Vesti iz sveta astronomije...

Juno: slika Jupitera sa 10 miliona kilometara





Optička kamera kosmičke sonde Junona snimila je Jupiter 21. juna 2016. sa udaljenosti od 10,9 miliona km od gasnog džina. Na slici je desno od centra Jupiter a sa leve strane planete četiri najveća satelita - Europa, Io, Kalisto i Ganimed.

Sunce - snimak solarne opservatorije



Credit: Solar Dynamics Observatory, NASA.


Interesantna slika Sunca, snimljena 16. juna ove godine putem kamera Nasine solarne opservatorije SDO (Solar Dynamics Observatory). Ove divne bele linije su putanje koje ucrtavaju solarni naučnici. Njima oni označavaju linije magnetnog polja koje se formiraju nad Suncem. Kako se vidi na slici one su najgušće u blizini svetlih, aktivnih područja Sunca

https://t.co/rwTtFo8uAc

A P O D...

Voda

http://www.astronomija.org.rs/nauka/hemija/10442-voda

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 6. DEO

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/vansolarne-planete/10441-habitabilnost-ekstraterestrijalnih-planeta-6-deo

Izložba „Srpske palate u Trstu“



U ponedeljak 27. juna 2016. godine u Galeriji nauke i tehnike SANU (Đure Jakšića br. 2) u 18 časova, biće otvorena izložba „Srpske palate u Trstu“. Autor izložbe je istoričarka umetnosti Gordana Gordić.

Izložba „Srpske palate u Trstu“ obuhvata 28 panela sa tekstovima istoričarke umetnosti Gordane Gordić i fotografijama najlepših i najvrednijih srpskih palata u Trstu. Srpski trgovci i poslovni ljudi, posebno porodice kao što su Kurtovići, Gopčevići, Škuljevići i druge, koje su se od sredine 18. ili prve polovine 19. veka naselile u Trstu, zadužili su ovaj grad velelepnim građevinama.

“Začetak razvoja savremenog Trsta pada u doba vladavine Habsburškog cara Karla VI koji početkom 18. veka proglašava Trst za slobodnu luku, i tada počinje doseljavanje pomoraca, trgovaca i zanatlija iz različitih krajeva, među kojima je bio i izvestan broj Srba. Poveljom Marije Terezije Srbima u Trstu je odobreno da podignu svoju crkvu, osnuju crkvenu opštinu i otvore školu. Krajem 18. veka ove ustanove u Trstu postaju jedan od kulturnih centara u kojima se okupljaju istaknuti stvaraoci, među kojima su i Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Petar Petrović Njegoš, Lukijan Mušicki, Joakim Vujić, Matija Ban, Josif Rajačić, Mihailo Obrenović i mnogi drugi.

Jovo Kurtović, jedan od osnivača Srpske zajednice, gradi svoju palatu 1788. godine na trgu Ponte Roso, uz Veliki kanal i crkvu Svetog Spiridona. Pravoslavna crkva Svetog Spiridona je bila stecište i uslov opstanka zajednice koja je obeležila istoriju savremenog grada. U blizini Velikog kanala, koji je okosnica novonastajuće Terezijanske četvrti, svoje kuće grade i ostali uspešni trgovci iz zajednice. Tokom prve polovine 19. veka, u Đuzepinskoj četvrti, koja se formira uz rivu, nastanjuju se i porodice Vučetić, Ivanović, Popović, Cvijetović, Bajović, Kovačević, Škuljević i mnoge druge. Palate čiju su izgradnju naručivali imućni Srbi, kao i palate koje su oni kupovali, projektovali su najrenomiraniji arhitekti ondašnjeg Trsta.” – iz kataloga izložbe.

https://t.co/kPETd0nEGv

A P O D...

Noćni Atacama Large Millimeter teleskop



Tanjiri antena Atacama Large Millimeter/submillimeter Array (ALMA) na Chajnantor-Platou u čileanskim Andima. Veliki i Mali Magelanov oblak, dve prateće galaksije našeg Mlečnog puta su vidljive na sredini slike kao svetle fleke na noćnom nebu.
Kontakt: liliana.gracanin@gmail.com

Autorska prava: ESO

NH - Kuda i kako dalje?

