Vesti iz sveta umetnosti

Od bezbolnog do bolnog



Beogradska umetnička grupa Gradska gerila predstavlja se u Pogonu Jedinstvo u Zagrebu interaktivnom audio-vizuelnom instalacijom “Synapsis” koja se bavi pitanjem percepcije bola kao reakcije organizma na pretnje i ugrožavajuće nadražaje.

Izložba intalacije “Synapsis” biće otvorena 22. septembra u velikoj dvorani Pogona Jedinstvo, uz radionicu koju će članovi Gradske gerile voditi naredna dva dana, u sklopu novog događanja galerije Močvara posvećenog umetnosti zvuka.

Intenzitet bola drugačiji je kod svakog pojedinca, a mozak – ukoliko očekuje bol – ponekad prenaglašava njegov realan intenzitet. Instalacija “Synapsis” osveštava našu kontrolu nad telom koje percipira bol, simbolično vodeći posetioca kroz tri stanja: od bezbolnog do bolnog. Pritom ga nikada ne vraća u prvobitnu fazu, jer bol nije prevladana – ona samo više nije interpretirana kao stanje ugroženosti i pretnje.

Kao deo programa, 23. i 24. septembra u maloj dvorani Pogona Jedinstvo biće održana dvodnevna radionica pod vođstvom umetnika Stanislava Drče, člana Gradske gerile, i Rodriga Guzmána Cásaresa na temu VVVV, multimedijalne platforme u kojoj je nastao rad “Synapsis”.



Radionica je otvorena za sve zainteresovane: plesače koji žele raditi sa Kinect senzorima, likovne umetnike, dizajnere, scenografe, studente arhitekture u svrhu 3D animacije, snimatelje koje zanima live video editing, VJ-e koji žele razviti nove video efekte… Polaznici će naučiti osnove korištenja VVVV programa u različite svrhe: produkcija audio-vizualnog sadržaja, live video editing, kreativno kodiranje, audio-reaktivne vizualizacije, 3D modeliranje i animacija, mapiranje, te integracija s različitim senzorima (Microsoft Kinect, Leap Motion, Oculus Rift Headseat, Arduino). Cilj je osposobiti učesnike za dalje istraživanje, eksperimentisanje i samostalan rad tim alatom.

Polaznici bi trebalo da ponesu laptop s Windows operativnim sistemom. Prethodno znanje programa nije obavezno. Prijave na radionicu putem e-maila galerija@mochvara.hr primaju se do 21. septembra i nužne su zbog ograničenog broja mesta.



Gostovanje Gradske gerile organizuju Udruženje za razvoj kulture “URK”, Klub Močvara i Kontejner.

Projekat podržavaju: Ministarstvo kulture Hrvatske, Grad Zagreb, Zaklada “Kultura nova” i Gete institut Beograd, u okviru kojeg je Gradska gerila svojevremeno i nastala, a u međuvremenu je prerasla u samostalno udruženje.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/183288801

Zvezdanom stazom Bitefa



Jubilarni, 50. Bitef počeo je 24. septembra procesijom koja je objedinila četiri izložbe o poluvekovnoj istoriji tog festivala, priređene u Galeriji RTS-a, Ateljeu 212, New Moment galeriji i Bitef teatru, gde je prikazana i multimedijalna sceska instalacija “Kantor Downtown”, takođe podsetnik na slavnu prošlost Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, odnosno kultnu predstavu “Mrtvi razred”, nagrađenu Gran prijem 1977.

Veče uoči svečanog otvaranja 50. Bitefa, prateći program “Nebo nad Bitefom” počeo je otvaranjem izložbe arhivskog audio i vizuelnog materijala RTS-a u galeriji javnog servisa, koja predstavlja svojevrsni lavirint sa pet soba za svaku deceniju bitefa, osmišljenih u skladu sa duhom vremena koje predstavljaju.

Glavni urednik kulturno-umetničkog programa RTS-a i pozorišni reditelj Nebojša Bradić istakao je da je Bitef “jedna od najčvršćih građevina srpske kulture, festival koji je izgradio reputaciju Beograda i Srbije na svetskoj pozorišnoj sceni”.



Mnogobrojni građani, predvođeni umetničkim direktorom Bitefa Ivanom Medenicom i rediteljkom Jelenom Bogavac sa megafonima, obišla je potom sukcesivno i ostale tri izložbe, krećući se putanjom obeleženom zaštitnim znakom Bitefa - plavim i belim zvezdama.

U Ateljeu 212, na čijoj su fasadi postavljene fotografije iz prve dve decenije Bitefa, kada je to pozorište bilo organizator festivala, pozdravio ih je upravnik Branimir Brstina.

Nekadašnja dramaturškinja Ateljea 212 Borka Pavićević, bliska saradnica osnivača Bitefa Jovana Ćirilova i Mire Trailović, istakla je da je Bitef jedna od retkih institucija u Srbiji koje su uspele da nadžive svoje tvorce i opstanu.

“Prvih 20 godina Bitef je iz ove kuće izlazio. Proistekao je iz repertoara Ateljea, počev od ‘Čekajući Godoa’ i drugih proboja kroz socrealizam”, rekla je Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju.

“Beograd je uz Bitef bio svet, ravnopravan i sa Istokom i sa Zapadom, a Mira Trailović i Jovan Ćirilov bili su prave diplomate”, rekla je Borka Pavićević, ističući da je Bitef bio emancipatorski festival i da su mnoge predstave, poput predstava Living teatra, u početku smatrane skandaloznim, a kasnije su priznate kao genijalne.



U Galeriji New Moment festivalsku povorku dočekala je izvršna direktorka Bitefa Jelena Knežević, koja je istakla da je Bitef “istorija svetskog pozorišta”, ali i festival koji je doprineo razvoju marketinškog koncepta i modernog menadžmenta pozorišnog festivala.

Autor izložbe plakata Lazar Sakan rekao je da je “Bitef doveo svet i energiju pozorišta u Beograd, a jedan čovek, Dragan Sakan, magijom je izveo Beograd u svet”.



Osim New Momenta, koji se protekle decenije bavio vizuelnim identitetom Bitefa, na noviju istoriju tog festivala podsetila je i izložba u Bitef teatru, postavljena na abažurima lampi.

Koselektorka Bitefa Anja Suša, koja je dočekala procesiju sa upravnikom Bitef teatra i direktorom Bitefa Milošem Latinovićem, rekla je da će naredni dani doneti mnogo zanimljivog pozorišnog programa, a kao najbolji uvod u jubilarno izdanje festivala je istakla scensku postavku “Kantor Downtown” Teatra Polski Bidgošč – refleksiju slavnu i najviše obožavanu predstavu “Mrtvi razred” poljskog reditelja Tadeuša Kantora.

Predstavom “Kantor Downtown”, koja na inteligentan i emotivno uzbudljiv način govori o predstavi “Mrtvi razred”, Bitef povezuje svoju prošlost i sadašnjost, istakla je Anja Suša.



Reč je o svojevrsnoj rekonstrukciji kultne predstave “Mrtvi razred”, kombinovane sa video materijalom, koji je projektovan na desetak velikih monitora postavljenih na školske klupe. Video prikazuje razgovore sa akterima njujorške avangardne scene iz 70-ih i 80-ih godina o njihovim utiscima i fascinaciji predstavom “Mrtvi razred” posle gostovanja u Njujorku, ali i o tadašnjoj umetničkoj klimi uopšte i o nemogućnosti da danas postoji ta vrsta umetničkog autorskog eksperimentalnog pozorišta - usled dominacije neoliberalnog kapitalizma i potrošačkog društva.

Učesnici svečarske procesije “zvezdanim stazama” Bitefa prošli su tokom večeri i pored Kopitareve gradine, nakratko se zaustavili i aplauzom uputili pozdrav Miri Trailović, koja je sa Ćirilovim pre pola veka započela slavnu istoriju Bitefa, a njenim imenom nazvan je i Gran pri.

Uoči početka procesije i otvaranja izložbi, koje su uvrštene i u program Dana evropske baštine, građani su imali priliku da i sami dobiju boje Bitefa, učestvujući u face paint-u ispred zgrade Opštine Stari grad.

Glavni program jubilarnog Bitefa, koji će do 2. oktobra prikazati 12 predstava objedinjenih sloganom “Na leđima mahnitog bika”, svečano počinje 25. septembra u Narodnom pozorištu u Beogradu predstavom “6&7” Plesnog pozorišta Tao iz Kine, koja je ostvarila trijumf u Londonu, Parizu, Berlinu i mnogim drugim svetskim metropolama.

Organizatori nisu otkrili ko će otvoriti jubilarno festivalsko izdanje, a na svečanom otvaranju najavili su veliki broj zvanica iz javnog, kulturnog i političkog života, diplomata, svetskih umetnika i kritičara, među kojima su i mnoge zvezde Bitefa iz proteklih 50 godina - Ala Demidova, Majkl Koveni, Natalija Vagapova, Žorž Bani, Eimuntas Nikrošijus, Tomas Ostermajer, kao i gosti iz regiona Dušan Jovanović, Haris Pašović, Borut Šeparović i drugi.

U okviru 50. Bitefa, 26. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu biće svečano otvoren 28. Kongres Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara (IATC-AICT), koji takođe obeležava jubilej - 60 godina od osnivanja. Kongres će otvoriti Žorž Bani i Margaret Sorenson, a okupiće više od sto pozorišnih kritičara iz čak 40 zemalja sveta.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

*Foto: Bitef

(SEEcult.org)

56. OS - slika sveta u patnji



Oktobarski salon, čiji je umetnički direktor britanski kustos Dejvid Eliot, otvoren je 23. septembra u zgradi Muzeja grada Beograda u prisustvu većine od ukupno 67 umetnika iz 26 zemalja koji su se predstavili radovima koji velikim delom predočavaju patnje današnjeg sveta, ukazujući na njihove uzroke, ali i mogućnosti isceljenja.

Eliot je na otvaranju 56. Oktobarskog salona u bivšoj vojnoj zgradi u Resavskoj pozvao publiku da uživa u izložbi koju je osmislio na temu “Ljubavni zanos”, ali i da je shvati ozbiljno.

Podsećajući da “ljubavni zanos traje tek trenutak, a ljubavni jadi traju čitav život”, Eliot je rekao da su ti stihovi nastali pre američke, francuske i svih drugih revolucija i aktuelnih krvavih ekonomskih i drugih sukoba.

“Izgleda da je to normalno stanje u životu – da sreća kraje vrlo kratko, a da je bol ono što traje večno. Istina je da mnogi ljudi pate iz različitih razloga. Ti uzroci su brojni, ali oni su uglavnom prouzrokovani od ljudi, što znači da ljudi mogu i da ih poprave”, rekao je Eliot.

Opisujući 56. Oktobarski salon kao izložbu o odgovornosti i autonomiji umetnosti, ali i o mnogim drugim temama, Eliot je rekao da ona pokazuje da je svet ne samo pun bola, već i da je moguće nešto učiniti da ne bude tako.



“Iskreno verujem da mi imamo tu moć. To je kao slučaj alkoholičara. Prvo morate da shvatite da ste bolesni, a onda možete da se izlečite. Ako shvatimo da smo pijani od nefer ponašanja, od uništenja, onda možemo da izlečimo to stanje”, rekao je Eliot, koji je zahvalio svim umetnicima na učešću i pohvalio organizatore iz Kulturnog centra Beograda na efikasnoj pripremi 56. Oktobarskog salona, koji se održava posle dvogodišnje pauze i promene statusa u bijenalnu izložbu.

Posebno je zahvalio i Džonatanu Barnbruku, autoru vizuelnog identiteta 56. Oktobarskog salona i dizajneru kataloga, a naglasio je i da bez stranih ambasada i kulturnih centara izložba u ovakvom obliku ne bi bila moguća.



U ime osnivača Oktobarskog salona, Skupštine grada Beograda, mnogobrojnu publiku pozdravila je gradska sekretarka za kulturu Ivona Jevtić, navodeći da se na izložbi 56. OS dugo radilo i da je bilo “velikih iskušenja i problema”, ali su “uspešno prevazilaženi”.

Ivona Jevtić je koja je donedavno bila v.d. direktor Kulturnog centra Beograda, posebno je zahvalila Odboru OS, medijima i samom Eliotu, izrazivši nadu da će narednih šest nedelja biti publike približno bar kao na otvaranju, da će izložba biti uspešna i da će se i ubuduće o njoj pričati.

Otvaranje 56. OS proteklo je i u znaku performansa “kandıd” Marijane Han iz Nemačke i “Nikada neću prestati da volim te” Dejana Markovića iz Srbije, kao i ambijentalne instalacije Ivane Ivković “Linije, redovi, kolone (Spavaonica)”.



Prethodno je na platou ispred KCB-a turska umetnica Nezaket Ekidži izvela performans “Sekira”, koji predstavlja akt upozorenja od opasnosti narušavanja mira i, kao i mnogi drugi radovi na 56. OS, govori o svetu koji se raspada i u kojem ima sve manje mogućnosti za ljubav i druga zadovoljstva.

Otvaranju OS prisustvovali su i neki od ranijih umetničkih direktora, među kojima je i čuveni nemački kustos Rene Blok.



Prema izboru Eliota, koji je deo umetnika pozvao, a deo odabrao na osnovu konkursa, na 56. OS učestvuje 19 umetnika iz Srbije, a od ukupnog broja, oko 30 ih je mlađih od 40 godina - što je bio uslov za izbor na osnovu konkursa, uz geografsko ograničenje na zemlje koje su istorijski i/ili geografski povezane sa Srbijom tokom njene burne prošlosti – od carstva, preko dela drugih carstava, socijalizma i bivše Jugoslavije, do samostalne države u kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Na 56. OS učestvuju: Ketuta Aleksi-Meshišvili (Alexi-Meskhishvili), Lara Baladi, Andreas Blank, Hilde Borgermans, Antonia Božanić, Jovan Čekić, Kristina Drašković Bočkov, Bilјana Đurđević, Sesilija Edefalk, Nezaket Ekidži i Šahar Markus (Nezaket Ekici/Marcus Shahar), Efemerki (Jasna Dmitrovska i Dragana Zarevska), Bojan Fajfrić, Marijana Han (Mariana Hahn), Dženi Holcer (Jenny Holzer), Ana Hušman, Leiko Ikemura, Siniša Ilić, Ivana Ivković, Tadija Janičić, Peter Juhanson (Johansson), Johana Kandl (Johanna), Gulsun Karamustafa (Gülsün), Vilijam Kentridž (William Kentridge), Franciska Kloc (Franziska Klotz), Irena Kovač, David Kripendorf (David Krippendorff), k.r.u.ž.o.k. čitalačka grupa, Dženet Lorens (Janet Laurence), Via Levandovski (Lewandowsky), Sara Lideman (Sarah Ludemann), Dejan Marković, Milovan DeStil Marković, Natalija Maksimova, Bjorn Melhus, Anuk Miladinović, Radenko Milak, Olga Milisavlјević, Trejsi Mofat (Tracey Moffatt), Nemanja Nikolić, Vladimir Perić i Milica Perić, Suzan Filips (Susan Philipsz), Saša Pirogova, Rena Radle i Vladan Jeremić, Siniša Radulović, Aurora Rajnhard (Reinhard), Anilјa Rubiku, Arsen Savadov, Toni Šmale (Schmale), Lina Selander, Asako Široki (Shiroki), Snežana Nena Skoko, Dimitar Solakov, Jovanka Stanojević, Sun Sjun (Xun), Miloš Tomić, Jelena Trpković, Marijana Vasileva, Anastasija Vepreva, Dejana Vučićević i Jang Fudong (Yang).

Oktobarski salon nije održan 2015. godine, jer je Skupština grada Beograda u završnici 55. OS odlučila da ga transformiše u manifestaciju koja će biti organizovana bijenalno. Način promene statusa OS izazvao je burne reakcije u javnosti, smenjena je v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda Mia David, a Odbor OS podneo je ostavku u znak protesta. U protestnom duhu je i završen 55. OS, čija je nagrada ravnopravno dodeljena Dejanu Kaludjeroviću iz Srbije i Megi Rustamovoj iz Gruzije, a specijalnu nagradu dobili su Mia David i njen tim saradnika, kao izraz podrške i poštovanja za rad na OS.

56. Oktobarski salon biće otvoren do 6. novembra, a nudi i intenzivan prateći program, koji se nalazi u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU (pdf)

(SEEcult.org)

GOLI NA SELU

http://www.seecult.org/blog/5650/goli-na-selu

28. Memorijal NP - Pred sudom



Umetnički projekti koji tematizuju ili primenjuju procedure svojstvene pravosudnoj praksi, ukazujući na probleme savremene umetnosti i društva u vreme dominacije neoliberalnog kapitalizma, okosnica su 28. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku, koji će biti otvoren 24. septembra, a predstaviće radove više od 20 umetnika i kolektiva iz Srbije, regiona i sveta koje su odabrali selektori Simona Ognjanović i Stevan Vuković.

