Ništa nisam birala, samo sam služila velikom daru Branke i Jagoša, služila sam muzici. Posle tolikih godina igranja u mjuziklima, prvi put sam osetila kako me muzika vodi kroz ulogu”, rekla je Tatjana Bošković.



Branka Šelić je kazala da je “srećna i zahvalna što je deo ove misije”, dodajući da ne bi imala hrabrosti da sebi dodelu ulogu Eve.

“Hvala Jagošu na poverenju. Sve više zaboravljamo da je pozorište i stvar poverenja, pored profesionalnosti i talenta. Jako sam uzbuđena, tako sam se osećala samo pred našu zajedničku predstavu ‘Kate Kapuralica’. Tada smo imali jaku povezanost sa publikom, a tako je bilo i sada u Budvi. Nadam se da će se isto desiti u Beogradu”, rekla je Branka Šelić.

Mladen Andrejević je istakao da je predstava rezultat timskog rada i da je “privilegija za glumce što imaju pozorište kao svoje utočište i sklonište u zlim vremenima”.

Jelena Petrović je ocenila da je “Jesenja sonata” umetničko delo koje prevazilazi uobičajeno poimanje predstave.

“To nije predstava, to je jedan život koji se živi na sceni, sva čula su nam otvorena, igramo svim svojim bićem, slušamo se i to je najveća nagrada kada možete da učestvujete u takvom projektu, kakvih je nažalost sve manje”, rekla je Jelena Petrović.

Dramaturg Ateljea 212 Gordana Goncić ocenila je da Jagoš Marković, jedini reditelj iz regiona koji je radio u Bergmanovom teatru Dramaten u Stokholmu, “svakom predstavom dokazuje da je pozorište nepobitna činjenica ljudskog stvaranja, bori se za živo pozorište, za dušu i duhovnost”.

“Ova predstava se oslanja na osnovne postulate na kojima je nastao i na kojima i danas traje Atelje 212, a to je jak tekstualni predložak koji uz maksimalnu slobodu reditelja otvara prostor za vrhunsku glumačku igru”, dodala je Gordana Goncić.

Direktor Ateljea 212 Branimir Brstina istakao je zadovoljstvo saradnjom sa “Gradom teatrom” i najavio njen nastavak.

“Ovo je teška, duboka i snažna predstava, ali tera čoveka da se bori za život, za neka nova stvaranja. Ona potresa gotovo tektonski jedan naš naviknuti život i poziva da ga na sve načine promenimo, da učinimo i drugima život boljim. To je, između ostalog, jedan od zadataka pozorišnih kuća”, izjavio je Brstina.

Direktor “Grada teatra” Blažo Radoman podsetio je da je taj festival za svojih 30 godina prepoznat po produkcijama i još više koprodukcijama.

“U tom svetlu deluje čudno da je ovo prva naša saradnja sa Ateljeom. Našli smo se da proslavimo dva jubileja. Kada smo se dogovarali o projektu, nisam imao dileme da li će biti uspešan. Znao sam da je ovo primer win-win kombinacije. Reakcija publike i stručne javnosti posle premijeri u Budvi to je i potvrdila”, rekao je Radoman.

Prva repriza predstave je 23. septembra.

*Foto: Vukica Mikača

(SEEcult.org)

Najbolji slovenski muzeji



Nagrada Živa za najbolji slovenski muzej za 2016. godinu, koju dodeljuje Forum slovenskih kultura (FSK), pripala je muzeju Krikoteka iz Krakova u Polјskoj, a priznanja u posebnim kategorijama dobili su i muzeji iz Crne Gore, Rusije, Češke, Hrvatske i Slovačke.

Pod rukovodstvom Andreje Rihter i Evropske muzejske akademije (EMA), FSK je treći put dodelio nagradu Živa za najbolјi slovenski muzej, nazvanu prema slovenskoj boginji Živi (Żiwia, Siva, Sieba, Razivia) koja predstavlja princip života, mladosti, lepote, blagosti, vitalnosti i plodnosti.