Pošto se sonda Novi Horizonti, prošavši pored Plutona uputila ka periferiji Sunčevog sistema vreme je da počnemo da razmišljamo o dostizanju novih granica.



To može da bude najbliži zvezdani sistem Alfa Kentaur, udaljen 4,3 svetlosne godine od Sunca. Ovaj sistem se sastoji od tri zvezde, Alfa Kentaur A, B i C. Ova zadnja je mali crveni patuljak i poznata je kao Proksima Kentaur. Da li u ovom sistemu postoje planete još zasigurno ne znamo. Otkriće planete u orbiti Alfa Kentaur B, je objavljeno 2012. pa je opovrgnuto. Jedna studija je 2015. objavila postojanje planete u orbiti zvezde B ali i to nije sigurno.

Mi trenutno nemamo teleskop koji može direktno da vidi planete u ovom sistemu.

Udaljenost od 4,3 svetlosne godine je 40 triliona km. Ako bi koristili postojeću tehnologiju, robotske sonde poslate sa Zemlje bi do ovog sistema stigle za 40 000 godina.

NASA-ina sonda Novi Horizonti se trenutno kreće brzinom od oko 58 240km/h. Da je bila usmerena ka sistemu Alfa Kentaur stigla bi tamo za 78 000 godina!
Treba osmisliti novu interstelarnu tehnologiju putovanja.

Još od 1973 radi se na iznalaženju novih, bržih načina putovanja. Sa brzinama od 4,5 ili čak 7,1 odsto brzine svetlosti ceo put bi trajao od 100 do 50 godina.
Ako bi ostvarili 10 odsto brzine svetlosti put bi trajao 43 godine pod pretpostavkom da se pri toj brzini prođe kroz sistem. Sa zaustavnim putem putovanje bi trajalo 100 godina.

Ovo nije jedini problem. Treba osmisliti i novu tehnologju prijema signala sa interstelarnih sondi. Prijemne antene treba instalirati u spoljašnjem delu Sunčevog sistema kako bi mogli da primimo signal koji nam sonda šalje nazad.



Detaljnije na: PHYSORG

https://t.co/vBYMkNi2my

A P O D...

Juno uskoro stiže do cilja

Juno je sonda američke svemirske agencije NASA koja je lansirana 5. 8. 2011. godine sa ciljem da detaljno prouči Jupiter i njegov sistem.


Juno uključuje glavni motor; metnička vizija * NASA/JPL-Caltech

Sondi je bilo potrebno pet godina da stigne do Jupitera i očekuje se da u sledeći ponedeljak, 4. jula, da stigne do svog cilja na rastojanju od oko 5.000 kilometara. Predviđeno je da misija traje godinu i po dana, za koje vreme će sonda 37 puta da obiđe oko Jupitera i u februaru 2018. godine će kontrolisano da bude srušena kroz Jupiterove oblake, gde će pod snažnim pritiskom Jupiterova gravitacije da bude uništena.

Ovo je važno zbog toga, što će na taj način biti sprečeno da ova nesterilna sonda, ako bi ostala da kruži oko Jupitera, jednog dana možda pala na neki od njegovih satelita i tako ga kontaminirala bakterijama sa Zemlje.


Instrumenti na Junu * NASA/JPL-Caltech

Zadatak sonde Juno je da uz pomoć naučnih instrumenata pronikne kroz oblake Jupitera, da ispita njihovo poreklo, strukturu, atmosferu i magnetosferu i da pokuša da utvrdi, da li Jupiter poseduje čvrsto jezgro. U znak sećanja na otkrivača četiri najveće Jupiterova satelita, Juno na brodu nosi jednu aluminijumsku plaketu sa slikom Galieo Galilea, jednu belešku pisanu njegovom rukom, i tri Lego-figure koje predstavljaju Galilea, Jupiter i njegovu ženu Juno.