Na izložbi “Pred sudom” 28. Memorijala Nadežde Petrović učestvuju: Ivan Faktor (Hrvatska), Miroslav Savić i Dragomir Nikolić Čeda (Srbija), Rosela Biskoti (Italija), Jasmina Cibic (Slovenija), Hila Peleg (Nemačka), Jelica Radovanović i Dejan Anđelković (Srbija), Tea Tupajić (Hrvatska), Bojan Đorđev (Srbija), Frank Uve Lejsipen Ulaj (Holandija), Majkl Benson (SAD), UBERMORGEN (Švajcarska/Austrija), Novi kolektivizam (Slovenija), Tanja Ostojić i David Rih (Srbija/Nemačka), Koalicija umetnika Gulf Labor - Gregori Šolet i Metju Greko (SAD) i Doris Bitar (SAD/Liban), te umetničko-aktivistička internacionalna mreža Niko nije ilegalan - Florijan Šnajder (Nemačka) i Santijago Sijera (Španija).

Izložba “Pred sudom” predstavlјa umetničke projekte koji tematizuju ili pri izvođenju primenjuju neke od procedura svojstvenih pravosudnoj praksi, uz izuzetke u kojima se sintagma "dovođenja pred sud" koristi sinegdotalno. Procesi koji se odvijaju u nekim od predstavlјenih radova fokusirani su na prosuđivanje, procenjivanje i vrednovanje, pre nego na suđenje u užem smislu. Kao rezultat tog procesa, predmetu prosuđivanja dodelјuje se institucionalno legitimisan status, te se sud koji se tako donosi može smatrati normativnim.

U podeli uloga koje preuzimaju na izložbi 28. MNP, umetnici se pojavlјuju kao forenzičari, istražitelјi, svedoci, optuženici i tužioci, ili kao svojevrsni uzbunjivači koji pred sud javnosti iznose probleme umetničke produkcije u aktuelnom kontekstu ekonomske i simboličke razmene. Otuda izložba, kako je navedeno u opisu koncepcije, obuhvata radove u kojima dominira agonizam sudnice.

Sudska arena u koju su učesnici tih projekata bačeni predstavlja kao arenu i oblast umetnosti, pa i celo društvo u doba potpune dominacije neoliberalnog kapitalizma.

Pored tih radova, međutim, nalaze se i radovi u kojima publika na delu vidi način komisijskog odlučivanja o najreprezentativnijoj formi umetničkog rada u sasvim specifičnom trenutku i kontekstu, ili čak sâma odlučuje o tome ko je "najveći srpski umetnik", tako što mu prostom većinom glasova dodelјuje taj status.

Izložba je podeljena na nekoliko segmenata, počev od kategorije Istraživanje i suđenje, u kojoj su radovi koji preuzimaju i prerađuju uzorke iz imaginarnih predstava sudskog i istražnog procesa i iz stvarnih prostora u kome se odvijaju. Koriste dugačak švenk kamere na sud i porotu u sceni suđenja, ili fizički prostor sale u kojoj se odvio istorijski značajan sudski proces, kao i elemente forenzičke procedure. Ti uzorci se preoznačavaju i rekontekstualizuju, i aktiviraju u smeru preispitivanja načina na koji se istražnim i sudskim procesima legitimišu, proizvode ili reprodukuju odnosi u ukupnoj društvenoj stvarnosti.

U segmentu Istraživanje i suđenje su radovi Ivana Faktora “Kangoroo Court”, Miroslava Savića i Dragomira Nikolića Čede “Crna kutija: melanholija zločina” i Rosele Biskoti “Proces”.

U kategoriji Sukobi oko normativnosti umetnici preispituju statuse i pozicije u polјu umetnosti, kao i principe njihove legitimacije i delegitimacije, što služi i kao studija slučaja za preispitivanja društvenih statusa i normi u širem, izvanumetničkom kontekstu, dok uvođenje elemenata istražnog i sudskog procesa ima prevashodno dramaturšku ulogu.

U tom segmentu su radovi Jasmine Cibic “Plodovi naše zemlјe”, Hile Peleg “Zločin protiv umetnosti”, Jelice Radovanović i Dejana Anđelkovića “Ko je najveći srpski umetnik?”, Tee Tupajić “Kustoski komad: proces protiv umetnosti” i Bojana Đorđeva (u saradnji sa Tanjom Šlјivar i Sinišom Ilićem) “Slučaj Bares – javno čitanje transkripta dadaističkog suđenja”.

Sledeća kategorija radova - Umetnik u sukobu sa zakonom, na radikalniji način problematizuje upravo uslove i granice važenja društvenih normi, konflikte u njihovoj primeni, kao i legalnost i legitimitet njihovog negiranja, kršenja ili dovođenja u pitanje, i to čini kroz eksplicitnu transgresiju pojedinih običajnih, moralnih i zakonskih normi. Krađa i oštećivanje umetničkih dela, podstrekavanje na kriminalnu delatnost trgovine izbornim glasovima, kao i uvreda zastave i grba SFR Jugoslavije bili su pravne kvalifikacije u optužbama protiv autora radova u kategoriji Umetnik u sukobu sa zakonom, protiv kojih su pokrenuti krivični postupci.

U tom segmentu su zastupljeni Frank Uve Lejsipen Ulaj radom “Ima neki kriminalni ton u umetnosti”, Majkl Benson radom “Suđenje Aleksandru Breneru”, UBERMORGEN radom “Vote-Auction” i Novi kolektivizam projektom “Plakanta afera”.

Poslednji segment izložbe, nazvan Zakon u sukobu s poimanjem pravde, kritikuje zakonske regulative koje na posredan ili neposredan način omogućavaju diskriminaciju na osnovu zemlјe porekla i socijalnog statusa, kao i eksploatacije na osnovu pozicije na tržištu rada.

U tom segmentu su zastupljeni Tanja Ostojić i David Rih – radom “Sans papiers”, Koalicija umetnica Gulf Labor radovima “Radnička naselјa na Ostrvu sreće: muzejski suveniri Gugenhajma” (Gregori Šolet i Metju Greko) i “Migrantske planine – latinoameričke” (Doris Bitar), umetničko-aktivistička mreža Niko nije ilegalan, koja predstavlja foto-dokumentaciju osnivačkih aktivnosti u izboru inicijatora mreže Florijana Šnajdera, te Santijago Sijera radom “Kaldor Javni umetnički projekat 22 – 7 oblika dimenzija 600x60x60 cm konstruisanih da stoje horizontalno uza zid”.

Memorijal će svečano otvoriti 24. septembra u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” istoričarka umetnosti dr Irina Subotić, nakon višemedijskog performansa Miroslava Savića, a uoči interaktivnog scenskog događaja Bojana Đorđeva u Domu kulture.

Arhitekta postavke 28. MNP je Milorad Mladenović, a vizuelni identitet je delo grupe Škart.

Selektori Stevan Vuković i Simona Ognjanović vodiće publiku kroz izložbu u Umetničkoj galeriji “Nadežda Petrović” i Galeriji “Risim” 1. i 5. oktobra u 13 sati.

Memorijal Nadežde Petrović traje već više od pola veka kao specifičan spomenik velikoj srpskoj slikarki, koji bijenalno predstavlja savremeno stvaralaštvo i inovativne vizuelne prakse.

U čast Nadežde Petrović, Memorijal je 1960. osnovao Narodni odbor Opštine Čačak kako bi izložba donela sažet presek savremenog jugoslovenskog slikarstva i delovala u lokalnoj sredini kao aktivno žarište kulturnog i umetničkog progresa, doprinoseći da njena kulturna fizionomija bude uočlјiva i prepoznatlјiva. Tokom pet i po decenija postojanja, a naročito od sredine 80-ih, MNP je prošao kroz različite organizacione i koncepcijske promene: od revijalne, preko tematski, problemski i teorijski postavlјene izložbe jednog ili nekoliko selektora sa prostora Jugoslavije, do autorske izložbe sa ličnim pogledom i stavom na složene društvene, kulturne i umetničke prilike vremena.

Od početka 21. veka MNP se okreće i međunarodnoj umetničkoj sceni, postajući otvoren za nove oblike postojanja u pravcu rezidencijalnih programa prilagođenih kulturnim potrebama i mogućnostima sredine.

Na dosadašnjih 27 izložbi izlagalo je više od 550 umetnika i umetničkih grupa, a kao selektori, autori izložbi, pisci tekstova i eseja ili članovi žirija bili su angažovani mnogi likovni kritičari, teoretičari i istoričari umetnosti iz Srbije i bivše Jugoslavije, a povremeno i iz inostranstva.

Na 27. Memorijalu Nadežde Petrović “Ko to tamo peva” 2014. godine, čiji je selektor bio istoričar umetnosti Dejan Sretenović, učestvovalo je 11 autora različitih generacija iz Srbije, a nagrade su ravnopravno dobili Milica Tomić i Siniša Ilić, dok je nagradu Umetničke galerije “Nadežda Petrović” dobio Miloš Tomić. Nagradu publike 27. MNP dobili su ravnopravno Branislav Nikolić i Žolt Kovač za radove “Sekundarna arhitektura”, odnosno “Konferencija društvenih grupa”.

28. Memorijal Nadežde Petrović biće otvoren do 1. novembra.

(SEEcult.org)

23. Međunarodni festival pozorišta za decu



Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici predstavlja od 25. do 30. septembra presek pozorišnog stvaralaštva za najmlađe iz celog sveta, uz reprezentativan izbor predstava iz regiona, a uprkos kriznom budžetu, i u 23. izdanju nudi i raznovrstan prateći program, sastavljen od filmskih projekcija, izložbi, radionica, promocija knjiga i nastupa na gradskom trgu.

Festival svečano počinje na sceni “Jadran” Narodnog pozorišta, uz uručenje nagrade za životno delo “Mali princ” domaćem kompozitoru Zoranu Hristiću i italijanskom pripovedaču, glumcu i pozorišnom reditelju Mimu Kutikiju.

Ceremonija otvaranja obuhvata i nastup Dečjeg crkvenog hora “Sveti Roman Melod” iz Subotice, pod dirigentskom palicom Isidore Ane Stambolić, kamernog ansambla ArtLink iz Beograda, te tradicionalnog indijskog plesa umetnice Manasi Panđa Ragunandan.

U takmičarskom programu 23. Međunarodnog festivala pozorišta za decu, koji obuhvata 16 predstava u izboru selektora i direktora Slobodana Markovića, publika će videti lutkarsku operu “Princeza Tirando” pozorišta Arijel iz Tirgu Mureša u Rumuniji, zatim lutkarsku predstavu “Amakajaku, avantura u Amazonu” iz Kolumbije (Pozorišna fondacija Majka zemlja iz Palmire), kanadsku “Neutabanim stazama” trupe Šašave senke (Ombres Folles), koja koristi elemente pozorišta senki uz lutke i magičnu muziku, te lutkarsku predstavu “Srebrno kopito” pozorišta Žirafa na preklapanje iz Sankt Peterburga, baziranu na staroj ruskoj bajci, kao i predstavu “Patka, smrt i lala” Ljubljanskog pozorišta lutaka.



Među odabranim predstavama su i tri domaće - “Rečna sirena” Pozorišta lutaka “Pinokio” iz Beograda, “Ko je najmoćniji na svetu?” Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada, sa elementima baleta, kao i “Par cipela” Dečjeg pozorišta Subotica.

Biće izvedene i predstave “Mala sirena” (Bosna i Hercegovina), “Bajka o ribaru i ribici” (Crna Gora), “Deveta ovčica” (Hrvatska), “Guska, smrt i lala” (Poljska), “Let kroz priče” (Rumunija), “Badnje veče” (Rusija), “Mali lutkar” (Zapadna Java, Indonezija) i “Zlatokosa” (Slovenija).

Zbog značajnog smanjenja budžeta, sve pozorišne trupe koje učestvuju u ovogodišnjem takmičarskom programu same snose troškove puta i smeštaja.

Predstave odabrane za takmičarski program odabrane su među čak 234 prijavljenih iz 53 zemlje iz celog sveta. Za učešće u takmičarskom programu vladalo je i ove godine izuzetno veliko interesovanje, uprkos nepovoljnim uslovima učešća zbog kriznog budžeta, usled kojeg je i termin održavanja tog festivala pomeren za početak jeseni.



Festival će dodeliti Gran pri za najbolju predstavu u celini, nagrade za najbolju režiju, scenografiju, originalnu muziku, estetsko i tehnološko rešenje lutaka, kao i za glumačko/animatorsko majstorstvo (pet ravnopravnih nagrada) i specijalnu nagradu za originalnost i fantaziju.

O nagradama će odlučivatižiri koji čine teatrološkinja dr. Andrijana Teodoresku iz Krajove u Rumuniji, reditelj, glumac, scenarista i profesor lutkarstva na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu Dragoslav Todorović i kulturološkinja i rediteljka Darija Ivanova iz Ukrajine.

Osim takmičarskog programa, posetioce očekuje i niz pratećih sadržaja, uključujući filmski program posvećen Petru Laloviću (1932-2015), rođenom Subotičaninu, zatim segment “Trgovi i ulice”, u okviru kojeg će nastupiti čak 15 trupa, izložbu “Festivalski plakat 2016” sa radovima studenata FPU u Beogradu pod mentorstvom prof. Zdravka Mićanovića, kao i izložbu kostima, lutaka i skica Milene Jeftić Ničeve Kostić.



Najavljena je i lutkarska radionica za decu, te plesna radionica klasičnog indijskog plesa, koju vodi Manasi Panđa Ragunandan iz Indije. Ona će održati predavanja o pokretu, otmenosti i tehnici sa fokusom na klasične indijske stilove plesa baratanatijam i odisi.

U okviru pratećeg programa biće izvedene i tri predstave: “Dobro drvo”, (režija: Branislav Trifković; Školski centar sa domom učenika "Dositej Obradović" Subotica), “Mali princ” (režija: Predrag Braca Todorović, Hercegnovsko pozorište, Crna Gora) i nesvakidašnja predstava iz Letonije “Spriditis” u kojoj igra čak 36-oro dece starosti od 9 do 18 godina (režija: Laura Paegle, Teatar Ziluks, Riga, specijalni gosti Festivala), a biće održano i nekoliko promocija knjiga.



U saradnji sa Pozorišnim muzejem Vojvodine, biće objavljena i promovisana knjiga “Jurkovskom u čast”, posvećena velikom prijatelju i bliskom saradniku Festivala, teatrologu Henriku Jurkovskom koji je preminuo početkom ove godine.

Odabrane predstave će se igrati na izvornom jeziku od 26. do 30. septembra u Dečjem pozorištu Subotica i Pozorištu “Deže Kostolanji”.

Svi programi 23. Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici su besplatni za sve posetioce.

Prošle godine Gran pri za najbolju predstavu u celini dobilo je Pozorište mladih iz Novog Sada za komad “Kako je otkriveno letenje”, u režiji Emilije Mrdaković, a u konkurenciji je bilo još 17 predstava iz 15 zemalja.

Festival se i ove godine održava pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine i Grada Subotice.

Festivalski sajt je lutfestsubotica.net, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Bob Vilson: Čuvajmo Bitef!



Legendarni američki reditelj Bob Vilson, jedan od pionira avangardnog i eksperimentalnog teatra, svečano je otvorio 25. septembra jubilarni, 50. Bitef, ističući važnost tog festivala, na kojem je prvi put učestvovao pre četiri i po decenije.

“Moramo da budemo zajedno, da podržimo i zaštitimo festivale poput Bitefa, jer u protivnom gubimo sopstvenu kulturu i sopstveno sećanje”, rekao je Vilson u prepunom Narodnom pozorištu, ispraćen ovacijama publike u kojoj je bilo i onih koji su proteklih decenija imali priliku da gledaju na Bitefu njegove tri predstave “Pismo kraljici Viktoriji”, “Ajnštajn na plaži” i “Vojcek”.

Vilsonovo polusatno obraćanje publici jubilarnog Bitefa bilo je svojevrsni performans – glumio je, ćutao i galamio, recitovao… dok je pričao o svom životnom putu i karijeri, kao i njenom preplitanju sa Bitefovom istorijom u kojoj je istakao uloge osnivača tog festivala Mire Trailović (1924-1989) i Jovana Ćirilova (1931-2014), koji su doprineli i nastanku nekih od njegovih kultnih predstava.