Nagrade za posebne kategorije dodelјene su Narodnom muzeju Crne Gore sa Cetinja za liderstvo, Novgorodskom državnom muzeju iz Novgoroda u Rusiji za dobru upotrebu resursa, Muzeju nove generacije u Ždjaru na Sazavi u Češkoj za kreativnost, Muzeju sinjske alke u Sinju u Hrvatskoj za pripovedanje i Strečnijanskom zamku u Strečnom u Slovačkoj za otvorenost za posetioce.

Diploma za stvaranje novog muzeja dodelјena je Muzeju vučedolske kulture u Vukovaru, saopštio je Muzej istorije Jugoslavije, koji je 2015. godine dobio nagradu za dobru upotrebu resursa.



Ceremonija je održana 17. septembra u Muzeju antičkog stakla u Zadru, u prisustvu muzejskih eksperata iz slovenskih i evropskih zemalјa i predstavnika 19 kandidata za nagradu Živa.

Nagrade su dodelili direktorka FSK Andreja Rihter, direktorka Muzeja Lav Tolstoj - Jasna Poljana Ekaterina Tolstaja, u ime dobitnika nagrade Živa za 2015. godinu, te ministar kulture Crne Gore Pavle Goranović, predsedavajući FSK odbora u Zadru.

“Pojedinci koji stoje iza imena institucija i nagrada, kao i sudije i stručnjaci, upravo su oni koji mogu da posvedoče da je naš rad urodio plodom. Da je Živa zaista postala ‘živa’ (svi koji govore slovenskim jezikom razumeće da ovo znači – da je oživela)”, izjavila je Andreja Rihter.

Sudije iz slovenskih zemalјa, među kojima je i direktorka Muzeja istorije Jugoslavije Neda Knežević, i Evropska muzejska akademija, posetili su 19 muzeja koji su konkurisali za nagradu Živa (od Makedonije, preko Polјske, Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovačke, Slovenije, Češke do Rusije) i procenili kvalitet na polјu pokretnog i nepokretnog nasleđa slovenskog sveta.

FSK je u julu poslao poziv za kandidovanje za nagradu za najbolјi slovenski muzej 2017. godine, koja će biti održana na ceremoniji na Bledu.

Nagrada Živa ustanovljena je na inicijativu FSK-a, u želji da se prepozna izvrsnost u sektoru pokretne i nepokretne kulturne baštine, promovišu najbolje prakse kulturnog nasleđa i podstiče razmena znanja i iskustva, kao i novih primera inicijative.

Forum slovenskih kultura osnovan je 2004. godine u cilju očuvanja i razvoja kulturnih vrednosti, tradicija i kulturnih sadržaja na prostoru zemalja u kojima se govori slovenskim jezicima. Misija Foruma slovenskih kultura je povezivanje slovenskog kulturnog miljea, promovisanje slovenske kulture, nauke i umetnosti i njihova realizacija u savremenom globalnom društvenom kontekstu.

(SEEcult.org)

Program 56. OS

http://www.seecult.org/vest/program-56-os

14. Ethno.com



Festival Ethno.com u Pančevu predstavlja 22. i 23. septembra raznovrstan program domaćih i regionalnih izvođača etno i svetske muzike, a među kojima su grupa Vrelo iz Srbije i Damir Imamović Sevdah Takht iz Bosne i Hercegovine.

Program 14. Ethno.com festivala počinje koncertom inkluzivnog hora “Zvuci u Jabuci” koji čini dvadeset korisnika Doma “Srce u Jabuci”, dvoje vaspitača i dvadeset meštana sela Jabuka, a prve večeri na sceni Kulturnog centra Pančeva, u okviru besplatnog programa, nastupiće i grupa Vrelo, čija muzika donosi jednostavan, prirodan i logičan, ali neobičan i originalan spoj tradicionalnog srpskog pevanja i novijih muzičkih pravaca (pank, rok, rege, dab, tehno).

Grupa Vrelo probila se 2007. pesmom “Pošle mome” kojom je osvojila drugo mesto na BBC-jevom konkursu “Sledeća velika stvar” (BBC`s The Next Big Thing), u konkurenciji od više od 2.500 izvođača iz 88 zemalja. U žiriju su bila neka od najvećih imena svetske muzičke scene, među kojima i Najl Rodžers, producent Dejvida Bouvija.

