Vesti iz sveta astronomije...

Da li gravitacija može da širi svemir?

http://astronomija.co.rs/mediji/intervjui/9719-da-li-gravitacija-moze-da-siri-svemir

Glasajte za ime planete

Konkurs “NameExoWorlds” otvoren za javno glasanje Glasajte za vaše omiljeno ime sa liste imena odabranih od strane MAU!

Konkurs ImenujEgzoSvetove (eng. NameExoWorlds) organizovan od strane Međunarodne astronomske unije (MAU), ulazi u svoju istorijsku završnicu. Javno glasanje za imena, počelo je 12. avgusta 2015.




Treba odabrati imena za EgzoSvetove - 20 planetarnih sistema koji se sastoje od 15 zvezda i 32 vansolarne planete!

Iako ljudi daju imena nebeskim telima već vekovima, Međunarodna astronomska unija je autoritet zadužen za zvanično imenovanje ovih tela. Konkurs “ImenujEgzoSvetove”, ne samo što po prvi put pruža priliku javnosti da imenuje neke vansolarne planete, već daje i mogućnost davanja imena zvezdama, prvi put posle nekoliko vekova. Među objektima odabranim za imenovanje je 20 zvezda sa vansolarnim planetama koje oko njih orbitiraju.

Astronomska udruženja i neprofitne organizacije iz 45 zemlje, dale su 247 predloga za imena ovih 20 EzgoSvetova. Za ove predloge se sada može glasati na internet stranici NameExoWorlds . Ceo spisak EgzoSvetova može se naći ovde i on uključuje i jednočlane i višeplanetske sisteme.

Informacije o predloženim imenima za 20 zvezda domaćina, zajedno sa porukama nekih od naučnika koji su ih pronašli dostupni su ovde . Za učešće nije potrebna registracija, međutim svaki uređaj (kompjuter ili smartfon) mogu da glasaju samo jednom, za svaki od 20 sistema. Sva uputstva o načinu glasanja mogu se naći ovde.

Udruženja i neprofitne organizacije čiji predlozi budu izglasani kao pobednički, dobiće plaketu i biti u mogućnosti da predlože ime za malu planetu (pri čemu naziv mora biti u skladu sa pravilima davanja naziva malim planetama).

Lisa Kalteneger sa Kornel univerziteta je zvanično otvorila ovaj konkurs i dala prvi glas u sklopu javne ceremonije XXIX Generalne skuštine Međunarodne astronomske unije u Honululuu, na Havajima. Ceremonija je, zahvaljujući NASA-inoj podršci, ispraćena i specijalnim "gostovanjem" astronauta Skota Kelija, koji se trenutno nalazi na Međunarodnoj svemirskoj stanici.

Možete glasati OVDE - http://nameexoworlds.iau.org/exoworldsvote

Konkurs se zatvara u 23:59 UTC, 31. oktobra 2015 godine.

Više informacija

MAU je međunarodna astronomska organizacije sa više od 10 000 profesionalnih astronoma iz više od 90 zemalja. Njena misija je da promoviše i štiti astronomiju kao nauku u svim aspektima, u sklopu internacionalne saradnje. MAU je i međunarodno-prepoznat nadležni organ za dodelu naziva nebeskim telima i njihovim karakterističnim objektima na površini.

Kontakt

Tijana Prodanović

Nacionalna kontakt osoba sa popularizaciju pri MAU

Univerzitet u Novom Sadu, Srbija

Tel: +381 21 459 2811

Email: prodanvc@df.uns.ac.rs

http://t.co/cZTbthdYOh

A P O D...

New Horizons: Prolaz pored Plutona u 16 sekundi

http://astronomija.co.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/9727-new-horizons-prolaz-pored-plutona-u-16-sekundi

Nuklearni izvor struje na „New Horizonsu“

Svi smo oduševljeni uspehom Nasine misije, ali malo ko se seti da sve one slike kojima se divimo i podatke instrumenata koje redovno pratimo ne bi postojali da jednostavno nije bilo – struje na brodu. Pošto je misija od početka kuburila sa parama, menadžerski kadar je u poslednjem trenutku odlučio da kupi najslabiji izvor struje koji im je tada nuđen, što je prinudilo konstruktore da tokom misije štede svaki vat struje. Zato na sondi nije montiran nijedan pokretan instrument, pa je čak i glavna antema ostala nepokretna.