Vilson je podsetio da je rođen u malom gradu u Teksasu, u kojem nije bilo pozorišta i muzeja, a prve predstave video je tek u Njujorku, u koji je došao da studira arhitekturu. Brodvej mu se, međutim, nije naročito dopao. Detaljno je ispričao i kako je nešto kasnije upoznao i usvojio gluvonemog afroameričkog dečaka i kako je svoju prvu predstavu “Pogled gluvonemog” zasnovao na snovima tog deteta. Komad je trajao sedam sati i bio je bez teksta. Izveden je pet puta u Njujorku, a kada je pozvan na festival u Nansiju, a potom i u Pariz, izvođen je pet i po meseci svake večeri. U to vreme, 1971. godine, upoznao je i Miru Trailović, koja je poželela da tu predstavu dovede u Beograd, ali je to, kako je rekao, bilo suviše komplikovano zbog velikog broja izvođača, među kojima su bili beskućnici, radnici, nastavnici, obični ljudi svih generacija…

Ipak, došao je u Beograd bez predstave, na konferenciju, a kako je istakao, sreo je tople i prijateljski nastrojene ljude sa kojima je počeo dijalog. Sa Ćirilovim se dogovorio o učešću svoje predstave “Pismo kraljici Viktoriji”, koja je bila njegovo prvo gostovanje na Bitefu.

Takva dela, kako je rekao Vilson, ne bi se dogodila da nije festivalske strukture i podrške.

“U mojoj zemlji morao sam da sam prikupljam sredstva i sve što je potrebno za realizaciju”, rekao je Vilson, navodeći da mu je Mira Trailović ponudila da Bitef bude partner u njegovom sledećem projektu – predstavi “Ajnštajn na plaži”.

“Bitef je tako postao sa još pet zemalja, među kojima - sramota me je da to kažem, nije bila i SAD - koproducent predstave ‘Ajnštajn na plaži’”, rekao je Vilson, koji je izrazio zahvalnost Bitefu što je preuzeo “rizik da uđe u produkciju dela i pre nego što je bilo napisano”, kao i da sarađuje sa tada nepoznatim kompozitorom Filipom Glasom.

“Hvala Bitefu što je posejao seme!”, rekao je Vilson, koji je sarađivao tokom karijere sa brojnim umetnicima (Hajner Miler, Tom Vejts, Suzan Zontag, Lori Anderson, Vilijem Barouz, Lu Rid, Džesi Norman, Marina Abramović…), a istakao se i vizuelnim opusom koji je deo i privatnih kolekcija, i muzeja širom sveta.

Vilson je rekao da se bavi umetnošću da bi postavljao pitanje šta je to.

“Ako znamo šta radimo, onda nema razloga da to radimo. Razlog našeg rada je da postavimo pitanje”, rekao je Vilson, ističući da je pozorište jedinstveno mesto koje spaja i likovnu umetnost, muziku, arhitekturu, ples, poeziju, ljude različitog porekla, pa i političare, kako je dodao u šali.

Ispričao je i da je na predstavu “Pismo kraljici Viktoriji” na Bitefu došao i predsednik SFRJ Josip Broz Tito.

Prema rečima Vilsona, Tito ga je posetio u garderobi posle predstave, ali je nije komentarisao, već se raspitivao o Elizabet Tejlor.

Vilson je specijalni gost 50. Bitefa, čijem su svečanom otvaranju prisustvovali i mnogi drugi istaknuti umetnici koji su stvarali istoriju Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala, kao što su reditelji Tomas Ostermajer iz Nemačke, Eimuntas Nekrošijus iz Litvanije i Dušan Jovanović, Borut Šeparović i Haris Pašović iz regiona, ruska glumica Ala Demidova i pozorišna kritičarka i teoretičarka Natalija Vagapova iz Rusije, britanski kritičar Majkl Koveni, francuski teatrolog Žorž Bani i mnogi drugi, uključujući i domaće stvaraoce različitih generacija - od Dejana Mijača i Sonje Vukićević, preko Nikite Milivojevića i Biljane Srbljanović do Dalije Aćin i Bojana Đorđeva.

Gosti su ustajali nakon što bi voditelj ceremonije pročitao njihova imena, a publika je mogla da ih vidi i na ekranima Velike sale Narodnog pozorišta u kojoj je bila popunjena i treća galerija. Jedan od retkih reditelja koji je pozvan, ali nije došao, bio je Ljubiša Ristić.

Bitef je dobio i mnogobrojne čestitke povodom jubilarnog rođendana, izmedju ostalih i od Hajnera Gebelsa, Euđenija Barbe, Pitera Bruka, Nurije Espert, Andreja Šerbana, Lindzi Kemp…

Glavni program 50. Bitefa, koji će do 2. oktobra prikazati 12 predstava iz devet zemalja, objedinjenih sloganom “Na leđima mahnitog bika”, počeo je predstavom “6&7” Plesnog pozorišta Tao iz Kine, koja je naišla na odličan prijem publike, a izazvala je prethodno veliku pažnju i u Londonu, Parizu, Berlinu i mnogim drugim svetskim metropolama.

Tematsko-problemska linija 50. Bitefa odnosi se na katastrofu izbeglica, zatvaranje granica, podizanje zidova, evropski izolacionizam, neokolonijalni odnos Zapada prema drugim kulturama i društvima, ali predstave ne tretiraju te teme samo na direktan način, već ih i istražuju, problematizuju i osvetljavaju njihove uzroke.

Burg teatar iz Beča učestvuje “Urnebesnom tamom” prema tekstu mlade zvezde Volframa Loca, u režiji Dušana Davida Paržižeka, a iz Berlina dolazi Šaubine am Leniner Plac sa predstavom “Saosećanje. Povest o mašinkama”, čiji je autor i reditelj Milo Rau, te produkcija Gintersdorfer/Klasen, koji zajedno potpisuju režiju predstave “Ambasador: Nemačko-zapadnoafrički komad sa pevanjem”.

Jubilarni Bitef počeo je 24. septembra procesijom koja je objedinila četiri izložbe o njegovoj poluvekovnoj istoriji, a priređene su u Galeriji RTS-a, Ateljeu 212, New Moment galeriji i Bitef teatru, gde je prikazana i multimedijalna predstava-instalacija “Kantor Downtown” Teatra Polski Bidgošč, takođe podsetnik na slavnu prošlost Bitefa, odnosno kultnu predstavu “Mrtvi razred” Tadeuša Kantora, nagrađenu Gran prijem 1977.

U okviru 50. Bitefa, 26. septembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu biće svečano otvoren 28. Kongres Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara (IATC-AICT), koji takođe obeležava jubilej - 60 godina od osnivanja.

Uz nastavak tradicije programa kao što su Bitef na filmu i Bitef polifonija, najavljena je i međunarodna konferencija “Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika”, kojom će predsedavati profesorka Milena Dragićević Šešić sa Fakulteta dramskih umetnosti.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Autobiografija kao performans



Bitef i Laboratorija izvođačkih umetnosti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu organizuju 26. septembra u Jugoslovenskoj kinoteci konferenciju “Autobiografija kao performans: između biosa i njegove performativne reprezentacije”, koja će kroz praksu i teoriju ispitati složenost i značaj autobiografskog performansa za kvir, postkolonijalni i postmoderni diskurs.

Praktičnim izvođenjima, video-dokumentima i predavanjima, biće istraženo iskustvo i predstavljanje ličnog JA: autobiografski performans kao snažno oružje otpora i za izvođača, i za gledaoca, navela je u programu konferencije predsedavajuća tog skupa prof. Ivana Vujić, podećajući na reči Antonena Artoa: “Pozorište je stanje, mesto, tačka u kojoj se može razumeti anatomija čoveka; Poznavanje anatomije čoveka može izlečiti i odrediti život (…) Nebo još može da nam se sruši na glavu i pozorište je zato i stvoreno”.

Kroz predavače, izvođače i publiku, konferencija ćeodati počast hiljadama performera koji su tokom 50 godina Bitefa činili otpor i činili prisutnost.

Najavljeni su performansi Konstantina Koste Bunuševca, Neše Paripovića, Nenada Rackovića, Saše Markovića Mikroba (prezentacija Darke Radosavljević), Adama Pantića i Dijane Milošević, koji će ispitati i uputiti i istraživače, i pozorišne stvaraoce, i pozorišnu publiku, da “sami preispitaju sopstvenu sposobnost pružanja otpora ili, kako bi Kinezi rekli – kung fua, ili kako bismo mi to rekli – biti svoj i biti prisutan”, navela je Ivana Vujić.

Program konferencije obuhvata pet sesija - Prostor ličnog JA između iskustva i predstavljanja, Istorija i vreme ispovesti, Individualne subverzivne izvođačke prakse – samo svoj, Između postdramskog teatra i performansa – spisateljice na sceni, Lično JA i građenje prisutnosti i Ja/istina/iskustvo/identitet.

Kao predsedavajući panela najavljeni su Aida Bukvić i Jelena Bogavac, Branislav Dimitrijević i Milena Bogavac, Mirjana Ognjanović i Ivana Vujić, Nina Živančević i Nina Kiralj, Adam Pantić i Dijana Milošević i Miroslav Karić i Saša Janjić.

Između ostalog, biće prikazan film Neše Paripovića N.P. (1977), a Dijana Milošević, rediteljka i direktorka DAH teatra, izvešće u završnici performans “25 čaša vina”

Autobiografija kao performans pojavila se kao žanr 70-ih godina XX veka, prevashodno u vezi sa pojavom ženskih autora, preispitujući pitanja roda, pozicije žene, ženskog pisma i jaku želju da lično postane političko. Jedna od performerki toga vremena, slikarka Bobi Bejker, izvodi predstave u kuhinji u kojoj predstavlja i dekonstruiše život žene, podsetila je Ivana Vujić u intervjuu za Bitefov sajt, navodeći da konferencija ima nameru da ispita kakvo je stvarno mesto i pozicija autentičnog samosvojnog umetnika, koji delom ne pripada ni jednoj instituciji kod nas.

“U međusobnom iskazivanju, kao i u diskusijama, ispitaćemo i regionalnu scenu mladih dramaturškinja Ivane Sajko, Simone Semenič, Tamare Bijelić, pri čemu žeilimo da vidimo ima li prostora za autorski postdramski tekst. Diskutovaćemo i o strukturi, tekstualnom toku, ritmu, formi, a Semenič i Bogavac će nas upoznati sa tim šta i zašto pišu i izvode svoje tekstove. Naravno, centralna tema ličnog ja, iskustva i predstavljanja je tema otpora, kao i toga da lično postane političko i time mu se omogući ravnopravniji i pravičniji položaj”, navela je Ivana Vujić.

Praveći paralelu između teme konferencije i slogana glavnog programa 50. Bitefa “Na leđima mahnitog bika”, Ivana Vujić je rekla da je moto konferencije da na leđima mahnitog bika “treba ostati svoj, ali opasniji i zahtevniji od mahnitog”.

Jubilarni, 50. Bitef počeo je 24. septembra programom kojim podseća na slavnu istoriju, a 25. septembra svečano ga je otvorio američki reditelj Bob Vilson, nakon čega je počeo i glavni program koji do 2. oktobra nudi ukupno 12 predstava iz devet zemalja.

*Foto: Đorđe Tomić

(SEEcult.org)

Premijere u očekivanju nove uprave Narodnog pozorišta



Narodno pozorište u Beogradu najavilo je u novoj, 148. sezoni, nekoliko premijera do kraja godine, a očekuje da će uskoro dobiti i novi Upravni odbor koji će odobriti repertoar za 2017. i započeti rešavanje statusa v.d. upravnika kojem je istekao mandat još u oktobru 2014.

Nova sezona Narodnog pozorišta počinje 1. oktobra predstavom “Rodolјupci”, u režiji Andraša Urbana, koja je deo glavnog programa 50. Bitefa, koji je svečano i počeo 25. septembra u tom teatru gostovanjem kineskog Plesnog pozorišta Tao.

V.d. upravnik Narodnog pozorišta Dejan Savić rekao je 26. septembra na konferenciji za novinare da je repertoar za 2017. godinu pripremljen, ali se za njegovu realizaciju čeka formiranje UO koji će ga i zvanično odobriti.

“Čuli smo novog ministra kulture i informisanja (Vladana Vukosavljevića), kome se svi vrlo radujemo, da će to u mnogim institucijama u kojima je slična situacija, biti rešeno na najbrži mogući način. Gde je to neophodno formiraće se novi UO, a zatim će po novim uslovima, tamo gde su na čelu institucija vršioci dužnosti, biti izabrani novi rukovodioci. Nadam se da ćemo pre nove godine imati mnogo bolјu i jasniju situciju u svim institucijama kulture”, rekao je Savić, prenelo je Narodno pozorište na svom sajtu.

UO Narodnog pozorišta, inače, podneo je ostavku krajem marta, u znak protesta zbog toga što Vlada Srbije više od godinu dana nije reagovala na njegov predlog da za upravnika imenuje Božidara Đurovića, izabranog na osnovu javnog konkursa. UO Narodnog pozorišta je obustavio rad još u oktobru 2015. godine, navodeći u obrazloženju da ne želi da učestvuje u nezakonitom stanju u Narodnom pozorištu, jer je mandat v.d. upravnika Savića istekao još u oktobru 2014. Na dopis o obustavi rada nije bilo nikakvog odgovora, ni reakcije vlade, zbog čega je UO (Jelena Kajgo - predsednica, Ana Tomović, Anđelka Nikolić, Dragan Todorović, Danica Maksimović, Milan Prosen i Milena Marković) i odlučio u martu 2016. da podnese ostavku.

Prema rečima Savića, Narodno pozorište trebalo bi da dobije novi UO tokom oktobra, a dok se to ne dogodi, potpuno će normalno funkcionisati, s obzirom na to da je ovogodišnji repertoar, kada je reč o premijernim naslovima, isplaniran do početka 2017. godine.

Savić je rekao i da uprava Narodnog pozorišta ima veoma dobru saradnju sa novim ministrom Vladanom Vukosavlјevićem.

“Oni znaju za naše planove. Uklapaćemo se u ona sredstava koja su nam i, inače, na godišnjem nivou predviđena. Verujem da ćemo imati dobar i uspešan repertoar kakav smo imali i prošle godine”, poručio je Savić.

Savić je najavio da će Drama Narodnog pozorišta premijerno izvesti 12. oktobra Čehovlјevog “Ivanova”, sredinom novembra “Narodnu dramu” Olge Dimitrijević, a potom i Šekspirovog “Ričarda Trećeg”.

“Recept koji smo primenili u Drami, pokazao se kao veoma dobar, tako da ćemo mi i ove godine raditi velika i značajna dela koja ćemo čitati na savremen i drugačiji način. Publici i stručnim žirijima se to očito dopalo, jer smo samo u tom sektoru, za naše razne prodiukcije osvojili oko 30 nagrada”, rekao je Savić i istakao da je u protekloj sezoni bilo više od 150.000 gledalaca, a to je broj ispod kojeg, kako je rekao, Narodno pozorište više ne može da ide.

Prema njegovim rečima, prodaja karata na početku nove sezone ide odlično, a neke od predstava sa oktobarskog repertoara već su rasprodate.

Osim dramskih premijera, Savić je najavio da će do kraja godine, povodom obeležavanja 400-godišnjice smrti Vilijama Šekspira (1564-1616), biti održana i revija predstava nastalih prema njegovim delima, u produkciji Narodnog pozorišta i drugih nacionalnih teatara iz Srbije.

Opera će, kako je rekao, biti podređena “gvozdenom repertoaru” koji podrazumeva velika i značajna dela operske literature, ali je dodao da će biti posvećena pažnja i domaćem stvaralaštvu.

Na Dan Narodnog pozorišta, 22. novembra, premijerno će biti izvedena opera “Đani Skiki” kojom će biti zaokružen Pučinijev triptih koji čine i “Plašt” i “Sestra Anđelika”, a početkom 2017. godine očekuje se i premijera Verdijeve opere “Moć sudbine”, najavio je Savić.

Prva baletska premijera biće održana 25. oktobra, a u pitanju su jednočinke “Žene u d-molu” (muzika Johan Sebastijan Bah) i “Duga božićna večera” (muzika Antonio Vivaldi). Budući da koreografiju i režiju tih predstava sprema proslavljeni Radu Paklitaru, Savić je izrazio očekivanje da će baletski ansambl Narodnog pozorišta biti tim predstavama konkurentan “svuda po regionu, pa i šire”.

Narodno pozorište će i u ovoj sezoni, kako je najavio, pružiti podršku mladim koreografima u okviru projekta “Veče mladih koreografa” koji je pokrenut pre dve godine.

Narodno pozorište je tokom prethodne sezone izvelo 472 predstave na matičnoj sceni i na gostovanjima, pred blizu 130.000 gledalaca. Uz gostujuće predstave, koncerte i svečane programe, privuklo je ukupno više od 152.000 posetilaca. Kako je u završnici prošle sezone istakao Savić, od početka 2016. godine do juna ostvaren je prihod od 37,2 miliona dinara, od toga 22 miliona prodajom ulaznica.

(SEEcult.org)

Nužni, ali ne i omiljeni



Kongres Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara (IATC-AICT) svečano je otvoren 26. septembra u Beogradu, u okviru 50. Bitefa, okupivši oko 150 učesnika iz 40 zemalja, koji će narednih dana učestvovati i na konferenciji o tome šta su danas nove tendencije u teatru i koliko zavise od tržišta, a koliko su nužnost same umetnosti.