Juno nad severnim polom Jupitera; umetnička predstava * NASA/JPL-Caltech

Juno će da se približi Jupiteru sa severa, preleteće njegov pol i pri tome će da uđe u njegovu orbitu gde će da kruži oko njega na ekstremno eliptičnoj putanji. To je veoma rizičan manevar, prilikom koga može da se dogodi da sonda bude uništena.

Sonda Galileo, koja je 1995. godine je ulaskom u Jupiterovu atmosferu bila zgnječena zbog ogromnog pritiska koji tamo vlada je greška koja više ne bi smela da se ponovi sa ovom sondom vrednom 1,1 milijardu dolara. Prva faza manevra počinje 1. jula 2016. godine i trajaće četiri dana. Približavanje Jupiterovim oblacima na najveću blizinu (takozvani perijovum) treba da iznosi 4.200 kilometara. 5. jula 2016. će faze ulaska u orbitu biti okončane. Tada će jednosmerna komunikacija između sonde i Zemlje da traje 48,3 minuta.

Maglina Slonova surla - Elephant's Trunk nebula

Maglina Slonova surla je koncentracija međuzvezdanog gasa i prašina unutar mnogo većeg područja jonizovanog gasa, IC 1396, u sazvežđu Cepheus. I IC 1396 i Surla se nalaze 2400 svetlosnih godina daleko od nas i mi ovaj oblak vidimo onako kako je on izgledao u vreme kada je Demokrit hodao zemljom i učio da je sve satkano od atoma.

Svoj naziv, Slonova surla, maglina duguje, očito, svom izgledu. I zaista, uz malo mašte – liči.

Sjajna ivica gustog oblaka je posledica zračenja moćne zvezde HD 206267 (nalazi se desno, izvan okvira ove fotografije).

Oblak je mesto gde se upravo stvaraju nove zvezde. Neke, još vrlo mlade, stare tek 100 000 godina, posute su duž Surle i prvi put su uočene na infracrvenim snimcima 2003. godine.

Fotografiju je poslao Zlatko Orbanić, ali ona je delo čitavog tima astrofotografa.

Credits (in alphabetical order):

Eric Coles, Paolo Demaria, Giuseppe Donatiello, Carlo Fanuli, Marco Favuzzi, Agostino Lamanna, Rolando Ligustri, Alessandro Elio Milani, Zlatko Orbanic, Andrea Pistocchini, Bert Scheuneman, Tim Stone.

Pravi se nova privatna opservatorija

Prema funkcionalnosti postoje dve vrste malih, privatnih opservatorija. Jedne su one koje ne rade, a druge koje rade. Razumljivo, nas interesuju ove druge i zato nas je obradovala vest da je Zlatko Orbanić iz Pule započeo izgradnju svoje opservatorije.



Naime, Zlatko je i bez opservatorije do sada snimio velik broj odličnih, izvanrednih astronomskih fotografija, pa smo utoliko uvereniji da će sa novom opservatorijom njegov elan da se udvostruči, a njegove astrofotografije postanu još kvalitetnije. Najmanje.

- Mislim - kaže Zlatko - da će opservatorija biti kompletirana do kraja ljeta. Nema još puno posla oko toga: zatvoriti bočne djelove, montirati motor za pomicanje krova i neke sitnice unutarnje (bojanje, stolovi, PC.... spajanje kablova).

Sve bi, kako saznajemo, bilo i pre gotovo, ali je Zlatko odlučio da uz opservatoriju sazida i novu kuću, a to se malo odužilo (po drugoj verziji, prvo je odlučio da zida kuću).

A kraj leta (i početak jeseni), kada opservatorija treba da bude funkcionalna, je odlično vreme za rad astronoma fotografa: malo je hladnije, noći su malo duže, vreme malo stabilnije.

Za sad toliko, dobru vest o otvaranju čekamo krajem avgusta ili početkom septembra. Dotle, evo šta će se nalaziti u opservatoriji:

Montaža je GEMINI G53F
CCD Atik 414 EX Mono
Moravian G2-4000 Color
Optika Ritchey-Chrétien10' s fokuserom Moonlite2,5" DC s ručnim kontrolerom/komandom i kontrolom fokusiranja preko PC-a







Fotografije Zlatka Orbanića

https://t.co/l4HzaTKZeu

A P O D...

