Vesti iz sveta astronomije...

Philae se probudila

Rosette, letelica Evropske svemirske agencije, posetila je kometu 67P - Čurjumov-Gerasimenko i 15. novembra 2014. poslala sondu Philae na nju.



To je bi ogroman poduhvat i zabeležen je velikim slovima u istoriju kosmonautske. Ali pri spuštanju došlo je do problema i umesto da se sonda prikuje za kometu ona je odskočila, ponovo se spustila, ponovo odskočila itd. Sve dok se nije smirila u nekoj rupi daleko od sunčeve svetlosti. A sunčevi zraci su joj potrebni za punjenje baterija. Postojala je mala nada da će se pomoću solarnih panela baterije koliko toliko napuniti i da će se sonda javiti svojoj bazi kada napuni akumulatore, ali ipak to su svi navodili kao malo verovatan događaj. Međutim upravo to se desilo sada o čemu je ESA dala danas kratko saopštenje. Naravno, tek slede analize prispelih podataka, procena stanja sonde itd. Ali i ovo je zbilja veliko i prijatno iznenđenje.

Ono što se trenutno zna jeste da je temperature u okolini sonde -35 stepeni C, i da na zalihama ima 24 vata energije.

Nadamo se da će se priča o ovoj sondi nastaviti.

Lender “Fila” se javio sa komete!



Signali sa lendera koji se novembra prošle godine, posle nekoliko skokova po površini jezgra komete našao u senci i zbog toga vrlo brzo ostao bez električnog napajanja, primljeni su 13. juna 2015. u 22:29 (po centralno-evropskom vremenu) u Evropskom centru kosmičkih operacija u Darmštatu. Stručnjaci već obradujuju preko 300 paketa primljenih informacija.

Iako je proveo toliko meseci u mraku, izložen kosmičkom vakuumu i ekstremno niskim temperaturama, lender funkcioniše izuzetno dobro. Njegova operativna temperature iznosi -35oC i trenutno ima 24 Vati električne snage na raspologanju. Prema mišljenju stručnjaka ESA-e, lender je praktično spreman da nastavi misiju prekinutu posle dramatičnog spuštanja na jezgro komete Ćurjumov-Gerasimenko.

Prvo javljanje lendera “Fila” trajalo je 85 sekundi. Stručnjaci su analizirajući primljene podatke ustanovili da se njegovo budjenje odigralo ranije, jer je poslao takodje i arhivirane podatke. Medjutim, tek kada su akumulatorske baterije lendera bile dovoljno napunjene električnom energijom sunčevih panela, “Fila” je mogla da se javi.

Sa nestrpljenjem se očekuje sledeća seansa radio-veze sa lenderom, jer u njegovoj memoriji ima oko 8500 paketa informacija koje će pomoći stručnjacima da rasvetle kako je proticalo budjenje lendera i šta se tokom poslednjih nekoliko dana dešavalo na površini komete Čurjumov-Gerasimenko.

Lender “Fila” je prestao da šalje podatke sa komete 15. novembra 2014. posle kontakta sa Zemljom koji je trajao 60 časova. Kako su stručnjaci očekivali da će se svetlosni uslovi u zoni sletanja lendera poboljšati kako se kometa približava Suncu, uz mogućnost njegovog oživljavanja, od 12. marta Centar u Darmštatu je sve vreme pokušavao da uspostavi kontakt sa aparatom.

https://l.facebook.com/l.php?u=http%3A%2F%2Ft.co%2FidyOKG3Wqa&h=BAQHY2Fwu

 A P O D...

Iskričavo kosmičko slavlje



U najsjajnijem delu ove blještave magline pod nazivom RCW 34, mlade zvezde na dramatičan način zagrevaju gas i šire ga kroz predele ispunjene hladnim glasom. Jednom kada usijani vodonični gas dospe do granica gasnog oblaka, on se raspršti u okolni vakuum kao šampanjac iz upravo otvorene flaše – tokom procesa zvanog „champagne flow“. Međutim, ovo mlado zvezdano porodilište ima mnogo više toga da ponudi; sve su prilike da se u okiru jednog oblaka formiralo nekoliko zvezda.

