Vesti iz sveta umetnosti

Dada na turneji, u Beogradu



Vek dadizma obeležava se ove godine širom sveta, a tim povodom ispred Kulturnog centra Beograda biće početkom septembra postavljen nomadski šator koji stiže iz legendarnog ciriškog Kabarea Volter, i u kojem će publika moći da vidi film o nastanku i značaju dade, kao i da čuje originalne glasove zvezda dadaizma.

Nomadski šator produciran je specijalno povodom obeležavanja stogodišnjice dade, a do sada je viđen u gradovima Evrope, Amerike, Azije.

Posetioci šatora, koji će biti postavljen od 5. do 11. septembra ispred KCB-a, upoznaće se sa snoviđenjima, aktivnostima, skandalima i lјubavnim pričama 165 dadaista, među kojima su: Tristan Cara, Hugo Bal, Žan Arp, Marsel Dišan, Dragan Aleksić, Andre Breton, Fransis Pikabia, baronica Elsa fon Frojtag-Loringhoven, Sofi Tauber-Arp, Artur Kravan...

Program povodom stogodišnjice dade i gostovanja nomadskog dada šatora počinje 1. septembra u galeriji Artget KCB-a razgovorom sa Kornelijom Ičin o Lavu Rubinštejnu, lider moskovskog konceptualizma.



Nomadski šator ispred KCB-a svečano će otvoriti 5. septembra švajcarski ambasador u Srbiji Filip Ge, pisac i muzičar Slobodan Tišma i direktor Kabarea Volter Adrian Noc, nakon čega će biti prikazan film Dada in Nuce / Dana – jezgro avangarde (prevod na srpski: Marija Ivanić) u produkciji Kabarea Volter.

Za 6. septembar u Artgetu najavljen je razgovor o planetarnom širenju dade o čemu će govoriti Adrian Noc, a potom su u dve runde razgovora najavljeni: Vidosava Golubović, Predrag Todorović, Predrag Petrović, Vladimir B. Perić, Jasna Jovanov, Irina Subotić, Jerko Denegri, Radonja Leposavić i Bojan Jović.

U Artgetu je 7. septembra predviđen razgovor o ženama jugo-avangarde, uz učešće Stanislave Barać Vujnović, Žarke Svirčev i Jelene Milinković, dok će dan kasnije biti reči o antiumetnosti i/ili institucionalnom sistemu.

Između ostalog, publika će u nomadskom šatoru moći da vidi performans Laure Sabel, čuje Dubravku Đurić i Amru Latifić koje će predstaviti glasovna izvođenja avangarde, uz video Nataše Teofilović 7001 b.

Program u nomadskom šatoru obuhvata i koncert benda Ah, Ahilej 9. septembra, te dan kasnije nastup sastava Strepitz iz Trsta, koji izvodi eksperimentalnu muziku

Za 11. septembar najavljena je projekcija deset avangardnih filmova, a taj program, u selekciji Stevana Vukovića, posvećen je pokojnom Branku Vučićeviću.

Posetioci će moći da pogledaju multimedijalne sadržaje o dadaizmu u nomadskom šatoru od 11 do 23 časa, a u slučaju kiše svi program će biti održani u galeriji Artget, a ulaz je besplatan.

Proslava jubileja dade započeta je, inače, početkom ove godine u Cirihu, gde je taj umetnički pokret i nastao pre 100 godina.

Nastanak dade vezan je za legendarni Kabare Volter, koji je povodom jubileja pripremio 165 tematskih događaja - svaki posvećen po jednom umetniku tog pokreta. I ostatak Ciriha pridružio se brojnim festivalskim događajima, performansima i izložbama proslavi dade, pokreta koji je ismevao i buržoaziju, odgovornu za rat, i građanski ukus, tradiciju i samu umetnost u kojoj su vladali “harmonija i lepota”.

Jubileju se pridružila i galerija Talberg koja, u saradnji sa Kolekcijom Marinka Sudca i Institutom za istraživanje avangarde, organizovala izložbu “Neo dada – Gorgona / Apsurdna sloboda”, čiji je kustos istoričar umetnosti Ješa Denegri iz Beograda.

(SEEcult.org)

56. MESS - Lično i političko

http://www.seecult.org/vest/56-mess-licno-i-politicko

Omaž Visockom



Jugoslovensko dramsko pozorište najavilo je za 6. septembar omaž jednom od najznačajnijih ruskih umetnika 20. veka Vladimiru Visockom (1938-1980), odnosno gostovanje Teatra muzike i poezije Jelene Kamburove iz Moskve koji će izvesti predstavu “Put uprkos sudbini”.

Pesme i stihove Visockog izvešće na Sceni “Ljuba Tadić” nikita Visocki, Jelena Kamburova, Oleg Sinkin (klavir, klavijature) i Vjačeslav Golikov (gitara).

Jelena Kamburova i Nikita Visocki, kako je navedeno u najavi, na svoj način su pročitali i proživeli pesme i stihove Visockog, otkrivajući njegovu liriku, dušu i ono što se često krilo iza napregnute muške intonacije, iza lukavog ili sarkastičnog smeha, gnevnog ili očajničkog promuklog krika..

Visocki je bio pesnik, kantautor i glumac, poznat po specifičnom stilu i često duhovitim komentarima društvenih i političkih prilika u bivšem Sovjetskom Savezu i Rusiji. Iako ga je establišment ignorisao, stekao je veliku popularnost i ostvario uticao na niz generacija ruskih muzičara i glumaca.

U Rusiji je 2013. godine dat veliki publicitet 75-godišnjici rodjenja Visockog, a u Ukrajini je svetsku premijeru doživeo i dokumentarni film o njegovom životu u Odesi, u režiji Nikolaja Golovihina.

Gostovanje teatra iz Moskve program je Sekretarijata za kulturu grada Beograda.

(SEEcult.org)

Herst u MSUV, uz protest

http://www.seecult.org/vest/herst-u-msuv-uz-protest-0

Preminula Katarina Obradović



Čuvena primabalerina i balet-majstor Narodnog pozorišta u Beogradu Katarina Obradović, koja je bila jedan od osnivača Udruženja baletskih umetnika Srbije (UBUS), kao i Saveta za umetničku igru Jugoslavije (pri CID-UNESCO) i članica uprave te organizacije u Parizu, preminula je 1. septembra u Beogradu u 89. godini.

Katarina Obradović će biti sahranjena 6. septembra u 13 sati na Novom groblju u Beogradu, nakon opela koje počinje u 12.30, saopštilo je Narodno pozorište. Datum komemoracije biće naknadno objavljen.

Čuvena baletska umetnica i dobitnica brojnih nagrada, među kojima su i Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem, priznanje za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi i nagrada UBUS-a za životno delo, posvetila je ceo život i karijeru Baletu Narodnog pozorišta, čiji je šef bila od 1965. do 1969. godine.

Rođena 1928. godine u Beogradu, školovala se u baletskoj školi Lujo Davičo, a stručno usavršavanje na GITIS-u u Moskvi (kod čuvenih sovjetskih pedagoga Semjonove, Petrove, Zaharova, Elijasa) i u Parizu (kod Gzovskog), kao i završene studije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odseku za istoriju umetnosti, uticali su na formiranje njenog umetničkog profila širokog spektra i obrazovanja. Posle završene karijere prima balerine 1970. godine, nastavila je umetnički rad kao pedagog-repetitor Baleta i asistent domaćim i stranim koreografima. Veliko znanje ugradila je u beogradski Balet kroz rad sa solistima i ansamblom, a 1997. stekla je zvanje balet-majstora.



Antologijsku predstavu Leonida Lavrovskog “Žizelu” obnovila je sa velikim uspehom na matičnoj sceni 1991. godine. Tu predstvu u vlastitoj autorskoj realizaciji ostvarila je i na scenama u Napulju (1985), Ljubljani (1981) i Splitu (1978). Balet “Krcko Oraščić” postavila je u Klagenfurtu 1986, a Labudovo jezero u Ljubljani 1987. Fokinove “Polovecke igre” postavila je na scenama u: Ljubljani, Skoplju i Novom Sadu.

Prema originalnoj koreografiji Mihaila Fokina, postavila je “Silfide” i “Polovecke igre” u Narodnom pozorištu u Beogradu 1999.

Katarina Obradović prvi put je nastupila na sceni u Rodinom pozorištu, prvom dečjem pozorištu u Beogradu, koje je vodila Gita Predić, ćerka Branislava Nušića, i to u ulozi Pepelјuge. Tada je prvi put osetila vezu scene i publike i izgradila ličnu disciplinu, koja ju je pratila kroz ceo potonji profesionalni i lični život, navela je o njoj istoričarka i kritičarka umetničke igre Milica Zajcev u “Pozorišnim novinama” (2010).

Članica beogradskog Baleta postala je još kao učenica 1945. godine, a 1947. dobila je stipendiju za školovanje u Moskvi. Iako se zbog zategnutih političkih odnosa dve zemlje već 1948. vratila u Beograd, o tom periodu je navela da je već tada počela da shvata da “umetniku nije dovolјna samo igra, već i da postoje određeni intelektualni prostori, kojima treba dopuniti igru...”

Prvu glavnu ulogu odigrala je 1950. godine – Knjeginicu u “Baladi o jednoj srednjovekovnoj lјubavi”.

Tokom naredne dve decenije usledile su brojne uloge lirskog klasičnog repertoara, kao i karakterne role u domaćim i inostranim baletima. Uspešno je igrala u “Žizeli” naslovnu ulogu i Mirtu, bila je Odeta i Odilija u “Labudovom jezeru”, zatim Julija, Pepelјuga, Zarema, solistkinja u “Silfidama”, “Kralјici ostrva”, “Kineskoj priči”, “Orfeju”, “Jolandi”, kao i u domaćem repertoaru – baletima “Ohridska legenda”, “Đavo na selu”, “Licitarsko srce”, “Vibracije”, “Simfonijski triptihon” i drugim, te u solističkim deonicama baletskih delova u operama.

Na pitanje šta je u ovom bogatom i raznovrsnom repertoaru najviše odgovaralo njenom afinitetu, odgovorila je: “U prvom redu volela sam igru, bez obzira da li je ona klasična ili karakterna. Meni je bilo važno da me ona ispunjava. U tradicionalnom klasičnom repertoaru čini mi se da sam imala osećaj za stil, a u karakternim ulogama sam se nekako 'osećala svojom'”.

Obradovićeva se, prema navodima Milice Zajcev, tri decenije uspešno bavila repetitorskim radom, prvenstveno sa solistima, uvek imajući na umu kako treba da profesionalno usmerava individualne osobenosti svakog igrača, ne pokušavajući da reprodukuje sebe.

Bila je više puta članica međunarodnog baletskog žirija na takmičenju u Varni, kao i u Moskvi, Japanu, te u Rimu i Tunisu.

Radila je koreografije i za televiziju i realizovala predstave klasičnog repertoara u Napulјu, Beogradu, Novom Sadu, Splitu i Skoplјu.

(SEEcult.org)

Umetnost – kritika – politika



Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi, osim izložbi u više galerijskih prostora u Novom Sadu, obuhvata i simpozijum na temu “Umetnik u okruženju globalne nesigurnosti – umetnost / kritika / politika”, koji će 6. septembra biti održan u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu, a otvara ga Erhard Busek iz Ekonomskog foruma i Erste fondacije iz Beča, bivši austrijski vicekancelar i nekadašnji specijalni koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.

Simpozijum će okupiti učesnike iz zemalja podunavskog regiona, među kojima su najavljeni Andreea Lazea (Rumunija), Vito Vojnits-Purcar (Mađarska), Regina Hellwig Schmid (Nemačka), Aleksander Bassin (Slovenija), te Jerko Denegri, Tijana Palkovljević Bugarski, Mileta Prodanović, Laslo Vegel, Đeze Bordaš, Ana Panić, Dimitrije Boarov, Zoran Đerić, Sava Stepanov, Ksenija Samardžija iz Srbije.