Vrelo od tada uspešno nastupa na velikim festivalima i prestižnim klubovima velikih evropskih gradova, kao i na svim značajnijim festivalima u Srbiji. Krajem leta 2003. godine Vrelo je učestvovalo u snimanju muzike za film “Život je čudo” Emira Kusturice, a ta saradnja nastavljena je 2007. godine, kada je Vrelo postalo i deo ekipe Kusturičine pank opere “Dom za vešanje”, premijerno izvedene u Parizu 2007.



Druge festivalske večeri, takođe na sceni Kulturnog centra Pančeva, nastupiće Damir Imamović Sevdah Takht (Damir Imamović - vokal i tambur; Ivana Đurić – violina; Ivan Mihajović - el. bas; Nenad Kovačić - perkusije), čija muzika donosi prepoznatljiv, savremeni duh sevdaha, zasnovan na strastvenim istraživanjima tradicionalne muzike BiH.

Susrećući se s majstorima sevdaha, muzičarima, pevačima i autorima te umetničke forme, Imamović neprestano proširuje repertoar i svojim interpretacijama stvara jedan poseban stil savremenog sevdaha. O emotivnoj strani tog procesa rediteljka Marina Andree snimila je i dokumentarni film “Sevdah”, koji je na Sarajevo Film Festu 2009. godine osvojio prvu nagradu publike. Njegova zanatska strana urodila je i projektom “SevdahLab” – putujućom laboratorijom sevdaha u kojoj Imamović izlaže istoriju i estetiku te tradicionalne umetnosti.



Rođen 1978. godine u Sarajevu, Imamović se za muziku interesuje još od detinjstva, a potpuno joj se posvetio tek nakon studija filozofije. U svet sevdaha uvela ga je monografija pesama njegovog dede, jednog od najuticajnijih pevača u istoriji sevdaha – Zaima Imamovića, koju je 2004. radio zajedno sa Farah Tahirbegović. Ubrzo je počeo da gradi vlastiti repertoar nastupajući u BiH i inostranstvu.

U aprilu 2010. izdao je prvi solo CD “Gramofon”, kojim je krunisao uspešnu seriju solo nastupa. Solo repertoar gradi neprestanim nastupima na najrazličitijim pozornicama u regionu i svetu. Drugi solo CD “Svrzina kuća” (iTM, 2011), snimljen je u julu 2011. godine tokom četiri koncerta u istoimenom muzeju u Sarajevu.

Imamović od 2012. najviše nastupa u okviru hvaljenog Sevdah Takhta, sa kojim je u oktobru 2012. izdao i prvi CD i održao turneju po Evropi. Potom je 2015. potpisao ugovor sa kućom Glitterbeat Records za koju je izdao album “Dvojka”, koji se uz izvrsne međunarodne kritike pojavio u aprilu 2016. Između ostalog, Sevdah Takht Damira Imamovića izabran je za showcase koncert na festivalu Womex 2015. u Budimpešti.

Uoči završnog koncerta festivala Ethno.com, nastupiće Tamburaški orkestar “Neven” Muzičke škole "Jovan Bandur" iz Pančeva pod rukovodstvom prof. Mihajla Jovića, kao i grupa Nit, koja izvodi tradicionalne pesme iz različitih krajeva sveta, pokušavajući da dočara izvorni melos tih kultura kroz ženski troglas.

Organizator Ethno.com festivala je Kulturni centar Pančevo, a pokrovitelj Grad Pančevo.

Program sa satnicom se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Cirkus na balkanski način

http://www.seecult.org/vest/cirkus-na-balkanski-nacin

Bitef podseća na slavnu istoriju



Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) podsetiće na proteklih 50 godina postojanja izložbama posvećenim svojoj slavnoj istoriji, a ugostiće i neke od umetnika koji su je stvarali, kao što su reditelji iz regiona Dušan Jovanović, Borut Šeparović i Haris Pašović, zatim Tomas Ostermajer (Nemačka) i Eimuntas Nekrošijus (Litvanija), ruska glumica Ala Demidova i drugi.

Umetnički direktor 50. Bitefa Ivan Medenica izjavio je da se još čuva kao iznenađenje ko će zvanično otvoriti jubilarni festival 25. septembra u Narodnom pozorištu u Beogradu.