Ugledni pozorišni kritičari i teatrolozi, čije udruženje takođe proslavlja jubilej – 60 godina postojanja, imaće priliku narednih dana da pogledaju i izbor beogradskih predstava koje nisu među 12 produkcija u glavnom programu jubilarnog Bitefa.

Kritičari su, kako je istaknuto na otvaranju 28. Kongresa IATC u Jugoslovenskom dramskom pozorištu - nezaobilazni, najčešće korisni, ali često ne i omiljeni gosti, ali ako su posvećeni i rade iz ljubavi, sa znanjem i razumevanjem, onda su dragoceni svedoci pozorišnog stvaralaštva za buduće generacije.

Predsednica IATC Margareta Sorenson iz Švedske istakla je da su pozorišni kritičari individualci, ali im je važno da podele ono što su videli, zbog čega je važno da imaju slobodu.

“Mogućnosti za izražavanje sužene su danas na mnogo mesta u svetu, a za našu profesiju je od suštinskog značaja upravo sloboda izražavanja”, rekla je Margareta Sorenson.

“Dolazimo sa usamljene planete kritike. Mi ovaj posao radimo sami, deo smo publike, ali nismo obični gledaoci. Ocenjujemo, analiziramo, i sve to radimo individualno, ali potrebno nam je mesto okupljanja, što za nas predstavljaju ovi kongresi”, rekla je ona i izrazila zahvalnost gradskim vlastima na pozivu da 28. Kongres IATC bude održan u Beogradu.

“Narednih dana diskutovaćemo o tome šta je novo na teatarskoj sceni, odnosno šta znači to novo”, rekla je Margereta Sorneson, najavljujući međunarodnu konferenciju “Novo i globalno pozorište: Između komodifikacije i umetničke nužnosti” koju organizuju 27. i 28. septembra Bitef, IATC i časopis tog udruženja Critical Stages/Scènes critiques.

Počasni predsednik IATC Žorž Bani iz Francuske govorio je o funkciji umetničke kritike i nužnosti profesionalne etike, jer je “dilema svakog kriticara biti ili ne biti u ljubavi sa pozorištem kako bi zadržao stav koji je neutralan, ali ne i ravnodušan”.

Ističući da je kritičarski pogled na umetničko delo važan za samu umetnost, Bani je naveo da “kritičar obara zidove umetnikove nemoći, jer na primer, Kantor nije razumeo Grotovskog, niti Streler Bruka”.

“Kada su umetnici zatočenici svojih opredeljenja, kritičari su ti koji brišu granice. Prenose i umetnicima i gledaocima smisao novog pokreta, preobražaja, tendencije…”, rekao je Bani, dodajući da je na mladim kritičarima da otkriju ono što je novo.

Novine su, kako je naglasio, nužne za pozorište da bi se stalno obnavljalo i tako opstajalo.

Bani je rekao i da odavno prati Bitef, koji je “uz sva istorijska previranja preživeo i ostao referentna tačka na mapi zapadne pozorišne kulture”.

“Bitef je jedan od najkreativnijih festivala. Da nisam dolazio na Bitef, u životu bi mi nedostajao prijatelj kakav je bio (Jovan) Ćirilov”, rekao je Bani, koji će 27. septembra uručiti nigerijskom profesoru pozorišne umetnosti Femiju Osofisanu nagradu IATC-a “Talija” koja se dodeljuje autoru koji je izazvao promenu u kritičarskom promišljanju.

Kongres IATC-a prvi put se održava u Beogradu, ali je saradnja sa ovdašnjim pozorišnim umetnicima počela pre više decenija na simpozijumima međunarodne kritike u okviru Sterijinog pozorja.

IATC je osnovano 1956. godine u Parizu, u sklopu Uneska, sa misijom promovisanja i razvoja teatra na globalnom nivou. Danas okuplja više od 3.000 kritičara iz oko 75 zemalja.

Međunarodna konferencija IATC-a, koja je deo programa Kongresa, kao i pratećeg programa 50. Bitefa, prilika je za razmatranje pitanja da li su nove tendencije robna marka ili umetnička nužnost, kako je ranije izjavio umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica.

Konferencijom u JDP-u predsedavaće glavni i odgovorni urednik časopisa Critical Stages Savas Patsalidis (Grčka), a uz Banija, uvodničar je i Erika Fišer Lihte (Nemačka).

Predsednica IATC-a posebno je zahvalila gradonačelniku Beograda Siniši Malom, sa kojim je u septembru 2016. godine potpisala Protokol o saradnji, kao i tadašnjem gradskom sekretaru za kulturu, a sada ministru Vladanu Vukosavljeviću koji se zauzeo za to da Grad Beograd finansira Kongres. Takođe, zahvalila je i umetničkom direktoru Bitefa Ivanu Medenici, dragom kolegi i dugogodišnjem članu Borda IATC, kao i JDP-u, koje je domaćin Kongresa.

Publika u JDP-u imala je priliku nakon svecanog otvaranja Kongresa IATC da pogleda predstavu Burg teatar iz Beča “Urnebesna tama”, nastalu prema tekstu mlade zvezde Volframa Loca, u režiji Dušana Davida Paržižeka.

Glavni program 50. Bitefa, koji će do 2. oktobra prikazati 12 predstava iz devet zemalja, objedinjenih sloganom “Na leđima mahnitog bika”, počeo je 25. septembra predstavom “6&7” Plesnog pozorišta Tao iz Kine.

Iz Berlina dolazi Šaubine am Leniner Plac sa predstavom “Saosećanje. Povest o mašinkama”, čiji je autor i reditelj Milo Rau, te produkcija Gintersdorfer/Klasen, koji zajedno potpisuju režiju predstave “Ambasador: Nemačko-zapadnoafrički komad sa pevanjem”. Produkcija Čoja Kafaija (Nemačka/Singapur) izvešće “Softmachine: Rianto + Sijao Ke x Cihan”, u režiji Kafaija, a publika će videti i Bitefovu predstavu “Sloboda je najskuplja kapitalistička reč” srpskih autorki Maje Pelević i Olge Dimitrijević. Ešel 1:1 iz Pariza izvešće “Svitu br. 2”, čiji koncept potpisuju kolektiv Enciklopedija reči i Žoris Lakost, koji je i kompozitor i reditelj. Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda izvešće predstavu “Samo moje” Ane Dubljević i Igora Koruge, a produkcija Rabija Mruea iz Bejruta “Jašući oblak”, čiji je Mrue autor i reditelj.

Na programu su i “Rodoljupci” Narodnog pozorišta u Beogradu, prema tekstu Jovana Sterije Popovića, u režiji Andraša Urbana, a u završnici, 2. oktobra, HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke izvešće predstavu “Nad grobom glupe Evrope” prema tekstu Sebastijana Horvata i Milana Markovića Matisa, u režiji Horvata.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcult.org)

Nostalgija u pokretu



Međunarodna konferencija “Nostalgija u pokretu” biće održana 29. i 30. septembra u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, a okupiće stručnjake iz različitih disciplina kojima je tema postkomunističke nostalgije bliska i interesantna i koji će učestvovati u diskusiji o aktuelnim pitanjima u toj oblasti.

Predstave nostalgije, nostalgija i muzeji/lokaliteti baštine, muzealizacija nostalgije, izvođenje nostalgije, nostalgija i identitet i politička dimenzija nostalgije, među temama u konferencije u MIJ koja je deo međunarodnog projekta “Heroji koje volimo. Ideologija, identitet i socijalistička umetnost u novoj Evropi” (Heroes We Love).

Direktorka MIJ Neda Knežević izjavila je da će konferencija biti i prilika za razgovor o dilemama i izazovima sa kojima se suočavaju muzeji i slične institucije baveći se neizbežnim pitanjima kulture sećanja, drušvenog pamćenja i nostalgije.

Nostalgija je prisutna u mnoštvu manifestacija u različitim nišama savremene kulture. Ovaj koncept privlači pažnju istraživača koji mu nalaze tragove u širokom spektru pojava od medija, popularne kulture, marketinga, politike, ličnih sećanja, u pokušaju da razumeju kako pamtimo i kako se sećamo svoje prošlosti, i koja je uloga nostalgije u tim procesima. S druge strane, širenje nostalgije u postkomunističkim zemlјama često je smatrano neusklađenošću sa sadašnjošću i njenim zahtevima. I pored toga, dosta istraživača predlaže da treba pažlјivije da slušamo poruke nostalgičnih narativa i praksi, naveo je MIJ u najavi konferencije.



Muzej istorije Jugoslavije jedno je od klјučnih mesta sećanja na Jugoslaviju. U njegovom sklopu nalazi se Kuća cveća, gde je sahranjen Josip Broz Tito. Privlači mnoge posetioce i znatiželјne turiste, ali i brojne Titove obožavaoce koji i dalјe obeležavaju datume koji su se slavili u socijalističkoj Jugoslaviji.

Središnji motiv jugonostalgije i titostalgije jeste proslava 25. maja, koji je u dane SFRJ bio glavna svetkovina Titovog rođendana i Dan mladosti. Više od tri decenije nakon Titove smrti i dve decenije nakon raspada Jugoslavije, ta proslava i dalјe živi, ali više je ne organizuje država, već individualni čuvari sećanja i njihova udruženja. Ta lična sećanja često su u sukobu s zvaničnim narativima, navedeno je u najavi konferencije.

Među učesnicima su najavljeni dr Mitja Velikonja (Ideološki potencijali jugonostalgije), dr Tanja Petrović (Zašto je nostalgija (politički) važna: sećanje na industrijski rad u socijalističkoj Jugoslaviji), dr Dragan Markovina (Novo čitanje Jugoslavije: Od nostalgije prema artikuliranoj političkoj pobuni), dr Branislav Dimitrijević (Klasni karakter nostalgije), dr Ana Hofman (Politike sentimentalnosti: Ka afektivnosti postsocijalizma), Milica Popović (Jugonostalgija - meta-nacionalni narativi sećanja poslednjih pionira), dr Nevena Skrbić Alempijević (Otjelovljenje sjećanja, komemoriranje prošlosti: Proslave Dana mladosti u Kumrovcu), dr Mjuriel Blev (Pisanje istorije komunizma u Češkoj: Politička korektnost vs. nostalgija/retro), dr Nikolaj Vukov (Bivši dan socijalističke pobede: 9. septembar u ritualnim ceremonijama Bugarske nakon 1989), dr Svetla I. Kazalarska (Moje detinjstvo, stvarno i magično. Postkomunistička nostalgija u muzeju komunizma), Marija Đorgović (Muzej kao medijator sećanja – Baviti se nostalgijom u MIJ), Nataša Jagdhuhn (Nasleđe koje (se) hoda. Performans kao metod prenošenja konfiskovanog sećanja i identiteta) i dr Nela Milić (Izvođenje nostalgije).



Projekat “Heroji koje volimo” realizuju partneri iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Srbije, Albanije, Poljske i Bugarske, uz podrsku Evropske komisije i Allianz Kulturstifung, a bavi se nasleđem socijalističke umetnosti u Novoj Evropi i fokusira na najvažnije teme, probleme i mogućnosti tog umetničkog perioda.

Projekat obuhvata seriju izložbi, intervencija u javnom prostoru, međunarodne konferencije i radionice.

Nosilac projekta je Umetnička galerija Maribor, uz koju učestvuju i BLOK iz Zagreba, Centar za savremenu umetnost (SCCA) iz Sarajeva, Tirana Art Lab iz Tirane, Centar za savremenu umetnost Laznia iz Gdanjska, Institut za etnologiju i folkloristiku pri Etnografskom muzeju u Sofiji – IEFSEM, Muzej istorije Jugoslavije iz Beograda, Primorski univerzitet i Centar plesa iz Maribora.

Program konferencije u MIJ nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Talia uručena Osofisanu



Nagrada “Talia” Međunarodnog udruženja pozorišnih kritičara (IATC) uručena je u okviru 50. Bitefa u Beogradu nigerijskom autoru Femiju Osofisanu, koji je rekao da mu je velika čast što se dodelom tog priznanja skreće pažnja na umetničku produkciju u Africi, koja je češto marginalizovana.

Priznanje koje se dodeljuje za pisani doprinos umetnosti onome ko je, prema mišljenju IATC, izazvao promenu u kritičarskom promišljanju, svečano je uručeno Osofisanu 27. septembra u rezidenciji ambasadora Nemačke u Beogradu, u okviru 28. Kongresa IATC i 50. Bitefa.

Zahvaljujući na nagradi, Osofisan je napomenuo da u Africi nema proslave, niti radosne prilike koja se ne obeležava pevanjem i zatim lično otpevao tradicionalnu pesmu, angažujući ceo skup da ga prati kao hor u refrenu (Aše).

Ova pesma je moja zahvalnost i moja molitva za vas, rekao je Osofisan.

Ponosan sam ne samo zbog ovog ličnog priznanja, već posebno zato što nagrada “Talia” skreće pažnju na Afriku koja je često marginalizovana. Kada se kaže svetski teatar, uglavnom se ne misli na Afriku, centar je na Zapadu. To je činjenica istorije kroz koju se Afrika suočavala sa teškim ranama kolonijalizma, kada smo primali stranu kulturu i postavljali je iznad naše, koja je bila potisnuta, a sada se suočava sa različitim oštećenjima usled globalizacije.

Moderni afrički pisci treba i trude se da rade na ponovnom otkrivanju našeg nacionalnog identiteta. Zadatak za nigerijske pisce je da omoguće da se čuje glas našeg naroda. Zato sam zahvalan na ovoj nagradi koja baca svetlost na afričku kulturu, rekao je Osofisan.

Osofisan je posebno zahvalio Bitefu, ističući da je vrlo važno da se nastavi taj jedinstveni festival koji donosi eksperimente iz celog sveta, a to je i suština teatra - da eksperimentiše, istražuje i da predstavlja različitosti.

Osofisan je nagrađen kao jedan od vodećih dramskih pisca, esejista, glumaca, kritičara, reditelja i teoretičara, čiji su napisi i razmišljanja predstavljali veliko nadahnuće, kako za pozorišne umetnike, tako i za pozorišne kritičare.

Nemački ambasador Aksel Ditman, pozdravljajući kritičare i goste Bitefa, istakao je da mu je čast i zadovoljstvo što je domaćin ceremonije dodele nagrade Talia uglednom stvaraocu Osofisanu.

Ditman je podsetio na tradicionalne veze Bitefa i nemačkog teatra, koji je najčešći učesnik beogradskog festivala novih pozorišnih tendencija.

Bitef je zaista fantastičan festival koji istrajava 50 godina. Nama je značajan i kao instrument za razvoj kulturnih odnosa i veza Nemačke i Srbije, rekao je Ditman.

Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica istakao je podršku Gete instituta tom festivalu od samih početaka, pa i ove godine, kada učestvuju dve nemačke predstave – obe na afričke teme i uz učešće afričkih umetnika –“Saosećanje. Povest o mašinkama” pozorišta Šaubine am Leniner Plac, čiji je autor i reditelj Milo Rau, te produkcija Gintersdorfer/Klasen, koji potpisuju i režiju predstave “Ambasador: Nemačko-zapadnoafrički komad sa pevanjem”.

Predsednica IACT-a Margaret Sorensen izrazila je zadovoljstvo što nagrada Talia ove godine ide u Nigeriju, zemlju sa razvijenom filmskom umetnošću, ali i sa raznovrsnom i bogatom pozorišnom scenom.

Nagradu je uručila Osofisanu prof. dr Erika Fišer Lihte iz Berlina, koja važi za jednog od najznačajnijih nemačkih i svetskih pozorišnih eksperata.

Izrazivši zadovoljstvo i čast što može da preda nagradu Osofisanu, rekla je da se njih dvoje znaju već tridesetak godina i da ga se dobro seća kao mladog čoveka punog sjajnih ideja. Kako je dodala, Osofisan predstavlja drugu generaciju dramskih pisaca u Nigeriji i vrlo je zaslužan što su klasične grčke tragedije dobile mesto na scenama afričkih pozorišta, ali u novom kontekstu posle sticanja nezavisnosti.

Analizirajući njegov rada na polju teatra, Erika Fišer Lihte je istakla da se Osofisan uvek obraća svojoj, lokalnoj publici, ali na takav način da njegova poruka nosi univerzalni smisao i doseže do publike u različitim kulturnim sredinama u svetu.

Osofisan je i član žirija 50. Bitefa koji dodeljuje Gran pri “Mira Trailović” i Specijalnu nagradu “Jovan Ćirilov”.

Uručenju nagrade “Talia” prisustvovala je i kulturna delegacija iz Nigerije. Gosti su nakon ceremonije posetili Muzej afričke umetnosti, koji se nalazi u blizini rezidencije nemačkog ambasadora, a predstavlja jednu od retkih ustanova te vrste u Evropi.

(SEEcult.org)

17. Bitef Polifonija - Odoleti mahnitosti



Uporedo sa glavnim programom 50. Bitefa, u Beogradu se održava 17. Bitef Polifonija, prateći program Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala koji je već 17 godina veran misiji traganja za “polifonom dramom i pozorištem”. Uz izvesne novine, Bitef Polifonija predstavlja od 27. septembra do 1. oktobra program nazvan “Odoleti mahnitosti”, u skladu s festivalskim sloganom “Na leđima mahnitog bika”.