Andreea Lazea, antropolog umetnosti i profesorka na Fakultet za umetnost i dizajn na Zapadnom univerzitetu u Temišvaru, govoriće na temu “Javna umetnost, sećanje i identitet u savremenim društvima”, politički analitičar i novinar Dimitrije Boarov iz Novog Sada imaće izlaganje na temu “Nesigurnost je produktivna”, a vizuelni umetnik i književnik Mileta Prodanović, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, govoriće na temu “Atavizam i avangarda u ranom XXI stoleću”.

Književnik Laslo Vegel iz Novog Sada izlagaće na temu “Prognana umetnost”, teoretičar umetnosti Vito Vojnić-Purčar iz Budimpešte imaće referat na temu “Ali Baba & Marx Co. Kapitalizam i Islam - savezništo za 21. vek”, a umetnica i kustoskinja Regina Helvig Šmid, direktorka manifestacije donumenta iz Regensburga govoriće o umetnosti u procepu između motivacije i reakcije. U završnici prve sesije najavljena je i istoričarka umetnosti i kustoskinja Ksenija Samardžija iz Kuća Legata u Beogradu, koja će govoriti na temu “Neizvesnost kao garancija budućnosti”.

Drugi deo simpozijuma počinje izlaganjem istoričarke umetnosti i upravnice Galerije Matice srpske u Novom Sadu Tijane Palkovljević Bugarski, koja će govoriti na temu “Muzej i umetnik – nekad i sad”. Publicista i književnik Đeze Bordaš govoriće na temu “Nesigurnost u prvoj polovini XX i XXI veka”, istoričarka umetnosti Ana Panić, viša kustoskinja Muzeja istorije Jugoslavije u Beogradu govoriće o “arhivskoj groznici” na primerima iz MIJ, istoričar umetnosti i likovni kritičar Aleksander Bassin iz Ljubljane na temu “Od smrti umetnosti do antarktičkog izazova”, a istoričar umetnosti i likovni kritičar Jerko Denegri iz Beograda na temu “Umetnost i nesigurnost”.

Književnik i pozorišni kritičar Zoran Đerić, direktor Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu govoriće o centralnoj temi "Umetnost u okruženju globalne nesigurnosti", a likovni kritičar Sava Stepanov, art direktor Dunavskih dijaloga, zaokružiće priču osvrtom na temu “Tehnološka umetnost i umetnički svet tehnoloških slika”.

Simpozijum organizuju Zavod za kulturu Vojvodine i Galerija “Bel art”, koja je i organizator “Dunavskih dijaloga”, festivala koji nudi do 15. septembra 14 izložbi umetnika iz podunavskog regiona.

Četvrto izdanje “Dunavski dijaloga” obuhvata izložbe Uroša Weinbergera iz Slovenije u Galeriji Bel art, Milene Jovičević iz Crne Gore u Malom likovnom salonu KCN-a, te Premec Daniela i Nele Hasanbegović iz Bosne i Hercegovine u Galeriji SULUV. Franz Stefan Kohl, Christian Cap i Michael Endlićer iz Austrije predstavili su se u Galeriji KCN-a, a predstavnici Srbije – umetnička grupa diSTRUKTURA, Žolt Kovač, Ivana Ivković i grupa Škart u Arhivu Vojvodine.

Učestvuju i Tatjana Fjodorova iz Moldavije (kino-sala MSUV), te Ana Petrović iz Hrvatske, György Olayos iz Mađarske, Radovan Čerevka iz Slovačke, Venelin Shurelov iz Bugarske, Urlike Kessl iz Nemačke, Lukas Kellner iz Češke, Comiancu David Ciprian i Simon Denise iz Rumunije i Velimir Žernovski iz Makedonije, čije su izložbe otvorene u galeriji Poklon zbirke Rajka Mamuzića.

Festivalski sajt je danubeartfest.org, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

*Foto: Ivana Ivković - No matter what, light box, instalacija, 2012.

(SEEcult.org)

Nevidljivo i neuhvatljivo



Galerija Štab predstavlja od 9. septembra izložbu skulptura i svetlećih objekata Arpada Slančika kojima taj umetnik daje odgovor i svoje viđenje nevidljivog i neuhvatljivog - ljudske duše.

Izložba “Eksperiment: DUŠA” predstavlja prikaz spokoja i večnosti duše u izvođenju Slančika.

Rođen 1974. u Esenu u Nemačkoj, Slančik živi i radi u Subotici, a praktična znanja koja mu pomažu u izradi skulptura stekao je u srednjoj mašinskoj školi. Shativši da je nemoguće transformisati ljudsku fascinaciju materijalnim aspektom života, okrenuo se “mračnoj strani umetnosti”. Do toga je došao inspirisan socrealizmom, uz ljubav prema dark i industrial muzici, kao i naučnoj fantastici i hororu.

Slančik je već izlagao u Štabu – na Letnjem salonu 2015. godine.



Između ostalog, učestvovao je na Festivalu 9 u Beogradu (2015/2016), na izložbi “Mother and Dirty Child” u Berlinu (The Arter Galerie, 2014), Grossmann film festivalu u Ljutomeru u Sloveniji (2014), Galeriji Doma omladine (2013), Studiju 11 u Subotici (2013), gde je 2012. realizovao instalaciju u prostoru “Mrav” kao kontejner za odlaganje baterija za reciklažu, te skulpturu “Povratak” u bioskopu Lifka. Predstavio se, između ostalog, i izložbom “Trilplet” (u saradnji sa Goranom Vuletićem i Edvardom Molnarom) u Galeriji Otvorenog univerziteta u Subotici (2011), te u Narodnom pozorištu u Vršcu (2011), Muzeju Subotice (2010)…



Izložba “Eksperiment: DUŠA” biće otvorena do 14. septembra.

(SEEcult.org)

Queer salon – Zastave



Ovogodišnji Queer salon, prateću izložbu Nedelje ponosa u Beogradu, osmislio je kolektiv University of Craft Action Thought iz Kelna, iza kojeg stoje članice popularnog benda Chicks on Speed, a koji je u februaru pokrenuo razvojni projekat “Zastave” (Flags). To je i naziv izložbe koja će biti otvorena od 12. do 17. septembra u Kulturnom centru Grad, a preispitaće odnos individualnog prema nacionalnom identitetu kroz dizajn zastave.

Cilj izložbe je da se sklopi celina od korpusa zastava koje će predstaviti diverzitet identiteta ljudi koji žive na određenom fizičkom prostoru ili simboličnu viziju identiteta nekog apstraktnog prostora u koji veruju. Izložba će biti jedna od mnogih koje kustosi planiraju da realizuju internacionalno, pa će radovi ostvareni u njenom okviru biti izlagani dalje, u cilju sklapanja celine.

Članica benda Chicks on Speed, Melissa E Logan, birala je umetnike iz inostranstva: Alexis Johnson, Louise Clement, Nelly Ellinor, Chang sun Chung i Nadine Milde, dok je art direktorka KC Grada Ljudmila Stratimirović odabrala umetnike sa domaće scene, među kojima su: Biljana Cincarević, Marija Maksimović, Marina Marković, TKV, Sanja Ćopić, Stanislav Drča, Aleksandar Maćašev, Srđan Đile Marković, Srećko Nedeljković, Mane Radmanović, Slavimir Stojanović i grupa Škart.



Melisa E Logan, vođa projekta The University of Craft Action Thought, jedna je od osnivačica muzičko-umetničkog sastava Chicks on Speed, koji je 2006. gostovao na Exit festivalu. Prošle godine izašao je njihov album “Utopia” na kojem su sarađivale i sa Džulijanom Asanžom.

Iako su poznate pre svega po muzičkim aktivnostima u okviru elektrokleš žanra, COS su oduvek vrlo aktivne i u domenu umetničkog performansa, dizajna, mode i vizuelne umetnosti. Izlagale su samostalno i na grupnim izložbama. Između ostalog, bile su angažovane za australijski pavilljon na 55. Venecijanskom bijenalu, kao i od Muzeja savremene umetnosti u Sidneju 2013, te učestvovale na izložbama Thyssen Bornemisza Art Contemporary 2012, retrospektivi Tarner nagrade u Tejt Modern 2007, zatim u MoMA 2006. kao deo posebnog događaja sa Daglasom Gordonom, sa kojim su imale i performans u Centru “Žorž Pompidu” 2007...



Na otvaranju Kvir salona poseban projekat COS Voodo Chanel izvešće performans pripremljen specijalno za tu priliku.

Kvir salon će treću godinu uzastopno biti održan u KC Gradu uoči Parade ponosa, zakazane za 17. septembar.

Kao i prethodnih godina, KC Grad će biti i mesto gde će se održavati muzički događaji, izložbe, predavanja, debate i drugi programi Nedelje ponosa.



Teme prethodnih izdanja Queer salona u KC Gradu bile su “Zajednička snaga” kustoskinje Jelene Vojvodić (2014) i “sTERORtipi” kustosa iz grupe istoričara umetnosti Impost (2015).

Prvi Queer salon održan je 2010. u Kulturnom centru Beograda, a predstavili su se umetnici potpuno različitih likovnih jezika, politika u umetnosti, generacija i medija u kojima stvaraju, koji su bili aktivni u procesima konceptualnog promišljanja i vizuelnog osmišljavanja queer identiteta u javnom prostoru (Aleksandar Maćašev, Biljana Cincarević, Draško Bogdanović, Ivana Savić, Jelena Jelača, Jelena Karleuša, Mirko Ilić i Rena Raedle i Vladan Jeremić).

Queer salon u ove godine podržali Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Gete institut u Beogradu.

(SEEcult.org)

 NKSS zabrinuta za budućnost kulture u Srbiji



Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) izrazila je duboku zabrinutost za budućnost kulture u Srbiji zbog postavljanja “osoba koje nisu obrazovane, niti imaju iskustva rada u ovoj oblasti, na čelne pozicije u Ministarstvu kulture i informisanja i Sekretarijatu za kulturu Beograda”.

“Imenovanje Vladana Vukosavljevića za ministra kulture i informisanja Republike Srbije i Ivone Jevtić za gradsku sekretarku za kulturu grada Beograda samo je još jedan primer bahatog i neukog odnosa vlasti prema kulturi”, saopštila je 6. septembra NKSS.

Navodeći da se oblast kulture već godinama urušava usled "partijskih kombinatorika i odsustva svesti o njenoj važnosti za očuvanje i izgradnju identiteta, koji su ključni za razvoj društva u Srbiji", Upravni odbor NKSS ocenio je u saopštenju da je "bliskost vladajućoj koaliciji očigledno jedino merilo koje je uzeto u obzir prilikom odlučivanja o novim čelnim ljudima, kao i sposobnost i odlučnost da se sprovedu političke odluke koje direktno negativno utiču na kulturu njenim ograničavanjem, kontrolisanjem i ukidanjem, imajući u vidu pogubne ‘rezultate’ koje je novi ministar postigao kao dosadašnji gradski sekretar za kulturu, a nova gradska sekretarka kao v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda.

UO NKSS naveo je da je upravo “na inicijativu Vukosavljevića, pravnika koji je radno iskustvo stekao baveći se trgovinom nekretninama, promenjen status Oktobarskog salona 2014. godine i smenjeno tadašnje rukovodstvo KCB-a, dok je godišnji konkurs Sekretarijata za kulturu ostao sa nepotpunim i javno osporenim rezultatima, pa čak i tužbama. Iako bez dana radnog iskustva u oblasti kulture, na čelo KCB-a postavljena je Ivona Jevtić, koja je do tada radila u JP ‘Pošte Srbije’, a ostaće zapamćena pre svega po nedavnoj cenzuri izložbe foto kolektiva Kamerades u galeriji Artget KCB-a”.