Nova slika koja nam dolazi sa ESO Veoma velikog teleskopa u Čileu prikazuje spektakularni crveni oblak gorućeg vodoničnog gasa, iza mnoštva plavih zvezda. U okviru RCW 34 – lociranog u sazvežđu Južnog neba Vela – krije se grupa masivnih, mladih zvezda i to u najsjajnijem delu oblaka [1]. Ova skupina zvezda ima dramatičan uticaj na maglinu. Kada je gas izložen snažnoj ultraljubičastoj radijaciji – kao što je slučaj u centru ove magline – on postaje jonizovan, što znači da elektroni napuštaju vodonikove atome.

Astrofotografi veoma cene vodonični gas jer sjaji karakterističnom crvenom bojom po kojoj se ističu mnoge magline i čini da mnoge od njih poprime veoma bizarne oblike. Međutim, jonizovani vodonik ima i bitnu astronomsku ulogu: pokazatelj je postojanja zvezdanog porodilišta. Zvezde nastaju iz oblaka gasa koji se urušava i stoga ih ima u velikom broju u oblacima gasa popot RCW 34. Iz ovog razloga, RCW 34 je astronomima veoma interesantna maglina, jer im omogućava proučavanje procesa formiranja zvezda i njihovu evoluciju.

Ogromne količine prašine koje se nalaze unutar magline blokiraju pogled ka dešavanjima unutar zvezdanih porodilišta smeštenim u dubinama ovih oblaka. Maglinu RCW 34 karakteriše visok stepen ekstinkcije, što znači da veliki deo vidljive svetlosti biva apsorbovan pre nego što dospe do Zemlje. Uprkos skrivanju, astronomi mogu da zavire u ova gnezda mladih zvezda uz pomoć infracrvenih teleskopa koji mogu da "vide" i kroz oblake gasa i prašine.

Ako posmatramo predele u okolini crvenih oblaka, možemo uočiti mnoštvo mladih zvezda čije mase su mali deo mase Sunca. Ove zvezde imaju tendenciju da se okupljaju oko starijih, masivnijih zvezda u centru, dok je samo nekolio mladih zvezda raspoređeno u „predgrađu“ oblaka. Ova pojava navela je astronome na zaključak da se u ovom oblaku odigralo formiranje zvezda u nekoliko etapa. Tri džinovske zvezde formirale su se u prvi mah, da bi potom inicirale formiranje manje masivnih zvezda u blizini [2].

Slika je nastala korišćenjem podataka sa FORS instrumenta (FOcal Reducer and low dispersion Spectrograph), na VLT teleskopu, dobijenih tokom ESO posmatračkog programa Kosmički dragulji [3].
Beleške

[1] Maglina RCW 34 je takođe poznata pod imenom Gum 19, a u centru se nalazi sjajna, mlada zvezda V391 Velorum.

[2] Najmasivnije i najsjajnije zvezde imaju veoma kratke živote - koji se mere milionima godina – a manje masivne zvezde imaju duge živote koji mogu da prevaziđu trenutnu starost svemira.

[3] ESO program Kosmički dragulji je inicijativa koja ima za cilj da proizvede slike intrigantnih ili vizuelno primamljivih objekata u svemiru, uz pomoć ESO teleskopa, sa zadatkom da promoviše astronomiju i edukuje širu zajednicu. Ovaj program koristi vreme na teleskopima koje inače ne bi moglo da se potroši na naučna posmatranja. Svi prikupljeni podaci mogu biti korišćeni i u naučne svrhe i dostupni su astronomima kroz naučne arhive Južne evropske opservatorije.

