Vesti iz sveta astronomije...

Postavljen satelit „ГЛОНАСС-М №53“ („Союз-2.1б“)

http://www.astronomija.org.rs/164-misije/10380-postavljen-satelit-53-2-1

Najdetaljnija fotografija sa Plutona

Ovo je do sada najdetaljnija fotografija Plutonovog reljefa koji je snimila letelica Novi Horizonti tokom prloleta pored daleke planete patuljka, 14. jula 2015. godine. Radi se o detalju sa mozaika koji porkiva dugu traku snimljenog tla Plutona. Širina ove trake je 90 kilometara na severnom delu mozaika i 75 kilometara na južnom. Ova razlika između dva kraja trake proističe iz različitog ugla pod kojim je kamera, tokom leta, vršila snimanje.

Dve verzije projekta mesečeve orbitalne stanice “Energije” i “Boinga”

Stručnjaci kompanija RKK “Energija” i “Boing” (Boeing) rade na dve verzije projekta mesečeve orbitalne stanice (LOS) koja bi mogla biti operativna krajem 2020-tih.

Da saradnja u kosmosu ne poznaje granice (i sankcije) govori vest koju samo što je objavio TASS – da Rusija i SAD razmatraju zajednički projekat LOS i to u dve varijante – na bazi dva manja ili jednog velikog stambenog modula. Nije nikakva tajna još od vremena prvih razgovora o tome šta posle MKS-a da je opcija gradnje orbitalne stanice na orbiti oko Meseca u igri. Sada je, međutim ona dobila veoma konkretnu formu u vidu zajedničkog projekta dve vodeće kosmičke kompanije – ruske RKK “Energija” i američkog “Boinga” – inače glavnih kontraktora u projektu MKS.

Za prevoz elemenata LOS-a i posada na orbitu oko Meseca predlaže se korišćenje američke rakete-nosača SLS super-teške klase. Moduli će biti lansirani “u paketu” sa kosmičkim brodom “Orion”, koji se takođe trenutno razvija u NASA-i.

U obe verzije LOS-a, planiran je boravak četvoročlane posade koje može ostati na orbiti oko Meseca od 30 do 360 dana, uz ritam od jednog lansiranja godišnje.

Prva varijanta, koju ćemo uslovno nazvati “dva mala modula”, obuhvata gradnju LOS koja će se sastojati od dva manja modula mase od po 10t namenjenih za boravak posade i naučna istraživanja. Prvi modul bi gradio “Boing”, a drugi RKK “Energija”. U ruskom modulu nalaze se sistemi za upravljanje stanicom i korekciju njene orbite, trenažeri za fizičke vežbe kosmonauta i oprema za održavanje životnih uslova.

Pored dva manja modula, LOS ova varijanta uključuje još i dva elementa – loptasti čvorni modul za spajanje teretnih i transportnih brodova, i modul za izlazak u otvoreni kosmos. Pored vanbrodskih aktivnosti, izlazna komora će se koristiti za smeštaj skafandera, pojedinih instrumenata i kontejnera za rashodovane materijale. Ova dva elementa bi trebala da gradi ruska “Energija”.

Na osnovu prezentacije koju je održao predstavnik RKK “Energija” Jurij Makušenko na nedavno završenom simpozijumi “Čovekova osvajanja kosmosa” u Moskvi, razrađuje se nekoliko varijanti spajanja ova četiri elementa.

Druga varijanta, uslovno nazvana “jedan veliki modul”, planira postavljanje jednog velikog modula mase 24 tona na orbiti oko Meseca. Na razvoju modula radili bi zajednički RKK “Energija” i “Boing”. Njegova konstrukcija treba da bude takva da omogući dugotrajne misije, obiman naučno-istraživački program, efikasno upravljanje letom LOS-a i neophodne korekcije njene orbite. Ovaj modul bi odvojeno bio lansiran na orbitu oko Meseca raketom-nosačem SLS. Pored velikog modula, slično prvoj verziji, druga varijanta LOS-a obuhvata spajanje izlazne komore i čvornog modula ruske proizvodnje.