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 7. DEO

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/vansolarne-planete/10449-habitabilnost-ekstraterestrijalnih-planeta-7-deo

Kina lansirala novu raketu CZ-7

Kina je u 25. juna 2016. uspešno lansirala svoju novu raketu-nosač CZ-7 nosivosti 13,5 tona sa novog kosmodroma Venčang. Osnovni korisni teret je umanjena maketa novog kineskog kosmičkog broda koja je sledećeg dana vraćena na Zemlju. Novi kosmodrom, nova raketa i novi kosmički brod – i sve to tokom samo jednog lansiranja! Mudri Kinezi gaze krupinim koracima u kosmos.

Nova raketa je lansirana sa novog kosmodroma Venčang (Wenchang) koji se nalazi na ostrvu Hajnan blizu južne obale Kine. Takođe, ona može biti lansirana i sa nekog od starih kineskih kosmodroma Điukaun (Jiuquan), Ksičang (Xichang) i Taijuan (Taiyaun). Venčan je među kineskim kosmodromima najbliži ekvatoru tako da koristi dodatno ubrzanje sile zemljine teže, što mu u odnosu na tri druga kosmodroma pruža bolje energetske uslove za lansiranje korisnih tereta iste mase. Takođe, za razliku od ostalih kosmodroma transport većih raketnih blokova je moguć morskim putem, što je još jedna značajna prednost novog kosmodroma. Konačno, kako se nalazi na ostrvu, tokom lansiranja prema jugu odbačeni stepeni raketa padaju u Tihi okean, ne na tle kako je to u slučaju ostalih kosmodroma. Poznato je da je tokom nekoliko poslednjih lansiranja u nekoliko navrata došlo do oštećenja stambenih objekata na farmama ispod trase lansiranja od odbačenih delova raketa. Na Venčanu se inače trenutno nalaze dva lansirna kompleksa – LC201 za CZ-7, a rampa LC101 za CZ-5 (gradnja još dve rampe je planirana). Zanimljivo, oba lansirna kompleksa imaju svoje montažne hangare, tako da hangar 501 služi za servisiranje LC101, dok se u hangaru 502 montira CZ-7. Hangari su visine po 99,4m i u njima se montaža raketa obavlja vertikalno, onako kako to rade na Kejp Kanaveralu. Raketa se na mobilnoj platformi prevoz vertikalno do lansirne rampe, koja je oko tri kilometra udaljena od montažnog hangara.




Prvo lansiranje rakete CZ-7

Nosivost rakete CZ-7 (Chang Zheng ili “Dugi marš“) za nisku orbitu je 13,5 tona. To je svrstava u kategoriju raketa srednjeg kapaciteta kojim je Kina po prvi put prešla magičnu brojku od deset tona. Zanimljivo, trenutno u svetu nema mnogo lansera kapaciteta između 10 i 20 tona; među retkim su nosači tipa “Zenit” (koji polako napuštaju kosmičku scenu) i “Falkon-9 v1.1” kompanije SpaceX.

Raketa CZ-7 je razvijena u Kineskoj akademiji za tehnologije lansiranja (CALT). Sa za komercijalno tržište ne tako tipičnom nosivošću, njena sfera upotrebe je limitirana na korisne terete do 13,5 tona. To znači da će biti korišćena ili za jedna specifični koristan teret ove mase, ili za nekoliko aparata čija ukupna masa ne prelazi 13,5 tona. U prvoj fazi, CZ-7 će nositi na orbitu teretne brodove “Tjanžou” (Tianzhou) koji će počev od sledeće godine leteti prvo prema orbitalnoj laboratoriji “Tjangong-2”. Kasnije, počev od 2018/19 ovi “teretnjaci” će biti korišćeni prilikom gradnje modularne kineske orbitalne stanice. Takođe CZ-7 će biti lanser i jedne od modifikacija novog kineskog kosmičkog broda. Kada se tome doda da kineski stručnjaci planiraju da raketom CZ-7 tokom godina zamene stare lake rakete tipa CZ-2, CZ-3 i CZ-4, onda je jasno koliko će spektar korišćenja novog lansera biti velik i uključiće misije sa ljudskom posadom.