Ali odakle uopšte struja na brodu i kako se dobija?



19. januara 2006, lansirana je iz vojne baze Cape Canaveral Plutonova sonda “New Horizons”, sa radioizotopskim termoelektričnim generatorom (RTG) kao izvorom struje i sistemom od 30 volti za njeno regulisanje i distribuciju, sistemom dizajniranim i proizvedenim u Laboratoriji za primenjenu fiziku (JPL) univerziteta Johns Hopkins.

“New Horizons” predstavlja glavnu letilicu Nasinog programa međuplanetnih misija “New Frontiers” i osmišljena je još devedesetih godina zarad prvog proučavanja Plutona i njegovog meseca, Harona, a potom i Kajperovog pojasa. Sonda je stigla na cilj 14. jula 2015. godine, prevalivši za 3.463 dana trajanja misije skoro 5 milijardi km i gledajući Sunce sa udaljenosti od 32 AJ. Zbog dugog trajanja misije a i ekstremne udaljenosti od Sunca1, kao izvor energije za letilicu odabran je RTG. To je uticalo na složenost konstrukcije brodskog sistema za napajanje energijom, prvenstveno zbog jedinstvenih karakteristika energije i ograničenih mogućnosti testiranja u predlansirnoj fazi. Zbog toga su izvedena brojna ispitivanja tokom faze integracije nuklearne baterije sa letilicom i pomno praćenje tokom lansiranja da bi se što preciznije predvidela puna funkcionalnost ali i stepen sigurnosti i pouzdanost stvaranja električne energije tokom višedecenijske misije.



Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(17 strana, 3,5 MB) - http://astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/NH/2015/energija/NH-RTG.pdf

Orbital ATK u svetlu odlaganje Nasine odluku o pobednicima drugog konkursa komercijalnog kosmosa

http://astronomija.co.rs/dogaaji/9714-orbital-atk-u-svetlu-odlaganje-nasine-odluku-o-pobednicima-drugog-konkursa-komercijalnog-kosmosa

'Rosetta' blog №14: kometa 67P prošla perihel!

http://astronomija.co.rs/misije/9730-rosetta-blog-14-kometa-67p-prosla-perihel

https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Ft.co%2FphMtJJjgu8&h=LAQGo9Vy9&s=1

A P O D...

http://t.co/P7lIOigUDT

A P O D...

Sestrinske zvezde



Otvorena zvezdana jata, poput ovog na slici, nisu samo idealni objekti za fotografisanje. Većina zvezda unutar jata, kao i samo jato, mogu poslužiti astronomima kao laboratorije za proučavanja života i smrti zvezda. Wide Field Imager kamera na ESO La Sija opservatoriji uslikala je ovo jato, poznato i kao IC 4651. Zvezde nastale unutar njega prikazuju čitav spektar karakteristika.

Svetlucanje zvezda koje možete videti na novoj ESO slici predstavlja jato zvezda IC 4651, koje se nalazi u našoj galaksiji Mlečni put u sazvežđu Oltar, na oko 3000 svetlosnih godina od nas. Jato je staro oko 1,7 milijardi godina - srednje dobi po standardima jata. Solon Bejli, pionir među astronomima koji su postavljali opservatorije na suvim i visokim prostranstvima Anda, otkrio je ovo jato koje je, međutim, prvi kataloški zaveo dansko-irski astronom Džon Luj Emil Drejer.

Mlečni put je poznat po tome što sadrži na hiljade otvorenih zvezdanih jata poput ovog, i još neka za koje se smatra da postoje. Mnoga od njih su proučena do sitnih detalja. Opservacije ovakvih zvezdanih jata produbile su naše poznavanje nastanka i evolucije Mlečnog puta i pojedinačnih zvezda unutar njega. Takođe su omogićila astronomima da testiraju svoje modele evolucije zvezda.