Rozetin autoportret



Objasnjenje slike: Ovaj autoportret svemirske sonde Rozeta je napravljen 7, oktobra, kada je sonda bila oko 472 miliona kilometara udaljena od Zemlje, ali samo 16 kilometara od povrsine komete 67P/Curjumov-Gerasimenko. cudnog dvostrukog jezgra komete koji se ocrtava iza svemirske sonde, izlaze prasina i gas, na jednom od solarnih panela velicine 14 metara, sjaji svetlost Sunca. Da bi se fotofrafisala dramaticna scena bogata kontrastima, napravljene su dve slike, kratko i dugo osvetljene i kombinovane, sa CIVA-kamera sistemom na Rozetinoj jos uvek pricvrscenoj sondi Fila. Odabrano primarno mesto za spusanje sonde se vidi na glavi jezgra. Ovo je verovatno poslednja slika od kamere na Fili pre nego sto ce da se odvoji od Rozete i da se spusti na kometu 12. novembra. Kratko posle odvajanja, Fila ce da napravi jos jednu fotografiju, koja ce da gleda prema Orbiteru, pre nego sto pocne da se spusta na jezgro komete.

Preuzeto sa "Astronomska slika dana"

50 godina svemirskih šetnji



Dokumentarni film koji je Nasa snimila povodom 50 godina svemirskih šetnji.

Prvi koji je izašao u otvoren prostor izvan vasionskog broda bio je sovjetski kosmonaut, Aleksej Leonov, pre 50 godina, 18. marta 1965. Pročitajte dramatičnu priču o tome. Zatim su takvi izlasci polako postajali rutinski, ali za astronaute su ostali kao jedan od najuzbudljivijih zadataka u njihovom poslu.

U ovom filmu govore astronauti, inžinjeri, tehničari, menadžeri....

http://astronomija.co.rs/istorija-70162/9410-pedeset-godina-od-prvog-covekovog-izlaska-u-otvoreni-kosmos

http://t.co/r8xUS20lGi

A P O D...

Leto 2015

http://astronomija.co.rs/godinja-doba/9578-leto-2015

'Rosetta' blog №12: ’Philae’ se probudila!

http://astronomija.co.rs/misije/9576-rosetta-blog-12-philae-se-probudila

Novi detalji na Plutonu!

http://astronomija.co.rs/misije/9558-novi-detalji-na-plutonu-2

http://t.co/sNzATTLISy

A P O D...

Tanka Plutonova atmosfera i neobične dvostruke faze patuljaste planete

http://astronomija.co.rs/misije/9580-tanka-plutonova-atmosfera-i-neobicne-dvostruke-faze-patuljaste-planete

Šta ako Haron ima atmosferu?

U prethodnom tekstu sam napisao da Pluton ima petu atmosferu po gustini u Sunčevom sistemu, iako reč gustina nije baš najprikladniji pridev. Pritisak ne prelazi 0,01 mbar, i to uz puno sreće. Ali šta je sa njegovim glavnim satelitom, Haronom?


Pluton i Haron u razmeri. Druge dve kuglice su S/2005 P1 (Hydra) i S/2005 P2 (Nix). (NASA)

Sve govori da ovaj mesec nema značajniju atmosferu, ali za svaki slučaj, jedan od glavnih zadataka sonde “New Horizons” biće da utvrdi da li je ova hipoteza tačna. U teoriji, Haron je trebalo davno da izgubi sve gasove koji bi mogli da kreiraju njegovu atmosferu, ali najnovija istraživanja sugerišu da bi ipak neka prolazna atmosfera nastala zahvaljujući ledu sa kometa ili Plutona mogla da se formira tokom svake od letnjih složenih faza kroz koje prolazi čitav Plutonov sistem.

U svakom slučaju, teorijski modeli predviđaju da bi takva minijaturna atmosfera imala vrlo nizak pritisak – od 0,1 do 10 nanobara[1], što bi odgovaralo količini od oko 105 čestica po cm3. U njen sastav bi verovatno ulazio metan, ugljenikov monoksid ili azot u različitim proporcijama, mada se čini da je glavni sastojak Hronove površine vodeni led. “New Horizons” će utvrditi da li Haron stvarno ima atmosferu tokom proletanja kroz sistem 14. jula: čim Sunce bude zašlo iza Haronovog diska (gledano sa sonde), ultraljubičasti spektrograf ALICE istražiće rub satelita i utvrditi da li je mali svet okružen atmosferom. Problem sa ovom tehnikom je u tome što može da posluži jedino u odgovoru da li Haron ima globalnu (ili terminatornu) atmosferu, ali je beskorisna ako je atmosfera lokalna i ograničena na osvetljenu poluloptu meseca.