U Kontroli lansiranja CZ-7

Dvostepena raketa-nosač CZ-7 je visoka 53,1m, ima maksimalni prečnik od 3,35m (preko 10m u osnovi gde se oko centralnog bloka u svežnju nalaze četiri bočna bustera) i startnu masu od 597 tona. Njen o kapacitet za nisku orbitu (200 x 400km, pod nagibom od 42 ) je, kao što smo naveli 13,5 tona, dok na sunčano-sinhronu kružnu orbitu visine 700km može da izbaci koristan teret od 5,5t. Srce nove rakete je motor YF-100. Radovi na njegovom razvoju datiraju iz 2000. kada su stručnjaci Akademije za tehnologiju aerokosmičkih motora na tečno gorivo koristeći ruski RD-120 započeli radove na novom motoru. Na prvom stepenu, nalaze se dva ovakva motora, dok se na četiri bočna bustera K2 nalazi po jedan YF-100. Drugi stepen ima četiri motora YF-115. Potisna moć novog kineskog motora YF-100 na nivou mora je 1,200kN (kilo-Njutna), dok je u vakuumu 1,340kN. Sa specifičnim impulsom od 294 sekundi (335s u vakuumu, što je ekvivalentno impulsu od 3,29 km/s) motor YF-100 pripada kategoriji vrhunskih raketnih motora (300s je tipična granica koja deli ove motore od ostalih). Ovaj motor će inače biti korišćen i na sledećoj novoj raketi CZ-5 nosivosti 25t čije je prvo lansiranje planirano za nekoliko meseci, a takođe osnova je i lake rakete CZ-6. Za razliku od prethodnih motora, YF-100 koristi ekološki prihvatljiviju kombinaciju sastavljenu od kerozina RP-1 (gorivo) i tečnog kiseonika (oksidator).

Zanimljivo je uporediti energetiku i efikasnost CZ-7 sa konkurentima. Naime, sa ukupno deset raketnih motora YF nosivost rakete CZ-7 je 13,5 tona. Sa ovim kapacitetom, ona se može uporediti sa raketom “Falkon-9 v1.1” kompanije SpaceX koja takođe sa ukupno deset motora diže isti koristan teret na nisku orbitu. Istina, masa “Falkona” je nešto manja, ali je visina petnaestak metara veća. Međutim, u odnosu na ukrajinsko-ruski “Zenit” obe rakete imaju slabije performanse. “Zenit” ima masu od “samo” 445t, visinu ispod 60m a za 13,7t za nisku orbitu potrebna su mu u varijanti sa tri stepena samo četiri raketna motora!

Nisu “samo” novi kosmodrom i nova raketa-nosač velike novine prvog lansiranja CZ-7. Njome je u kosmos lansiran i prototip kapsule kosmičkog broda buduće generacije (uslovno označenog engleskom skraćenicom NGCV). Novi kosmički brod će nedge u periodu između 2025-2030. etapno smeniti stari “Šenžou” koji je projektovan na bazi ruskog “Sajuza”. “Šenžou” će biti korišćen za prevoz tajkonauta (i sasvim moguće astronauta iz drugih država) do kineske modularne orbitalne stanice čija gradnja počinje 2018. Međutim, kako Kina planira još ambicioznije misije u budućnosti, uključujući letove u duboki kosmos, potreba za novim kosmičkim brodom sledeće generacije, sličnog američkom “Orionu” ili ruskoj “Federaciji” će postati neminovnost. Očigledno, kineski stručnjaci ne sede skrštenih ruku i uveliko rade na razvoju novog kosmičkog broda čija je umanjena kopija obavila eksperimentalni let posle lansiranja novom raketom-nosačem CZ-7. Očekuje se da će NGCV biti korišćen za letove na nisku orbitu, kao transportno sredstvo do i sa kineske kosmičke stanice, za istraživačke misije u Lagranžeovim tačkama sistema Zemlja-Mesec, za ekspedicije na Mesec i do takozvanih NEAR asteroida (asteroida koji prolaze nedaleko od Zemlje), i za letove do marsijanskog kompleksa koji će biti sklopljen u kosmosu pre prelaska na transplanetarnu putanju.


