Vesti iz sveta astronomije...

Pedeset godina od prvog čovekovog izlaska u otvoreni kosmos

https://www.youtube.com/watch?v=J2qHbEriQ6A

http://t.co/NeLRdTdmWr

A P O D...

Pomračenje Sunca - galerija slika

http://astronomija.co.rs/fotografija/9411-pomracenje-sunca-galerija-slika

Šta nas očekuje prilikom „fly-bya“: planovi NH za julsko fotografisanje

Kakav će biti raspored fotografisanja u kritičnim danima tokom najbližeg preletanja pored Plutona? Brzina će teda biti preko 50.000 km/h.

“New Horizons” je od pre neki dan bliži Plutonu nego Zemlji! Na ovom fenomenalnom sajtu može da se prati kilometraža, i može da se vidi da je od cilja udaljen 140 miliona km, tj. ispod 1 AJ. U međuvremenu, izvršena je jedna suptilna korekcija putanje koja će letilicu dovesti na pravo mesto u pravom trenutku tokom prilaska Plutonu. Čim je NH započeo fazu prilaska, na forumima su počela da kolaju pitanja o tome kada će početi da pristžu prve fotografije. Iako nekih slika već ima na netu, sićušna tačkica koja se krije među zvezdama nije ono što ljudi očekuju kada pitaju za sondine slike. Ono što ljudi hoće to su, naravno, velike i detaljne slike poput onih koje će se viđati na koricama magazina i udžbenika tokom narednih godina.

Kako se “New Horizons” približava, svaka nova slika Plutona i Harona koju će pojedini instrumenti slati na Zemlju biće bolja od one prethodne. Ali sve do polovine jula, sve te slike biće prilično sitne. U danima do preleta (“fly-bya”) 14. jula, sem jednog izuzetka, sve slike koje budemo dobijali sa Plutona i Harona biće slabije rezolucije od najboljih Ceresovih slika koje nam je “Dawn” poslao do sada.


Približavanje Ceresu. “Dawn” je napravio ovu seriju fotografija pre nego što ga je Ceres uhvatio u prvu orbitu. S leva na desno, slike su napravljene 1. decembra 2014. (kalibracija kamere); 13. i 15. januara i 4. februara (slike optičke navigacije 1, 2 i 3); 12. i 19. februar (rotaciona karakterizacija 1 i 2); i 25. februar i 1. mart (opt. navigacija 4 i 5). Ovde je bolja rezolucija slike. Sledeće slike će biti napravljene u aprilu.

10. marta motori „New Horizonsa“ su uključeni 93 sekunde da bi se „ispravila“ trajektorija prema Plutonovom sistemu.
Bio je to prvi sondin manevar u prilaznoj fazi Plutonu; cilj je bio da se brzina sonde smanji za svega 1,14 m/s – mali pritisak na kočnicu letilice koja juri brzinom oko 14,5 km/s – čime je planirano vreme prolaska zakazanog za 14. jul pomeri za 14 minuta i 30 sekundi. Manevrom je izvršeno i „bočno“ skretanje (gledano sa Zemlje), koje će 14. jula dovesti letilicu bliže odabranoj tački proleta za 3.442 km. Skretanje je izvršeno na osnovu najnovijih orbitnih pretpostavki za Pluton i njegov najveći mesec Haron, koje su dobijene iz različitih izvora, uključujući i slike za optičku navigaciju koje je NH napravio u januaru i februaru ove godine.
Na osnovu komandi koje su poslate brodskom računaru 8. marta, rad motora je započet u 05:15 EDT, a prekinut samo 93 sekunde kasnije. Telemetrija je prikazivala da je brod u dobrom stanju a komanda za start motora poslata je iz Operativnog centra misije u Laboratoriji za primenjenu fiziku (APL) a preko džinovskih antena DSN (Deep Space Network).
Manevar za korekciju kursa nosio je oznaku 15B2.
Trajao je 93 sekunde.
Rezultat: usporio NH za 1,14 m/s; odložio vreme dolaska do plutona za 14 min. 13 sec; pomerio trajektoriju ka odabranoj tački proleta.
NH je tada bio na 4,8 milijardi km od Zemlje (32,28 AJ);
Radio-signal putuje do Zemlje 4 sata 28 minuta 31 sec. Glavna prijemna antena je ona 70-metarska u Kamberi.
Nakon manevra sonda je prebačena u „spin-režim“ – mnogo efikasniji za slanje podataka na Zemlju – u kome će ostati do 4. aprila 2015. godine.

U nastavku ću pokušati da prenesem objašnjenje kada će biti slikane fotografije koje svi očekujemo. Najpre, spisak izvršnih poslova:

Proletanje kroz najbližu tačku biće u 11:50 UTC / 10:50 po našem, u utorak 14. jula 2015. godine;
“New Horizons” je svakog dana bliži kometi za 1,2 miliona km. Danas je 140 miliona km daleko od Plutona – manje od 1 AJ;
“New Horizons” ima dve kamere. Teleskopska kamera LORRI (LOng-Range Reconnaissance Imager) ima vidno polje od 0,29° i visoku rezoluciju od 4,95 mikroradijana po pikselu, a pravi crno-bele (“panhromatske”) fotografije. Multispektralna kamera “Ralph” MVIC (Multispectral Visible Imaging Camera) ima vidno polje širine 5,7° i rezoluciju 19,77 mikroradijana, a pravi panhromatske i kolor slike. Kamera poseduje panhromatski, IR, crveni, plavi i metanski filter, ali ne i zeleni;
Pluton će postati veći od LORRI-jevog vidnog polja manje od 24 časa pre proletanja kroz najbližu tačku;
Pošto Pluton i Haron sporo rotiraju (jednom u svakih 6,4 dana), sve najbolje u potpunosti osvetljenje slike prikazivaće istu poluloptu. Druga polulopta će biti fotografisana u najboljoj rezoluciiji od oko 38 km/pix. nekih 3,2 dana pre proletanja u najbližoj tački;
Plutonova osa rotacije je veoma nagnuta, slično Uranovoj, i trenutno na severnoj polulopti vlada leto. Sve prilazne fotografije će prikazivati osunčan severni pol Plutona i njegovih satelita;
Postojaće nekoliko seansi slanja podataka prilikom preleta, tako da nećemo dobijati mnogo snimaka u realnom vremenu. Ali one koje dobijemo biće izuzetne.
Menadžeri misije obećavaju da će objavljivati LORRI-jeve slike (visoke rezolucije, crno-bele) skoro u realnom vremenu, ali ne i MVIC (manje rezolucije, u boji).
Samo 1% naučnih podataka dobijenih prilikom proleta biće poslato na Zemlju tokom perioda proletanja kroz najbližu tačku, uključujući i slike odabrane zbog njihove velike naučne važnosti, kao i velikog javnog interesovanja. One će biti objavljivane onoliko brzo koliko će mali tim uspeti brzo da ih procesira.
Ostatak slika biće slat na Zemlju s početka septembra, oko dva meseca posle proletanja pored Plutona. Biće potrebno oko 10 nedelja da bi se svi podaci transportovali ka Zemljinim antenama

BIĆE TEŠKO DOBITI PODATKE SA PLUTONA

Podaci na Zemlju biće slati u serijama tzv. daunlinkova (“downlink”[1]). Zbog uzejamnog položaja letilice i Zemlje, sesije daunlinkovanja mogu da traju oko 8 časova, ali je obično to malo kraće. Kao što sam već objasnio u prethodnom textu, kad god “New Horizons” daunlinkuje podatke tada nije u stanju da pravi nove fotografije, te daunlinkovanje postaje sve kraće i ređe kako se letilica približava terminu “fly-bya”, kada je letilica koncentrisana na prikupljanje što je moguće više podataka. Pošto će vreme daunlinkovanja biti sporo (1 KB/s), biće mnogo manje poslatih podataka od onoga koliko će ih biti uskladišteno u brodskoj memoriji. Kada podaci budu daunlinkovani, biće potrebno da na Zemlji prođu kroz proces obrade pre nego što budu obelodanjeni na mreži. Koliko će to trajati, za sada se pouzdano ne zna.


Tokom Zemljine okultacije, dve DSN antene, Kambera i goldstoun, biće vidljive sa letilice i moći će da primaju i šalju signale. Vreme putovanja radio-signala u jednom pravcu biće 4 sata 25 minuta i 19 sekundi. Da bi se osigurao protok signala, najmanji ugao nagiba mora biti iznad 15°. Kao što se iz dijagrama vidi, navigatori misije su podesili da u vreme okultacije letilica bude istovremeno u vezi i sa antenom u Kamberi i onom u Goldstounu.

U nedelju 12. jula, “New Horizons” će poslati poslednje podatke neophodne za optičku navigaciju. Te slike će imati manju rezoluciju od slika koje smo već primili od “Dawna” sa Ceresa. A onda, 12. i 13. jula, uslediće serija od četiri tzv. “Fail-safe”[2] daunlinka. Oni su dizajnirani tako da prenesu minimalni set podataka sa svakog od instrumenata, za svaki slučaj ako “New Horizons” ne preživi prelet. Poslednji daunlink koji će se okončati tokom noći u ponedeljak 13. jula, nazvan je “E-Health 1”, uključivače poslednju fotografiju Plutona u fazi misije pre najbliže tačke prilaska Plutonu.

Tada će nastupiti 24-časovni period u kome će NH biti koncentrisan na naučne zadatke tokom proletanja i kada neće komuniicirati sa Zemljom, a koji će se završiti dugoočekivanim signalom kući (to nazivaju “Phone Home”) u utorak uveče 14. jula. Nakon proletanja kroz najbližu tačku, u sredu i četvrtak 15. i 16. jula, uslediće serija daunlinkova pod nazivom “First Look” koji će sadržavati uzorke ključnih naučnih podataka. Potom će uslediti paket daunlinkova pod nazivom “Early High Priority” koji će se obavljati tokom čitavog vikenda, od 17. do 20. jula. Nakon toga, nastupiće osmonedeljna tišina, nakon čega će NH sistematski daunlinkovati sve prikupljene podatke. Skoro sve slike koje budu poslate nedelju dana posle proleta biće komprimovane – kroz taj proces neće proći samo slike za optičku navigaciju.

Prenos seta podataka visokog prioriteta biće kompletiran 20. jula, i posle toga nastupiće pauza u prenosu slika. Tokom dva sledeća meseca, do 14. septembra, NH će biti prebačen na daunlinkovanje u realnom vremenu (“near-real-time”) podataka sa instrumenata koji sporo prikupljaju svoje podatke (kao što je SWAP i PEPSSI) dok će ostatak činiti telemetrijski podaci o “zdravstvenom” stanju aparata. U tom periodu nijedna nova slika neće biti poslata na Zemlju.