“S obzirom da se za kulturu izdvaja svega 0,6 odsto državnog budžeta, da se zakoni selektivno primenjuju i da još nema Strategije razvoja kulture, da se institucije drže pod partijskom kontrolom beskonačnim produžavanjem v.d. statusa (za šta je primer upravo bivša v.d. direktorka KCB-a Ivona Jevtić), da se godišnji konkursi za sufinansiranje programa sprovode netransparentno, bez jasnih kriterijuma i sa velikim zakašnjenjem, posebno smo zabrinuti za budućnost nezavisne kulture koja je već godinama prepuštena odumiranju, iako predstavlja najvitalniji i najinovativniji deo ukupne kulturne scene – jedini koji nije vođen partijskim, komercijalnim i bilo kojim drugim interesima, osim javnog interesa”, naveo je UO NKSS.

Upozoravajući da “politička podobnost ne sme biti jedini kriterijum za izbor ljudi na ključna mesta za kulturu u Srbiji” i da je negativna selekcija koju ta praksa podrazumeva već dovela kulturu do katastrofalnog stanja, NKSS je pozvala sve aktere kulturnog života u Srbiji, umetnike, udruženja, institucije, kulturne radnike, istraživače, publiku i građane da se javno usprotive postavljanju nestručnih, a politički podobnih ljudi na čelne pozicije.

(SEEcult.org)

Vrelo otvara 14. Ethno.com



Festival Ethno.com, jedan od najznačajnijih i najdugovečnijih festivala etno i svetske muzike u Srbiji, biće održan 22. i 23. septembra u Pančevu, a uz domaće grupe Vrelo i NIT, predstaviće i zvezdu sevdah scene Damira Imamovića iz Bosne i Hercegovine.

Festival će otvoriti grupa Vrelo, prepoznatljiva po originalnom spoju tradicionalnog srpskog pevanja i novijih muzičkih pravaca (pank, rok, rege, dab, tehno).

Grupa Vrelo probila se 2007. godine pesmom “Pošle mome” kojom je osvojila drugo mesto na BBC-jevom konkursu “Sledeća velika stvar” (BBC`s The Next Big Thing), u konkurenciji od više od 2.500 izvođača iz 88 zemalja. U žiriju su bila neka od najvećih imena svetske muzičke scene, među kojima i Najl Rodžers, producent Dejvida Bouvija.

Vrelo od tada uspešno nastupa na velikim festivalima i prestižnim klubovima velikih evropskih gradova, kao i na svim značajnijim festivalima u Srbiji. Krajem leta 2003. godine Vrelo je učestvovalo u snimanju muzike za film “Život je čudo” Emira Kusturice, a ta saradnja nastavljena je 2007. godine, kada je Vrelo postalo i deo ekipe Kusturičine pank opere “Dom za vešanje”, premijerno izvedene u Parizu 2007.

Uoči koncerta grupe Vrelo i svečanog otvaranja 14. Ethno.com festivala, na sceni Kulturnog centra Pančeva nastupiće inkluzivni hor “Zvuci u Jabuci” koji čini dvadeset korisnika Doma “Srce u Jabuci”, dvoje vaspitača i dvadeset meštana sela Jabuka. Hor postoji već pet i po godina, uz stalno povećanje broja članova, repertoara i gostovanja hora.

Druge večeri nastupiće tamburaški orkestar Neven Muzičke škole "Jovan Bandur" iz Pančeva, te grupa NIT (Ivana Munđa - vokal i tambura, Tamara Cakić - vokal i daire, Tamara Komatović - violina i vokal i Vlada Krunić - gitara).

Zvezda večeri je sarajevski pevač sevdaha Damir Imamović i grupa Sevdah Takht koju čine Ivana Đurić (violina), Ivan Mihajović (el. bas) i Nenad Kovačić (perkusije).

Ulaz na koncerte prve festivalske večeri je besplatan.

Organizator Ethno.com festivala je Kulturni centar Pančevo, a pokrovitelj Grad Pančeva.

Program se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Nadežda Petrović u Zagrebu



Spomen-zbirka Pavla Beljanskog gostuje u Zagrebu izložbom “Nadežda Petrović: s obe strane objektiva”, koja će 8. septembra biti otvorena u Studiju “Josip Račić” Moderne galerije.

Reč je o prvoj izložbi kojom je slikarka Nadežda Petrović (1873–1915) predstavljena kao pasionirana autorka umetničke fotografije i prva srpska umetnica koja se kontinuirano bavila tim medijem.

U skladu s naslovom izložbe, deo fotografija je snimila sama Nadežda Petrović, a na ostalim je prisutna u različitim značajnim etapama života i stvaralaštva. Uz porodične fotografije, često je fotografisana i u društvu drugih umetnika, prijatelja iz Zagreba i Ljubljane.

Fokusiranjem fotografije u okviru opusa Nadežde Petrović, otkriva se do sada malo poznat aspekt njenog rada. Još od studentskih dana u Minhenu, kao pasionirani ljubitelj fotografije, ona je objektiv fotoaparata usmeravala ka različitim situacijama, a posebno ka intimnom porodičnom okruženju, formirajući dela u skladu sa tada savremenim tendencijama piktorijalizma.

Sa druge strane, porodica Nadežde Petrović negovala je beleženje značajnih trenutaka u fotografskim ateljeima. Svojevrsni porodični album porodice Petrović u okviru kojeg je prisutna i Nadežda Petrović, kao i fotografije koje je snimala, mnoge retko ili nikada izlagane i korišćene, čine okosnicu izložbe “Nadežda Petrović: s obe strane objektiva”, čija je autorka Jasna Jankov.

Kustoskinja izložbe u Zagrebu je Jasmina Jakšić Subić, a organizovana je u nastavku saradnje Spomen-zbirke i Moderne galerije i biće otvorena do 29. septembra.

Premijerno je prikazana u Novom Sadu, a potom je gostovala u Beogradu, Čačku, Valjevu, Nišu, Kragujevcu, Raški i drugim gradovima u Srbiji, kao i u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske u Banjaluci.

Spomen-zbirka Pavla Beljanskog učestvovaće i na retrospektivnoj izložbi Ignjata Joba (1895-1936) koja će biti otvorena u Klovićevim dvorima od 13. oktobra do 8. januara, a nakon Zagreba, deo postavke biće predstavljen 2017. godine i u Spomen-zbirci Beljanskog u Novom Sadu.

Izložba je priređena povodom 80 godina od smrti Joba, jednog od najznačajnijih slikara hrvatske moderne umetnosti, koji je značajne korake u karijeri načinio i na beogradskoj likovnoj sceni tokom četvrte decenije 20. veka.
Retrospektiva Joba, čiji je autor dr Zvonko Maković, obuhvata više od 100 dela, među kojima su i pozajmice iz kolekcije Pavla Beljanskog i Dokumentarnog fonda Spomen-zbirke.

(SEEcult.org)

48 sati budnosti u Berlinu



Festival Serbinale u Berlinu, u saradnji sa Hartefakt fondom, organizuje od 14. do 16. septembra u berlinskoj galeriji Holcmarkt izvođenje performansa “48 sati budnosti” kojim poziva na humanost i solidarnost sa izbeglicama i nećutanje o njihovim problemima.

Performans “48 sati budnosti”, deo multidisciplinarnog projekta WakEUp, podrazumeva neprekidno javno čitanje stotina stranica teksta: ličnih ispovesti izbeglica i priča o njihovoj sudbini koje, od antike do danas, pripovedaju o nesreći onih koji su morali da pobegnu, da napuste svoje porodice, domove i gradove.

Grupa umetnika iz Beograda poziva građane Berlina da 48 sati ostanu budni i učestvuju u performansu, odnosno da javnim čitanjem tekstova pokažu solidarnost sa izbeglicama.

Autori koncepta su Andrej Nosov i Srđan Ćešić, a izvođači i koautori programa Janko Dimitrijević, Nevena Negojević i Jelena Graovac.

U okviru pratećeg programa, najavljena je izložba crno-belih fotografija Marka Drobnjakovića “Na putu”, koja beleži svakodnevicu izbeglica sa Bliskog Istoka na putu ka Starom kontinentu.

Kustosi izložbe su Srđan Ćešić i Nevena Negojević, a prate je video radovi “Violončelo” Ćešića i “Solidarnost” Nosova, koji se na različite načine bave budnošću.



Live stream performansa biće emitovan na sajtu actionwakeup.net.

Performans “48 sati budnosti u Berlinu” realizuju Heartefact fond i Serbinale uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Holcmarkta i inicijative Berlin Belgrade Connection.

Serbinale јe platforma osnovana u Berlinu 2013. godine u cilju promociјe kulture i umetnosti iz Srbiјe u Berlinu i Nemačkoј. Kroz programe i proјekte koјe realizuјe, Serbinale nastoјi da pospeši kulturnu razmenu umetnika iz Srbiјe i Nemačke i inicira diјalog dve kulture.

I 2015. godine Serbinale je bio posvećen aktuelnim pitanjima migracije i integracije migranata, odnosno suživotu različitih naroda i kultura u nemačkom društvu. Na trećem izdanju Serbinala, na temu “Moderni nomadi”, učestvovali su mnogobrojni stvaraoci iz Srbije koji žive i rade u Nemačkoj, a predstavili su se kroz izložbu, performanse, muzički program i panel diskusiju.

(SEEcult.org)

Barišnjikov u Beogradu



Zvezda baletske scene Mihail Barišnjikov, poznat najširoj publici i po filmovima, popularnim TV serijima, kao i brodvejskim mjuziklima i pozorišnim predstavama, nastupiće u martu u Beogradu u predstavi “Brodski/Barišnjikov” kojom će biti najavljen 14. Beogradski festival igre (BFI).

Predstava “Brodski/Barišnjikov”, koja će biti igrana 11, 12. i 13. marta u Pozorištu na Terazijama, nastala u koprodukciji Barišnjikov art centra iz Njujorka i Novog teatra iz Rige.

Rađena je za jednog čoveka, a zasnovana je na poemama nobelovca Josifa Brodskog.

Emotivno putovanje u dubine složenih pesničkih kompozicija, režirao je čuveni litvanski reditelj Alvis Hermanis. Sličnosti u životnim biografijama Brodskog i Barišnjikova, pre svega napuštanje nekadašnjeg SSSR-a i odlazak u Ameriku, bile su dodatna inspiracija reditelju za jedinstvenu priču o pravima na osnovnu, ljudsku slobodu, saopštio je BFI, čije će 14. izdanje biti održano od 24. marta do 11. aprila.



Rođen 1948. godine u Rigi, Barišnjikov je nakon početka spektakularne karijere u lenjingradskom Kirov baletu, došao u SAD 1974. godine i nastanio se u Njujorku, kao prvak Američkog baletskog teatra (ABT). Godine 1979. pridružio se Njujork Siti baletu, gde je radio sa Džordžom Balanšinom i Džeromom Robinsom. Godinu dana kasnije imenovan je za umetničkog direktora Američkog baletskog teatra, gde je, tokom naredne decenije predstavio novu generaciju igrača i koreografa.

Od 1990. do 2002. godine, Barišnjikov je bio direktor i igrač kompanije White Oak Dance Project, koju je osnovao s koreografom Markom Morisom. Svoj umetnički centar - Baryshnikov Arts Center u Njujorku, kreativni prostor za predstavljanje i negovanje multidisciplinarnih umetnika iz celog sveta, pokrenuo je 2005. Pod umetničkom direkcijom Barišnjikova, programi tog centra opslužuju više od 700 umetnika i oko 22.000 gledalaca godišnje.