Dve verzije mesečeve orbitalne stanice LOS

Author: Grujica Ivanović

https://t.co/wSk2jsOS7H

A P O D...

https://t.co/gJb7JTsthw

A P O D...

Isključuje se Arecibo?

Džinovski radio-teleskop Arecibo je naučni instrument kakvom nema parnjaka nigde na svetu. Za istraživače planeta, nema mu premca u otkrivanju prirode objekata u blizini Zemlje (NEO), a neizostavno je oruđe u našim nastojanjima da proučavamo i smanjimo rizike od potencijalno opasnih asteroida. Korišćen je za studiranje svega, od leda na Merkuru do jezera na Titanu. Ali njegovo održavanje je skupo, pa je agencija koja ga finansira, Državna naučna zadužbina (NSF), kojoj je ovogodišnji budžet smanjen, počela da razmišlja na koji bi način mogla da ga u sledećoj dekadi ugasi.

Jedan od pisaca tekstova u „Nacionalnoj geografiji“, Nadia Drake, proučila je vrlo podrobno status teleskopa Arecibo. Zato je početkom meseca objavila istoriju problema sa investicijama u tekstu „Neizvesna budućnost najvećeg teleskopa na Zemlji“ („Uncertain Future for Earth’s Biggest Telescope“). Poslednji stubac u toj istoriji izgleda ovako:

„23. maja, National Science Foundation, koja obezbeđuje najveći deo godišnjeg budžeta Areciba koji iznosi $12 miliona, objavila je nameru da pripremi izjavu o uticaju teleskopa na prirodnu okolinu, a vezano za budućnost postrojenja.

Ovo možda izgleda bezazleno – na kraju krajeva, nije li dobra ideja da se prouči okoliš u kome obitavaju naši naučni uređaji? Ipak, izjava je sve samo ne benigna. Procena uticaja na okolinu će biti samo krajnji i ključni korak NSF-a ako se odluči da povuče sredstva za opservatoriju i efikasno je isključi.“

Ako se to desi, to će biti strašno, jer će biti samo još jedan (u nizu) dokaza da je naše društvo krenulo potpuno pogrešnim kolosekom. Ako je Amerika spala na to da isključi takvu spravu da bi uštedela pare, onda meni nešto stvarno krupno promiče. Potencijalnim isključivanjem Areciba, gubici naučnika bi bili višestruki, uključujući radove na gravitacionim talasima, klimatskim promenama, i potencijalno opasnih asteroida. Jednako je značajan, kako piše Drejkova, značaj koji Arecibo ima na naučničke karijere portorikanskih studenata.



Teleskop pokriva tri područja: radio-astronomiju, atmosferska istraživanja i radarsku astronomiju.

Konstruisanje ovog teleskopa u Portoriku započeto je pod patronatom američkog fakulteta Cornel još šezdesetih godina i trajalo je sve do 2011. godine. Ovaj teleskop prečnika 305 metara i površine 73.000 m2[1] predstavlja najveći pojedinačni teleskop na svetu. Njegov džinovski tanjir smešten je zapravo u jednu krašku depresiju a čine ga 38.778 perforiranih aluminijumskih panela. Opservatorija ima 4 radarska prijemnika ogromne snage koja se meri teravatima.

Ova opservatorija ima puno zasluga u astronomiji. Aprila 1964. tim G. Pattengilla je otkrio da period rotacije Merkura nije kao što se ranije verovalo 88 dana već samo 59 dana. 1968. je otkriven milisekundni pulsar u maglini Raka, čime je prvi put potvrđeno postojanje neutronskih zvezdi. 1974. Hulse i Taylor su otkrili prvi binarni pulsar, što im je kasnije donelo Nobelovu nagradu. U avgustu 1989.direktno je snimljen prvi asteroid u istoriji: 4769 Castalia. Sledeće godine poljski astronom A. Wolsczczan je otkrio jedan pulsar koji će ga dovesti do otkrića prvih vansolarnih planeta.

[1] Futbalski teren je 5-6 hiljada kvadrata.