14. septembra, NH će započeti daunlinkovanje “skraćene” verzije celokupnog seta podataka sa Plutona, u kojoj će sve fotografije biti “lossy” komprimovane[3]. Biće neophodno oko 10 nedelja da svi podaci budu poslati na Zemlju. Biće to komprimovani podaci, ali ćemo videti celokupni set podataka. A onda, oko 16. novembra, NH će započeti daunlinkovanje celokupnih naučnih podataka ali ovog puta bez kompresije. Za taj posao biće potrebna čitava godina.

KADA ŠTA OČEKIVATI

Sledi grafički prikaz svih LORRI-jevih podataka koje očekujemo da će “New Horizons” daunlinkovati u dve nedelje koje okružuju tačku najbližeg preleta[4]. Radi simulacije, umesto Plutona, Harona, Niksa i Hidre iskorišćeni su “Voyagerovi” snimci Jupiterovih i Saturnovih satelita: Tetis i Rea umesto Harona, a Janus i Hiperion umesto Niksa i Hidre. Ne treba shvatiti poređenje meseca i objekata Kajperovog pojasa suviše doslovno – ovo poređenje jedino treba da posluži da bi nam dalo osećaj o kvalitetu podataka prilikom prolaska pored.


Simulacija seta podataka koje će pribaviti LORRI prilikom preleta. Tokom 2 nedelje koje okružuju datum “fly-bya” sonde pored Plutona, samo 1% naučnih podataka biće poslato na Zemlju. Ova karta je iskoristila “Voyagerove” slike Jupiterovih i Saturnovih meseci da bi nam prikazala ono šta će tokom leta videti kamera najveće rezolucije, LORRI. Ovde se nalazi ista karta ali bolje rezolucije.

A sada sledi kompletna lista svih planiranih daunlinkovanja fotografija tokom najintenzivnijeg perioda oko tačke najbližeg preleta. Daunlinkovi koji će sadržati LORRI-jeve slike, koje će biti slate automatski, prikazani su “bold”. Još uvek se ne zna koliko će vremenski trebati dok te slike ne budu okačene na netu. Moram da napomenem da se sva naredna vremena i udaljenosti mogu korigovati za oko 7 minuta i 6.000 km, u zavisnosti od navigatora i njihovih korekcija Plutonove trajektorije u poslednjem trenutku. Zbrog toga ovi podaci nisu super-precizni i svakako će biti malo promenjeni!

Nedelja, 12. juli u 19:40 UT / 18:40 SV[5]: daunlink u trajanju od 7 sati i 5 min.: slike finalne optičke navigacije.

3 LORRI-jeve Plutona pri 13 km/pix (disk prečnika ~185 piksela);
2 LORRI-jeve Harona pri 13 km/pix (disk prečnika ~92 piksela);
Ponedeljak, 13. juli u 02:24 UT / 01:24 SV: daunlink u trajanju od 4 sata i 13 min.: “Fail Safe A”.

Podaci sa LEISA i “Alice” (bez slika LORRI ili MVIC);
Ponedeljak, 13. juli u 06:15 UT / 05:15 SV: daunlink u trajanju od 2 sata i 30 min.: “Fail Safe B”.

Podaci sa LEISA (bez slika LORRI ili MVIC);
Ponedeljak, 13. juli u 10:40 UT / 09:40 SV: daunlink u trajanju od 1 sata i 14 min.: “Fail Safe C”.

Podaci sa LEISA (bez slika LORRI ili MVIC);
Ponedeljak, 13. juli u 16:25 UT / 15:25 SV: daunlink u trajanju od 3 sata i 30 min.: “Fail Safe D”.

LORRI Haron pri 7,2 km/pix (disk prečnika ~170 piksela). Slikano 13. 7. 2015. u 06:36:57 UT. Udaljenost 1.461 miliona km.
MVIC Pluton i Haron kolor pri 7,2 km/pix (disk prečnika ~170 piksela). Slikano 13. 7. 2015. u 07:37:55. Udaljenost 1.406 odn. 1.418 mil. km. - Slike mogu biti iskorišćene za dodavanje boje u LORRI-jeve slike Harona u istom daunlinku; manje pogodno za bojenje kasnijih Plutonovih slika, zbog 12,5-satne razlike, tokom koje će se Pluton okrenuti za oko 30 stepeni.
Ovaj daunlink će takođe da sadrži i podatke sa “Alice”, LEISA, PEPSSI i SWAP.
Utorak, 14. juli u 03:15 UT / 02:15 SV: daunlink u trajanju od 52 min.: “E-Health 1”.

LORRI Pluton pri 3,9 km/pix (disk prečnika ~620
Sreda, 15. juli u 00:09 UT / utorak, 14. juli 23:09 ST: daunlink u trajanju pod 17 min.: “Phone Home”.

Bez naučnih podataka, samo kratak talas telemetrije koji će potvrditi da je aparat preživeo “fly-by”;
Sreda, 15. juli u 10:00 UT / 09:00 ST: daunlink u trajanju od 1 sat i 29 min.: “First Look A”.