Zvezde unutar IC 4651 su se formirale u otprilike isto vreme i od istog oblaka gasa gas [1]. Ove sestrinske zvezde su međusobno povezane silom gravitacije, ali i putem gasa između njih. S obzirom da zvezde u jatima interaguju sa drugim jatima i gasom oko njih i s obzirom na to da je gas ili korišćen kako bi formirao nove zvezde ili je bio razvejan u okolni prostor, sama struktura jata počinje da se menja. Na kraju, masa jata postaje toliko mala da i same zvezde mogu da pobegnu iz njega. Nedavne opsrevacije IC 4651 pokazale su da jato sadrži masu oko 630 puta veću od mase Sunca [2] iako se smatra da je inicijalno sadržalo oko 8300 zvezda ukupne mase 5300 puta veće od sunčeve.

S obzirom da je ovo jato relativno staro, gubitak mase može da se tumači činjenicom da su najmasivnije zvezde već završile svoje živote i okončale u eksplozijama supernovih. Međutim, većina izgubljenih zvezda nije završila svoj životni ciklus, nego je prosto produžila dalje. Njih je odvukao džinovski oblak gasa pored kog je jato prošlo ili su imale bliski susret sa susednim jatom. Ili su jednostavno napustile skupinu.

Deo ovih izgubljenih zvezda je možda i dalje gravitaciono povezan i kruži oko jata na velikim udaljenostima. Ostatak izgubljenih zvezda je emigrirao iz jata kako bi se pridružio drugim, ili se naselio negde dalje u već prenaseljenom Mlečnom putu. Sunce je najverovatnije jednom bilo deo jata poput IC 4651 dok se na kraju nisu razdvojili i odselili u druga prostranstva naše galaksije.

Slika je snimljena uz pomoć kamere Wide Field Imager. Kamera se nalazi na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji u Čileu. Sastoji se iz nekoliko CCD čipova, sa ukupno 67 miliona piksela i može da posmatra površinu veličine Meseca. Instrument omogućava opservacije u vidljivom i infracrvenom delu spektra, sa više od 40 fltera. Za potrebe ove slike, korišćena su tri filtera.

Beleške
[1] Iako većina zvezda koje je zabeležena na ovoj slici pripada jatu IC 4651, veći deo najsjajnijih zvezda se zapravo nalazi između nas i jata. Najmanje vidljive su ujedno i najudaljenije.

[2] Ova količina je mnogo veća od one koje su navodile prethodne studije. S obzirom da su pretraživale manje predele jata, samim tim nisu uzimale u obzir one zvezde jata koje leže na većoj udaljenosti od njegovog centra.


Bogato zvezdano jato IC 4651

Ovaj predeo prepun šarenih zvezda zabeležila je kamera Wide Field Imager montirana na MPG/ESO 2.2-metarskom teleskopu na La Sija opservatoriji u Čileu. Sika prikazuje otvoreno jato poznato i kao IC 4651, skupinu zvezda koja se nalazi u sazvežđu Oltar.

Autorska prava: ESO


Zvezdano jato IC 4651 u sazvežđu Oltara

Ova mapa prikazuje sazvežđe Oltar. Većina zvezda vidljivih golim okom tokom vedre noći prikazana je na mapi. Pozicija otvorenog jata zvezda IC 4651, koje s eveoma lepo može posmatrati uz pomoć teleskopa srednje veličine, označena je crvenim kružićem.

Autorska prava: ESO/IAU and Sky & Telescope


Širokougaoni snimak neba u okolini jata zvezda IC 4651

Širokougaoni snimak neba u okolini jata zvezda IC 4651načinjen je uz pomoć fotografskog materijala koji predstavlja deo Digitized Sky Survey 2. Jato predstavlja skupinu slabo vidljivih zvezda, koje se nalaze u centralnom delu slike. Sjajna zvezda na levom delu slike je Alfa Oltar, jedna od najsjajnijih zvezda u sazvežđu Oltara.

Autorska prava: ESO/Digitized Sky Survey 2. Acknowledgement: Davide De Martin

http://t.co/YiNgGp3HrD

A P O D...

Fotografije Ophir doline

Fotografije Ophir doline (Ophir Chasma), dela najvećeg kanjona Dolina Marinera u Sunčevom sistemu snimljene sa Mangaliaan Mars orbitera sa visine od 1857 km od površine Marsa.