Montaža kapsule novog kineskog kosmičkog broda na nosač CZ-7

Kao što smo javljali, novi kineski kosmički brod će imati dve verzije sposobne da nose u kosmos posade od dva do šest člana. Za misije na nisku orbitu, ka asteroidima tipa NEAR ili za opsluživanje kompleksa za let na Mars, koristiće se manja verzija od 14 tona, dok će kosmički brod od 20t biti korišćen za misije spuštanja na Mesec. Zbog ovako raznovrsne upotrebe, kapaciteti NGCV moraju biti takvi da može da ostane do 21 dana autonomno u kosmosu, ili maksimalno do dve godine u sklopu orbitalne stanice. Kapsula ima oblik kupe, dok je servisni modul cilindričnog oblika tako da NGCV jako podseća na američki mesečev brod “Apolo”. Uređaj za spajanje se skupa sa kompletnom opremom za navođenje prilikom spajanja nalazi na prednjem delu komandnog modula. Konstruktivno, osnovna razlika između dve verzije je u dužini (i kapacitetu) servisnog modula, budući da varijanta od 20t nosi više goriva i dodatne pogonske sisteme. Termički sistem će biti napravljen od laganog ablatorskog materijala. Kapsula će se sletati na talase okeana, nedaleko od kineske obale, dok je spuštanje na čvrsto tle takođe biti moguće, ali kao alternativno.

Prototip kapsule broda NGCV koji je lansirna raketom CZ-7 u kosmos ima prečnik od 2.6m, visinu od 2,3m i masu od 2800kg, što predstavlja oko 60% od pune veličine aparata za povratak novog kineskog kosmičkog broda. Kapsula je bila lansirana na orbitu visine 200x380km a manje od jednog dana kasnije, sletela je u oblast Unutrašnje Mongolije.






Kadrovi sa mesta spuštanja prototipa kapsule novog kineskog broda

Pored kapsule NGCV, u sastav korisnog tereta je i nekoliko manjih naučno-tehnoloških satelita koji se sa orbite visine 200x580km služe za ispitivanje tehnologija otpornih na visoke nivoe radijacije, za sakupljanje kosmičkog otpada, merenja intenziteta gravitacionog polja i prepumpavanja goriva u kosmosu. Takođe, lansirana su dva manja komunikaciona satelita.

Posle ovog velikog uspeha, postavlja se pitanje šta će nam sledeće prirediti kineski stručnjaci? Za nekoliko meseci bićemo svedoci još jednog grandioznog poduhvata – lansiranja sa kosmodroma Venčan najjače kineske rakete CZ-5, prve iz takozvane “teške” kategorije, nosivosti do 25 tona. Tačan datum lansiranja još uvek nije poznat, ali je najavljeno da će to biti u drugoj polovini ove godine. Negde u to vreme, sredinom septembra 2016. biće raketom CZ-2F lansirana orbitalna laboratorija “Tjangong-2” sa jednim mehanizmom za spajanje. Sredinom oktobra sa njom će se spojiti kosmički brod “[enžou-11” sa dvočlanom posadom. Ona će provesti mesec dana u kosmosu, što će biti najduža kineska pilotirana ekspedicija na orbiti. Zatim, u aprilu 2017. planirano je da raketom-nosačem CZ-7 bude ka laboratoriji “Tjangong-2” lansiran prvi kineski automatski teretni brod “Tjanžou-1” nosivosti oko 6t. Sasvim je moguće da ovo bude tek drugo lansiranje rakete CZ-7, što itekako gorivo o stepenu sigurnosti koji imaju kineski stručnjaci. On će se spojiti sa laboratorijom (koja će u to vreme leteti bez posade), a kineski stručnjaci će tom prilikom testirati tehnologije prepumpavanja goriva koje će igrati kritičnu ulogu za održavanje modularne stanice na orbiti čija gradnja, kako smo naveli kreće 2018. Koliko je poznato, posle misije teretnog broda, nisu planirane dodatni letovi ka laboratoriji “Tjangong-2”, već će se kineski stručnjaci orijentisati na pripreme za početak gradnje modularne orbitalne stanice. Planirano je da ona traje četiri godine i da bude završena 2022. Za to vreme, na stanici će povremeno boraviti posade tajkonauta. Kina je već poslala poziv za međunarodnu saradnju, dva kineska tajkonauta su već boravila u kosmičke centre ESA-e, tako da je moguće da evropski astronauti lete i na kineskoj kosmičkoj stanici. Zanimljivo, njena gradnja će biti završena samo dve godine pre zvaničnog prestanka korišćenja MKS. Ukoliko se strane u projektu MKS ne dogovore o nastavku njenog korišćenja, “Roskosmos” će odvojiti deo svog kompleksa od MKS i nastaviti njegovo korišćenje nezavisno od MKS, tako da će biti veoma interesantno kakvu ćemo situaciju na orbiti imati kada su kosmičke stanice u pitanju.