Devet gigantskih zvezda



Međunarodni tim astronoma je pomoću Svemirskog teleskopa Habla i njegove mogućnostii ultraljubičastog posmatranja identifikovao devet gigantskih zvezda sa masama preko 100 puta većih od mase Sunca. Zvezde se nalaze u zvezdanom jatu R136 u Tarantula maglini u Velikom Magelanovom oblaku, maloj satelitskoj galaksiji Mlečnog puta koja je oko 170 000 svetlosnih godina udaljena od Zemlje. Ovo mlado jato je domaćin mladih i kratkovečnih (2-3 miliona godina) veoma masivnih i vrućih zvezda koje isijavaju uglavnom ultraljubičaste zrake.

Prvo svetlo teleskopa Milanković na Vidojevici

http://www.astronomija.org.rs/fotografija/10412-prvo-svetlo-teleskopa-milankovic-na-vidojevici

https://t.co/gIkuVgLnNi

A P O D...

Leto 2016

https://t.co/5FFOP5Jkih

https://t.co/RHPqWpofN7

A P O D...

Detektovan ugljenik u ranom Svemiru



Istraživački tim astronoma, pretežno sa Ehime i Kjoto univerziteta u Japanu, je otkrio emisiju ugljenika u najudaljenijoj radio galaksiji do sada poznatoj u ranom svemiru. Koristeći fotoaparat za slabe objekte i spektrograf (FOCAS) na Subaru teleskopu, tim je posmatrao radio galaksiju TN J0924-2201, koja je udaljena 12,5 milijardi svetlosnih godina, i prvi put je izmerio njen hemijski sastav. Otkrivene su linije ugljenika što pokazuje da je značajan iznos ugljenika postojao pre 12,5 milijardi godina, manje od milijardu godina posle Velikog praska. Ovo važno otkriće doprinosi našem razumevanju hemijske evolucije Univerzuma i može da obezbedi tragove o hemijskoj prirodi ljudi, koji se sastoje od različitih elemenata kao što su ugljenik i kiseonik.

JUNO trejler

http://www.astronomija.org.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/10427-juno-trejler

https://t.co/Lv5k4BkBRi

A P O D...

U kosmičkom paviljonu muzeja u Sidneju

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/10432-u-kosmickom-paviljonu-muzeja-u-sidneju

HABITABILNOST EKSTRATERESTRIJALNIH PLANETA – 5. DEO

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/vansolarne-planete/10433-habitabilnost-ekstraterestrijalnih-planeta-5-deo

Vrhunski astronomski skup u Beogradu



Tokom naredne nedelje, od 20. do 24. juna u Beogradu se održava velika međunarodna konferencija LSST@Europe2, posvećena jednom od najambicioznijih astronomskih projekata današnjice, teleskopu Large Synoptic Survey Telescope, LSST. LSST@Europe2 okupiće najveće svetske stručnjake na polju astronomije.

Svečano otvaranje konferencije zakazano je za ponedeljak 20. juna u 9.30 časova u hotelu Zira (Ruzveltova 35, Beograd), a skupu će se obratiti predstavnici LSST korporacije, Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i Američke ambasade u Srbiji.

Kao prateći deo konferencije, u Domu omladine Beograda, u sredu, 22. juna, u 20 časova (sala Amerikana), biće organizovan predavačko-tribinski program „Svemir 2.0“ namenjen široj javnosti. Predavanje „Otkrivanje istorije svemira“održaće uspešni američki astrofizičar Endrju Konoli sa Univerziteta u Vašingtonu, član LSST tima, i poznati TED predavač, koji će pred beogradskom publikom govoriti o tome kako će revolucionarni LSST teleskop pisati novu istoriju svemira.

Nakon predavanja, uslediće tribina na kojoj će učestvovati naučnici sa ovih prostora uključeni u LSST projekat. Na tribini će, pored dr Konelija, govoriti dr Željko Ivezić i dr Mario Jurić, takođe sa Univerziteta u Vašingtonu, kao i dr Darko Jevremović sa Astronomske opservatorije Beograd, koordinator učešća Srbije u LSST projektu.