Barišnjikov je i glumac, nominovan je bio za Oskara, a šireu popularnost stekao je i ulogom u popularnoj TV seriji “Seks i grad”.

Takođe, priznat je fotograf, čiji su radovi izlagani u muzejima i galerijama širom sveta. Njegove fotografije bile su deo publikacija za Aperture i Vanity Fair, između ostalog.

Njegovi objavljeni radovi uključuju knjigu “Mers, moj put” (2008).

Među brojnim priznanjima je nagrada Kenedi centra, Nacionalna medalja časti, nagrada Komonvelt, Chubb Fellowship, nagrada Džerom Robins i Vilcek nagrada iz 2012. godine, dok je 2010. godine dobio status francuskog oficira Legije časti.

Ulaznice za predstavu “Brodski/Barišnjikov” u prodaji će biti već od 14. septembra na blagajni Pozorišta na Terazijama, gde se mogu kupiti i predstave američkog Baleta Hispaniko (2. i 3. april) i francuske Kompanije Kafig (8. i 9. april).

(SEEcult.org)

Fragmenti vremena u MSURS



Izložba Marije Dragojlović “Fragmenti vremena”, nakon Novog Sada i Beograda, otvorena je u Muzeju savremene umetnosti Republike Srpske (MSURS) u Banjaluci, a predstavlja najnoviju produkciju autorke zasnovanu na sopstvenoj arhivi porodičnih fotografija i uspomena sa putovanja, nastalu postupkom retrospekcije intimne istorije, ličnih doživljaja i sećanja.

Temom izložbe Marija Dragojlović nastoji da ukaže na vrednost svakodnevice, ličnih i porodičnih odnosa koje, kao bitan deo društvene vrednosti zajednice, treba očuvati od zaborava.

Izložba ima pet celina nastalih tokom poslednjih pet godina: Porodične fotografije sa letovanja, Razglednice sa zalascima sunca, Nostalgija, Serenissima i Mramorno more - lajt boks sa kontakt kopijama jednog izgublјenog filma. Za prve tri celine umjetnica je kao predložak koristila stare porodične fotografije i razglednice sa letovanja, koje čine crno-bele reprodukcije na klasičnom foto papiru, bojene olovkama u boji. Segment Serenissima nastao je u Veneciji, gde je umetnica, fascinirana opštom atmosferom grada i starih venecijanskih fasada, načinila ciklus fotografija koje je posebnom tehnikom digitalne štampe na akvarel papiru bojila i dorađivala.



Marija Dragojlović premijerno je predstavila projekat “Fragmenti vremena” 2015. u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, a ranije ove godine i u zgradi Muzeja grada Beograda u Resavskoj, čiji su ruinirani zidovi ciljano predstavljali neodvojivi deo specifične instalacije u prostoru.



Rođena 1950. godine u Šapcu, Marija Dragojlović je diplomirala 1975. i magistrirala slikarstvo 1977. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je radila kao profesorka do odlaska u penziju. Imala je više samostalnih izložbi, a izlagala je na brojnim grupnim izložbama u zemlјi i inostranstvu.

Dobitnica je više nagrada, među kojima su nagrade za slikarstvo Oktobarskog salona 1984. i Memorijala Nadežde Petrović 1984, nagrada iz Fonda “Ivan Tabaković” 2007, “Politikina” nagrada iz Fonda “Vladislav Ribnikar” 2010. i nagrada “Sava Šumanović” 2016. godine.

Dela joj se nalaze u MSU u Beogradu, Narodnom muzeju, Muzeju grada Beograda i Muzeju Cepter, MSUV u Novom Sadu, Narodnom muzeju u Somboru, Narodnom muzeju u Kruševcu, Galeriji “Nadežda Petrović” u Čačku, Galeriji savremene umetnosti u Nišu, kao i u privatnim kolekcijama.

Izložba “Fragmenti vremena” u MSURS, organizovana u saradnji sa Kulturnim centrom Beograda, otvorena je do 20. oktobra.

*U PRILOGU: Vođenje kroz izložbu Marije Dragojlović u MGB u Resavskoj

(SEEcult.org)

Pobeda struke nad politikom



Dugo neka vest na kulturnoj sceni Srbije, a i u javnom životu uopšte, nije izazvala veće oduševljenje od presude Višeg suda u Užicu kojom je u prvostepenom postupku poništeno rešenje Skupštine opštine Požega o razrešenju direktorke Kulturnog centra Požega Slađane Petrović Varagić, jer je utvrđeno da je doneto nezakonito. Stručna i najšira javnost, koja je burno reagovala na političku samovolju požeških vlasti prilikom razrešenja direktorke KC Požega, snažno je pozdravila i sudsku odluku, u nadi da to neće ostati usamljen slučaj pobede stručnosti i zakonitosti nad proizvoljnim i neargumentovanim optužbama zasnovanim na političkim interesima.

Slađana Petrović Varagić, koja je odluku o razrešenju početkom februara doživela kao razočaranje zbog nepoštovanja zakona i rezultata rada, pozdravila je sudsku odluku kao potvrdu da postoji nezavisno sudstvo koje ne podleže partijskoj politici.

Sudija Višeg suda u Užicu Radenko Zečević doneo je 6. septembra presudu kojom je poništeno rešenje SO Požega od 4. februara o razrešenju Slađane Petrović Varagić sa mesta direktorke KC Požega pre isteka drugog mandata, doneto na predlog Upravnog odbora tog kulturnog centra. Na osnovu sudske presude, koju je Slađana Petrović Varagić dobila i u pisanoj verziji 9. septembra, SO Požega je obavezana da je vrati na mesto direktora u roku od osam dana od dostavljanja presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da plati troškove postupka u iznosu od 103.500 dinara u roku od 15 dana.

SO Požega ima pravo žalbe Apelacionom sudu u Kragujevcu u roku od 15 dana, a da li će to učiniti još nije poznato.

Opštinski pravobranilac Miladin Filipović, koji je u sudskom postupku zastupao SO Požega, trenutno je na odmoru, rečeno je portalu SEEcult.org u njegovoj kancelariji. Do predsednika SO Požega Milana Božića, koji je insistirao najpre na ostavci, a posle na razresenju Slađane Petrović Varagić, nije bilo moguće doći zbog njegove zauzetosti, a na pisani zahtev o daljim koracima portal SEEcut.org nije dobio odgovor nadležnih.

Žalba SO Požega na presudu o poništenju rešenja o razrešenju Slađane Petrović Varagić bila bi u svakom slučaju čudan potez, imajući u vidu da požeške vlasti ni tokom sudskog postupka nisu iznele nijedan dokaz u svoju korist, kako je navedeno i u presudi. Sud je stoga i zaključio da je osporeno rešenje o razrešenju Slađane Petrović Varagić iz formalnih razloga nezakonito, što je dovoljan razlog za njegovo poništenje.

SO Požega je donela sporno rešenje o razrešenju Slađane Petrović Varagić pozivajući se na Zakon o kulturi, Zakon o lokalnoj samoupravi i Statut KC Požega, ali bez bližeg navođenja članova na koje se poziva. Suprotno Zakonu o kulturi, rešenje o razrešenju doneto je na predlog UO KC Požega bez navođenja sadržaja tog predloga, a nije sadržalo ni pouku o pravnom sredstvu, navedeno je u presudi koja je snažno pozdravljena na društvenim mrežama.

“Nesumnjivo je utvrđeno da osporeno rešenje uopšte ne sadrži obrazloženje, pa samim tim ni činjenični osnov koji obrazuje slučaj da je nastupio bilo koji od razloga propisanih navedenim opštim aktima i zakonom, da je ispunjen sadržaj pretpostavke dispozicije koji onda daje ovlašćenje SO za razrešenje tužilje”, navedeno je u presudi, u kojoj je konstatovano i da Zakon o kulturi ne propisuje nadležnost UO da daje predlog osnivaču za razrešnje direktora KC pre isteka mandata.

Sud je naglasio u obrazloženju da razlozi za razrešenje direktora KC pre isteka madata mogu da budu zasnovani isključivo na razlozima predviđenim za razrešenje pre isteka vremena na koje je lice bilo izabrano, i to prema zakonu koji uređuje tu oblast, a to je Zakon o kulturi.

Do razrešenja Slađane Petrović Varagić došlo je nakon promene vlasti u Požegi i to svega nekoliko meseci uoči lokalnih izbora, posle kojih je ostala ista vladajuća garnitura na čelu s Milanom Božićem iz Srpske napredne stranke.

Slađana Petrović Varagić, koja je u junu 2014. imenovana za direktorku KC Požega na drugi mandatni period od četiri godine, podsetila je u tužbi da je posle promene lokalnih vlasti počelo vršenje konstantnog političkog pritiska na nju javnim iznošenjem niza neistina o radu KC Požega i Gradske galerije u njegovom sastavu, kao i traženjem da podnese ostavku. Pošto je to odbila, posle oštre reakcije stručne i šire javnosti, formirana je posebna komisija za kontrolu finansijskog poslovanja javnih preduzeća i ustanova opštine, koja je neovlašćeno i izvan okvira bilo kog pozitivnog zakonskog propisa i bez ikakvog naloga izvršila 1. decembra 2015. kontrolu finansijskog poslovanja. Iako nije uspela da nađe bilo kakve propuste, Opštinsko veće 17. decembra 2015. nije usvojilo predloženi program rada KC za 2016. kako bi na indirektan način iz tog razloga bila razrešena pre isteka mandata na sednici SO Požega 24. decembra 2015. Kao razlog je navedeno da nije iskoristila pravo na povraćaj plaćene akcize za utrošeno gasno ulje za grejanje sale bioskopa, čime je navodno oštetila KC Požega.

Predsednik SO Požega je pre razrešenja Slađane Petrović Varagić, odnosno ubrzo nakon dolaka na vlast, pokušao da izdejstvuje njenu ostavku na sastanku sa još troje direktora javnih preduzeća i ustanova kulture. Slađana Petrović Varagić je to odbila, kao i još dvoje drugih, ali je samo ona kasnije razrešena. Pre njenog razrešenja je u decembru 2015. godine razrešen i UO KC Požega i imenovan novi.

Predsednik SO Požega nije želeo tokom sudskog procesa da objasni razloge nerazrešenja i ostale dvojice direktora koji takođe nisu podneli ostavke, a kako je navedeno u presudi, naveo je da “postoji tzv. ‘tajni deo politike’”.

Božić je, između ostalog, naveo i da je formirana posebna komisija za ispitivanje finansijskog poslovanja KC Požega, jer misli da ima na to pravo po zakonu iako postoje druge službe koje se bave tim poslovima. Nije mogao da se izjasni, međutim, zbog čega nije tražio da tu kontrolu izvrši budžetska komisija.

Slađana Petrović Varagić je razrešena nakon tromesečnih pritisaka da podnese ostavku, praćenih optužbama o navodno slaboj posecenosti Gradske galerije. Između ostalog, Božićeve optužbe ticale su se i navodne odgovornosti direktorke KC Požega za veliku popularnost rijaliti šou programa u požeškom kraju u koju se, kako je naveo, kao veterinar i terenski čovek.

Nakon razrešenja Slađana Petrović Varagić izjavila je za SEEcult.org da odluku SO Požega ne doživljava kao lični poraz, već kao ogromno razočaranje zbog toga što “živimo u državi u kojoj se ne primenjuju zakoni, ne vrši kontrola njihove primene, ne vrednuju rezultati”.