LORRI Haron pri 2,3 km/pix (disk prečnika ~520 piksela). Slikano 14. 7. 2015. u 02:41:49 UT. Udaljenost 466.000 km. - Najbolja pojedinačna slika Harona koja će biti dostupna tokom čitavog prilaznog perioda.
LORRI Pluton pri 4,0 km/pix (disk prečnika ~600 piksela). Slikano 13. 7. 2015. u 20:02:43 UT. Udaljenost 778.000 km. - Poslužiće za pravljenje stereo slike uz pomoć prve slikane u “E-Health 1”;
LORRI Hidra pri 3,2 km/pix (disk prečnika ~25 piksela). Slikano 13. 7. 2015. u 23:16:11 UT. Udaljenost 645.000 km.
Sreda, 15. juli u 19:25 UT / 18:25 ST: daunlink u trajanju od 6 sati i 54 min.: “First “Look B”.

LORRI Niks pri 3.0 km/pix (disk prečnika ~35
3 frejma Plutona u vidu LORRI mozaika visoke rezolucije pri 400 metara po pikselu (Pluton će ispuniti sva tri frejma, svaki širine ~410 km). Slikano 14. 7. u 10:10:15. Udaljenost 77.000 km. - Slike Plutona najveće rezolucije koja će biti dostupna tokom prilazne faze;
Podaci sa LEISE, REX i SWAP.
Četvrtak, 16. juli u 04:24 UT / 03:24 ST: daunlink u trajanju od 1 sata i 50 min.: “First “Look C”.

Podaci sa PEPSSI (nema slika sa LORRI ili MVIC);
Četvrtak, 16. juli u 07:24 UT / 06:24 ST: daunlink u trajanju od 1 sata i 52 min.: “First “Look D”.

3 frejma Harona u vidu LORRI mozaika visoke rezolucije pri 380 metara po pikselu (Haron će ispuniti sva tri frejma, svaki širine ~390 km). Slikano 14. 7. u 10:23:47. - Udaljenost 79.000 km. Slike Harona najveće rezolucije koja će biti dostupna tokom prilazne faze;
Podaci sa PEPSSI i SWAP;
Četvrtak, 16. juli u 13:23 UT / 12:23 ST: daunlink u trajanju od 4 sata i 15 min.: “First “Look E”.

MVIC slike u boji Plutona i Harona pri 4,9 km/pix (disk prečnika ~490 odn. ~245 piksela). Slikano 14. 7. 2015. u 06:49:08 UT. Udaljenost 254.000 odn. 269.000 km. - Portret u boji Plutona i Harona na jednoj fotografiji.
Petak, 17. juli u 16:33 UT / 15:33 ST: daunlink u trajanju od 3 sata i 15 min.: “High Priority A”.

LORRI slike Hidre pri 1,1 km/pix (disk prečnika ~74 piksela). Slikano 14. 7. 2015. u 07:39:29 UT. Udaljenost 231.000 km. - Slika najbolje rezolucije najbolje osvetljene Hidre u setu (biće jedna bolje rezolucije Hidre ali u vidu srpa).
1 frejm Plutona sastavljen od 2×2 mozaika LORRI-ja pri 2,2 km/pix. Snimak napravljen 14. 7. u 02: 49:47. Udaljenost 444.000 km. - Pluton će ispuniti čitav ugao slike.
Podaci sa “Alice”.
Subota, 18. juli u 10:30 UT / 09:30 ST: daunlink u trajanju od 4 sata i 36 min.: “High Priority B”.

LORRI slike Plutona pri 1,8 km/pix (Pluton će ispuniti čitav frejm). Slikano 14. 7. 2015. u 19:06:24 UT. Udaljenost 360.000 km. - Snimak srpa Plutona u odlasku sonde.
Slika Niksa u boji pri 3,1 km/pix (širina disaka ~34 piksela). Slikano 14. 7. u 08:02:39. Udaljenost 165.000 km. - Najbolja slika Niksa u boji koja će biti dostupna tokom prilaznog perioda; možda će biti iskorišćena za stereo sa slikom koja je pristigla u “First Look B”.
Podaci sa LEISE.
Tokom subote i nedelje, daunlinkovi će uključivati podatke sa REX-a i LEISE-a, bez podataka sa LORRI-ja i MVIC-a.

Ponedeljak, 20. juli u 16:03 UT / 15:03 ST: daunlink u trajanju od 3 sata i 15 min.: “High Priority G”.

4 frejma Plutona sastavljena od LORRI-jevog mozaika visoke rezolucije pri 400 m/pix (Pluton će ispunjavati sva 4 frejma, svaki širine ~410 km). Snimljeno 14. 7. u 10:10:15. Udaljenost 77.000 km. biće kombinovan sa mozaikom koji daunlinkovan u sredu u “First Look B”:
Posle svega ovog, moraćemo da sačekamo do septembra, kada će biti započeto slanje na Zemlju kompletnog seta podataka.

Koga interesuje više detalja u vezi slika koje će biti poslate tokom faze prolaska pored Plutona, neka uživa u thovoj brošuri “New Horizonsovog” tima.
http://pluto.jhuapl.edu/Mission/The-Path-to-Pluto/NH_Obs_Playbook_LORRI-MVIC.pdf


Dok privodim kraju ovaj tekst, 17. III oko podne, “New Horizons” se udaljava od Sunca relativnom brzinom od 14,427 km/s i nalazi se 4,774 milijardi km daleko od njega. U isto vreme, sonda se brinom od 13.787 km/s približava Pluton koji se nalazi udaljen 141 mil. km. Stanje možeš da pratih u realnom vremenu ovde.