Uskoro će biti lansirana i raketa-nosač CZ-5 nosivosti 25 tona

U daljoj perspektivi, lansiranje CZ-7 (i CZ-5) ima ogroman značaj za razvoj kineske super-rakete nosivosti oko 100t. Prema rečima gospodina Jan Bao Hua, zamenika direktora Kineske korporacije kosmičke tehnike CASC. Kina namerava da tokom narednih 15 godina razvije i lansira super-raketu. Njen maksimalni prečnik može da iznosi oko deset metara, a visina preko 100m. Novom raketom Kina namerava da započne program čovekovih letova na Mesec i Mars, tako da ćemo, na neki način zahvaljujući uspešnom lansiranju CZ-7 u godinama između 2030. i 2040. biti svedoci toliko događanja na orbitama oko Meseca i Marsa koja će imati fundamentalni značaj za budućnost čovečanstva.

https://t.co/p42Jwxwu0M

A P O D...

IC 63



C 63 je emisiona maglina u sazviježđu Kasiopeja. Otkrio ju je Isaac Roberts 17. januara 1890. godine

https://t.co/kl8V2Chb6Z

A P O D...

VISTA-Gigapiksel mozaik centralne oblasti Mlečnog puta



Ovaj zadivljujući snimak centralnih predela našeg Mlečnog Puta je dobijen sa VISTA-teleskopom za pretraživanje neba na Parnal-Opservatoriji od ESO u Čileu.

Ogromna slika se sastoji od 108.200 x 81.500 piksela, ukupno preko 9 milijardi piksela. Sastoji se od hiljada pojedinačnih slika, koje su uz pomoć VISTE kroz tri različita bliska infracrvena filtera snimljene i sastavljene u ogroman mozaik. Osnovni podaci su deo javno pristupačnom VVV-pretraživanju, sa kojim su u centralnoj oblasti Mlečnog Puta istražene toliko puno zvezda, kao nikada do tada. Pošto je VISTA-kamera osetljiva na infracrveno svetlo, ona može da baci pogled kroz, za posmatranja u vidljivom svetlu neprovidni, veo prašine, koji sakriva centar Mlečnog Puta. Takođe se na VISTA-snimku vide još mnogi neprovidni prašnjavi filamenti.

Celokupna slika je previše velika, da bi mogla da se komforno vidi na monitoru u punoj rezoluciji. Najbolji utisak se dobija sa zum-funkcijom.

Tekst prevela: Dr. Liliana Gračanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria

Kontakt: liliana.gracanin@gmail.com

Autorska prava: ESO/VVV Survey/D. Minniti
Acknowledgement: Ignacio Toledo, Martin Kornmesser

Izložba “Kosmička traganja” u Surdulici

U četvrtak, 30. juna, u Surdulici otvorena je izložba astrofotografija “Kosmička traganja“. Izložba je postavljena u Galeriji Surduličkog kulturnog centra.