Kanjon Dolina Marinera je dugačak 5 000 km i ima mnogo provalija ili dolina. Opir dolina je oko 62 km široka i ograničena je visokim stenama. Ofir dolina na Marsu je deo najvećeg kanjona u Sunčevom sistemu.

Indijski kosmički brod Mangaliaan je sa Zemlje lansiran 5. novembra 2013. U orbitu oko Marsa ušao je 24. septembra 2014. Indija se time pridružila klubu zemalja koje su stigle do Marsa u kom su SAD, Rusija i Evropska unija.

Detaljnije na: http://www.isro.gov.in/pslv-c25-mars-orbiter-mission

Evolucija dimenzija prostora

http://astronomija.co.rs/nauka/fizika/9735-evolucija-dimenzija-prostora

http://t.co/c0lFlQP5TP

A P O D...

Da li je u apolu 13 bila vrućina tokom povratka na Zemlju?



Sedma misija sa ljudskom posadom ovog programa i treća koja je trebalo da se spusti na Mesec, „Apolo 13“, predstavlja jednu od onih koja se pamti. Misija je nenadano prekinuta samo dva dana po lansiranju, kada je tank sa kiseonikom eksplodirao i prosto ubogaljio servisni modul, za koji je bio zakačen komandni modul sa putnicima. apollo13

Posada misije – zapovednik James A. Lovell, pilot ko- mandnog modula John L. "Jack" Swigert, i pilot lunarnog modula Fred W. Haise – bila je primorana da zbog štednje struje isključi sve sisteme u komandnom modulu. Tokom putovanja kući, morali su da se posluže lunarnim modulom kao „čamcem za spasavanje”, naprave krug oko Merseca, i odbace servisni i lunarni modul. Zaštićeni termičkim štitom komandnog modula, spustili su se bezbedno u okean 17. aprila.

Svi dobro znamo da je spoljnji sloj „Apolove“ kapsule predviđen za intenzivno zagrevanje tokom ulaska u atmos- feru, ali u filmu „Apollo 13“ moglo je da se vidi kako su zbog isključivanja električnog napajanja mnogi od instrumenata bili zamrznuti, i kako se tokom povratka led otapao. Svi koji su gledali film, a imaju detektivski duh, zapitali su se koliku temperaturu su astronauti tom prilikom iskusili. Koliko se tom prilikom stvarno zagrevao spoljnji sloj njihove kapsule?

Da bi dobili odgovor na to pitanje, američki novinari su potražili Lovella, danas vlasnika malog restorana u Lake Forestu, u Ilinoisu. „Film je prikazao komandni modul kao vrlo hladan, jer smo tada radi štednje struje bili prinuđeni da isključimo većinu električnih sistema,“ napisao je Lovell u mejlu novinaru. „Tokom normalne misije, temperatura u kabini broda se održava korišćenjem toplote koju stvaraju brojni električni sistemi, dok se višak toplote izbacuje u kos- mos zračenjem. Sa isključenim električnim sistemima, ne- posredno pred ulazak u atmosferu temperatura u kabini je bila oko 34 stepena Farenhajta (oko 1°C).“

„Instrumenti se nisu stvarno ’zaledili’. Jednostavno, bili su neupotrebivi jer je sistem bio isključen. Oživeli su tek kada smo ih uključili neposredno pred ulazak u atmosferu. Temperatrura se nije povećavala u kabini tokom poslednje faze leta. U stvarnosti, smrzavali smo se i kada smo sleteli u okean.“

Dakle, u jednoj od najnapetijih misija u Nasinoj istoriji, astronauti ne samo da su se smrzavali tokom četiri dana leta oko Meseca i nazad, već su bili smrznuti i kada su pali u toplo more kraj Samoe.

Iako nikada više nisu dobili priliku da odlete na Mesec, hrabra trojka može da se diči jednim svetskim rekordom. Oni su ljudi koji su zbog specifičnosti situacije obleteli Mesec na oko 100 kilometara većoj visini od ostalih misija, tako da su se 14. aprila 1970. godine udaljili od naše planete na rekordnih 400.171 km!

http://t.co/9fEOkdXwDt

A P O D...

-------

https://ideja.serbianforum.info/viewtopic.forum?t=6076