Ovako je glavni projektant misije NH, C.T. Rusell, u svojoj knjizi od 2009. “New Horizons – Reconnaissance of the Pluto-charon System and the Kuiper Belt” predstavio poslednju fazu misije posete Plutonovom sistemu. Suština je ista, samo su malo izmenjeni brojevi, što je razumljivo.

[1] U stručnoj literaturi o satelitskoj komunikaciji pojavljuju se termini downlink i uplink. Ovo prvo podrazumeva vezu (link) za slanje podataka sa letilice ka zemaljskim stanicama ili prijemnicima, a ovo drugo slanje podataka sa Zemlje ka letilici.

[2] Misli se na plan da se pošalju 4 slike za slučaj da se letilici u poslednjem trenutku nešto desi – da se sudari sa nekim nevidljivim mesecom, ili da se kamera ili neki vitalni sistem pokvari – tj. da naučnici na Zemlji dobiju makar nešto od misije ako se nešto pokvari. Po sistemu, „spasavaj šta možeš“.

[3] Znači da se fajlovi nikada ne mogu 100% vrati u stanje pre kompresije, jer uvek je poneki originalni bit informacije izgubljen.

[4] Koliko se za sada zna, to će biti na 11.095 km od Plutona i 26.925 km od Harona. Brzina će biti 13,78 km/s.

[5] U daljem textu, Srpsko Vreme, SV.

http://t.co/ruwF4ZumgI

A P O D...

Ganimedov okean i tajanstvena mora spoljnjeg solarnog sistema i mediji

http://astronomija.co.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/9415-ganimedov-okean-i-tajanstvena-mora-spoljnjeg-solarnog-sistema-i-mediji

Asteroidi i komete koje su posetile sonde do avgusta 2014.

http://astronomija.co.rs/misije/9400-asteroidi-i-komete-koje-su-posetile-sonde-do-avgusta-2014

http://t.co/kboXXFQLYW

A P O D...

Buduće Nasine sonde klase „Discovery“

http://astronomija.co.rs/oprema/9420-buduce-nasine-sonde-klase-discovery

http://t.co/xJK7kBWc2E

A P O D...

Tajne letilice „New Horizons“

http://astronomija.co.rs/misije/9422-tajne-letilice-new-horizons

Zvezde u sudaru rešavaju zagonetnu eksploziju iz 17. veka

APEX-ova posmatranja rešavaju misteriju Nova Vulpeculae 1670





Nova posmatranja APEX i drugih teleskopa otkrivaju da ono što su evropski astronomi mogli da uoče na nebu 1670. godine nije bila nova, već veoma agresivan sudar zvezda. Događaj je bio toliko spektakularan da se mogao posmatrati golim okom u svojoj početnoj fazi, ali su njegovi ostaci toliko slabog sjaja da je bila potreba temeljna analiza submilimetarskim teleskopima ne bi li se 340 godine kasnije rešila ova misterija. Rezultati će biti objavljeni u časopisu Nature 23. marta 2015. godine.

Neki od velikih astronoma 17. veka, poput Hevelija- oca lunarne katrografije i Kasinija, sa pažnjom su dokumentovali pojavu nove zvezde na nebu 1670. godine. Hevelije je opisao ovu zvezdu kao nova sub capite Cygni - tj. nova zvezda ispod glave Labuda - dok je astronomima poznata pod imenom Nova Vulpeculae 1670 [1]. Istorijski zapisi o novama su retki i od velike važnosti za modernu astronomiju. Nova Vul 1670 je istovremeno i najstarija i nova najslabijeg sjaja, koja je ikada zabeležena.

Vodeći autor nove studije, Tomasy Kamiński (ESO i Max Planck Institut za radio astronomiju, Bon, Nemačka) objašnjava: "Ovaj objekat se mnogo godina smatrao novom, ali što se više proučavao to je sve manje ličio na novu - ili bilo koju drugu vrstu zvezdane eksplozije".

Kada se prvi put pojavila, Nova Vul 1670 je bila vidljiva golim okom i menjala je svoj sjaj tokom naredne dve godine. Zatim je nestala, pa se ponovo još dva puta pojavila, da bi na kraju nestala zauvek. Iako je dobro dokumentovana u vreme svoje prve pojave, astronomima tadašnjeg vremena je falila oprema koja je potrebna da bi se rešija misterija ove naizged nove i njenog neobičnog ponašanja.

Tokom dvadesetog veka, astronomi su došli do saznanja da se većinanovihmože objasniti eksplozivnim procesima između dvojnih zvezda. Međutim, Nova Vul 1670 se nije dobro uklapala u ove modele i ostala je enigmatična.

Čak i sa sve većom moći teleskopa, dugo se verovalo da ovaj događaj nije ostavio traga i tek je 1980ih godina tim astronoma uspeo da detektuje slabašnu planetarnu maglinu koja je okruživala lokaciju za koju se sumnjalo da je mesto boravka ove nekadašnje zvezde. Iako su ovi novi pronalasci uspostavili neku vezu sa događajem iz 1670. godine, nisu uspeli da daju nove informacije o pravoj prirodi događaja kojem su svedočili stanovnici Evrope pre više od tri stotine godina.