Srbija je među retkim zemljama u Evropi koja je od samog početka uključena u LSST projekat, zahvaljujući angažovanju naših stručnjaka sa Astronomske opservatorije u Beogradu i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Smatra se da će ovaj teleksop, koji se nalazi na vrhu prioriteta posmatračke astronomije SAD, proizvesti najdublje i najopsežnije slike svemira, pri čemu će snimiti neverovatnih 39 milijardi objekata uz pomoć svoje kamere od 3200 megapiksela i ogledala prečnika 8,4 metara.

Kada bude završen na čileanskim Andima, LSST će biti jedan od najvećih zemaljskih teleskopa i moći će da snimi čitavo nebo dva puta za nedelju dana. Tokom 10 godina kontinuiranog pregleda neba, on će omogućiti naučnicima da uoče kako najudaljenije objekte svemira, tako i one najbliže, još neotkrivene, koji mogu predstavljati potencijalnu opasnost za Zemlju.

Više o konferenciji i pratećem naučnopopularnom programu.

http://elementarium.cpn.rs/naucni-krug/svemir-2-0-u-beogradu/

Konkurs za naučni boravak u Francuskoj



Prijavite se za boravak u istraživačkoj laboratoriji u Francuskoj
Rok: do 30. juna 2016.

2016. godine Ambasada Francuske i Francuski institut u Srbiji čine dodatne napore kako bi podržali francusko-srpske projekte saradnje u kontekstu borbe protiv klimatskih promena i njenih posledica na zdravlje i dobrobit stanovništva: povećanje temperature i atmosferskog zagađenja, promene biološke raznovrsnosti, vegetacije i poljoprivredne proizvodnje, pojava novih bolesti… Kako razumeti uticaj
klimatskih promena na zdravstveno stanje stanovništva uzimajući u obzir inerakcije između klime, energije, biodiverziteta i zdravlja? Kako u budućnosti prilagoditi zdravstvenu politiku?

Lekari, istraživači i državne institucije zajedno pokušavaju da nađu rešenja i usvoje strategiju za budućnost.

U tom kontekstu Ambasada Francuske i Francuski institut odlučili su da dodele nekoliko stipendija kratkog boravka za srpske istraživače koji žele da borave u istraživačkoj laboratoriji u Francuskoj u periodu od 15. avgusta 2016. do 31. decembra 2016.

Trajanje boravka u Francuskoj je od 2 do 4 nedelje. Boravak se ne može preneti u 2017. godinu. Stipendija pokriva troškove života, smeštaja i osiguranja.

Više informacija možete naći na sajtu Francuskog instituta.
http://www.institutfrancais.rs/srp/06b_3.html

https://t.co/Ew1jsSnzQG

A P O D...

Šta je to kvark?

Ideja o postojanju kvarkova rodila se iz činjenice da je u poslednjih pola stoleća otkriveno više stotina različitih subatomskih čestica. Saznanje da mnoge od njih traju kraće od milijarditog dela sekunde pre nego što nestanu ili se transformišu, samo je zbunjivala tadašnje naučnike.


Murray Gell–Mann 1929). 1964. god. izneo svoje postulate o organizovanju hadrona. Te konstrukcije je nazvao kvarkovima. George Zweig, iz CERN–a, nazvao ih je asovima".

Zašto su sve te čestice toliko različite jedna od drugih? Da li ih je moguće sve grupisati u nekoliko velikih porodica koje bi objedinjavale mnoge njihove različite osobine i tako oformile nekoliko posebnih grupa? Na taj način bi se postiglo da umesto brojnih pojedinačnih čestica imamo samo nekoliko njihovih osnovnih familija. Morao je biti uspostavljen nekakav red u tu "džunglu" subatomskih čestica.