“Danas je u domenu politike nezamislivo da se argumentovano suprotstavite bilo kome ko je vršlac neke vlasti na bilo kom nivou. Kada to uradi direktorka neka male ustanove kulture, koja je uz to žena i koja nije član nijedne političke partije, a sve sa namerom da se zaštiti struka i ustanova, onda se to doživljava kao lični napad i bez obzira na rezultate rada i na stručna priznanja, demonstrira se politička volja”, izjavila je posle razrešenja Slađana Petrović Varagić, koja je prethodno dobila podršku više od 2.000 građana koji su potpisali peticiju protiv njene smene.

Političke pritiske na KC Požega i Slađanu Petrović Varagić osudili su bili i Umetnički savet Gradske galerije Požega, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, AICA (Međunarodno udruženje likovnih kritičara) – Sekcija Srbije, kolektiv Kulturnog centra Beograda, kao i Ministarstvo kulture i informisanja i Nacionalni savet za kulturu, Srpski PEN centar i mnogobrojni umetnici i kulturni radnici, smatrajući da je reč o neprihvatljivom mešanju partijske politike u pitanja struke.

Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je ubrzo nakon smene Slađane Petrović Varagić da je ta odluka lokalnog parlamenta neprihvatlјiva i neobjašnjiva i pozvalo nadležne da je preispitaju.

(SEEcult.org)

Mali princ Hristiću i Kutikiou



Kompozitor Zoran Hristić iz Srbije i italijanski pripovedač, glumac i pozorišni reditelj Mimo Kutikio (Mimmo Cuticchio), ovogodišnji su dobitnici nagrade za životno delo “Mali princ”, koju Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici dodeljuje za izuzetan doprinos razvoju kulture i scenske umetnosti za decu.

Nagrade će im biti uručene 25. septembra na otvaranju 23. Međunarodnog festivala pozorišta za decu na sceni “Jadran” Narodnog pozorišta.

Tokom Festivala u Medija centru hotela Patria biće održane večeri sa dobitnicima nagrade “Mali princ”, u okviru kojih će laureati razgovarati sa publikom i gostima na različite teme koje se tiču njihovog dela, uz akcenat na stvaralaštvu za decu.

Hristić je povodom nagrade izjavio da ga je najpre usrećio njen naziv “Mali princ”, koji ga je vratio u vreme kada je “pregršt nota slao deci direktno u srce i dušu” i, kako u obrazloženju piše, “doprineo razvoju kulture i scenske umetnosti za decu”.

“Da li sam iznova ‘mali princ’ koji muzikom miluje decu? Da li sam stvarno u životu uradio tako plemeniti gest? Tako drugi kažu, a ja prvo moram da odagnam nevericu”, rekao je Hristić, saopštili su organizatori.

Hristić (1938, Beograd) se kao kompozitor naročito istakao u oblasti scenske, filmske i pozorišne muzike. Posebno je značajan njegov doprinos scenskoj muzici u teatru za decu i lutkarskom pozorištu krajem 20. veka, za šta je više puta nagrađivan. Visoke umetničke domete je ostvario u antologijskim predstavama za decu "Mitovi Balkana" i "Smrt Omera i Merime", kao i u predstavama "Simpatija i antipatija", "Kuckava bajka", "Hobit" i druge.

Na inicijativu Dušana Radovića, od 1979. godine bio je urednik, voditelj i osnivač Koncerta Studija B, od 1982. do 1989. godine glavni muzički urednik Radio Beograda, a potom je prešao na RTV Beograd, kasnije RTS, gde je bio glavni i odgovorni urednik u Muzičkoj redakciji do 1995. Bio je i umetnički direktor i selektor Beogradskih muzičkih svečanosti i festivala Mokranjčevi dani.

Muzičko školovanje započeo je u najranijem detinjstvu. Svirao je klavir, a prva kompozicija koju je napisao u 11. godini bila je "Igra za klavir". U 15. godini napisao je "Tokatu za klavir" kojom je pobedio na studentskom konkursu. Potom je upisao kompoziciju na Konzervatorijumu “Đuzepe Verdi” u Milanu, u klasi prof. Nikola Kastiljonija (Niccolo Castiglioni), da bi studije nastavio na Muzičkoj akademiji u Beogradu u klasi prof. Stanojla Rajičića, gde je diplomirao 1963. Za najbolji diplomski rad "Naslovi za hor i orkestar" dobio je prestižnu nagradu “Stevan Hristić”.

Hristićev opus obuhvata solistička i kamerna ostvarenja, vokalno-instrumentalna dela, balete, radiofonska ostvarenja, muziku za pozorište (više od 100 scenskih dela), film (35 igranih filmova) i televiziju. Između ostalog, osvojio je tri Zlatne arene za filmsku muziku u Puli, Sterijinu nagradu i mnoge druge. Njegove kompozicije su svirali ugledni domaći i inostrani izvođači.

Italijanski pripovedač, glumac i pozorišni reditelj Mimo Kutikio (1948) dolazi iz porodice istaknutih lutkara i jedan je od poslednjih naslednika tradicije sicilijanskog lutkarstva (Opera dei Pupi), koje je Unesko prepoznao kao deo usmenog i nematerijalnog nasleđa čovečanstva.

Kutikio je 1973. u Palermu osnovao Pozorište lutaka “Santa Rozalija”, a četiri godine kasnije asocijaciju Figli d'Arte Cuticchio, čiji je cilj očuvanje umetnosti sicilijanskog lutkarstva.

Kutikio se pojavio u trećem delu čuvenog filmskog serijala Frensisa Forda Kopole “Kum” (kao narator lutaka), kao i u ostvarenju “One Hundred Days in Palermo" (1984) Đuzepea Ferare kao narator i autor završnog monologa. Takođe je igrao i u filmovima "Terraferma" (2011) i "Ća ća ća" (2013).

Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici, čije će 23. izdanje biti održano od 25. do 30. septembra, predstaviće u takmičarskom programu 16 predstava, odabranih među čak 234 prijavljenih iz 53 zemlje iz celog sveta. Za učešće u takmičarskom programu vladalo je i ove godine izuzetno veliko interesovanje, uprkos nepovoljnim uslovima učešća zbog značajnog smanjenja budžeta, usled kojeg je i termin održavanja tog festivala pomeren za početak jeseni.

Predstave koje je selektor Slobodan Marković odabrao za takmičarski program (Indonezija, Kolumbija, Rusija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Kanada, Poljska, Rumunija, Slovenija, Crna Gora i Srbija) biće igrane od 26. do 30. septembra u Dečjem pozorištu Subotica, Pozorištu “Deže Kostolanji” i na sceni “Jadran” Narodnog pozorišta, a svaka će biti izvedena na izvornom jeziku.

Publika će imati priliku da uživa i u raznovrsnim pratećim sadržajima: filmskom programu, izložbama, radionicama, promocijama knjiga, nastupima na centralnom gradskom trgu...

Svi programi su besplatni.

Festival se održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i Grada Subotice.

(SEEcult.org)

Odoleti mahnitosti



Bitef Polifonija, prateći program Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, već 17 godina veran je misiji traganja za “polifonom dramom i pozorištem”, a u okviru 50. Bitefa, uz izvesne novine, predstaviće od 27. septembra do 1. oktobra program nazvan “Odoleti mahnitosti”, u skladu s festivalskim sloganom “Na leđima mahnitog bika”.

U mitu iz koga je proizašao slogan 50. Bitefa i naslov 17. Bitef Polifonije “Odoleti mahnitosti”, postoji livada kao omiljeno mesto okupljanja i zajedništva u igri, plesu, kupanju i branju cveća, mesto opuštanja – kao mali beg od problema svakodnevice. Ali to mesto, kako govori mit, u jednom trenutku opuštenosti, igrom privlačne prevare, postaje poprište mahnitosti i grube igre posedovanja, otimanja i trajanja u sudarima dobitaka i gubitaka, i pokušaja iskupljenja i uvek novih igara mahnitosti koje ne nestaju, već se sve masovnije igraju… Koliko sami određujemo istinu, svoje angažovanje, zajedništvo i meru odolevanja mahnitosti u svetu u kojem živimo sada i ovde? Koliko naša delovanja i odluke predstavljaju neizbežnost i kob, ili je sve ipak rezultat našeg nedelovanja i prihvatanja te kobi? Kako smo poverovali da nam zajedništvo više ne treba, a da razjedinjenost, otimanje od drugih ili poništavanje drugih, imaju privlačnost i predstavljaju vrhunac potvrde našeg društvenog postojanja? To su pitanja koja postavlja 17. Bitef Polifonija.



Prema rečima Ljubice Beljanski Ristić, autorke koncepta Bitef Polifonije i osnivačice Centra za dramu u edukaciji i umetnosti (CEDEUM), Bitef Polifonija pre svega “pokreće na delovanje i razmišljanje o snazi i moći pozorišta da pokrene emocije, kritičku misao, da osnaži, da bude lekovito, da bude odgovorno, da utiče na promene, da učini svet boljim…”

Kao partner CEDEUM-a, ove godine nastupa ASSITEJ Srbije, organizujući razgovore posle predstava kroz susret mladih kritičara i teoretičara sa publikom (ASSITEJ dijalozi).

Organizacija ASSITEJ Srbije, posvećena pozorištu za decu i mlade, omogućila je da se deo balkanske turneje pozorišnih trupa Dora i Ma iz Japana ostvari u okviru programa 17. Bitef Polifonije - u pozorištu “Pinokio” 28. septembra biće igrana predstava “Woven/Ayanasu” kojoj će prethoditi radionica umetnika Kenđira Otanija.

ASSITEJ Srbije pobrinuo se i za gostovanje francuskog dramskog pisca Lika Tartara koji će držati radionicu u kojoj će predstaviti svoj inovativni virtuelni projekat kreativnog pisanja u koji je uključilo više stotina učenika srednjih škola.

Teatar Mimart će predstaviti 29. septembra rezultat svog novog pozorišnog istraživanja u predstavi “Kako smo prevarili Mefista” u Teatru Kult u Ustanovi kulture “Vuk”, a istog dana u Rexu ERGstatus Borisa Čakširana će kroz forme instalacija i kratke forme različitih performativnih praksi projekta “Bajke kad zaćute” istraživati fenomen sveta bajki i njihov uticaj na naše formiranje.

Stanica - servis za savremeni ples predstaviće 30. septembra platformu za razvoj plesnih praksi za decu “Generator”, nakon čega će u Rexu biti igrati plesna predstava “Vrste” koreografkinje Jovane Rakić Kiselčić.

Za 1. oktobar najavljen je “Dijalog o polifonoj zajednici”, a potom i “Ljubav i drugi demoni” Zid i Pod teatra. U završnici je u Kulturnom centru Grad najavljena predstava pozorišno-horske grupe “Deca sa meseca” mališana iz Bele Crkve čiji je poetsko-kreativni proces predvodio Dragan Protić iz grupe Škart.

CEDEUM organizuje dve radionice, od kojih se prva, “Selice”, bavi transfomacijom postojeće prakse proučavanja književnih dela u nastavi, a druga - “Zajedništvo”, projekat je pozorišta u obrazovanju na temom vršnjačkog nasilja koji ApsArt i Hleb Teatar sprovode u beogradskim školama.

Bitef Polifoniju od ove godine uređuje Programski odbor koji, uz Ljubicu Beljanski Ristić, čine i Igor Koruga (predsednik), te Boris Čakširan, Diana Kržanić Tepavac, Irena Ristić, Lidija Antonović i Sanja Krsmanović Tasić.

Ulaz na sve programe Bitef Polifonije je besplatan, a karte je moguće rezervisati posredstvom adrese cedeumpress@gmail.com

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Nove predstave u pozorištima



Početak pozorišne sezone u Srbiji obeležiće, kao i prethodnih godina, premijere novih predstava reditelja različitih generacija, koji potpisuju i klasike, poput “Hamleta”, “Koštane” i “Ivanova”, i savremene dramske tekstove, kao što je “Narodna drama” Olge Dimitrijević o lezbejskoj ljubavi u srpskoj provinciji.