Tomasz Kamiński dodaje: "Sada smo ispitali ovo područje na submilimetarskim i radio talasnim dužinama. Došli smo do saznanja da je okruženje ovog remnanta uronjeno u hladni gas bogat molekulima, sa veoma neobičnim hemijskim sastavom."

Pored APEX-a, tim je koristio i Submillimeter Array (SMA) i Efelsberg radio teleskop kako bi otkrili o kakvom se hemijskom sastavu rad i da bi izmerili količinu različitih izotopau gasu. Skupa, ova merenja dala su detaljan opis datog područja, što dozvoljava naučnicima da procene odakle bi ovakav materijal mogao da se dolazi.

Tim je otkrio da je masa hladnog materijala i suviše velika da bi bila proizvedena u eksploziji nove, te da su odnosi merenih izotopa u okolini Nova Vul 1670 drugačiji od onih koji se očekuju. Ali, ako to nije bila nova, šta se zapravo desilo?

Odgovor je da se radi o spektakularnom sudaru dveju zvezda, mnogo sjajnijim od nove, ali manje sjajnom od supernove, koji proizvodi fenomen pod imenom crvena nova. Ovo su veoma retki događaji u kojima zvezde eksplodiraju zbog spajanja sa drugim zvezdama, ispuštajući materijal iz svoje unutrašnjosti u okolni prostor, nakon čega se vidi ostatak slabog sjaja uronjen u hladni omotač bogat molekulima i prašinom. Ova nova klasa zvezdanih eksplozija odgovara onome što vidimo kod Nova Vul 1670 događaja praktično u potpunosti.

Ko-autor Karl Menten (Max Planck Institut za radio-astronomiju, Bon, Nemačka) zaključuje: "Ovakav vid otkrića je najzabavniji - kada otkrijete nešto potpuno neočekivano!".[2]
Beleške

[1] Ovaj objekat se nalazi u granicama sazvežđa Vulpecula (Lisica), tik uz sazveže Cygnus (Labud). Često se naziva Nova Vul 1670 ili CK Vulpeculae, što je njena nomenklatura promenljive zvezde.

[2] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju i astrofiziku.

http://t.co/swt0HHZlEg

A P O D...

http://t.co/UpQ3hNl9UL

A P O D...

Počela jednogodišnja kosmička ekspedicija

Kosmički brod "Sajuz TMA-16M" uspešno je danas, manje od šest časova posle lansiranja, spojen sa Medjunarodnom kosmičkom stanicom (MKS). Time je počela prva jednogodišnja kosmička ekspedicija na MKS, koja treba da pruži naučnicima nove informacije o tome kako ljudski organizam podnosi dugotrajnu izolaciju u uslovima realnog kosmičkog leta, koje će biti korišćene u pripremama za čovekove ekspedicije na Mars.


Nova kosmička posada - Skot Keli, Genadij Padalka i Mihail Kornienko

Kosmički brod "Sajuz TMA-16M" je lansiran 27. marta 2015. u 22:42:57č (moskovsko vreme) sa rampe broj jedan kosmodroma Bajkonur, uz pomoć rakete-nosača "Sajuz-FG".

U sastav posade ulaze:

Komandant kosmičkog broda i misije MKS-44, vazduhoplovni pukovnik u rezervi, ruski kosmonaut Genadij Ivanovič Padalka (57)
Brodski inženjer broj 1 kosmičkog broda i brodski inženjer broj 5 misije MKS-43/44/45/46 ruski kosmonaut Mihail Borisovič Kornienko (55)
Brodski inženjer broj 2 kosmičkog broda i brodski inženjer broj 6 misije MKS-43/44 i komandant misije MKS45/46, mornarički kapetan, američki astronaut Skot Džozef Keli (Scott Joseph Kelly, 51).
Pozivni znak posade je "Altair". Lansiranju su prisustovali, izmedju ostalih, direktori "Roskosmosa" i NASA-e Igor Komarov i Čarls Boulden.

U rezervnoj posadi su bili ruski kosmonauti Aleksej Nikolajevič Ovčinjin (44) i Sergej Aleksandrovič Volkov (42) i astronaut NASA-e Džefri Nels Vilijams (Jeffrey Nels Williams, 57). Članovi rezervne posade će leteti na MKS u dvema odvojenim kosmičkim ekspedicijama - Volkov kao komandant misije MKS-45/46 koja kreće u septembru 2015, a Ovčinjin i Vilijams će skupa sa Olegom Skripočkom leteti u misiji MKS-47/48 sledećeg marta. Kornienko i Keli će se vratiti na Zemlju početkom marta 2016. upravo sa Sergejom Volkovim.


Članovi rezervne posade misije MKS-43/44 (l-d) - Vilijams, Ovčinjin i Volkov

Na startu, masa kosmičkog broda je iznosila 7220kg, od čega je na masu aparata za povratak otpadalo 2907kg, na stambeni odsek (orbitalni modul) - 1320kg, a na gorivo - 880kg.