Koliko sami određujemo istinu, svoje angažovanje, zajedništvo i meru odolevanja mahnitosti u svetu u kojem živimo sada i ovde? Koliko naša delovanja i odluke predstavljaju neizbežnost i kob, ili je sve ipak rezultat našeg nedelovanja i prihvatanja te kobi? Kako smo poverovali da nam zajedništvo više ne treba, a da razjedinjenost, otimanje od drugih ili poništavanje drugih, imaju privlačnost i predstavljaju vrhunac potvrde našeg društvenog postojanja? To su pitanja koja postavlja 17. Bitef Polifonija.

Prema rečima Ljubice Beljanski Ristić, autorke koncepta Bitef Polifonije i osnivačice Centra za dramu u edukaciji i umetnosti (CEDEUM), Bitef Polifonija pre svega “pokreće na delovanje i razmišljanje o snazi i moći pozorišta da pokrene emocije, kritičku misao, da osnaži, da bude lekovito, da bude odgovorno, da utiče na promene, da učini svet boljim…”

Kao partner CEDEUM-a, ove godine nastupa ASSITEJ Srbije, organizujući razgovore posle predstava kroz susret mladih kritičara i teoretičara sa publikom (ASSITEJ dijalozi).

Organizacija ASSITEJ Srbije, posvećena pozorištu za decu i mlade, omogućila je da se deo balkanske turneje pozorišnih trupa Dora i Ma iz Japana ostvari u okviru programa 17. Bitef Polifonije - u Pozorištu “Pinokio” 28. septembra biće igrana predstava “Woven/Ayanasu” kojoj će prethoditi radionica umetnika Kenđira Otanija.

Program obuhvata i radionicu francuskog dramskog pisca Lika Tartara koji će predstaviti svoj inovativni virtuelni projekat kreativnog pisanja u koji je uključilo više stotina učenika srednjih škola.

Teatar Mimart će predstaviti 29. septembra rezultat svog novog pozorišnog istraživanja u predstavi “Kako smo prevarili Mefista” u Ustanovi kulture “Vuk”, a istog dana u Rexu ERGstatus Borisa Čakširana će kroz forme instalacija i kratke forme različitih performativnih praksi projekta “Bajke kad zaćute” istraživati fenomen sveta bajki i njihov uticaj na naše formiranje.

Stanica - servis za savremeni ples predstaviće 30. septembra platformu za razvoj plesnih praksi za decu “Generator”, nakon čega će u Rexu biti igrati plesna predstava “Vrste” koreografkinje Jovane Rakić Kiselčić.

Za 1. oktobar najavljen je “Dijalog o polifonoj zajednici”, a potom i “Ljubav i drugi demoni” Zid i Pod teatra. U završnici je u Kulturnom centru Grad najavljena predstava pozorišno-horske grupe “Deca sa meseca” mališana iz Bele Crkve čiji je poetsko-kreativni proces predvodio Dragan Protić iz grupe Škart.

CEDEUM organizuje i radionicu “Selice”, koja se bavi transfomacijom postojeće prakse proučavanja književnih dela u nastavi, te “Zajedništvo”, projekat pozorišta u obrazovanju na temu vršnjačkog nasilja, koji ApsArt i Hleb Teatar sprovode u beogradskim školama.

Bitef Polifoniju od ove godine uređuje Programski odbor koji, uz Ljubicu Beljanski Ristić, čine i Igor Koruga (predsednik), te Boris Čakširan, Diana Kržanić Tepavac, Irena Ristić, Lidija Antonović i Sanja Krsmanović Tasić.

Ulaz na sve programe Bitef Polifonije je besplatan, a karte je moguće rezervisati posredstvom adrese cedeumpress@gmail.com

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope, kao i u prilogu.
http://www.seecult.org/files/17-Bitef-Polifonija-program.jpg

(SEEcult.org)

Požeškafkijanština



Požeške vlasti ne odustaju od procesa protiv Slađane Petrović Varagić, iako je Viši sud u Užicu poništio nedavno rešenje Skupštine opštine Požega o njenom razrešenju sa mesta direktorke Kulturnog centra Požega. Opština Požega uložila je žalbu na tu presudu, ocenjujući da je sud pogrešno ocenio dokaze koje, inače, prema navodima prvostepene presude, požeške vlasti tokom sudskog postupka nisu ni iznele u svoju korist. Na žalbu Opštine Požega, kojom se traži poništenje presude Višeg suda u Užicu i vraćanje postupka na ponovno odlučivanje, odgovorio je pravni zastupnik Slađane Petrović Varagić, koji je uz detaljno obrazloženje, zasnovano na zakonskim odredbama, predložio Apelacionom sudu u Kragujevcu da žalbu odbije kao neosnovanu i potvrdi prvostepenu presudu Višeg suda u Užicu.

Žalba Opštine Požega odnosi se na prvostepenu presudu kojom je utvrđeno da je sporno rešenje o razrešenju Slađane Petrović Varagić doneto nezakonito, na predlog UO KC Požega, iako Zakon o kulturi ne propisuje nadležnost UO da daje predlog osnivaču za razrešnje direktora KC pre isteka mandata.

Požeške vlasti su u žalbi izrazile nezadovoljstvo presudom u celini, ocenivši da je došlo do "bitne povrede odredaba parničnog postupaka", te pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, što je u odgovoru na žalbu advokat Slađane Petrović Varagić odbacio kao neosnovano u celosti.

U međuvremenu je predsednik Opštine Požega Milan Božić izazvao nove burne reakcije u javnosti izjavom da Slađana Petrović Varagić – dok je on predsednik, neće biti direktorka cak ni ako Apelacioni sud potvrdi prvostepenu presudu. “Matematika je pokazala da je za vreme njenog direktorovanja porasla gledanost rijalitija. Empirijski je dokazano da je meni skočio rejting od kada je ona ušla u sukob sa mnom. Forsirala je strane izložbe, Požežanima nerazumljive, pa je umesto srpskih preslica izlagala japanske kukice. To kod mene ne može da prođe”, izjavio je Božić “Blicu”, a za Radio Slobodna Evropa pojasnio je da se uzda u taktiku “migoljenja”.

“Ima jedan izraz koji kaže da je u sudskom postupku i u pravnim postupcima migoljenje zakonska stvar. Dok se to sve privede kraju, Kulturni centar možda više neće ni postojati. Drumovi će poželeti Turaka, al’ Turaka nigde biti neće… Možda će bivša direktorka poželeti da bude direktorka Kulturnog centra, ali Kulturnog centra više neće biti, tj. biće objedinjen u kulturno-sportsko-turističku organizaciju”, rekao je Božić.

I u žalbi koju je u ime SO Požega podneo opštinski pravobranilac Miladin Filipović navedeni su stavovi koji ukazuju na shvatanje da ustaljena politička praksa može da bude iznad pravnih normi.

Ocenjujući da je sud iskazao pogrešno pravno shvatanje nadležnosti SO Požega, kao osnivača KC Požega, u žalbi je ponovljeno da je rešenje o razrešenju Slađane Petrović Varagić doneto u skladu sa odredbama Zakona o lokalnoj samoupravi, na predlog UO.

“To što je od strane tuženika (SO Požega) posle promene vlasti formiran novi UO Kulturnog centra, to ne predstavlja neku novu praksu nepoznatu do sada, jer je to praksa svih opština posle izbora, a to je i opštepoznata činjenica i nasleđena praksa u zemlji uopšte - pravilna ili ne. Bez obzira na to da li tužilja (Slađana Petrović Varagić) smatra da je UO nezakonito izabran i što ima primedbi na njegov sastav, on je ipak legitiman i ima određene nadležnosti, pa samim tim i nadležnost da predlaže donošenje rešenja o razrešenju direktora”, navedeno je u žalbi Opštine Požega, u koju je SEEcult.org imao uvid.

“Okolnost da ovo ovlašćenje UO nije predviđeno Statutom KC, ništa ne menja na značaju, obzirom da je predviđeno Zakonom o kulturi kao jačim pravnim aktom, jer statut ne može isključiti primenu odredaba Zakona”, navedeno je u žalbi požeških vlasti, koje su ocenile i da, prema tome, rešenje o razrešenju Slađane Petrović Varagić “nije doneto bez ikakve procedure, već po određenom postupku i od strane nadleznog organa, a to je SO, koja je postupala po ovlašćenjima koja joj daje Zakon o lokalnoj samoupravi”.

Odbacujući te navode kao neosnovane, advokat Vladimir Radovanović konstatovao je da je nesporno da je rešenje o razrešenju doneo nadležni organ (SO Požega), te da to tužbom nije ni dovođeno u pitanje, zbog čega je potpuno nepotrebno da SO Požega u žalbi ponovo apostrofira tu činjenicu – osim ukoliko se to ne čini u nedostatku drugih argumenata.

U odgovoru na žalbu naglašeno je da, međutim, UO KC Požega nema ovlašćenje da daje predlog SO za razrešenje direktora ustanove, jer to ne propisuje Zakon o kulturi, niti Statut KC Požega to predviđa.

Budući da SO Požega pred prvostepenim sudom nije nijednim dokazom dokazala da je osporeno rešenje doneto u zakonom propisanom postupku, sud je i zaklјučio da je iz formalnih razloga nezakonito, što je bio dovolјan za njegovo poništenje, naveo je advokat Slađane Petrović Varagić, dodajući u prilog sudskoj presudi i to što Zakon o kulturi izričito propisuje da se ovlašćenje UO ustanove odnosi isklјučivo na postupak imenovanja direktora, pa je neosnovan navod tužene strane da je mogućnost da UO daje predlog za razrešenje direktora “data samim Zakonom o kulturi, bez obzira što ona nije prepisana u tekst Statuta Kulturnog centra”.

Zamerajući sudu što se “ograničio samo na nepostojanje formalnih razloga” za razrešenje i nije se upuštao “u ocenu da li se sa stanovišta materijalnog prava radi o netručnom, nepravilnom ili nesavesnom radu”, požeške vlasti su u žalbi na prvostepenu presudu ocenile i da je trebalo ceniti to što Slađana Petrović Varagić nije iskoristila pravo na povraćaj akciza, što se, kako je ocenjeno, može podvesti pod razloge koje nabrajaju Zakon o kulturi i Statut KC, a tiču se zanemarivanja obaveza kao direktora.

U odgovoru na te navode u žalbi, advokat Slađane Petrović Varagić ukazao je da je prvostepeni sud vrlo detaljno i argumentovano obrazložio stav da SO Požega nije dokazala da ima mesta primeni odredbi Zakona o kulturi i Statuta KC Požega kojima se propisuju razlozi za razrešenje direktora pre isteka mandata, jer nije dokazala da je KC Požega pretrpeo bilo kakvu štetu zbog nepodnošenja zahteva za povraćaj akcize za potrošeno gasno ulјe, kao ni to u kom je iznosu pričinjena eventualna šteta. Takođe, nije dostavila navodni zapisnik o finansijskoj kontroli od strane komisije koju je formirala, kao ni dokaz da je dobavlјač gasnog ulјa izabran na nezakonit način, te nije predložila bilo kakav dokaz na utvrđivanje činjenice o mogućnosti povraćaja akcize i iznoisa koji je trebalo da bude refundiran.

Slađana Petrović Varagić je pritom u tužbi priložila sve dokaze u prilog tvrdnji da je povraćaj akcize za gasna ulјa Zakonom predviđen kao mogućnost (a ne obaveza), da u konkretnom slučaju nije ni imalo osnova za podnošenje zahteva za povraćaj akcize, te da KC Požega kao direktni korisnik budžetskih sredstava sigurno nije pretrpeo nikakvu štetu zbog nepodnošenja zahteva za povraćaj akcize – jer su ta sredstva u svakom slučaju ostala u budžetu.

Povodom navoda prvostepenog suda da je Slađani Petrović Varagić bilo uskraćeno pravo da bude saslušana i iznese svoje razloge zbog kojih nije tražila povraćaj akciza, Opština Požega je u žalbi navela da “tužilja nije bila toliko neuka stranka da svoje razloge protiv razrešenja nigde nije mogla da iznese, obzirom da je i šira javnost sa tim bila upoznata”.

Sa “tužiljom kao i sa drugim direktorima javnih preduzeća održano je i nekoliko sastanaka na kojima je sigurno imala mogućnost da te razloge iznese, kao i da iznese druge razloge protiv svog razrešenja, a sigurno je da su predstavnici vlasti bili upoznati i sa jednim i sa drugim razlozima, ali su ipak ostali kod odluke o razrešenju”, navela je Opština Požega u žalbi.

Navodeći da je Slađana Petrović Varagić “i dalje zaposlena u Kulturnom centru, doduše ne na funkciji”, Opština Požega ocenila je i da “navodna ‘politička egzekucija’ ili ‘razračunavanje’ nije imala tolike razmere na koje tužba pomalo dramatično ukazuje”.

U odgovoru na te navode, advokat Slađane Petrović Varagić konstatovao je da autor žalbe potpuno pogrešno interpetira stav suda o tome da tužilјi nije pružena mogućnost da se izjasni o razlozima za razrešenje, jer izjašnjenje u vezi sa razlozima za razrešenje svakako nije predmet javnih tribina, niti medijskih nastupa, već treba da bude sastavni deo procedure koja je pokrenuta za njeno razrešenje.

“Konačno, kolike i kakve razmere je na tužilјu ostavilo ovo nezakonito razrešenje najmanje je pozvan da ocenjuje onaj ko je - bahato postupajući sa pozicije vlasti i funkcije na kojoj se sticajem okolnosti našao, od samog početka vodio kampanju za njeno razrešenje, i osmislio mehanizam da je, po svaku cenu ukloni sa mesta direktora KC Požega, pa makar to bilo potpuno protivzakonito i pravno neodrživo (od zahteva da podnese ostavku, pa preko nebuloznih obrazloženja za javnost svog stava da tužilјa mora otići sa mesta direktora, do realizovanja ideje o imenovanju novo saziva UO koji će biti podoban i koji će dati predlog za razrešenje i formiranja ''stručne'' Komisije za kontrolu finansijskog poslovanja – suprotno Zakonu o budžetskom sistemu, koja ni kao takva nije mogla da nađe nijedan osnovan razlog za razrešenje tužilјe)”, naveo je u odgovoru na žalbu Opštine Požega pravni zastupnik Slađane Petrović Varagić, ističući i da je njen moralni integritet “kategorija koja je egzekutoru njene profesionalne karijere potpuno neprijemčiva”. Zato osporeno rešenje o njenom razrešenju predstavlјa “dramatičan primer političke egzekucije i razračunavanja neprosvećene lokalne vlasti sa radom ugledne kulturne ustanove i njene direktorke na čijoj strani stoji struka kojoj pripada i čitava kulturna javnost”, kako je to navedeno u saopštenju UO Srpskog PEN centra od 3. februara ove godine, naveo je pravni zastupnik Slađane Petrović Varagić, koji je kao besmislenu odbacio i ocenu podnosioca žalbe da je prvostepena presuda protivurečna zbog toga što nalaže Opštini Požega da vrati Slađanu Petrović Varagić na posao direktora u roku od osam dana, a daje joj rok za žalbu od 15 dana.

“Ovo tim pre dobija na težini kad se ima u vidu da je žalbu potpisao opštinski pravobranilac – koji je po vokaciji i prirodi svog radnog mesta diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom”, naveo je advokat Radovanović, podsećajući da takve rokove upravo nalaže Zakon o parničnom postupku i da sud nije ovlašćen da u presudi određuje druge rokove.

“U tom smislu osporena prvostepena presuda nije protivrečna sama sebi, a podneta žalba svakako ima suspenzivno dejstvo, tako da tužilјa pre odluke drugostepenog suda po podnetoj žalbi i ne očekuje da tužena postupi po prvostepenoj presudi, niti će tražiti njeno prinudno izvršenje dok ona ne postane pravnosnažna”, naveo je advokat Slađane Petrović Varagić koja je razrešena nakon promene vlasti u Požegi i to svega nekoliko meseci uoči lokalnih izbora, posle kojih je ostala ista vladajuća garnitura na čelu s Milanom Božićem iz Srpske napredne stranke.

Predsednik SO Požega je pre razrešenja Slađane Petrović Varagić, odnosno ubrzo nakon dolaka na vlast, pokušao da izdejstvuje njenu ostavku, ali je ona to odbila. Razrešena je nakon tromesečnih pritisaka da podnese ostavku, praćenih optužbama o navodno slaboj posećenosti Gradske galerije. Između ostalog, Božićeve optužbe ticale su se i navodne odgovornosti direktorke KC Požega za veliku popularnost rijaliti šou programa u požeškom kraju u koju se, kako je tada naveo, uverio kao veterinar i terenski čovek.