Među prvim najavljenim premijerama je nova verzija Šekspirovog “Hamleta” u Jugoslovenskom dramskom pozorištu (JDP) u Beogradu, ovoga puta u režiji gosta iz Makedonije Aleksandra Popovskog, s Nebojšom Glogovcem u naslovnoj ulozi.

Šekspirovu tragediju adaptirao je dramski pisac Goran Stefanovski, scenograf je Sven Jonke, kostimografkinja Maria Marković, a kompozitor Kiril Džajkovski, zvezda makedonske scene elektronske muzike.

Biće to 19. Šekspir i peti Hamlet u istoriji JDP-a.

Uz Glogovca, u ansamblu su i Jasna Đuričić, Nikola Rakočević, Vlasta Velisavljević, Goran Šušljik, Jovana Stojiljković, Bojan Dimitrijević, Boris Milivojević i Miloš Samolov.

Premijera “Hamleta” zakazana je za 17. septembar, a sledeća nova predstava u JDP-u biće “Pod žrvnjem” Dragoslava Nenadića, u režiji Egona Savina. Tom dramom JDP nastavlja repertoarsku liniju novog čitanja zaboravljene baštine.

U Ateljeu 212 za 22. septembar najavljena je beogradska premijera “Jesenje sonate” Ingmara Bergmana, čije je prvo izvođenje bilo proteklog leta na festivalu Grad teatar Budva. U režiji Jagoša Markovića, u toj predstavi igraju Tatjana Bošković, Mladen Andrejević, Branka Šelić i Jelena Petrović.

U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu (SNP) prva dramska premijera biće 24. septembra – “Koštana” Bore Stankovića, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića. Ova koprodukcija sa Centrom za kulturu Tivat i Studentskim kulturnim centrom Novi Sad izazvala je velike polemike tokom priprema, jer je naslovni lik trebalo da igra pevač sevdalinki Božo Vrećo. Nakon njegovog odustajanja, samo nekoliko dana pre letnje premijere u Tivtu, ulogu je preuzela glumica Emina Elor, koja će igrati i u Novom Sadu.

Za 27. septembar SNP je najavio i premijeru na svojoj Kamernoj sceni - predstavu “Požar” prema tekstu, u režiji Mije Knežević.

Narodno pozorište Kikinda priprema za 30. septembar predstavu “Ždrelo” Žanine Mirčevske, profesorke na Akademiji u Ljubljani. Tu grotesku o fenomenu konzumerizma u savremenom, koja se prvi put izvodi u Srbiji, režira Snežana Trišić, a glavnu ulogu igra Marko Gvero.

Kraljevačko pozorište počinje sezonu sa čak dve premijere u septembru – “Ručni rad” Žana Kloda Danoa u režiji Radoslava Milenkovića i “Sledeći idiot” Terensa Meknelija i Muze Pavlove u režiji Aleksandre Kovačević i Miodraga Dinulovića.

Ansambl Narodnog pozorišta Pirot je za septembarsko otvaranje sezone spremio “Malog princa”, prema delu Antoana de Sent Egziperija, u režiji Davida Alića. Glavnu ulogu igra mlada glumica Kristina Tomić, a predstava je namenjena i dečjoj i odrasloj publici.

Narodno pozorište u Beogradu sezonu počinje tek u oktobru, a u pripremi su dve premijere. Na Velikoj sceni igraće se “Ivanov” Antona Pavloviča Čehova, u adaptaciji i režiji Tatjane Mandić Rigonat. Naslovnu ulogu tumači Nikola Ristanovski, još jedan makedonski umetnik koji je čest gost u srpskom teatru.

Na sceni “Raša Plaović” u oktobru će premijerno biti izvedena “Narodna drama” Olge Dimitrijević, u režiji Bojane Lazić. Ana Mandić i Sena Đorović igraju glavne uloge u toj drami o lezbejskoj ljubavi u srpskoj provinciji, u okruženju koje je autoritarno i još izvitopereno u tranziciji.

Novi projekat Beogradskog dramskog pozorišta za predstojeću jesen je crna komedija savremenih ruskih autora braće Presnjakov, Olega i Vladimira “Terorizam”, u režiji Snežane Trišić. U glumačkom ansamblu BDP-a gostovaće glumac Zijah Sokolović iz BiH.

Krajem oktobra ili početkom novembra premijeru će imati i Narodno pozorište u Nišu - dramu “Brod ljubavi” Nebojše Romčevića u postavci mladog makedonskog reditelja Angelča Ilievskog.

U Narodnom pozorištu u Subotici ansambl Drame na mađarskom jeziku započeo je probe za predstavu “Amadeus”. Komad Pitera Šafera režira gost iz Mađarske Atila Bereš. Istovremeno, Drama na srpskom jeziku, sa rediteljem Andrašom Urbanom, počela je da radi “Ruženje naroda u dva dela”, prema drami Slobodana Selenića.

Kruševačko pozorište će tokom jeseni premijerno izvesti komediju “Buzdovan” prema tekstu Kleme Grubišića, dalmatinskog pisca iz 18. veka. Komad je preradio Anton Kolendić, a reditelj je Predrag Stojmenović.

(SEEcult.org)

17. Bijenale umetnosti Pančevo



Pitanje pozicije umetnika u Jugoistočnoj Evropi i savremene umetničke i kulturne produkcije tema je 17. Bijenala umetnosti u Pančevu, koje predstavlja radove dvadesetak autora iz regiona, u selekciji kustoskinje i istoričarke umetnosti Marijane Kolarić. Bijenale je koncipirano kao otvorena kapija (open gate) - prolaz za umetnike iz regiona, ali i platforma za dijalog o aktuelnim temama današnjice.

Posetioci 17. Bijenala “SEE Art Gates: stanja stvarnosti”, koje će biti otvoreno 15. septembra, imaće priliku da vide radove Ivana Grubanova, Marijusa Berčee, Ibra Hasanovića, Tanje Ostojić, Anura Hadžiomerspahića, Timee Anite Orovec, Albana Hajdinaja, Tatjane Milošević, Nevene Prijić, Tanje Juričan, Predraga Popare, Nenada Andrića i umetničke grupe Under Realism, koju čine Kosta Kulundžić, Vuk Vidor, Frederik Legliz (Frédéric Léglise), Simon Pasieka, Gael Davrenš (Gaël Davrinche), Nazanin Pujande (Nazanin Pouyandeh) i Stefan Pankreak (Stéphane Pencréac'h), koji će na otvaranju izvesti dvočasovni Speed painting.

Posmatrajući umetnika u ulozi filozofa novog doba, koji od postmodernizma do danas ne teži toliko da donosi zaključke koliko da osvesti ili postavi pitanje, uvede u problematiku i pokrene dijalog, selekcija 17. Bijenala umetnosti usmerena je na radove koji problematizuju aktuelne društvene teme i mesta, spekulišu o realnosti, životu u globalizujućem svetu, konzumerizmu, identitetima, aktuelnoj migraciji, etici, kao i mnogim ljudskim strastima, navela je Marijana Kolarić u opisu koncepcije.



Prema rečima Marijane Kolarić, izložba 16. Bijenala “Linije vremena: dokumenti 1981–2012”, čija je kustoskinja bila Suzana Vuksanović, prezentovala je i sagledala višedecenijski uspeh i značaj pančevačkog Bijenala. Istovremeno, potreba za valorizovanjem i redefinisanjem, ne samo značaja, već i identiteta Bijenala, otvorila je i niz drugih pitanja, među kojima i ključno: Da li pančevačko Bijenale umetnosti, u ekonomskim uslovima danas, ima potencijal da ponese karakter internacionalne, u globalnom smislu, izložbe umetnosti?

“U kontekstu nasleđa, kao manifestacija koja je predstavljala institucionalnu podršku i podsticaj za produkciju i pregled jugoslovenske skulpture, sa procesom dezintegracije Jugoslavije, ali istovremeno, i integracije njenih bivših republika u širi kulturni i politički prostor Evropske unije, na čijem putu je i Srbija, logično se nametnulo da se Bijenale usmeri na geografski prostor Jugoistočne Evrope, odnosno zemalja koje su nam u geopolitičkom smislu bliže ili se suočavaju sa istom ili sličnom istorijskom i kulturnom prošlošću”, navela je Marijana Kolarić, podstaknuta teorijama Borisa Grojsa (Groys), Borisa Budena i drugih aktuelnih teoretičara koji poseban fokus usmeravaju na sagledavanje političkih i društvenih aspekata promena ili razvoja zemalja bivših socijalističkih režima nakon Hladnog rata i pada Berlinskog zida, i posebno pozicije kulture i umetnosti u tim zemljama koje iz patronažnog državnog sistema prelaze u sistem zapadnog koncepta, zasnovanog na otvorenom tržištu, kao i fenomene koji prate tu tranziciju, poput slabljenja institucionalne i ekonomske moći i naročito učestale emigracije umetnika u zemlje razvijenije kulture u cilju afirmacije i ostvarenja uspeha na ultrakonkurentnoj evropskoj umetničkoj sceni ili tržištu.



Akcentovanjem geografskih odrednica South–jug, East–istok, već u samom nazivu 17. Bijenala, želi se stvoriti svojevrsna retorička spekulacije koja bi bila osnov za kritičko mišljenje u okviru kojeg se može dovesti u pitanje etimologija i značenje datih termina u evropskom kulturnom i političkom kontekstu danas.

Polazeći od pretpostavke Arjun Appadurai da su istorije te koje stvaraju geografiju, a ne obrnuto (Histories produce geographies and not vice versa), katalog 17. Bijenala sadrži tekstove koji bi predstavljali uvod za širu debatu ili razgovor tokom njegovog trajanja. Tekst Nikole Dedića “Umetnost u uslovima perifernog kapitalizma”, na primer, progovara o poziciji savremene umetnosti i kulture i njenoj produkciji, i pravi paralelu između perioda bivše Jugoslavije i današnjeg vremena. Tu su i razgovori, odnosno intervjui sa umetnicama Tanjom Ostojić iz Srbije i Timeom Orovec (Oravecz) iz Mađarske, koje žive i stvaraju u Berlinu, a u svojim radovima dovode u pitanje jednakost unutar političkog, društvenog i kulturnog prostora Evropske unije.



Prema rečima Marijane Kolarić, podnaslov izložbe “Stanja stvarnosti” upućuje na težnju ka spoznaji bivstvovanja ovde i sada, na neophodnost posedovanja stava, perspektiva, različitih pogleda, pristupa, raspoloženja, mentaliteta i dr.

“Život danas znači život u mikrodruštvima, koja su međusobno prožeta na razne načine, i takav život ne pruža uvek osećaj života u savršenom svetu, ali nam dopušta da na njega gledamo humanije, ljudskije i sa više empatije”, navela je kustoskinja 17. Bijenala, koja koncepcijom izlagačkih prostora kao prolaza/kapija, želi da “pozove posetioca na kontemplativni put i njegov mogući izlaz iz ustaljenog načina razmišljanja svakodnevice, nudeći mu novu interpretaciju i doživljaj sadašnjeg trenutka”.

“Cilj ovogodišnjeg Bijenala je da nas poveže jedne sa drugima, da nas približi spoznaji o tome šta znači biti živ i biti čovek danas”, navela je Marijana Kolarić o koncepciji 17. Bijenala.

Bijenale umetnosti je internacionalna manifestacija koja se održava kontinuitetu od 1981. godine, kada je prvi put organizovana kao izložba jugoslovenske skulpture velikog formata za slobodni i galerijski prostor.