Međutim, stručni tim misije, predvođen dr Alanom Sternom, razvio je novu tehniku koja će nam omogućiti da odredimo da li Haron ima atmosferu i pre nego što igra počne. Da bi to uradio, ALICE će posmatrati svetlost reflektovanu sa osvetljene strane Harona tokom dana pre susreta. Ako sve bude proteklo u redu, ALICE će dobiti apsorbcioni spektar Harona i detektovati bilo kakvu atmosferu sa minimalnim pritiskom od oko 0,1 nanobara.

Sa takvim vrednostima, moglo bi se pomisliti da je takva atmosfera gotovo zanemarnjiva. Međutim, seti se da su temperature Plutonovog sistema jako kompleksne i da stvaraju interesantne interakcije između metana, azota o ugljen-monoksida. Uprkos svojim malim dimenzijama – Haron ima samo ~603 km u poluprečniku – ovaj mesec obećava još interesantnih događaja u već fascinantnom Plutonovom sistemu.


Instrument ALICE sonde “New Horizons”. (NASA)

Spektrograf ALICE je mali (4,4 kg) ali snažan alat koji radi u talasnom rasponu od 520 do 1.870 angstrema. Dizajniran je specijalno za detaljno studiranje sastava i strukture atmosfere Plutona, a baziran je na sličnom (manjem i malo savršenijem) instrumentu koji nosi evropska kometna sonda “Rosetta”.

Kao i kada je u pitanju većina tajni koje okružuju Pluton i Haron, 14. jula ćemo saznati i da li Haron poseduje atmosferu. Da bi se pripremili za taj događaj, možda je prava stvar pogledati video “Wanderers” fenomenalnog autora Erika Wernquista – promociju ovog istorijskog fly-bya. Ako ti se tokom gledanja ovog filmića kosa ne podigne, znači da si potpuno bez srca:



P.S.

Pogledao sam u svoju enciklopediju “Neka Velika otkrića i pronalasci..” koju trenutno nudim na sajtu i pronašao nekoliko zanimljivih podataka o Haronu. Recimo, Otkrili su ga J.W. Christy i R.S. Harrington 7 jula 1978 godine. Čak je 10 puta slabijeg sjaja od Plutona, pa se ranije činilo da je Pluton mnogo masivniji, s obzirom da se teleskopske slike planete i meseca slivale ujedno. Haron je zbog svoje veličine i blizine uvek istim licem okrenut ka istoj tački na Plutonovom ekvatoru i uvek se nalazi iznad nje.

Tamo sam naveo da su prečnici većine satelita u solarnom sistemu daleko ispod 10% prečnika svojih domaćina. Čak i naš Mesec, raniji rekorder kada se porede veličine satelita i domaćina, ima prečnik koji je samo četvrtina prečnika Zemlje. Haron, međutim, ima čitavih 50% prečnika svoje matične planete – oni su jedini par planeta/mesec čiji se baricentar (tzv. centroid) nalazi van same planete. Zato su do skora mnogi govorili o Plutonu kao o dvojnoj planeti, a sve do pred sami kraj odlučivanja o novom izgledu solarnog sistema Haron se čak pojavljivao i kao nezavisni kandidat za jednog o punopravnih članova.

[1] Najbedniju atmosferu od svih planeta ima Merkur – svega oko 10-14 bara, tj. 1 nanopaskal.

http://t.co/b2BC6gdTDh

A P O D...

Povratak posada misije MKS-42/43

http://astronomija.co.rs/misije/9565-povratak-posada-misije-mks-42-43

Petnica prekinula trenutne programe

Istraživačka stanica Petnica danas popodne je odlučila da prekine sve trenutne programe za srednjoškolce usled dvodnevnog problema sa snabdevanjem vodom iz gradskog vodovoda.