Posetioci izložbe imaće prilike da vide astrofotografije koje je snimio Miodrag Sekulić, član i jedan od osnivača Astronomskog društva “Alfa” iz Niša. Na ovim fotografijama prikazani su objekti tzv. “dubokog neba” – galaksije, (planetarne) magline i zvezdana jata. Izložene fotografije snmljene su sa nekoliko različitih lokacija, sa planine Vidojevica kod Prokuplja i Debelog Brda i Petnice kod Valjeva.

Izložbu organizuje Astronomsko društvo Vega iz Surdulice i biće otvorena nedelju dana.

Otvaranje izložbe pratila je ekipa emisije “Korak ka nauci” koja se emituje na talasima Radio Beograda. Pogledajte kako je bilo na otvaranju

https://t.co/LXf3CoCDBr

A P O D...

Aurora na Jupiteru

NASA/ESA-in svemirski teleskop Habl je snimio auroru, svetlosne efekte nastale interakcijom atmosfere Jupitera i solarnog vetra. Ovaj program posmatranja je u korelaciji sa NASA- inim svemirskim brodom Junona koji se trenutno nalazi pred Jupiterom i sprema se da 4. jula 2016. uđe u orbitu oko najveće planete Sunčevog sistema.



Aurora nastaje kada visoko-energetske naelektrisane čestice, izbačene sa Sunca koje čine solarni vetar, uđu u atmosferu planete, u blizini njenih magnetnih polova i sudare se sa atomima gasa. Zbog toga se aurora naziva i polarna svetlost.

Dok Habl posmatra i meri auroru na Jupiteru, sa svoje orbite oko Zemlje Junona, koja se nalazi na dva dana od velikog gasnog džina, meri osobine solarnog vetra oko sebe; što je savršena saradnja između teleskopa i sonde.

Jupiterova aurora je ogromna, energetski je više od sto puta jača od aurora na Zemlji. Za razliku od onih na Zemlji, one ne prestaju, trajne su. Na Zemlji su aurore uzrokovane solarnim olujama. Kada naelektrisane čestice solarnog vetra vođene magnetnim silama zemljinog magnetnog polja uđu u gornje slojeve zemljine atmosfere one pobuđuju atome gasova koji isijavaju crvenu, zelenu i ljubičastu svetlost.


https://www.boulder.swri.edu/~spencer/digipics.html

Jupiter ima dodatni izvor naelektrisanih čestica za svoju auroru. Njegovo jako magnetno polje privlači naelektrisane čestice ne samo solarnog vetra, već i čestice koje u prostor izbacuje, po svojoj orbiti satelit Io, poznat po velikoj vulkanskoj aktivnosti.

Nova merenja i zapažanja Habla i Junone će pomoći da bolje razumemo kako Sunce i drugi izvori utiču na auroru.

Detaljnije: HUBBLESITE

Status Junona misije

Od podneva 2. jula, po pacifičkom vremenu NASA-ina kosmička sonda Junona nalazi se 2,88 miliona km od Jupitera. Relativna brzina Junone u odnosu na Jupiter je 37 848km/h a relativna brzina u odnosu na Zemlju 109 042km/h.



Letelica će preseći orbitu Kalista, najudaljenijeg galilejevog satelita, 3. jula. Orbite ostala tri galilejeva satelita Ganimeda, Evrope i Ioa će proći 4.jula. Ova četiri najveća Jupiterova satelita je otkrio Galileo Galilej 1609.godine.

Junona će 4. jula upaliti svoj glavni motor i za 35 minuta ući u orbitu oko Jupitera.

Tokom svoje istraživačke misije Junona će 37 puta obići oko Jupitera, čak na veoma niskim orbitama iznad vrhova oblaka planete, od 4100km. Tokom ovih preleta Junona će ispitivati unutrašnju strukturu oblaka, auroru, atmosferu i magnetosferu.

Ime Junona dolazi iz rimske mitologije. Bog Jupiter se pokrio oblacima da sakrije svoje nestašluke. Boginja Junona, njegova žena je bila u stanju da zaviri kroz oblake i otkrije pravu prirodu Jupitera.

Više informacija o misiji Junona na: Juno
http://www.nasa.gov/mission_pages/juno/main/index.html

Evakuacija Zemlje

http://www.astronomija.org.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/10455-evakuacija-zemlje