Dugi niz godina predstavljalo je podsticaj i institucionalnu podršku za razvoj skulpture, te danas, sa svojom bogatom kolekcijom, predstavlja referentno mesto za istraživanje jugoslovenske skulpture. Koncepcija je 2000. godine proširena, pa je i naziv izložbe preinačen sa Bijenala skulpture na Bijenale vizuelnih umetnosti. Iste godine, Bijenale je dobilo i internacionalni karakter.

Bijenale je 2006. godine proširilo program na pozorišnu i filmsku umetnost, uključivši tako i druge umetničke izraze, čime je dobilo današnji oblik – Bijenale umetnosti.

(SEEcult.org)

Emotivan Oktobarski salon

http://www.seecult.org/vest/emotivan-oktobarski-salon

NO NAME Rivijera



Izložba Aleksandrije Ajduković “NO NAME Rivijera” u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koja će biti otvorena 16. septembra, obuhvata ranije nastale i recentne fotografije, kao i video materijale iz poslednjih pet godina, u nameri da ukaže na autorkin kontinuitet interesovanja unutar fenomena stvarnosti, kao i potenciranost korišćenja fotografije kao resursa za njenu dalju disperziju u druge medijske formate.

Izložba “NO NAME Rivijera” zamišljena je kao svojevrsni medijski događaj, prezentacija radova u različitim medijima (digitalna fotografija, polarod, video, 16 mm film, knjige), jer se, kako je navela kustoskinja Una Popović, čini da jedino tako na pravi način može da se prikaže i opiše praksa Aleksandrije Ajduković koja (i sama) u izvesnom smislu već više godina predstavlja određeni fenomen na srpskoj fotografskoj sceni, budući da se zanima upravo za hibridne modele pojavnosti i kulturu spektakla.

Iako je Aleksandrija Ajduković po obrazovanju fotograf, već nekoliko godina za njen rad je karakteristično istraživanje u mediju videa i filma.

Na izložbi će biti predstavljen deo fotografskih ciklusa koji su nastali ranije, neki i pre više od deset godina (Tigrice, Slični, Kinezi, Modni žurnal...) kako bi se ukazalo na autorkino višegodišnje ujednačeno promišljanje, ali i napravila jasna veza sa novijim projektima (Donatorke, Regional Animal Print – video rad i film) koji se ujedno mogu posmatrati kao nadogradnja starih.



Izložba nema nameru da deluje retrospektivno, već da ukaže na autorkin kontinuitet interesovanja unutar fenomena stvarnosti, ispitujući osobene kulturne modele - stil života pojedinca i grupe, mode (self-fashioning), ukusa; tako i potenciranost korišćenja fotografije kao resursa za njenu dalju disperziju u druge medijske formate.



Rođena 1975. godine u Osijeku, Aleksandrija Ajduković diplomirala je fotografiju na Akademiji umetnosti BK Univerziteta u Beogradu, u klasi Milana Aleksića. Završila je master studije u Novom Sadu, u klasi Đorđa Odanovića. Bila je gost student Marine Gržinić na klasi za postkonceptualnu umetničku praksu na bečkoj Likovnoj akademiji, a trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na smeru Teorije dramskih umetnosti, kulture i medija.



Kroz portretisanje slučajnih prolaznika, modela naturščika na elaboriran i duhovit način beleži fenomene vezane za savremeni život i njegove svakodnevne refleksije u domenu mode, pop kulture i lifestyle-a (ne)urbanih sredina. Realizovala je značajan broj samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Dvostruka je finalistkinja nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos”, dobitnica “Henkel Art Award” za mladog umetnika 2005. i nagrade 45. Oktobarskog salona.

Izložba u Salonu MSUB biće otvorena do 23. oktobra.

(SEEcult.org)

U slavu istorije Bitefa



Radio-televizija Srbije priključila se obeležavanju jubileja Bitefa, a 50-godišnja istorija tog značajnog međunarodnog pozorišnog festivala biće predstavljena na izložbi u holu RTS-a od 24. septembra do 7. oktobra, te kroz dokumentarnu emisiju “Prostori slobode” i snimke starih predstava iz festivalske prošlosti i druge programe.

Glavni i odgovorni urednik Kulturno-umetničkog programa RTS-a Nebojša Bradić podsetio je da je ta kuća od početka stajala uz najvažnije kulturne manifestacije, kao što su Bitef, Bemus, Mokranjčevi dani, Sajam knjiga…

“Svetla su bila uperena ka novim pozorišnim tendencijama kroz hronike, specijalne emisije, prenose. Naš je zadatak i uloga da stvaramo audio vizuelnu arhivu, koja će jednog dana postati naše pamćenje”, rekao je Bradić 14. septembra na konferenciji za novinare u Galeriji RTS-a.

“Bitef je doneo reputaciju Srbiji, a nekada i Jugoslaviji, kao otvoren, demokratičan, spreman za nove ideje i drugačija razmišljanja. Dok je zemlja na svoj način propadala, Bitef je nekako ostao svetli trenutak i treba ukazati na to kao na jedno pozitivno iskustvo koje treba uvek imati na umu kada govorimo o kulturnoj politici u jednoj društvenoj zajednici”, izjavio je Bradić.

Autorka izložbe “Bitef u RTS-u” Bojana Andrić najavila je da će postavka u velikom holu obuhvatiti eksponate u pet “soba”, a svaka je posvećena po jednoj deceniji Bitefa. Na starim TV aparatima (koje je poklonio majstor Sava iz Zrenjanina) neprestano će biti emitovana dva audio-vizuelna paketa od po 55 minuta, sa izborom iz bogate arhive Trezora. Na tapetama za zidove soba odštampani su tekstovi o Bitefu iz starih izdanja Borbe i Politike (među kojima je najviše tekstova novinarke Mirjana Radošević).

Istovremeno, u malom holu radiće TV bioskop, sa snimcima celih predstava i fragmenata iz perioda 1977-1991.

Izložbu prate katalog, kao i performansi iznenađenja, rekla je Bojana Andrić, dodajući da će biti i tri stručna vođenja i jedna tribina o “mukama” snimanja pozorišne predstave.

Reditelj emisije “Prostori slobode” (koja će biti emitovana 19. septembra) Miško Milojević rekao je da se sa autorkom Oliverom Milošević i saradnicima “suočio sa lepim i teškim zadatkom da naprave izbor iz fantastičnog materijala koji su snimali vrhunski profesionalci, direktori fotografije koji su od priloga sa Bitefa pravili male TV eseje, a ne pokrivalice”.

“Bilo nam je jasno da u emisiji od 50 minuta ne možemo da pratimo Bitef po godinama. Zato smo sledili ključne momente i elemente po decenijama. Emisija nije prigodna, veliki broj sagovornika kroz svoja sećanja i ocene uvode i polemičke tonove”, rekao je Milojević.

Među sagovornicima su Borka Pavićević, Dejan Mijač, Ljubiša Ristić, Vera Konjović, Todor Lalicki, Petar Marić, Nenad Prokić, Predrag Dinulović, Nikita Milivojević, Gorčin Stojanović, Biljana Srbljanović...

Milojević, koji je i koordinator celog programa obeležavanja jubileja Bitefa na RTS-u, podsetio je da su u ciklusu TV teatar ovog meseca već emitovani snimci predstava sa Bitefa “Hamlet u podrumu” (Atelje 212, Slobodanka Aleksić) i “Mara / Sad” (Kapošvar, Janoš Ač), a do kraja septembra biće i “San letnje noći” (Milhajm, Roberto Ćuli) i “Ujka Vanja” (Viljnus, Egmunt Nekrošijus).

Direktor Bitefa Miloš Latinović i umetnički direktor Ivan Medenica izrazili su zahvalnost RTS-u za sveobuhvatno i kvalitetno praćenje festivala tokom proteklih decenija, a posebno divljenje timu koji je osmislio i realizovao programe povodom jubileja.

Jubilarni, 50. Bitef predstaviće od 24. septembra do 2. oktobra 12 produkcija iz devet zemalja u glavnom programu, objedinjenih sloganom “Na leđima mahnitog bika” koji ukazuje na današnje nevesele prilike u Evropi i poziva na ispitivanje njihovih uzroka.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

DAH Teatru naložena selidba



DAH Teatru, jednom od međunarodno najuglednijih nezavisnih pozorišta iz Srbije i regiona, naloženo je sudskom odlukom da se iseli iz Osnovne škole “Kralj II Petar Karađorđević” u Beogradu, nakon jednogodišnjeg procesa i uzaludnih obraćanja nadležnima da pomognu da zadrži prostor koji koristi već 13 godina ili pronađu alternativno rešenje. Dok priprema nove predstave i dobija nova međunarodna priznanja, DAH Teatar započinje kampanju kojom poziva sve prijatelje u zemlji i svetu da mu pomognu slanjem pisama podrške na adrese nadležnih organa.

Grad Beograd je u ime Osnovne škole “Kralj Petar II Karađorđević” pokrenuo parnični postupak protiv DAH Teatra, a pre par dana stigla je i konačna presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom se to pozorište obavezuje da se u roku od 15 dana iseli iz školskih prostorija koje je u kontinuitetu koristilo od 2003. godine.

DAH Teatar je sudskom presudom obavezan da se "iseli sa svim licima i stvarima" iz dela objekta koji koristi OŠ "Kralj Petar Karađorđević" u Marulićevoj 8. Reč je o prostoru ukupne površine 290 metara kvadratnih, uključujući salu za pozorišne probe i predstave.

“Ne znamo da li samo mi smatramo da je pozorište u Osnovnoj školi ništa drugo do suva privilegija, ili postoji još ljudi koji uviđaju ovu veliku prednost kao i brojne mogućnosti saradnje? Svakako, sve i da je u ovoj instituciji zaista postalo tesno za jedno pozorište sa nacionalnim i internacionalnim programom, nedopustivo je da nadležni organi ne obraćaju ni malo pažnje i ne nude nikakvo rešenje. Više puta smo im se obraćali i tražili da nam pomognu da zadržimo ovaj prostor ili da nađemo novo mesto gde bismo nastavili svoje delovanje, ali konkretan odgovor nikada nije dolazio”, rečeno je portalu SEEcult.org u DAH Teatru.

“Jedini način da se ne udavimo u moru besmisla koji nas okružuje jeste da kreiramo smisao”, navode u DAH Teatru, najavljujući novu predstavu “Možda sanjati” koja će imati premijeru sredinom oktobra.



DAH Teatar je, inače, jedna je od najuspešnijih umetničkih organizacija u nevladinom sektoru koja je nagrađivana od inostranih i domaćih fondacija i institucija za uspešno realizovane programe u oblasti izgradnje mira, inkluzije, socijalne integracije i doprinosu razvoja kulturne politike Srbije. Između ostalog, DAH Teatar je bio jedini učesnik iz Srbije (tadašnje SR Jugoslavije) kulturnog programa Olimpijade 1996. godine u Atlanti, dobio je prestižne nagrade Erste Fondacije i Fondacije “Jelena Šantić”, a više puta je tokom proteklih godina navođen kao primer dobre prakse u kulturi od nadležnih iz EU, kao i od zvaničnika Ministarstva kulture Srbije.

Tekuća godina je bila posebno uspešna za DAH Teatar. Pored brojnih gostovanja u Evropi i Americi, DAH Teatar je proslavio 25 godina postojanja i tim povodom organizovao festival na kojem su učestvovali neki od najeminentijih pozorišnih umetnika i teoretičara iz celog sveta.

Kao šlag na torti, stigla je i prva knjiga o DAH Teatru u izdanju prestižnog izdavača Lexington Books iz SAD, kao i prvi doktorat o DAH Teatru u Beogradu.

Sve se, kako napominju u DAH Teatru, odvija uz odsustvo bilo kakve pomoći nadležnih institucija.