Lansiranje je proteklo uspešno. Brod se odvojio od trećeg stepena rakete-nosača tokom 528. sekunde leta i dospeo na orbitu sledećih parametara:

nagib - 51,63o
minimalna visina orbite (perigej) - 198,12km
maksimalna visina orbite (apogej) - 231,75km
period jednog obilaska - 88,55 minuta.
Tako je počeo 297. pilotirani kosmički let, a 130. u Rusiji (uključujući i kosmičke letove obavljene u vreme SSSR-a). Za raketu-nosač "Sajuz-FG" ovo je bilo 51. lansiranje (procenat uspeha - 100%). U cilju obezbedjenja svih etapa lansiranja, duž putanje leta na aerodromima Kazahstana i Rusije dežuralo je devet aviona (tipa "Antonov" i "Iljušin") i devet helikoptera (Mi-8), dok se u Japanskom moru nalazio brod "Sajani", spreman da preuzme kosmonaute u slučaju prekida lansiranja tokom rada trećeg stepena i njihovog sletanja na talase ovog mora.

Posle odvajanja od trećeg stepena i prelaska na orbitu oko Zemlje, na kosmičkom brodu su se rasklopila oba krila sunčevih panela i antene radio-tehničkog sistema za zbližavanje "Kurs". Kasnije, iz ležišta je ispružena štangla aktivnog mehanizma za spajanje, koja je zauzela svoj operativni položaj. Takodje, posada je testirala sistem upravljanja, rad TV opreme i funkcionisanje sistema "Kurs".

Spajanje kosmičkog broda sa MKS se odvijalo po dobro poznatoj "brzoj" šemi, za vreme prve četiri orbite. Tokom prve dve orbite obavljena su prve korekcije putanje leta uz pomoć motora za zbližavanje i korekciju orbite (SKD). Podsećamo, ovaj isti motor SKD se koristi i za povratak na Zemlju. Tokom prve korekcije, SKD je radio oko 86 sekundi, čime je brodu dato dodato ubrzanje od oko 35 m/s. Druga korekcija je trajala oko jedne minute uz priraštaj brzine od oko 25 m/s. Kao rezultat vih korekcija, "Sajuz TMA-16M" je dospeo na novu orbitu visine 312 x 330km.

Za vreme drugog i trećeg kruga, usledio je drugi do-impulsni manevar. Sada su korekcije trajale znatno kraće, 16 i 28 sekundi, dok je povećanje brzine iznosila 6, odnosno 11m/s. Posle ove dve korekcije, brod je prešao na novu orbitu parametara 337 x 363km.

Posle ovih osnovnih korekcija orbite, počela je etapa autonomnog zbližavanja tokom koje je brod obavio još šest manjih menavara, do kojih je najveći trajao nešto manje od jedne minute uz dodatno ubraznje od oko 20m/s.

Za vreme četvrte orbite, posle ovih dinamičkih operacija, brod je dospeo na oko 400m od MKS. Bila je to završna etapa, tokom koje je brod vodjen automatskim sistemom "Kurs" uspešno spojen uz modul "Poisk" (MIM-2) 28. marta 2015, u 04:34č, nešto manje od šest časova posle poletanja sa Bajkonura.

Posle provere hermetičnosti spoja, otvoreni su poklopci izmedju kosmičkog broda i modula "Poisk" i Padalka, Kornienko i Keli su uplovili u MKS. Tamo su ih dočekali članovi posade MKS-43, Anton Škaplerov ("Roskosmos"), Samanta Kristofereti (ESA-Italija) i Teri Virts (Terri Wirts, NASA) koji se nalaze na stanici od 23, novembra 2014, preko 123 dana.

Kosmički let Padalke će trajati 168 dana, dok će Kornienko i Keli provesti u kosmos 342 dana i raditi sa članovima četiri misije. Ovo je prva jednogodišnja kosmička misija posle dvadeset godina. Prvi put su se Zemljani otisnuli u jednogodišnju kosmički ekspediciju na orbitalnom komplekcu "Mir" krajem 90-ih. Komandant te misije Vladimir Titov je kosmonuatima preneo svoja iskustva i poručio da se ne preopterete tokom kosmižkog leta, da dobro balansiraju režim fizičkih vežbi, naužnih istraživanja, hrane, odmora i spavanja. Kao što je poznato, apsolutni svetski rekord u dužini boravka u kosmosu tokom jedne ekspedicije drži ruski kosmonaut, lekar Valerij Poljakov, koji je na stanici "Mir" proveo 437 dana i 18 časova, tokom 1994/95.

Kornieneko će obaviti preko 70 eksperimenata, dok je za Kelija planiran gotovo duplo veći naučno-istraživački program. Dvadeset eksperimenata ima direktnu povezanost sa dugotrajnim boravkom u kosmosu, ukljužujući sedam zajedničkih eksperimenata koje će Kornieneko i Keli skupa obaviti na ruskom, odnosno amerižkom segment MKS. Takodje, planirani su i izlasci u otvoreni kosmos. Prvo će krajem juna izvan stanice izaći kosmonuati Padalka i Kornienko (to će biti 41. boravak (VKD) ruskih kosmonauta izvan MKS). Jedan od osnovnih ciljeva ovog "leonovanja" je da se specijlanom tehnikom očiste iluminatori ruskog segmenta MKS. Naime, iako stanica leti na visini od oko 400km, visoko iznad najgušćih slojeva atmosfere, ipak tokom dugog vremena, što zbog jonosferskih čestica, što zbog izduvnih gasova kosmičkih brodova koji redovno lete ka i sa stanice, spoljašnja stakla prozora MKS su prekrivena slojem prašine koji ometa efikasno praćenje procesa u atmosferi i snimanje zemljine površine.