Od ponedeljka su u Petnici u toku letnje naučne škole iz oblasti biomedicine, elektronike, hemije i antropologije. Prema planu više od 100 srednjoškolaca je tokom desetodnevnog boravka u Istraživačkoj stanici trebalo da savladaju osnovne naučne i istraživačke metode, rad u laboratorijama, korišćenje literature...

Zbog restrikcija vode iz gradskog vodovoda Istraživačka stanica Petnica počev od ponedeljka popodne nema vodu. Kako neizvesnosti oko sređivanja vodosnabdevanja još nije rešena, a skoro 150 ljudi je predugo bez vode, doneta je odluka da se programi prekinu i da se polaznici vrate kućama.

Deo polaznika iz Beograda i okoline su već večeras krenuli put svojih domova, dok će ostatak koji treba iz Beograda da putuje dalje krenuti sutra ujutru. Posebna briga je posvećena učesnicima koji dolaze iz inostranstva kako bi im se rezervisao vanredni prevoz.

U narednim danima će biti zakazani termini u kojima će ove naučne škole biti realizovane kako polaznici ovih programa ne bi bili oštećeni. Očekuje se da sledeći redovni ciklus seminara već naredne nedelje bude realizovan prema planu.

EPIDEMIJA MERS-a: Korona virus koji je pobegao iz pustinje

Priča o korona virusima je poznata epidemiologiji još od trenutka kada je, pod neumoljivim elektronskim mikroskopom, uočila razbacane virusne partikule koje podsećaju na starinske kraljevske krune. Sam latinski izraz Corona zapravo i znači kruna, pa je ubrzo usvojen kao najpribližniji u opisivanju ove grupe virusa. Iako se deli u četiri podvrste:Alfa, Beta, Gama i Delta korona viruse, nije lako utvrditi karakteristike kao i načine transmisije istih jer se razlikuju međusobno.







Kada je 2012. Godine Saudijska Arabija izvestila SZO o novom respiratornom oboljenju, koje je izazvalo paniku u toj zemlji ali i smrt, bilo je jasno da nije reč o modifikovanom SARS-u već o nečem mnogo ozbiljnijem. Novi korona virus, kao i svaka agresivna zoonoza, nije bio poznat ljudima do prvog udara koji je te godine imao. Imenovan je kao MERS-CoV odnosno kao korona virus izazivač Srednjeistočnog plućnog sindroma, izuzetno teške virusne respiratorne infekcije za koju ne postoji odgovarajući tretman. Novoidentifikovani virus pripada grupi Beta korona virusa, i kao svaka respiratorna bolest bazirana viralnim aktivnostima, dovodi do stvaranja iste kliničke slike: povišena telesna temperatura, praćena kašljem i teškoćama prilikom disanja, bolom u mišićima i grudima, kao i u samom grlu, opštom malaksalošću,glavoboljom, povraćanjem i curenjem nosa, a sa usložnjavanjem bolesti, dolazi do pneumonije, otkazivanja bubrega i same smrti, koja je u nekih 36% slučajeva očekivana.Po gruboj SZO statistici, do 09 juna 2015., prijavjeno je 1.236 slučajeva, od toga je 445 sa smrtnim ishodom. Koliko je SARS dovodio do haosa u epidemiološkim brojkama, toliko MERS duplo više čini napora da dovede do katastrofe u medicinskim analima i izveštajima. Broj obolelih i umrlih se rapidno povećava, ne samo na Arabijskom poluostrvu već, usled razmene roba i usluga kao i učestalog avio saobraćaja, virus, u toku samo jednog dana, stigne iz pustinje u modernu metropolu, donoseći miris smrti. Tako je i ovaj pustinjski kraljević, nevidljiv našem oku, doputovao i u evropske i azijske zemlje, kao i na sam američki kontinent, postavljajući naučnicima nerešiv rebus:Koji je prirodni rezervoar ovog virusa i kako je stigao do samih ljudi?Centar za kontrolu bolesti iz Atlante uporno pokušava da ponudi odgovor na ova i slična pitanja, u saradnji sa zabrinutim kolegama širom sveta. Ono što se, u međuvremenu, nametnulo kao ideja je da se testiraju potencijalni nosioci MERS-CoV-a, a to su kamile i slepi miševi. Sekvencijalnim analizama je potvrđeno da se virus koji izaziva MERS nalazi u kamilama, i tek u tragovima se može pronaći kod slepih miševa.Ostale životinje, poput krava, svinja, koza i ptica nisu nosioci ovog mikroba. Infektolozi su, potom, pokušali da utvrde lanac prenosa i najlogičnije je bilo da se zaključi da su se ljudi zarazili ovim korona virusom preko već kontaminiranog kamiljeg mleka ili mesa, odnosno nekih izlučevina sa kojima su došli u kontakt.Zanimljiv podatak je da virus može da opstane u sirovom kamiljem mleku duže nego što je to moguće kada je mleko drugih životinja u pitanju. Dr Marion Kopman, sa holandskog Instituta za javno zdravlje, veruje da su kamile odnosno pustinjske deve, veoma prisutne u Saudijskoj Arabiji kao i Omanu, nosioci MERS-CoV-a i da su mogle inficirati ljude sa kojima dolaze u kontakt na dnevnoj bazi. Svaka zoonotska bolest, prilikom transmisije, dobije još zlokobnija svojstva i ubitačniju genetiku, pa ni ne iznenađuje mnogo da se MERS pretvorio u to što jeste, neku vrstu pustinjske kuge koja briše ljude poput vetra koji tamo divlja od davnina.