“Zanimljivo je i to da u godini u kojoj škola ‘Kralj Petar II Karađorđević’ i Grad Beograd pokušavaju da nas izbace iz prostora mi kreiramo predstavu za decu ‘Alisa u zemlji Zmaja’ i time još jednom dokazujemo da je naš rad najbolji odgovar na trenutnu situaciju”, navode u DAH Teatru, koji je i ranije skretao pažnju na problem sa prostorom, a pre nekoliko godina je upeo da opstane u Marulićevoj 8 pre svega zahvaljujući peticiji kolega i drugih javnih ličnosti.

Zainteresovani za podršku pozvani su da prate Fejsbuk stranicu DAH Teatra na kojoj će biti objavljene adrese nadležnih organa na koje mogu slati svoja pisma i tako doprineti rešavanju problema u kojem se našlo.

*U prilogu: intervju sa direktorkom i rediteljkom DAH Teatra Dijanom Milošević i glumicom Ivana Milenović Popović realizovan 2015. godine, u kojem govore, između ostalog, o problemu sa prostorom za rad, nezavidnom položaju nezavisne kulturne scene uopšte i značaju podrške javnosti.

(SEEcult.org)

Hamlet Popovskog u JDP-u



Jugoslovensko dramsko pozorište (JDP) premijerno izvodi 17. septembra Šekspirovog “Hamleta” sa Nebojšom Glogovcem u naslovnoj ulozi, a novu verziju tog klasika potpisuje makedonski reditelj Aleksandar Popovski, koji kaže da već godinama ima jaku potrebu da ga režira, između ostalog - zbog sveprisutne nepravde.

Popovski je rekao 15. septembra na konferenciji za novinare da je imao potrebu da radi “Hamleta” jer ga “dugo progoni njegova rečenica: ‘Ja moram biti surov da bih dobar bio’”. Drugi razlog je fenomen nepravde.

Ceo koncept predstave baziran je na tome da Hamlet nije čovek koji prvi put susreće nepravdu, već je prošao kroz razne faze i u tom procesu je oštećen.

“Mene je život nekako bacao u poslednje vreme od Istanbula, gde sam radio, do Engleske i Danske. Ono što čovek sreće u svim tim prostorima je nepravda, ali ne samo na visokim nivoima i u politici, nego i nepravda koja ulazi po kućama. To je nešto što je postalo sastavni deo bilo kog sistema. Taj spoj nepravde i Hamleta nekako me je opsedao. To je bio glavni razlog da se bavim ovim tekstom. Bilo koji tekst ne mošeš da radiš ako nemaš jak motiv, a posebno to važi za Hamleta”, rekao je Popovski, koji je u JDP-u ranije režirao i predstave “Kandid ili Optimizam” po Volteru i “Metamorfoze” po Ovidiju.



Šekspirov tekst adaptirao je Goran Stefanovski, a Popovski ga je pozvao, jer mu se, kako je naveo, činilo da “ne može sada da gleda Hamleta kao dečaka koji prvi put vidi nepravdu”.

“Naše generacije su prošle kroz razne vidove nepravde. I činilo mi se da je posebna dramatika u čoveku koji se više puta susreo sa nečim što mu je znano. To je tražilo malo preuređivanje materijala. Ali nije veliko, hteo sam da ostanem u okvirima Šekspira. Goran je pomogao, on je bio na neki načun čuvar Šekspira”, rekao je Popovski, ističući i da ne bi krenuo u taj projekat bez Nebojše Glogovca kao Hamleta.



“Trebao mi je fantastičan glumac, sa kojim sam već radio i jako dobro ga poznajem, a kada je prihvatio, posle smo tražili ko su ljudi koji prate Hamleta i tako se sklapala ekipa”, koju čine i Jasna Đuričić (Gertruda), Nikola Rakočević (Klaudije), Jovana Stojiljković (Ofelija), Goran Šušljik (Polonije), Vlasta Velisavljević (Duh Hamletovog oca), Bojan Dimitrijević (Grobar), Miloš Samolov i Boris Milivojević (Roz i Gil/stražari) i Milan Marić (Fortinbras).

Prema rečima Popovskog, bilo je pitanja ko je mlad, a ko je star, a za njega je najvažnije da je glumac dobar. U podeli je i Vlasta Velisavljević, koji je prvi put igrao još 30-ih godina, naveo je Popovski, dodajući da je to jako uzbudljivo.



Glogovac je rekao da je veliko zadovoljstvo baviti se tako velikom temom i likom koji je negde utkan u svakog čoveka koji se usuđuje da se zapita šta radi u ovom životu i šta se to dešava oko njega.

“Hamlet je deo svake poštene i duboke ličnosti, čini mi se”, dodao je Glogovac.

Navodeći da mu je u današnje vreme komunkacije, kada je sve tako otvoreno i lako dostupno, saznatljivo, “čudno kako ljudi i dalje dozvoljavaju da budu jahani, maltertirani, da budu robovi pod teretom života”, Glogovac je rekao da Hamletova eksplicitnost u donošenju zaključaka i njegovi monolozi koji govore o svetu oko njega i situacijama u kojima se nalazi dosta jasno ukazuju na sve to već 400 godina, do danas.

“Fascinantno mi je to kod svakog dobrog komada - ta mitološka utemeljenost ljudskih problema koji ne dolaze do rešenja, evo i dan danas, iako su prevare vlasti i onoga što politika i sistemi rade od pojedinca vrlo očigledni i jasni. Nekad su bili skriveniji, a danas je sve na stolu, a opet funkcioniše, ljudi se ne bune, čak je manje bunta nego ranije”, rekao je Glogovac.



Igrati Hamleta je, prema rečima Glogovca, i velika odgovornost, i veliko zadovoljstvo.

“U početku je postojao i strah - da li ja to mogu, šta će to meni, nisam to ja. Jer, sam ja svoje biti il’ ne biti prošao pre ne znam koliko i odlučio se za biti. Čak sam imao averziju prema tom komadu dok sam bio mlađi, na Akedemiji nisam radio ni jedan monolog iz ‘Hamleta’. Kao film koji se mngo reklamira, pa osetiš - ne mogu da ga gledam… A onda je došao Aleksandar Popovski, veliki reditelj sa kojim je bilo zadovoljstvo i razgovarati i raditi - neko ko ume da glumcu nađe put da to što radi bude organsko, primereno baš njemu i bude vezano za njegovo biće, da na svoj način može da se probije do teme i poruke koju hoćemo da dobijemo”, rekao je Glogovac.

Glogovac je izrazio zadovoljstvo i saradnjom sa kolegama sa kojima je prošao do sada oko 95 proba. Posle rudarskog rada, kako je rekao, došlo se nečega što je ozbiljan rezultat.



“Hamlet” Popovskog je peta verzija te drame u istoriji JDP-a, koje produkcijom te predstave uccestvuje i u obeležavanju 400-godišnjice smrti Vilijama Šekspira.

Umetniccki direktor JDP-a Gorčin Stojanović rekao je da je velika svetkovina početi sezonu premijerom, i to Šekspirom, i naročito “Hamletom”, koga su do sada igrali Pleša, Žigon, Lečić i Mićanović.

“Skoro svaka generacija u JDP imala je svog Hamleta”, rekao je Stojanović, napominjući da, iako je nova predstava nastala u vreme obeležavanja 400 godina od smrti Šekspira, “nije prigodničarska”, već “ima svoju suštastvenost koja prevazilazi svaki povod”.

Scenografiju potpisuju NUMEN i Ivana Jonke, kostimografkinja je Maria Marković, kompozitor je Kiril Džajkovski, dizajn video projekcija potpisuju Lana Cavar i Timy Šarec, scenski pokret osmislila je Sonja Vukićević, a scenski govor Ljiljana Mrkić Popović.

Karte za premijerno izvođenje “Hamleta” na Sceni “Ljuba Tadić” nisu u prodaji, a prve reprize su 20. i 24. septembra.

JDP priprema i predstavu “Pod žrvnjem” Dragoslava Nenadića, u režiji Egona Savina, nastavljajući tom dramom repertoarsku liniju novog čitanja zaboravljene baštine.

*Foto: Nenad Petrović

(SEEcult.org)

Grafički kolektiv ostaje bez prostora



Grafički kolektiv, jedna od najznačajnijih galerija u Beogradu, ostaje bez prostora na Obilićevom vencu nakon procesa restitutucije i vraćanja zgrade u kojoj se nalazi naslednicima prvobitnih vlasnika, koji su rešili da ga prodaju firmi koja planira da otvori poslastičarnicu.

Prostor u kojem se nalazi Grafički kolektiv od 1949. godine (enterijer je delo arhitekte Peđe Ristića) vraćen je naslednicima porodice Ninčić – Rešenjem Agencije za restituciju od 17. jula 2015. Na osnovu ugovora sa vlasnikom, Grafičkom kolektivu garantovano je da naredne tri godine, odnosno do 18. jula 2018. može ostati u istom prostoru. Taj ugovor je, međutim, prestao da bude validan ovog leta, kada su vlasnici prodali prostor firmi Feniks Slatka kuća d.o.o, sa Zlatibora, saopstio je GK.

Grafički kolektiv je, prema navodima predsednika Upravnog odbora Branimira Karanovića, saznao za tu promenu i iz elektronskog pisma koje su mu novi vlasnici poslali, u nameri da se produži ugovor o zakupu.

“Obrt situacije nas je zatekao jer smo očekivali - po etičkom principu - da će naslednici prvo nas obavestiti u vezi sa prodajom. Drugi pravni lek je, u tim procesima, da država Srbija ima pravo preče kupovine”, naveo je Karanović u dopisu medijima, apelujući na podršku.

“Želja umetnika i šire kulturne javnosti je da Grafički kolektiv ostane u ovom prostoru, ako je ikako moguće. Ako pravno to nije izvodljivo, sledeći korak je potraga za novim prostorom u kome ćemo nastaviti našu delatnost”, navode u Grafičkom kolektivu, u nadi da će zajedničkim delovanjem biti moguće ostvariti najbolje rešenje tog slučaja.

Nezavidan položaj Grafičkog kolektiva izazvao je burne reakcije u stručnoj javnosti, čiji predstavnici izražavaju takođe nevericu razvojem situacije, apelujući na društvenim mrežama na nadležne da pronađu rešenja za opstanak tog značajnog umetničkog prostora.

Grafički kolektiv je od osnivanja 1949. godine, zajedno sa galerijom, bio i ostao jedan od vodećih umetničkih centara u Srbiji (i ex-Jugoslaviji). Kroz istoriju ove galerije može se pratiti razvoj grafike u drugoj polovini 20. veka u nacionalnim i internacionalnim okvirima. Promovisanjem grafike, grafičkog dizajna i drugih oblika vizuelnih umetnosti, Grafički kolektiv deluje kao medijator u kritičkoj recepciji značajnih fenomena u savremenoj umetničkoj praksi.

Osnivači Grafičkog kolektiva su afirmisani umetnici prve generacije grafičara beogradske Akademije likovnih umetnosti: Boško Karanović, Mirjana Mihać, Dragoslav Stojanović Sip, Dragoljub Kažić i Mile Petrović.

Grafički kolektiv priređuje godišnje više od 20 izložbi domaćih i stranih umetnika.

Njegova kolekcija obuhvata oko 4.000 grafika. Takodje, publikuje kataloge, grafičke mape, monografije... i dodeljuje prestižne nagrade Veliki pečat (ustanovljena 1963) - prvo nacionalno priznanje za grafiku, Mali pečat (ustanovljena 1991) za grafiku malog formata i Grifon (ustanovljena 1996) - nagrada za najbolji grafički dizajn (u saradnji sa Quadra Graphics).

(SEEcult.org)