Za Kelija planoirana su četiri izlaska u otvoreni kosmos (EVA, u terminologiji NASA-e) - po jedan u julu i decembru i dva u oktorbu. Sa njim še izvan američkog segmenta MKS raditi dva astronauta dve sledeće misije. Osnovni zadaci radova u otvorenom kosmosu Skota Kelija su nastavak priprema MKS za predstojeća spajanja komercijlanih kosmičkih brodova CST-100 i Dragon V2, koja bi trebala da uslede 2017/18.

Pored naučnih eksperimenata i radova u otvorenom kosmosu evo spiska glavnih dogadjaja koji su planirani do kraja jednogodišnje ekspedicije Mihaila Kornienka i Skota Kelija:

2015.

12. aprila - spajanje teretnog broda (TB) Dragon (SpX-6) kompanije SpaceX uz modul Harmony
26. april - odvajanje TB "Progres M-25M" od modula "Pirs"
11. maj - odvajanje TB Dragon (SpX-6)
14. maja - odvajanje kosmičkog broda (KB) "Sajuz TMA-15M" od modula "Rasvet" i povratak na Zemlju posade misije MKS-43 (Škaplerov, Krisofereti, Virts)
26/27. maj - lansiranje i spajanje KB "Sajuz TMA-17M" sa modulom "Rasvet", sa posadom Kononjenko ("Roskosmos"), Juji (Japan) i Lindgern (NASA) misije MKS-45
24. juna - spajanje TB Dragon (SpX-7) sa modulom Harmony
kraj juna - izlazak kosmonauta Padalke i Kornienka u otvoreni kosmos (VKD-41) izvan modula "Pirs"
jul - izvan američkih astronauta Kelija i Lindgrena (EVA-32) iz modula Quest
24. jula - odvajanje TB Dragon (SpX-7)
4. avgusta - odvajanje TV "Progres M-27M" od modula "Pirs"
6/7. avgust- lansiranje i spajanje TB "Progres M-28M" uz modul "Pirs"
23. avgust - spajanje TB HTV-5 Kounotori-5 (Japan) uz modul Hamorny
26. avgust - odvajanje TB "Progres M-26M" od modula "Zvezda"
28. avgusta - prespajanje KB "Sajuz TMA-16M" sa modula "Posik" na modul "Zvezda"
1. septembar - lansiranje i spajanje KB "Sajuz TMA-18M" uz modul "Poisk". Na MKS dolaze kosmonaut Volkov ("Roskosmos"), astronaut Mogensen (ESA-Danska) i turista, britanska pevačica Sara Brajtman
4. septembar - spajanje TB Dargon (SpX-8)
11 septembar - odvajanje KB "Sajuz TMA-16M" od moudla "Zvezda" i povratak na Zemlju Padalke, Mogensena i Brajtmanove
4. oktobar - odvajanje TB ragon (SpX-8) i njegov povratak na Zemlju
7. oktobar - odvajanje HTV-5 Kounotori-5
22. oktobar - lansiranje i spajanje TB "Progres MS" sa modulom "Zvezda"
oktobar - izlazak u otvoreni kosmos astronauta Kelija i Lindgrena (EVA-33)
oktobar - izlazak u otvoreni kosmos astronauta Kelija i Lindgrena (EVA-34)
5. novembar - odvajanje i povratak na Zemlju KB "Sajuz TMA-17M" (Kononjenko, Juji, Lindgren)
20. novembar - lansiranje i spajanje KB "Sajuz TMA-19M" sa posadom Ivanjišin ("Roskosmos"), Kopra (NASA) i Pik (ESA- Velika Britanija)
24. novembar - spajanje TB Cyngus (Orb-4) kompanije Orbital Sciences sa modulom Unity
7. decembar - spajanje TB Dragon (SpX-9)
decembar - izlazak u otvoreni kosmos astronauta Kelija i Kopre (EVA-35)
2016.

6. januar - odvajanje TB Dragon (SpX-9) i njegov povratak na Zemlju
23. januar - odvajanje TB Cygnus (Orb-4)
10. februar - odvajanje TB "Progres M-28M"
12. februar - lansiranje i spajanje TB "Progres MS-2"
15. februar - spajanje TB Dragon (SpX-10)
1. mart - lansiranje TB Cygnus (Orb-5)
3. mart - odvajanje i prezemljenje KB "Sajuz TMA-18M" (Volkov, Kornienko, Keli).

http://t.co/JPUOKWQonZ

A P O D...

Letnje vreme 2015

http://astronomija.co.rs/vreme/9431-letnje-vreme-2015

http://t.co/rJr7kwRGsv

A P O D...

Konfiguracije kosmičkih letilica

http://astronomija.co.rs/oprema/9433-konfiguracije-kosmickih-letilica

http://t.co/GzvvP0Rf8m

A P O D...

http://t.co/4chFFYbddu

A P O D...

Veliki sudar koji je formirao Marsove mesece

http://astronomija.co.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/9424-veliki-sudar-koji-je-formirao-marsove-mesece

http://t.co/cYNI2WRCma

A P O D...

Rusija radi na supersoničnom „stealth“ transporteru?

http://astronomija.co.rs/istraivanja/9443-rusija-radi-na-supersonicnom-stealth-transporteru

http://t.co/KhKtPry9Ue

A P O D...