Slađana Petrović Varagić dobila je podršku više od 2.000 građana koji su potpisali peticiju protiv njene smene.

Političke pritiske na KC Požega i Slađanu Petrović Varagić osudili su bili i Umetnički savet Gradske galerije Požega, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, AICA (Međunarodno udruženje likovnih kritičara) – Sekcija Srbije, kolektiv Kulturnog centra Beograda, kao i Ministarstvo kulture i informisanja i Nacionalni savet za kulturu, Srpski PEN centar i mnogobrojni umetnici i kulturni radnici, smatrajući da je reč o neprihvatljivom mešanju partijske politike u pitanja struke.

Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je ubrzo nakon smene Slađane Petrović Varagić da je ta odluka lokalnog parlamenta neprihvatlјiva i neobjašnjiva i pozvalo nadležne da je preispitaju.

(SEEcult.org)

Nova galerija u Beogradu - Drina



Beograd dobija novi izložbeni prostor – Galeriju Drina na Andrićevom vencu, čiji je koncept zasnovan na prezentaciji i promociji savremene srpske umetnosti.

Galerija Drina biće otvorena 6. oktobra postavkom radova šest umetnika različitih tehnika i pristupa.

Galerija Drina ima nameru da predstavi savremene autore i da ih pozicionira na međunarodnoj umetničkoj sceni. Entuzijazmom i galerijskom podrškom, želi da učestvuje u razvojnim tokovima srpske umetnosti u zemlji i inostranstvu, navelo je udruženje Podr.um, koje je ranije vodilo Galeriju Zečević.

Osim izložbi, program Galerije Drina činiće i tribine, seminari, radionice, art rezidencije… uz naglasak na dinamičnu komunikaciju i razmenu stavova i ideja.

Galerija je nazvana imenom reke Drine, toponima koji određuje snagu i vitalnost. Tok Drine, nastale spajanjem dve reke u nepristupačnim predelima Dinarida, prate brojni meandri, duboki i uski kanjoni, svrstavajući je u jednu od najlepših reka crnomorskog sliva. Hladna i brza, poznata je i po specifičnoj smaragdnoj boji zbog koje je u narodu dobila naziv Zelenika ili Zelenka. Drina ima bogatu istoriju. Nekada je bila granica Istočnog i Zapadnog rimskog carstva, kasnije je delila imperije i bila poprište žestokih sukoba i borbi. Drina je reka nestvarne lepote i snage, mesto specifične kulture sećanja, naveli su Radivoje Petrikić, Erich Cosutta i Ksenija Samardžija povodom otvaranja Galerije Drina.

Galerija Drina nalazi se u pešačkoj zoni na Andrićevom vencu br. 4. Locirana je u neposrednom okruženju Starog dvora i Pionirskog parka (nekada bašta dvorskog kompleksa) pored fontane Kaskada nad kojom dominira spomenik nobelovca Ive Andrića.

(SEEcult.org)

Mrtva voda



Izložba “Mrtva voda” Gorana Despotovskog biće otvorena 3. oktobra u galeriji Platoneum Ogranka SANU u Novom Sadu, a čine je tri instalacije koje se nadovezuju na ranije cikluse radova “Plutati” (2008) i “Socijalan” (2012), teme koje prikazuju čoveka koji je, usled opšte manipulacije, ostao bez identiteta u procesu negde između života i smrti ili u stanju levitiranja.

Prema navodima Despotovskog, u konceptu teme “Mrtva voda” (2016) izražava se stanje takvog procesa zasnovano na jezgru žensko-muških odnosa, odnosno emocionalne manipulacije, predstavljajući sindrom neravnoteže, banalno i uzvišeno.

Voda kao sinonim života, model pamćenja uzeta je kao simbol promene, gde živo prerasta u mrtvo, dobro u loše, čisto u zaprljano i sl. Ovakav prelazak u mrtvu vodu, koju karakteriše model ustajalog, negativnog, mutnog i neshvatljivog, jeste oblik tematskog okvira jednakog sa čovekom i životom.

Težnja rada je da minimalnom interakcijom predstavi emociju i doživljaj, period i stanje u kojima se dva bića nalaze i preispituju vrednosti drugoga u pokušaju egoističkog podređivanja. Dramatičan prikaz unutar tih radova kontekstualizuje prostor u sagledavanju emotivnog stanja u vrtlogu sa svim unutrašnjim i spoljašnjim činiocima, naveo je Despotovski povodom izložbe.

Pojmom levitiranje Despotovski želi da obuhvati stanje čoveka koje mu je u procesu života nametnuto, a koje se najjednostavnije može protumačiti stanjem između života i smrti, gde se život izjednačava sa čekanjem smrti.

Upravo ovo prazno vreme (Anders, G, “Opustošeni čovek” - Bez svijeta i jezika u Döblinovom romanu “Berlin Alexanderplatz”) sadržajno označava odnos biti, odnosno ne biti prisutan. Levitiranje u naučnom smislu je suprotno od gravitiranja, uslovno lebdenje ili plutanje. Pojam levitiranje proistekao iz osećanjа besmisla i bescilјnosti života na čiji tok, sadržaj i smisao čovek nema nikakav uticaj, gde dоminаnta postaje u оspоrаvаnju rаzlikа izmеđu živоtа i smrti, naveo je Despotovski.

Rođen 1972. godine, Despotovski je diplomirao i magistrirao slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je radi kao profesor na Katedri za slikarstvo.

Izlagao je na 49 samostalnih i na više kolektivnih izložbi u zemlјi i inostranstvu. Više puta je nagrađivan.

Autor je projekata “Razlike”, “Slika” i “Knjiga” Akademije umetnosti u Novom Sadu.

(SEEcult.org)

Glavni program 50. Bitefa



Jubilarni, 50. Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef) predstavlja u glavnom programu 12 predstava iz regiona i Evrope, ali i Kine i Libana, objedinjenih sloganom “Na leđima mahnitog bika” koji ukazuje na današnje nevesele prilike u Evropi i poziva na ispitivanje njihovih uzroka.

Tematsko-problemska linija 50. Bitefa odnosi se na katastrofu izbeglica, zatvaranje granica, podizanje zidova, evropski izolacionizam, neokolonijalni odnos zapadne prema drugim kulturama i društvima, ali predstave ne tretiraju te teme samo na direktan način, već ih i istražuju, problematizuju i osvetljavaju njihove uzroke.

U skladu sa koncepcijom 50. Bitefa, zastupljene su predstave libanskih, kineskih, afričkih, singapurskih i indonežanskih umetnika. Bitef se time vraća i svom izvornom međunarodnom karakteru, prevazilazeći evropski okvir koji је dominiraо poslednjih godina.

Za svečano otvaranje, 25. septembra u Narodnom pozorištu u Beogradu, najavljeno je Plesno pozorište Tao iz Pekinga sa predstavom savremene igre “6 & 7”, koju koreografski potpisuje Tao Je.



Burg teatar iz Beča učestvuje “Urnebesnom tamom” prema tekstu mlade zvezde Volframa Loca, u režiji Dušana Davida Paržižeka, a iz Berlina dolazi Šaubine am Leniner Plac sa predstavom “Saosećanje. Povest o mašinkama”, čiji je autor i reditelj Milo Rau, te produkcija Gintersdorfer/Klasen, koji zajedno potpisuju režiju predstave “Ambasador: Nemačko-zapadnoafrički komad sa pevanjem”.

Najavljena je i produkcija Čoja Kafaija (Nemačka/Singapur) “Softmachine: Rianto + Sijao Ke x Cihan”, u režiji Kafaija.



Ešel 1:1 iz Pariza izvešće “Svitu br. 2”, čiji koncept potpisuju kolektiv Enciklopedija reči i Žoris Lakost, koji je i kompozitor i reditelj.

Produkcija Rabija Mruea iz Bejruta gostuje predstavom “Jašući oblak”, čiji je Mrue autor i reditelj.

U produkciji Bitefa, najavljena je predstava “Sloboda je najskuplja kapitalistička reč” srpskih autorki Maje Pelević i Olge Dimitrijević, koje su projekat realizovale nakon turističke posete Severnoj Koreji.



Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda izvešće predstavu “Samo moje” Ane Dubljević i Igora Koruge.

Na programu su i “Rodoljupci” Narodnog pozorišta u Beogradu, prema tekstu Jovana Sterije Popovića, u režiji Andraša Urbana, a u završnici, 2. oktobra, HNK Ivana pl. Zajca iz Rijeke izvešće predstavu “Nad grobom glupe Evrope” prema tekstu Sebastijana Horvata i Milana Markovića Matisa, u režiji Horvata.



Kao prolog, 24. septembra u Bitef teatru Teatr Polski iz Bidgošća (Poljska) izvešće predstavu “Kantor Downtown”, koja se bavi kultnom predstavom Tadeuša Kantora “Mrtvi razred”, nagradjenom Gran prijem na 10. Bitefu

Ispitivanje novih pozorišnih tendencija na 50. Bitefu, kako je naveo umetnicki direktor i koselektor Ivan Medenica, odnosi se na osvešćivanje činjenice da je u savremenoj umetnosti sve prisutnija hibridizacija formi, žanrova i stilova, pa su na programu projekti iz oblasti dramskog pozorišta, savremenog plesa, dokumentarnog teatra, predavanje-performans, video instalacija...

U okviru 50. Bitefa, biće održan i 28. Kongres Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara (IATC), a u sklopu njegovog programa i konferencija na temu “Novo i globalno pozorište: Između komodifikacije i umetničke nužnosti”.

Predsedavaće Savas Patsalidis (Grčka), glavni i odgovorni urednik časopisa Critical Stages, a uvodničari će biti ugledni teatrolozi Erika Fišer Lihte (Nemačka) i Žorž Bani (Francuska).

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.

(SEEcut.org)

https://vimeo.com/147713776

Sećanje na Miru Stupicu



Narodno pozorište u Beogradu organizovaće 3. oktobra na Velikoj sceni prigodnu svečanost u znak sećanja na nedavno preminulu srpsku i jugoslovensku glumicu Miru Stupicu, o kojoj će govoriti njene kolege, eminentni umetnici iz pozorišnih kuća u Beogradu i Zagrebu u kojima je ostvarila izuzetnu karijeru.

U okviru programa “Sećanje na Miru Stupicu - glumicu veka", prisutnima će se obratiti v.d. upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu Dejan Savić, direktorka Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu Dubravka Vrgoč, upravnica Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković, ambasador Crne Gore u Srbiji i pozorišni reditelј Branislav Žaga Mićunović, dramski umetnici Mira Banjac, Renata Ulmanski, Predrag Miki Manojlović i Dragan Mićanović, reditelј Jagoš Marković, muzičar Bora Dugić, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Rale Zelenović...

Tom prilikom biće prikazani i inserti iz pozorišnih predstava, filmova i televizijskih serija koji će podsetiti na neke od njenih antologijskih uloga.

Narodno pozorište u Beogradu, u kojem je Mira Stupica počela i završila karijeru, tim povodom pokreće i inicijativu da se ustanovi nagrada nazvana njenim imenom.

Istog dana u 19 časova u foajeu Narodnog pozorišta biće predstavlјen i deo postavke "Mira Stupica glumica veka", kojim je Narodno pozorište obeležilo 90. rođendan legendarne glumice, proglasivši je “glumicom veka”.

Ulaz na prigodnu svečanost "Sećanje na Miru Stupicu - glumicu veka" je besplatan, a počinje u 19.30.

Slavna glumica Mira Stupica, dobitnica najprestižnijih pozorišnih priznanja, koja je ostvarila brojne uloge i na televiziji i filmu, preminula je 19. avgusta u Beogradu u 93. godini.

Bila je članica Drame Narodnog pozorišta u Beogradu od 1941. do 1943, te potom 1947. godine, a poslednji angažman zajedno sa Bojanom Stupicom, potpisala je 1. septembra 1959. u vreme upravnika Milana Bogdanovića. Prva uloga u Narodnom pozorištu bila je Druga devojka u predstavi “Đido” Janka Veselinovića – Dragomira Brzaka koja je, u režiji Dušana Radenkovića, premijerno izvedena 20. decembra 1941. godine. Poslednja rola koju je ostvarila u Narodnom pozorištu bila je Stana u predstavi "Stanoje Glavaš" Đure Jakšića, koja je premijerno izvedena 3. oktobra 1979. godine, u režiji Gradimira Mirkovića.

Mira Stupica bila je i članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta od njegovog osnivanja, a u ranoj karijeri bila je članica i Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu, koje je navelo povodom njene smrti da će biti zapamćena po antologijskim ulogama kojima je obeležila novu epohu u istoriji hrvatskog pozorišta i nadahnula celu novu generaciju dramskih umetnika.

*Foto: Slobodan Bibić

(SEEcult.org)

Noviteti Pozorišta na Terazijama



Pozorište na Terazijama započinje novu sezonu premijerom muzičko-scenske revije „Beograd – Moskva“, koja je pripremljena u dogovoru sa Sekretarijatom za kulturu Beograda za manifestaciju “Dani Moskve u Beogradu“, a posle izvođenja za zvanice 6. oktobra, ostaće na redovnom repertoaru.

Prema tekstu Željka Jovanovića, u režiji Đorđa Stanimirovića i uz 11 popularnih srpskih i ruskih pesama, u izboru dirigenta Vesne Šouc, teče romantična i duhovita priča o dvoje mladih iz dva grada, najavio je direktor Pozorišta na Terazijama Aleksandar Đaja na konferenciji za novinare 29. septembra.

Glavne uloge igraju Milena Živanović i Žarko Stepanov, a u ansamblu su i Nikola Bulatović, Ljiljana Stjepanović, Milena Vasić, Dušica Novaković, Rade Marjanović, Nebojša Dugalić i drugi glumci, kao i ceo hor, orkestar i balet Pozorišta na Terazijama, u koroegafiji Nebojše Gromilića.

Željko Jovanović je opisao predstavu kao nepretencioznu priču o mladiću iz Beograda i devojci iz Moskve koji se upoznaju na moru, zavole, ali potom moraju da se vrate u svoje gradove. Uz mnogo prepreka, nastoje da se ponovo sretnu. U tome će uspeti jer, kako je izjavio mladi reditelj Đorđe Stanimirović, ovo je ljubavna priča sa hepiendom.

Sledeći projekat je „Mister Dolar“ Branislava Nušića, prvi put kao mjuzikl. U režiji Vladimira Lazića, koji je i autor adaptacije, probe počinju prvih dana oktobra, a premijera je planirana za „rođendan“ ovog muzičkog teatra 23. decembra. Kompozitor je Ninoslav Ademović, aranžmane radi dirigent Aleksandar Sedlar, a koreografiju Milica Cerović.

„Ovaj komad od pre stotinak godina i danas dobro funkcioniše. Predstava će u odnosu na original biti mali iskorak, oko 50 posto se prati Nušićev tekst, a onda dolazi do promena. Ovo jeste priča o tome kako je jedan, uslovno rečeno, mizantrop kaznio licemerno društvo, ali imaćemo prilike da vidimo i da li stvarno svaka gadost, svaka pakost, podlost i neke negativnosti u društvu mogu da budu žigosane i kažnjene“, rekao je Vladimir Lazić.

Đaja je najavio obeležavanje dva jubileja – 50. izvođenje predstave „Ženidba i udadba“ u režiji Vladimira Lazića (11. oktobra) i čak 250. izvođenje mjuzikla „Čikago“, u režiji Kokana Mladenovića (19. oktobra, tačno deset godina od premijere).

Pozorište na Terazijama na aktuelnom repertoaru ima 12 mjuzikala.

U prošloj sezoni izvelo je 155 predstava, koje je videlo oko 65.000 ljudi, što znači do 90 posto popunjenosti sale i donosi solidan prihod, rekao je Đaja i dodao da će se i ubuduće najveća pažnja poklanjati mjuziklu.

U toku su pregovori sa privatnim producentom iz regiona o novom projektu koji bi bio rađen na sličan način kao apsolutni hit na Terazijama „Mamma Mia!“ (za koji je licencu otkupio slovenački preduzetnik Jure Franko).

Pozorište planira i jedan novi brodvejski naslov, ali manje forme, a već je započelo pripreme za veliki projekat, mjuzikl „Fantom iz opere“ koji će biti izveden u decembru 2017. godine. Autorska prava su kupljena zahvaljujući naporima Grada Beograda i Sekretarijata za kulturu, u toku je rad na prevodu i prepevima, rekao je Đaja, podsetivši da je za glavnu ulogu već izabran Slobodan Stefanović.

(SEEcult.org)

Program 14. BFI u Sava centru



Beogradski festival igre (BFI), čije će 14. izdanje biti održano od 24. marta do 11. aprila 2017. godine, najavio je prva gostovanja kanadskog Baleta BC i Škotskog plesnog teatra u Beogradu, na sceni Sava centra, na kojoj će nastupiti i holandska trupa Introdans i vankuverska Kidd Pivot, a karte za njihove predstave već ulaze u prodaju.