Masovna okupljanja Saudijaca i ostalih muslimana, tokom verskih praznika, samo su pogodovala širenju infekcije i njenom infektološkom trijumfu. Vrlo lako se virus mogao širiti sa osobe na osobu, na isti način na koji se virus gripa uspešno širio godinama unazad. Tako je orijentalni virus i došao do Južne Koreje i od maja 2015. godine ne prestaje da odnosi ljudske živote i stvara atmosferu vrele epidemije.Stariji gospodin, koji se vratio sa proputovanja po Srednjem istoku, morao je da potraži medicinsku pomoć usled pogoršanja zdravstvenog stanja. To je bilo 20.maja 2015. Do 19. Juna 2015 godine, MERS-CoV je objavio rat Južnoj Koreji, 6.700 izolovanih, 169 obolelih i 25 pacijenata sa fatalnim krajem. Ove cifre se menjaju iz sata u sat. Čitava zemlja je u nekoj vrsti opsadnog stanja i ovo je najveća epidemija MERS-CoV van granica arapskog sveta. Ono što daje blagu nadu je da se virus širi iz poznatog epicentra-južnokorejskog medicinskog centra, što eliminiše mogućnost da je postavio utočišta i na nekim drugim mestima ili da je pronašao drugi i efektniji način prenosa. Zvaničnici ove zemlje znaju da će diktatura ovog patogena imati kao rezultat turistički krah jer je bar 55.000 turista otkazalo svoju planiranu posetu ovoj zanimljivoj destinaciji. Još kada se tome doda opšta medijska pomama i izveštavanje puno krvi, u kojem nedostaje realni i naučni ton, Južnoj Koreji ne preostaje ništa drugo do da uloži sve napore da kontaminiranoj populaciji pruži adekvatnu negu i da se nada da će neke od mnogih marljivih biotehnoloških kompanija širom Seula izaći sa nečim što će vratiti MERS-CoV tamo gde mu je mesto.