Početkom 1961. godine američki fizičar sa Kalifornijskog univerziteta* Murray Gell–Mann i Izraelac Yuval Ne'eman, nezavisno jedan od drugog, počeli su sa radovima na uspostavljanju nekakvog sistema u organizaciji brojnih sub-atomskih čestica. Tada je Gell–Mann predvideo jednu familiju čestica nazvanu omega–minus, sa vrlo neočekivanim i neobičnim svojstvima, sa kakvim se do tada niko nije susreo. Znajući kakve osobine bi trebalo da imaju nove čestice, fizičari su tačno znali šta treba da traže. I najzad, 1964. godine njihov trud se isplatio – pronađene su tačno onakve čestice kakve je genijalni Gell–Mann opisao, što mu je 1969. godine donelo i Nobelovu nagradu.

Proučavajući novoformirane porodice subatomskih čestica, Gell–Mann se usredsredio na ideju da se sve one sastoje samo od kombinacija nekoliko još prostijih i elementarnijih čestica. Ako bi se to pokazalo ispravnim, u mnogome bi pojednostavilo čitavu našu sliku univerzuma. Izgledalo mu je da bi sa tri pretpostavljene različite subatomske čestice, jasno definisanih svojstava i kombinujući ih na različite načine, mogao da predstavi sve druge poznate nam čestice.

Pošto je pretpostavio da će kombinacija svega tri hipotetičke čestice biti dovoljna za ustrojstvo svih drugih poznatih, nadenuo im je neobično ime – kvarkovi. Taj čudak, profesor i doktor nauka Gell–Mann, koji je i kasnije mnogim novootkrivenim česticama pokušavao da da egzotična imena, je taj naziv uzeo je iz dijaboličnog romana Jamesa Joycea, Fineganovo bdenje, u kojoj je autor izvrtao i menjao reči zbog literarnih potreba. Zagonetna rečenica je glasila: Tri kvarka za mustera Marka (Three quarks for Musther Mark). Reč quark bi trebalo da se izgovara kao quart (kvort – anglosaksonska mera za tečnost), sa k na kraju, a ne sa t ...



Dva "donja" kvarka sa nabojem od -1/3 i jedan "gornji" sa nabojem +2/3 daju neutron (neutralan). Na crtežu desno vidim kako tri kvarka daju proton (koji ima pozitivno naelektrisanje)

* Caltech – Kalifornijski tehnološki institut u Pasadeni; ima 28 nobelovaca, 47 nosioca nacionalne medalje za nauku i 11 za tehnologiju, 67 članova Akademije nauka, 31 člana Inženjerijske akademije, 80 članova Akademije nauke i umetnosti ... Godišnje se upiše oko 2.000 studenata i raspolažu sa par milijardi dolara budžeta.

Author: Draško Dragović

Astronomska slika sa najvećom rezolucijom



Ova apstraktna šara je delo prirode obojeno lažnim bojama u naučne svrhe. Na više mesta na Internetu tvrdi se da je to snimak najveće rezolucije ikada napravljen. Ona prikazuje mlaz materijala koji je izbačen iz crne rupe 900 miliona svetlosnih godina daleko od nas.

Ovo remek delo rezultat je zajedničkog rada 15 zemaljskih i jednog ruskog svemirskog radio teleskopa Spektr-R. Uparivanjem ovih teleskopa dobio se jedan virtuelni prečnika čak 101 000 kilometara koji obezbeđuje senzacionalnu rezoluciju.

Mlaz koji vidimo dugačak je čak 300 milijardi kilometara i da je smešten u sunčevom sistemu protezao bi se od Sunca čak do Ortovog oblaka. Komparacija se lepo vidi na donjoj slici.

Spiralna galaksija NGC 1232



Ova upečatljiva slika velike spiralne galaksije NGC 1232 je snimljena 21. septembra 1998. godine, pri posebno povoljnim posmatračkim uslovima. Slika bazira na tri pojedinačna snimka u ultravioletnom, plavom i crvenom svetlu. Razne oblasti galaksije pokazuju različite boje: Centralna oblast sadrži mnoge starije zvezde koje svetlucaju crvenkasto, dok spiralni kraci sadrže plave zvezde i mesta gde se zvezde rađaju. Na levoj strani se vidi mala, prateća galaksija, koja je pod uticajem gravitacije velike galaksije izobličena da izgleda kao grčko slovo teta.