Svečano otvaranje 14. BFI-ja 24. marta u Sava centru biće u znaku prvog gostovanja kanadskog Baleta BC u Beogradu, koji će izvesti radove dve zrele, hrabre i zanimljive koreografkinje, koje prvi put dele prostor scene. Kanađanka Kristal Pajt i Izraelka Šaron Ejal “obećavaju očaravajuću, preciznu, i ujedno duboko promišljenu igru”, kako navodi kritika (Toronto Star). Fantastični igrači i vrhunska baletska estetika u potpuno savremenom ruhu, kao i naslovi najboljih koreografa današnjice, oduševljavaju već nekoliko godina unazad publiku najprestižnijih svetskih pozornica, istakla je direktorka BFI Aja Jung najavi.

I Škotski plesni teatar prvi put gostuje na BFI i u regionu (26. mart). Njegov celovečernji komad “Jama” inspirisan je japanskim paganskim ritualima, a posebno ga je kreirao za tu trupu popularni Damijen Žale, koreograf koji tokom poslednje decenije potpisuje neke od najcenjenijih produkcija svetske scene, uključujući i nagrađivane radove nastale u saradnji sa Akramom Kanom, Sidijem Larbijem Šerkauijem i Marinom Abramović. Ovoga puta udružio je svoje ideje i energiju sa vizuelnim umetnikom Džimom Hodžisom, koji je osmislio scenografiju.



Publika 14. BFI imaće priliku da vidi 29. marta i spektakularni program “TUTTI” holandske trupe Introdans koja ove sezone puni 45 godina. U okviru tog programa, oba ansambla te trupe izvešće tri premijerna naslova međunarodno proslavljenih umetnika - flamansko-marokanski koreograf Sidi Larbi Šerkauji, Italijan Mauro Bigonceti i Grk Dimitris Papajoanu daju lični, posve individualni pečat umetnosti savremene igre.

Kao apsolutni hit na svetskoj plesnoj i pozorišnoj sceni, najavljen je komad “Betroffenheit” vankuverske trupe Kidd Pivot, koja je pre nekoliko godina ostavila oduševila beogradsku publiku, a u pitanju je delo koje kritičari definišu kao “živi film”. Jedna od najneverovatnijih i verovatno najzahtevnijih pozorišnih postavki, koje se trenutno izvode na velikim svetskim scenama, delo je Kanađanke Kristal Pajt i pozorišnog reditelja Džonatana Janga.



“Njujork tajms” opisuje taj komad kao “očaravajući”, dok “Gardijan” upozorava publiku “na maštovito ređanje neverovatnih prikaza usled kojih se u potpunosti može zaboraviti na disanje”.

Ulaznice za predstave u Sava centru biće u prodaji od 28. septembra, a od ranije već je moguće nabaviti i karte za predstave koje će biti igrane u Pozorištu na Terazijama.

Među njima je i pozorišni komad “Brodski / Barišnjikov”, u režiji Alvisa Haramanisa i izvođenju slavnog Mihaila Barišnjikova, za čija su tri izvođenja (11, 12. i 13. marta), koja najavljuju 14. BFI, ulaznice dobrim delom već rasprodate.

Predstava “Brodski/Barišnjikov”, nastala u koprodukciji Barišnjikov art centra iz Njujorka i Novog teatra iz Rige, rađena je za jednog čoveka, a zasnovana je na poemama nobelovca Josifa Brodskog.

U Pozorištu na Terazijama nastupiće i njujorška trupa Balet Hispaniko (2. i 3. aprila), sa radovima Ramona Uljea, Anabele Lopez Očoe i Pedra Ruiza, kao i francuska Kompanija Kafig sa postavkom “Pixel” Murada Merzukija (8. i 9. april).



Ranije ove godine Beogradski festival igre predstavio je u 13. izdanju produkcije 15 plesnih kompanija iz 13 zemalja sa više od 30 koreografskih postavki, a izvele su ih i trupe sa višedecenijskom tradicijom, poput Holandskog plesnog teatra (NDT 1) i one koje su među najmlađima na sceni, poput Nacionalne plesne kompanije Malte.

Na 13. BFI-ju slavnom Jiržiju Kilijanu uručena je nagrada tog festivala “Jovan Ćirilov”, koja je ustanovljena 2015. u slavu Ćirilova (1931-2014), suosnivača i doživotnog selektora Bitefa.

(SEEcult.org)

(Ne)vidljiva svetlost



Kulturni centar Grad organizuje od 7. do 14. oktobra novo izdanje festivala “Beograd svetlosti”, čiji centralni deo čini naučno-edukativna izložba “Spektri” sa eksponatima koji prikazuju skalu talasnih dužina od vidljive do nevidljive svetlosti.

Izložba “Spektri” u Velikoj galeriji KC Grada, u produkciji Centra za promociju nauke (CPN), posvećena je svetlosti i koju vidimo, ali i onoj koju ne vidimo, a koja nas svakodnevno okružuje.

U rasponu od ultraljubičastog, preko dela spektra koje detektuje ljudsko oko, pa do infracrvenog zračenja, posetioci će imati jedinstvenu priliku da sami isprobaju raznovrsne efekte elektromagnetnih talasa, a na totemima znanja pročitaju zanimljive priče o svetlosti.

Izložba je nastala kao deo inicijative obeležavanja Međunarodne godine svetlosti u 2015. godini, a u okviru festivala “Beograd svetlosti”, prati je simpozijum “Komplementarni kontrasti” 8. oktobra u KC Grad.

Inspirisani multidisciplinarnim vrednostima, iz ugla tri profesije i tri sfere znanja – lumino umetnosti, dizajna osvetljenja i nauke, biće istražena priroda i fenomenologija svetlosti.

Među predavačima je najavljen dizajner svetla Gustav Aviles iz Meksika, kao i asrofizičarka Tijana Prodanović, predsednica naučnog odbora Astronomskog društva Novi Sad.

U drugom delu simpozijuma predstaviće se domaći stručnjaci iz oblasti nauke, umetnosti, arhitekture, biologije, fizike i dizajna - Zorica Matić, Nevena Kovačević, Milan Đurić i Aleksandar Vuja/Dva studio, Marija Barić i Nemanja Stojanović/Maria Barić studio, Miroslav Sretenović/Izvanredni Bob, Dejan Pantelić, Vladimir Jovanović i Beogradski svetlosni detektivi.

Za 9. oktobar najavljena je kreativna radionica za decu “Svetlucanje”, inspirisana eksponatima na izložbi “Spektri”. Uz stručno vođenje kustosa CPN-a, deca će imati priliku da saznaju kako nastaju boje svetlosnog spekta, šta su elektomagnetni talasi i mnoge druge svetlosne zanimljivosti.

“Svetlucanje” se tradicionalno organizuje u saradnji sa obrazovnim ustanovama u Beogradu, a prijavljivanje za učešće moguće je posredstvom adrese info@belgradeoflight.com

(SEEcult.org)

Bitef i kulturna diplomatija



Međunarodna konferencija “Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika”, koju 1. i 2. oktobra organizuje UNESKO katedra za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, nastojaće da osvetli značaj Bitefa i posebno liderske uloge Mire Trailović u geopolitici 60-ih i 70-ih godina 20. veka, te da pokaže načine na koji pozorišna umetnost i pozorišni festivali danas mogu da propituju političke okvire sveta.

Na konferenciju, kojom predsedava prof. dr Milena Dragićević Šešić, pozvano je 30 učesnika, a još 15 izabrano je nakon otvorenog poziva, kako bi u dva kruga debate sučelili rezultate svojih istraživanja, razmišljanja i vizije, te otvorili nove puteve kako razumevanju istorije Bitefa, tako i uloge kulture i pozorišne umetnosti u surovoj svetskoj geopolitici, gde zamajci više nisu samo ideološki ili ekonomski interesi, već emocije, afekti i strahovi izazvani terorističkim aktima, prisilnim migracijama, nasiljem vlasti, korupcijom, represivnim politikama sećanja i zaborava…

Zadatak konferencije, kako je navela prof. Dragićević-Šešić, je da promišlja festival ne kao sigurnu luku, ne samo kao susret i razmenu, već kao platformu za polemički dijalog, sukob estetika i mišljenja, ali pre svega kao “put u budućnost”, kao putanju leta (Delez), u ovom sasvim promenjenom političkom pejzažu.

“Bitef nema uobičajeno festivalsko ime inspirisano standardnim narativima pozorišnih festivala: dijalozi, konfrontacije, susreti… Bitef, kao beogradski internacionalni teatarski festival uspešno se upisuje u geopolitičke tokove, ne kao sledbenik već kao kustos koji razumevajući kontekst ukazuje na neispričane veze, otvarajući nove puteve kulturne diplomatije, ali još više, istinskih oblika međunarodne kulturne saradnje i razmene. Kao deo kulturne diplomatije Jugoslavije, Bitef nije dozvolio svođenje svoje uloge na reprezentaciju slobode jugoslovenskog društva u hladnoratovskom podeljenom svetu već je svojim praksama izbora vodio sopstvenu politiku izgradnje sveta kulturnih odnosa mimo i uprkos geopolitičkim granicama”, navela je Milena Dragićević Šešić, podsećajući da se od samog početka, Bitef umrežavao na više različitih nivoa u umetničkim i političkim krugovima sveta, postajući interfejs za susret politički sukobljenih ili razdvojenih kultura.

Pozicioniran kao cutting-edge festival novih pozorišnih tendencija u doba “kulture nade” (Dominik Mojsi), Bitef je uspostavljao nove parametre savremene kulture Zapada, prekoračujući granice Hladnog rata i svetskih geostrateških podela.

“Istovremeno, mnogo pre no što će antropološki pristup teatru odvesti Šeknera i Bruka u treći svet, a Barbi omogućiti ‘treći put’, nesvrstanost jugoslovenske politike dovodi na Bitef tradicionalne pozorišne izraze sveta, a Mira Trailović im, svojim kustoskim talentom, nalazi i pravo ime i pravo mesto – otvarajući prvi Bitef 1967. godine Katakali predstavom – ‘korenima svetskog teatra’, predstavom koju Bitef i Jugoslavija dobijaju upravo kao zalog tome da i politika nesvrstanosti mora da ima svoju adekvatnu kulturnu politiku, koja će omogućiti da glas do tada nečujnih i nevidljivih počne da ođekuje sa svetske kulturne scene.

Hladni rat dovodi najbolje iz socijalističkog bloka na Bitef, jer Istočna Nemačka želi ne samo da pokaže da je pođednako dobra već da je bolja i snažnija u umetničkom pozorišnom izrazu, a Sovjetski savez, iako u ‘dilemama’ da li i koliko disidentima dozvoliti da budu prikazani ‘pušta’ i one teatre koji su čuveni zbog svoje otvorenosti i različitosti spram zvanične ideologije. To je već vreme kada cvetaju teatarski studiji u Poljskoj, kada u Čehoslovačkoj ili Rumuniji teatar postaje retka mogućnost javnog iskaza, te su Grotovski i Kantor, s jedne, a Krejča i Pintilijem, sa druge strane, važni gosti – reperi festivalskog programa.

Istovremeno, zapadni svet kulture dolazi i sa svojim reprezentativnim, institucionalnim, ali inovativnim formama (pozorišta Antoana Viteza, Rožea Planšona, Patrisa Šeroa, Petera Štajna, Boto Štrausa, Hajnera Milera…), kao i sa svojim eksplicitno disidentskim formama (Living teatar, Hleb i lutke, La mama…), pa i levičarskim pozorištem zajednice – intervencionističkim, animacionim angažmanima (Verkteatar Amsterdam).

Treći svet je na Bitefu prikazao svoje umetničke korene, tako inspirativne za savremeni teatar: pored Katakalija stiže i Joruba opera iz Nigerije, No, Bunraku i Buto ples iz Japana, Pekinška opera, Indonežanski teatar senki, kojima se pridružuju i tradicionalne forme Zapada: sicilijanske lutke, pa i američki Medisin šou…”, navela je prof. Dragićević-Šešić.

Istovremeno, jer “lično je političko”, okupljajući umetnike sveta koji probijaju granice svih konvencija (a u tome je kustoski talenat Jovana Ćirilova svakako bio veoma važan), jezičkih, telesnih, seksualnih i rodnih, Bitef postaje i platforma za promociju ženskog pozorišnog mišljenja (Elen Stjuart, Nurija Espert i dr.), kao i za predstavljanje do tada marginalizovanih, smeštenih u milje potkultura, pozorišnih glasova transrodnih osoba, osoba s različitim vrstama hendikepa, pa i radikalnih političkih glasova ugnjetenih unutar “sveslobodne” zapadne kulture (potisnuti nacionalni identiteti). Tako Beograd prvi u svetskim razmerama, kako je podsetila prof. Dragićević-Šešić, pozicionira katalanski jezik kao ravnopravan pozorišni jezik na međunarodnoj sceni, a predstava Moskovskog pozorišta 1968. godine služi kao povod beogradskim kulturnim poslenicima (Bojana Makavejev, Branko Vučićević) da iskažu svoj politički protest povodom sovjetske okupacije Čehoslovačke, pretvarajući spačeka u tenk i kružeći oko Ateljea 212. Kultura nade toga vremena daje impuls i snagu Miri Trailović da uprkos konzervativnim krugovima, s jedne strane, i ideološko-dogmatskim, s druge, nađe svoj put i pozicionira Bitef festival na mapi sveta, kao tačku slobode, tačku ukrštanja, spajanja, prelamanja i preklapanja estetskih ideja i umetničkih jezika, s jedne, i radikalnih političkih stavova i pozorišta kao delanja, agensa promene, sa druge strane.

Uprkos nerazumevanju sredine (kritike često ismevaju golotinju na sceni, nerazumljiv savremeni pozorišni jezik neverbalnog teatra, travestiju…), Bitef postaje veliki festival od strateškog značaja i za velike i za male, a za socijalističku Jugoslaviju “flagship projekat”, projekat-zastava ispod koje će stati svi tada mladi i avangardni pozorišni stvaraoci, od Arsenija Jovanovića do Ljubiše Ristića, Dušana Jovanovića, Slobodana Unkovskog… No kako je sama Mira Trailović bila poliglota, a posebno frankofona, neophodno je i na francuskom imenovati značaj Bitefa – svetionik (projet-phare), svetionik jugoslovenskog specifičnog puta i geo-strateške pozicije Jugoslavije Titovog vremena, istakla je Milena Dragićević-Šešić, ukazujući da se, s jedne strane, ne može zanemariti duh vremena (l`esprit du temps, zeitgeist) koji otvara tada uobičajene pozorišne izraze ka interdisciplinarnosti, interkulturalnosti, snažnoj političnosti i angažmanu, ali ni, s druge strane - snaga i sposobnost Mire Trailović i Jovana Ćirilova da razumeju pođednako i svetski i domaći politički kontekst, stvore Festival kao platformu susreta i razmene u najboljoj tradiciji pozorišnih svečanosti antičkog sveta.

Stoga se Bitef, kako je istakla, i tada i danas mora sagledavati uvek unutar konteksta kulture, aktuelnih pozorišnih procesa i socio-političkih odnosa na globalnom planu.

“Kontinuirana umetnička, kulturološka i politička relevantnost Bitefa zasnivala se upravo na njegovoj sposobnosti da se menja i da u novim geopolitičkim okolnostima iznalazi odgovarajuće strategije držeći se čvrsto svojih temeljnih principa otvorenosti, stvaralačke i kustoske slobode. Podele Istok–Zapad, Sever–Jug, ili kako se danas kaže Globalni jug (a misli samo na ekonomski prosperitetne globalne gradove „Juga“: Singapur, Hongkong, Šangaj ili Seul), iako ne važe na isti način, i dalje se pokazuju relevantnim, jer otkrivaju neke nove centre i neku novu, zaboravljenu periferiju. Stoga nije čudo da ove godine prvi put Bitef dovodi predstavu iz Singapura, tog novog aktera međunarodne geopolitičke i kulturne scene. Dakle, periferija ne stiže više samo sa svojim tradicijom, ona je tu sa svojim novim, polemičkim dijalogom sa svetom. Teatri su uvek na Bitefu predstavljali svoje zemlje, slušale su se njihove himne, često po prvi put upravo tada, na festivalu, ali je Bitef bio istovremeno zajednički prostor (shared space) za sve njih, slavlje koje su otvarale pozorišne fanfare, a često sledile procesije na ulicama Beograda, ili performansi vizuelnih umetnika čineći tako festival u celini kulturalnom izvedbom po sebi. Bitefova mapa sveta nije još sasvim završena, niti će to ikada moći da bude, te to otvara mogućnosti i izazove za nove geopolitičke i umetničke strateške pristupe. A kada je kulturu nade zamenila kultura poniženja (D. Mojsi), Bitef je našao svoj put opstanka zahvaljujući rizomskoj mreži uspostavljenoj u doba kulture nade. Festival je evoluirao, promenio se, počeo da otvara neke nove, regionalne, geopolitičke putanje. Danas, kada kultura straha dominira svetskom geopolitikom i kada umetnost kao ‘meka moć’ (Naj) gubi značaj, a verski fanatizam, etnički nativizmi i rasni sukobi postaju dominirajuće sile u ratovima i konfliktima koji bukte širom sveta, Bitef i Beograd, sada više ne na razmeđi svetova već u centru tužne izbegličke rute uništenih ili još uvek uništavanih kultura i naroda, postaju glas ‘druge Evrope’, Evrope otvorenih granica, strahu i poniženju uprkos”, navela je prof. Dragićević-Šešić, koja će otvoriti dvodnevnu konferenciju u Ateljeu 212 referatom o Miri Trailović kao inspiraciji i uzoru.