Za sada ne postoji niti lek, niti vakcina. Postoje preventivne mere koje uključuju sve one predostrožnosti tipične za sve virusne infekcije, poput održanja higijene i izbegavanja javnih okupljanja. Ipak, sve je to daleko od hemijski determinisanih rešenja. Da nada nikada ne umire u samom srcu čovečanstva, govori i to da neispavani istraživači iz svih kutkova planete, ne napuštaju svoje laboratorije i da nepregledni nizovi bioloških kodova polako dobijaju smisao. Farmakolozi sa instituta Purd u Indijani, USA, isti oni koji su imali uspeha u pronalasku enzima koji blokiraju virus SARS-a, tvrde da mogu da dođu do onih inhibitora koji će zaustaviti MERS-CoV u besnom piru. Oba virusa su korona, što bi značilo da imaju približno slične organske osobine i da mogu reagovati na donekle istovetan način.Endru Mesečar i Arun Goš veruju da bi mogli da pronađu odgovarajući enzim koji bi usporio MERS-CoV ili ga onemogućio u dejstvu. To bi bila baza za neki budući farmaceutski pogodak.

U međuvremenu, pustinjski mikrob je postao svetski putnik, a ljudski organizmi njegovo omiljeno mesto boravka. Ipak, kao i mnogo puta do sada, čovečanstvo uvek pronađe izlaz u slučaju opasnosti, pre ili kasnije.

U toku je retka aktivnost X-zračne Nove V404 Cyg

Detektovana je aktivnost Nove V404 Cyg, klase LMXB (1). Ova klasa Novih spada u X-zračne višestruke zvezdane sisteme čija je jedna komponenta i crna rupa (low mass X-ray binary LMXB with black hole component). Zabeležena je aktivnost sistema u širokom spektru elektromagnetnog zračenja: od X-zraka, preko vidljivog i infracrvenog do radio domena. Inače, ovo je prva aktivnost od 1989 godine, od kada se i prati aktivnost ovog sistema. U detektovanju i praćenju ove aktivnosti učestvuju kako profesionalni astronomi tako i amateri širom sveta.


Slika: Umetnička vizija višestrukog zvezdanog sistema sastavljen od crne rupe sa
akrecionim diskom (plavo) nastale od materijala otrgnute od normalne zvezde (NASA/ESA/FelixMirabel)

Aktivnost V404 Cyg je detektovana od strane zajednice profesionalnih astronoma zasnovane na podacima dobijenih Swift BAT initial detection instrument, koji je sastavni deo Swift X-zračne satelitske astronomske observatorije. Napomenut je značaj V404 Cyg koji se ogleda u činjenici da je sistem sa crnom rupom jedinstven jer je jedini čiji profil odgovara sistemu P Cyg a na osnovu aktivnosti zabeležene 1989. godine (2,3,4,5,6,7,8,9).

Na osnovu izveštaja posmatrača, a po AAVSO International Database (AID), V404 Cyg ovoga trenutka (20.06.2015.) intezivno menja svoj sjaj u opsegu 12.5 do 16.5 u V oblasti (vidljiva oblast), u roku od svega nekoliko časova. Magnituda u I području (infra crvena oblast) je znatno viša (oko 2 magnitude u odnosu na onu u V oblasti) i prati promene sjaja u V oblasti (10).

Koordinate V404 Cyg: 20 24 03.83 +33 52 02.2 (J2000.0)

Linkovi:
http://www.aavso.org/aavso-alert-notice-520

http://gcn.gsfc.nasa.gov/gcn3/17929.gcn3

http://adsabs.harvard.edu/abs/1991MNRAS.250..712C

http://www.aavso.org/aavso-international-database

Najdetaljnija slika dalekog svemira do sada

http://astronomija.co.rs/galaksije/9563-najdetaljnija-slika-dalekog-svemira-do-sada

http://t.co/hoXKxgy0mG

A P O D...

20 dana do Plutona

Sada kada se vreme do fly-bya meri u danima, Nasin stručni tim je izveo malu ali važnu korekciju putanje “New Horizonsa”, kompletirao najnovije analize mogućih opasnosti u Plutonovom sistemu, i počeo da ubrzava sakupljanje naučnih podataka.



Tačno mesec dana pre susreta s Plutonom, 14. juna, kratko paljenje motora u dužini od 45 sekundi ispravilo je trajektoriju sonde ka Plutonu, nišaneći optimalnu tačku za proletanje sonde kroz Plutonov sistem.