“Povodom jubileja, čak četiri prve večeri biće svečarski ceremonijalne”, rekao je Medenica 22. septembra na konferenciji za novinare u festivalskom pres centru, najavljujući četiri izložbe posvećene prošlosti Bitefa. Izložbe će sukcesivno otvaranje u RTS-u, Ateljeu 212, galeriji Nju moment i Bitef teatru, gde će Teatar Polski Bidgošć izvesti 24. septembra omaž predstavu “Kantor Downtown”.

Posle prologa i zvaničnog otvaranja 50. Bitefa, 26. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, uoči austrijske predstave “Urnebesna tama”, svečano će početi i Kongres Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara, a otvoriće ga jedan od najuglednijih svetskih teatrologa Žorž Bani.

Narednog dana biće uručena nagrada Talija piscu, reditelju i teoretičaru iz Nigerije Femiju Osofisanu, na svečanosti u ambasadi Nemačke. Tradicionalno priznanje Kongresa uručiće ugledna teatrološkinja iz Berlina Erika Fišer Lihte, u prisustvu zvanične delegacije Nigerije. Te večeri na programu su dve nemačke predstave na afričke teme, uz učešće afričkih umetnika, istakao je Medenica, koji je posebno zahvalio medijima na saradnji u projektu “Bitefova sećanja”, u okviru kojeg su objavljeni razgovori sa slavnim rediteljima, nekadašnjim učesnicima Bitefa, Hajnerom Gebelsom, Euđenijem Barbom, Andrejom Šerbanom…



Na značaj istorije Bitefa ukazala je i nova gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić, ističući da ga je “ove godine Grad prepoznao" i stoga "izdvojio fascinantno velika sredstva”.

“Beograd je ponosan na 50 godina dugu tradiciju Bitefa, koju u najboljem svetlu pokazuje ovogodišnje jubilarno izdanje za koje verujemo da će biti značajan kulturni događaj u ovom delu Evrope”, rekla je Ivona Jevtić, navodeći da budžet jubilarnog Bitefa iznosi 20 miliona dinara, što je za šest miliona više nego 2015. godine.

Pored toga, Sekretarijat za kulturu izdvojio je i osam miliona za organizaciju svetskog kongresa pozorišnih kritičara, istakla je Ivona Jevtić.

Ivona Jevtić je ujedno odala priznanje umetnicima na, kako je rekla, bezuslovnoj ljubavi prema svom poslu.

“Bitno je da naglasim, pošto sam već neko poprilično vreme u kulturi, da ljudi koji se bave umetnošću rade to iz čiste bezuslovne ljubavi prema svojoj profesiji i najmanje što možemo da im obezbedimo, Grad će obezbediti – novac i dobru organizaciju. Ali molim medije da ovo što bolje isprate zato što ovi ljudi umetnici zaslužuju aplauz i zaslužuju pune sale”, rekla je Ivona Jevtić.

Direktor Bitef festivala i Bitef teatra Miloš Latinović istakao je izuzetnu važnost koju Bitef ima za Beograd i za Srbiju.

“Verujem da će ovogodišnje jubilarno izdanje vratiti tu energiju svetskog festivala, kakav Bitef treba da bude. Verujem da je pred nama dobro organizovan i sadržajno bogat festival”, istakao je Latinović.

Jubilarni, 50. Bitef prikazaće u glavnom programu 12 predstava iz devet zemalja – od regiona preko Evrope do Kine i Libana, prema izboru umetničkog direktora Ivana Medenice i selektorke Anje Suše.

Bitef će biti održan do 2. oktobra na više scena u Beogradu pod sloganom “Na leđima mahnitog bika” koji ukazuje na današnje nevesele prilike u Evropi i poziva na ispitivanje njihovih uzroka.

(SEEcult.org)

Ulaj dobio proces protiv Marine Abramović



Holandski sud presudio je u korist Ulaja (Ulay) u sporu protiv Marine Abramović, koja će morati da plati 250.000 evra bivšem umetničkom i životnom partneru na ime zarade od prodaje reprodukcija zajedničkih radova.