NGC 1232 se nalazi 20° južno od nebeskog ekvatora u sazvežđu Eridanus (Reka Eridan), na udaljenosti od oko 100 miliona svetlosnih godina. Izvanredan optički kvalitet VLT-a i FORS-instrumenta omogućavaju vidljivost mnoštva detalja. Na ovoj udaljenosti od NGC 1232, dužina ivice slike odgovara oko 200.000 svetlosnih godina, i time je galaksija skoro duplo veća od našeg Mlečnog Puta.

Fotografija je kompozit od tri slike, koje su nastale sa pogledom od samo 0,7 lučnih sekundi sa raznim filterima: U (talasna dužina od 360 nm sa ekspozicijom od 10 minuta), B (420 nm u 6minuta) i R (600 nm i 2:30 minuta). Vidno polje slike iznosi 68 x 6,8 lučnih minuta. Sever je gore, istok je levo.

Kontakt: liliana.gracanin@gmail.com
Autorska prava: ESO

https://t.co/nZtHZiwUeb

A P O D...

Lansiranje sondi u bliski svemir iz Pule

Tijekom jula iz Pule se u bliski svemir lansira bespilotna sonda

Ovog ljeta, u razdoblju od 05. jula do 25. jula, ovisno o vremenskim i tehničkim uvjetima, sa područja grada Pule (Vidikovac, lokacija neposredno do Industrijsko-obrtničke škole) u bliski svemirski prostor izvršiti će se lansiranje atmosferske sonde HISTRION – 6. Nositelj projekta je Astronomska udruga Vidulini sa suradncima i partnerima (Industrijsko-obrtnička škola (ravnatelj Petar Gavrić) te Osnovna škola Vidikovac (ravnatelj Predrag Dukić), obje iz Pule. Pokrovitelj projekta je Zajednica tehničke kulture Istarske županije (Željko Košara). Medijski pokrovitelj je Regionalexpress.



Veća ilustracija u bliski svemir iz Pule
http://www.astronomija.org.rs/images/stories/Astronautika/Hrvatska/2016/HISTRION-6_najava_23062016.jpg

Samo lansiranje obaviti će se sa travnjaka kod Industrijsko-obrtničke škole koji je za ovu prigodu u internoj korespondenciji dobio neformalni naziv; „Svemirska luka Herman Potočnik, Pula” u čast našem sugrađaninu koji je čovječanstvo prije stotinu godina zadužio svojim radovima opisanim u knjizi „Problem vožnje po svemiru”.

U potpuno autonomnom režimu rada, atmosferska sonda HISTRION – 6 će u području bliskog svemira (iznad Armstrongove granice na 20.000m visine) obaviti zanimljive eksperimente sa područja astrobiologije i agronomije te izvršiti posebna tehnička mjerenja i ispitivanja tijekom leta. Zahvaljujući suradnji između Vidulina i Osnovne škole Vidikovac u područje bliskog svemira u zasebnom modulu otputovati će i pitanja dvadeset i troje učenika/ca I d razreda namijenjena svemircima. Tko zna možda sa povratkom sonde na Zemlju u njoj budu i odgovori Pulskim mališanima!? Već godinama Astronomska udruga Vidulini (voditelj Marino Tumpić) i Industrijsko obrtnička škola surađuju (Prof. Dragan Basara) na području projektiranja i izrade mehaničkih komponenti za potrebe Vidulini Observatory. Na taj je način u ovu granu Istarskog svemirskog programa involvirana i edukativno-popularizatorska komponenta znanosti i tehnike koje se primjenjuju u svemirskim istraživanjima.

U narednim obraćanjima za medije biti će poznato više detalja o misiji HISTRION -6. Točan datum lanisranja će se zbog meteo-tehničkih razloga znati tri do pet dana prije samog lasniranja koje će se obaviti u 12h po našem vremenu (UT+2).

Author: Marino Tumpić

https://t.co/XEIUKZ5wQs

A P O D...