Umetnički direktor 50. Bitefa Ivan Medenica govoriće na temu “Bitef i kulturna diplomatija – pogled u budućnost”, Mihail Švidkoj (Rusija) osvrnuće se na Bitef i njegov značaj za pozorište u Sovjetskom Savezu i Rusiji, a Hugo de Greef (Belgija) izložiće referat “Umetnički festivali, glasovi u društvu”.

Na otvaranju konferencije obratiće se i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu prof. Zoran Erić, direktor Ateljea 212 Branimir Brstina i predsednik Komisije za UNESCO Srbije Goran Milašinović.

Prvi panel “Međunarodni festivali kao sredstva kulturne diplomatije: od mašina za izlaganje do motora koprodukcije” moderiraće Marijana Cvetković, a slede “Izvođačke umetnosti i geopolitčki izazovi” (Ksenija Radulović), “Kultura & diplomatija” (Dragan Simić), “Umetnost pozorišta – geopolitički izazovi” (Vesna Cakeljić) i “Kulturna diplomatija odozdo” (Ljiljana Rogač Mijatović).

Svedočenja (na srpskom jeziku) pozvani su da daju Beka Vučo (Srbija/SAD), Vladimir Stojsavljević (Hrvatska), Arsenije Arsa Jovanović (Srbija), Zoran Blažina (Srbija), Irina Subotić (Srbija), Katarina Pejović (Hrvatska/Srbija), Vera Konjović (Srbija), Raša Dinulović (Srbija) i Ivana Vujić (Srbija).

Program konferencije biće nastavljen 2. oktobra u Bitef teatru i Rektoratu Univerziteta umetnosti u Beogradu, gde su predvidjene sesije prijavljenih radova, počev od teme “Festivali i umetnost u Evropi i svetu u krizi” do “Politike reprezentacije u kulturnoj diplomatiji”.

Program konferencije sa satnicom i temama panela i referata nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Simbol čežnje za slobodom



Internacionalni teatarski festival MESS, posvećen u 56. izdanju ličnom i političkom aspektu današnje svakodnevnice, svečano je otvoren 30. septembra u Narodnom pozorištu u Sarajevu porukama o važnosti slobode i borbe protiv svih oblika zla, a narednih deset dana nudi u glavnom programu 19 predstava iz 16 država, koje otvaraju teme sa kojima se društva u kojima su nastajale nerado suočavaju.

Na svečanoj ceremoniji, koja je uživo prenošena na BHT, ministar kulture i sporta Kantona Sarajevo Mirvad Kurić obznanio je da će Ministarstvo podržati višedecenijsku težnju MESS-a da dobije svoj teatarski prostor i scenu.

“MESS je naš festival i teatar koji ne pristaje na kompromis pod svaku cenu. Zato ga i volimo, jer je odraz hrabre i radikalne umetnosti, a gubitak borbenosti i perspektive najveća je tragedija svakog umetnika i svake kulturne sredine. Otvaranjem pozorišta Scene MESS, potvrdićemo da smo tu bitku dobili, da smo postali i evropski teatarski centar koji slavi scensku umjetnost”, rekao je ministar Kurić.



Direktor MESS-a Nihad Kreševljaković podsetio je na otvaranju da taj festival duže od pola veka predstavlja jedan od najznačajnijih kulturnih događaja u regionu, ostajući odraz savesti i mesto za snažno suprotstavljanje svim oblicima zla, fašizma, bahatosti, nasilja i primitivizma.



“Festival MESS duže od pola stoleća podseća nas na potrebu da proširimo svoje vidike i svoja znanja, apelujući na naš razum. Festival nam iz godine u godinu vraća samopoštovanje i dignitet koje smo u ovim tranzicionim godinama opasno počeli gubiti. U vremenu mržnje, isključivosti, podela, terora, paranoje i straha od drugih i drugačijih, želimo poručiti da je Festival MESS bio i da će ostati simptom i simbol naše čežnje za slobodom”, naveo je Kreševljaković.

Festival je proglasila otvorenim glumica Narodnog pozorišta Sarajevo Vedrana Seksan, a nakon svečane ceremonije, izvedena je predstava “Galeb” nagrađivanog mađarskog autora Tamása Aschera.



Među autorima predstava u glavnom programu su i mladi, i etablirani autori, među kojima su Oskaras Koršunovas iz Litvanije, Oliver Frljić i Ivica Buljan iz Hrvatske, Andraš Urban iz Srbije, Jernej Lorenci iz Slovenije, Haris Pašović iz BiH, Slobodan Unkovski iz Makedonije…

Osim 19 predstava u glavnom programnu, publika 56. MESS-a videće još četiri u programu MESS Off, a u pratećem su najavljene promocije knjiga, performanse i panel diskusije.



Prošle godine Gran pri 55. MESS-a dodeljen je meksičkoj predstavi “Sve što treba jednoj sjajnoj glumici je sjajna drama i želja za uspehom” u produkciji Vaca 35 Teatro en Grupo, koja je odnela je i nagradu za najboljeg mladog reditelja/ku - Damiana Sevantesa. Zlatni lovorov venac za najboljeg reditelja na 55. MESS-u dobila je Kati Mičel (Katie Mitchell) za predstavu “Zabranjena zona” (The Forbidden Zone) Schaubuhne teatra iz Berlina. Zlatni lovorov venac za najbolji dramski tekst u selekciji “Balkan (Con)Text” dobio je hrvatski autor Igor Štiks za tekst predstave “Brašno u venama”.

Festivalski sajt je mess.ba, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

*Foto: Velija Hasanbegović

(SEEcult.org)

Parovi Zore Mojsilović



Kostimografkinja Zora Mojsilović, autorka kostima za više od 70 pozorišnih predstava i 12 igranih filmova, predstaviće 4. oktobra u Galeriji Štab u Beogradu kolekciju “Parovi”, inspirisanu neprestanom radnjom svlačenja i oblačenja koja nas prati kroz ceo život.

Parovi koji će poneti tu kolekciju neće biti profesionalni manekeni, već “obični ljudi” koji će se presvlačiti u izlogu Galerije Štab od 20.30.

Prema rečima Zore Mojsilović, radeći na kolekciji “Parovi” želela je da se igra slobodno, ne pridržavajući se principa šta sa čime ide ili nikako ne ide. Osećala je potrebu da kaže još nešto posle prethodne kolekcije “Neke devojke” (Some Girls).

“Oblačenje, svlačenje, sve je to prilično zabavna stvar, igra izgleda bez kraja. Parovi mogu da komuniciraju, mogu da razmenjuju nežnosti, misli, dodire, rečenice, poglede. Dinamični su i kada miruju… mogu da se ogledaju jedni u drugima. Kolekciju čine komadi koje mogu nositi muškarci, a i žene. Pojedinačno ili u slojevima. Mladi i stari. Izrađena je od prirodnih tkanina u bojama i teksturi koja me je privukla, ljubav na prvi pogled”, navela je Zora Mojsilović povodom kolekcije “Parovi”.

Zora Mojsilović dobitnica je najprestižnije pozorišne nagrade Sterija za kostim. Vanredna je profesorka na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, na katedri za kostim.

Radila je kostime za Atelje 212, Beogradsko dramsko pozorište, Zvezdara teatar, Jugoslovensko dramsko pozorište, Bitef teatar, Radionica integracije, Narodno pozorište…

Sarađivala je sa rediteljima Alisom Stojanović, Milanom Karadžićem, Nikitom Milivojevićem, Stefanom Sabljićem, Jagošom Markovićem, Dejanom Mijačem…

Radila je kostimografiju i za niz filmova (“Život je čudo”, “Bure baruta”, “Ustanička ulica”, “Tamo i ovde”, “Travelator”...), sarađujući sa rediteljima kao što su Goran Paskaljević, Emir Kusturica, Miroslav Terzić, Darko Lungulov, Dušan Milić...

U marketingu je radila sa Saatchi & Saatchi, Ogilvy & Mather, McCann Erickson, Profile, Idea Plus, Baš čelik...

*U prilogu: brošura o kolekciji "Parovi"
http://www.seecult.org/files/Zora-Mojsilovic-PAROVI-brosura.pdf

(SEEcult.org)

Sudbina Bitefa u svetu između



Iako je geopolitka drastično promenjena u proteklih 50 godina - koliko postoji Beogradski internacionalni teatarski festival (Bitef), njegova uloga kao prostora za dijalog i kritičko preispitivanje društvene i političke stvarnosti, ostaje nepromenjena, jer i danas živimo u podeljenom svetu, kojem su neophodna mesta susretanja, razmene i razumevanja različitih kultura, rečeno je na međunarodnoj konferenciji “Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika”, koju 1. i 2. oktobra organizuje UNESKO katedra za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, u okviru pratećeg programa 50. Bitefa.

Učesnici konferencije u Ateljeu 212, pozorištu u kojem je Bitef rođen 1967. godine, evocirali su sećanje na prve godine tog festivala i njegovu burnu istoriju tokom koje je doprineo geopolitičkom pozicioniranju bivše Jugoslavije, a i sam dobio jedinstven status na svetskoj festivalskoj mapi zahvaljujući specifičnom položaju Beograda i nesvrstane politike SFRJ.

Zadatak konferencije, kojom predsedava prof. dr Milena Dragićević Šešić, jeste da promišlja festival ne samo kao prostor za susret i razmenu, već i kao platformu za polemički dijalog, sukob estetika i mišljenja, ali pre svega kao “put u budućnost” u okolnostima sasvim promenjenog političkog pejzaža.

Za razliku od 60-ih godina 20. veka i tadašnje “kulture nade” u bolje sutra (dekolonijalizacija, razvoj demokratije i rast životnog standarda na Zapadu, vera u mogućnost pravednijeg društva na Istoku…), danas ponovo preovlađuje “kultura straha” (terorizam), koju prati i “kultura poniženja” (arapskog i afričkog sveta), rekla je prof. Dragićević-Šešić, ističući značaj umetnosti kao “meke moći”, a platforme na kojima se ona može dogoditi, kao što je rekao i američki reditelj Bob Vilson na otvaranju 50. Bitefa, upravo su pozorišni festivali.



Milena Dragićević Šešić posebno je istakla lidersku ulogu Mire Trailović u geopolitici 60-ih i 70-ih godina 20. veka, navodeći da njena lična priča nije samo priča o profesionalnom razvoju u pozorištu, već i o mogućnostima uticanja na kulturnu diplomatiju, kulturnu politiku i promene vrednosnog sistema. Mira Trailović je u sve to, kako je naglasila, ušla bez formalnog autoriteta i političke funkcije, doprinevši u socijalističkoj zemlji širim političkim institucionalnim promenama.

U orijentaciji Mire Trailović u repertoarskom smislu podrazumevala su se tri principa: estetika avangarde i eksperimentalnog pozorišta, politički i društveni kriticizam i popularna reprezentacija mentaliteta. Posebno je vodila računa i o predstavljanju tradicionalnog pozorišta različitih naroda, i to mnogo pre nego što će ih otkriti antropološki pristup teatru.

Značaj Bitefa u geopolitičkom kontekstu u kojem je nastao istakao je i ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, koji je u uvodnom delu konferencije ocenio i da kultura i kulturna politika ne predstavljaju samo “meku moć”, već su “supermoć, koja može da promeni svet”.

Bitef je od početka, kako je istakao Vukosavljević, bio jedinstven globalni fenomen, mesto na kojem je Istok sretao Zapad i obrunuto.

“Verujem da Bitef može da pronađe svoju ulogu i u novom svetu”, rekao je Vukosavljević, dodajući da je među prioritetima Ministarstva kulture jačanje međunarodne saradnje i novih pristupa koji će, kako je naveo, ustoličiti Srbiju kao pouzdanog partnera u regionu, Evropi i svetu, ne zaboravljajući pritom sopstvene korene.



Umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, podsetivši na bogatu istoriju tog festivala, kojoj je u celini bio posvećen prvi festivalski dan, rekao je da je Bitef oduvek bio politički i da mora i da ostane takav - da pravi izazove na različitim nivoima - estetskim, umetničkim i društvenim.

“Bitef je 60-ih bio idealno mesto za spajanje podeljenog sveta, a ni danas stanje nije mnogo bolje, jer još živimo u podeljenom svetu, samo su sada granice na severu, a Srbija je najsevernija zemlja koja još nije članica EU”, rekao je Medenica i podsetio da je prvi zid u Evropi posle pada Berlinskog zida bila ograda koju je Mađarska podigla na granici sa Srbijom da bi sprečila ulazak izbeglica sa severa Afrike i Bliskog Istoka.

Srbija ponovo, kako je naveo Medenica, postaje “svet između”, ali to ne trea shvatiti kao frustraciju, već treba iskoristiti situaciju u pozitivnom smislu. U tom kontekstu i Bitef ima priliku da postane ponovo mesto susreta u podeljenom svetu, rekao je Medenica, dodajući da ta podela nije više zasnovana na ideološkoj razlici Istoka i Zapada, već je sada između severa i juga, odnosno bogatih i siromašnih.

Bitef će stoga nastaviti na isti način i pokušati da zadrži poziciju u “svetu između”, kao kosmopolitsko mesto društvenog dijaloga u svetu koji je podeljen, rekao je Medenica, navodeći da je već počeo da radi na narednom, 51. Bitefu, na koji planira da dovede iranske, kurdske, alžirske predstave…



Koliko je Bitef bio značajan za umetnike iz Istočnog bloka, pre svega iz bivšeg Sovjetskog Saveza, ukazao je ruski teatrolog i književni kritičar Mihail Švidkoj, bivši ministar kulture Rusije (2000-2004), koji je na Bitefu prvi put bio još 70-ih.

“Ako si na Bitefu, deo si svetske pozorišne cene”, sumirao je Švidkoj značaj koji je beogradski festival imao za ruske pozorisne umetnike i kritičare, navodeći da su bili srećni što u Beogradu imaju šansu da vide zapadne predstave i sretnu kolege iz Istočnog bloka.

Za Miru Trailović rekao je da je bila očaravajuća i uporedio njen duh i harizmu sa osnivačicom legendarnog njujorškog teatra La Mama, Elen Stjuart.

“Elen Stjuart je bila velika crna žena, a Mira Trailović velika bela žena” svetskog pozorišta, rekao je Švidkoj, koji se prisetio i kako su ruski pozorišni umetnici predložili bili Jovanu Ćirilovu u vreme NATO bombardovanja Srbije 1999. da organizuje Bitef te godine u Moskvi, ali je on bio odlučan da treba da ostane u Beogradu.

Švidkoj je istakao da je Bitef simbol kosmopolitskog Beograda, društveno osetljivog, empatičnog… “Bitef je misija, to je bio i za Miru, i za Jovana, i za sve ljude koji čcuvaju prave demokratske i ljudske vrednosti”, rekao je Švidkoj.

Prema njegovom mišljenju, Bitefu danas nije lako da nađe put, ali ima jaku osnovu i sigurno će izgraditi značajnu budućnost.

I Hugo de Gref iz Belgije, ko-direktor platforme Evropa za festivale, festivali za Evropu (EFFE), ocenio je da nije lako ostati relevantan "u svetu umetnosti koji je video sve", i to u uslovima ekonomske krize i raspada sistema vrednosti.

Ističući da su festivali vizija društva, De Graf je rekao da je broj godina Bitefa impresivan, ali je još impresivnija Bitefova istorija, ostvarena u svetlu brojnih izazova i promena.

Međunarodna konferencija “Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika”, u čijem su uvodnom delu govorili i rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu Zoran Erić, predsednik Komisije za UNESCO Srbije Goran Milašinović i izvršna direktorka Ateljea 212 Maša Mihailović, nastavljena je panelima “Međunarodni festivali kao sredstva kulturne diplomatije: od mašina za izlaganje do motora koprodukcije” (moderatorka Marijana Cvetković), “Izvođačke umetnosti i geopolitčki izazovi” (Ksenija Radulović), “Kultura & diplomatija” (Dragan Simić), “Umetnost pozorišta – geopolitički izazovi” (Vesna Cakeljić) i “Kulturna diplomatija odozdo” (Ljiljana Rogač Mijatović).

Konferencija će biti nastavljena 2. oktobra u Bitef teatru i Rektoratu Univerziteta umetnosti.

Program konferencije sa satnicom i temama panela i referata nalazi se u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)