Ulaj je pre godinu dana pokrenuo sudski proces protiv Marine Abramović, tvrdeći da je prekršila ugovor koji su potpisali 1999. godine u vezi sa radovima koje su zajedno stvarali. U tužbi je naveo da mu nije dostavljala blagovremene izveštaje o prodaji radova, te da mu je uplaćivala deo zarade svega četiri puta tokom 16-godišnjeg perioda.

Sud u Amsterdamu utvrdio je da Ulaju pripada 20 odsto neto prihoda od prodaje njihovih radova, na osnovu čega je naložio Marini Abramović da mu isplati više od 250.000 evra, kao i da plati sudske troškove u iznosu od 23.000 evra, preneo je “Gardijan”. Takođe, naloženo joj je da obezbedi puno poštovanje autorskih prava nad njihovim zajedničkim radovima tako što će dela nastala od 1976. do 1980. godine potpisivati sa “Ulay/Abramović”, a ona koja su nastala od 1981. do 1988. godine sa “Abramović/Ulay”.

Marini Abramović je, takođe, dato dve nedelje da dostavi pisani izveštaj o svim reprodukcijama radova napravljenim od 2007. godine do danas, kao i o prodaji kopija radova.

Ulaj je protekli sudski proces opisao kao “neprijatan i stresan”, a uporedio ga je i sa svojom uspešnom borbom protiv kancera.

“Moja borba sa kancerom je agresivno pretila mom životu, a pravna bitka sa (Marinom) Abramović je pretila mojoj egzistenciji”, izjavio je Ulaj, ocenjujući da je sudska presuda fer i da odgovara istini.

U intervjuu “Gardijanu” prošle godine, Ulaj je rekao da Marina Abramović nije samo njegov bivši poslovni partner, jer je njihov opus ušao u istoriju i sada je u školskim knjigama. Abramovićeva je, međutim, kako je dodao, pogrešno interpretirala njihovu istoriju i izostavljala njegovo ime.

Marina Abramović, koja je rođena u Beogradu, a živi u Njujorku, nije komentarisala presudu holandskog suda.

Kako je ranije izjavio Ulaj, Marina Abramović i on nisu razgovarali godinama posle raskida (1988), a uz posredovanje galeriste Šona Kelija (Sean Kelly) u Njujorku, koji zastupa Abramovićevu, došli su do ugovora o načinu korišćenja zajedničkog opusa 1999. Ulaj je prodao svoju arhivu Abramovićevoj, uključujući negative i slajdove, a prema odredbama ugovora, ona je imala pravo da ih koristi za reprodukcije, ali i obavezu da ga obaveštava o prodaji i daje mu 20 odsto.

Ugovorom je, prema navodima Ulaja, utvrđeno da 30 odsto prihoda ostaje njoj, a 50 odsto dobija galerija.

Prema navodima u tužbi, do sada je dobio svega oko 30.000 evra.

Odnos Ulaja i Marine Abramović ponovo je dospeo u žižu javnosti 2010. godine, za vreme njene retrospektive i maratonskog performansa “Umetnik je prisutan” u Muzeju moderne umetnosti (MoMA) u Njujorku. Ulaj se tada pojavio u MoMA i bio jedan od prvih učesnika performansa i jedini sa kojim je umetnica imala fizički dodir.

Taj susret zabelezen je i u dokumentarnom filmu Metjua Ejkersa (Matthew Akers) “Umetnik je prisutan” koji daje i presek njihove 12-godišnje intenzivne, snažne i teške veze, tokom koje je nastao ciklus “Relacionih radova”, zaključno sa čuvenom šetnjom jedno drugome u susret Kineskim zidom (Ljubavnici), nakon koje su raskinuli 1988.

Snimak scene sa performansa u MoMA, kada su oboje zaplakali, privukao je milione gledalaca na YouTube-u, posebno što su muzika i prateći tekst sugerisali da je reč o svojevrsnom ponovnom ujedinjenju nekadašnjih partnera.

Par godina posle emotivne scene u performansu u MoMA, Ulaj je izneo tvrdnju da je Abramovićeva prekršila ugovor iz 1999. godine.

Advokat Marine Abramović odbacio je tada te optužbe kao neosnovane, navodeći da se ona sa Ulajevim tvrdnjama “totalno ne slaže” i da je uverena da će dobiti proces.

(SEEcult.org)