Zbog izuzetno preciznog upravljanja misijom, bio je to tek drugi takav manevar; nedeljni impuls je promenio brzinu letilice za samo 52 santimetra u sekundi, upravivši je ka željenoj tački proletanja koja se nalazi na oko 12.470 km iznad površine Plutona.

Manevar je izveden na osnovu najnovijih podataka radio-praćenja letilice i merenja udaljenosti od Plutona izvedenih poslednjih nedelja na osnovu optičko-navigacionih slika Plutonovog sistema.

Izvršavajući naređenja koja je primio 12-13 juna, trasteri su počeli da rade u 12:05 po američkom vremenu i isključili se 45 sekundi kasnije. Telemetrija je pokazala da se letilica nalazi u izvrsnom stanju, a manevar je nadgledan preko operativnog centra u Laboratoriji za primenjenu fiziku fakulteta Johns Hopkins iz Merilenda. Pošto se sonda nalazila udaljena oko 4,75 milijardi km, radio-komunikacionom sistemu je trebalo skoro 4,5 sata da stigne na Zemlju i potvrdi uspešnu akciju.

Mark Holdridge, rukovodilac kampanje prilaska NH Plutonu iz APL-a, objasnio je da bi bez izvedenog manevra letilica promašila zadatu tačku za oko 755 km i stigla na cilj nekih 84 sekunde ranije nego što je planirano. Tim „New Horizonsa“ će nastaviti da analizira navigacione podatke sve do 24. juna, kada će biti odlučeno da li će biti potrebno izvesti još jedno uključivanje motora.

Trenutno, NH leti heliocentričnom brzinom od 14,54 km/s i sada je na oko 26,9 miliona km od Plutonovog sistema, tj manje od 70 udaljenosti Zemlja-Mesec. Kako se to uobičajeno kaže, sonda se nalazi u dobrom stanju i svi sistemi rade normalno. Naučne operacije koje treba sprovesti u fazi prilaska otpočele su 16. juna.

OKONČANA POSLEDNJA POTRAGA ZA OPASNOŠĆU;
I DALJE SVE ČISTO

Planirajući hrabar fly-by koji će dovesti letilicu unutar orbita svih pet poznatih Plutonovih satelita, tim “New Horizonsa” je okončao analize drugog i trećeg seta osmatranja koja su imala za cilj da otkriju eventualne opasnosti na tom putovanju kroz sistem.

Podaci su prikupljani 29-30. maja i 5. juna, korišćenjem brodske teleskopske istraživačke kamere (LORRI). Za ta istraživanja, LORRI je morala da načini stotine snimaka dugačke ekspozicije (10 sekundi), pokušavajući da detektuje sićušne satelite, prstenove ili polja prašine u sistemu, koji bi predstavljali opasnost za sondu kada bude 14 jula velikom brzinom proletela pored Plutona.

Poslednja osmatranja su lako registrovala Pluton i pet poznatih meseci, ali nije otkriven niti prsten, niti novi meseci, kao ni bilo kakva druga opasnost. Tim misije zadužen za otkrivanje opasnosti utvrdio je da bi svaki objekat četiri puta tamniji od Plutonovog najtamnijeg satelita, Stiksa[1], bio uočen kada bi postojao unutar orbite Plutonovog najvećeg i najbližeg meseca, Harona. Granice mogućeg prstena su ostale nepromenjene još od prve pretrage za opasnostima: neotkriveni prsten bi morao da bude vrlo taman i mali – širine manje od 1.000 milja ili da reflektuje manje od 5-milionitog dela Sunčeve svetlosti koja pada na njega.

Naredna potraga za opasnostima startovala je 15. juna a tim će objaviti rezultate oko 25. juna, nakon što kompletno pronlizira nove i još detaljnije podatke.

ŠTA JE SLEDEĆE?

Poslednje nedelje juna, prilazak Plutonu će ući u treću i finalnu fazu prilaska – nazvanu Approach Phase 3, koja će trajati do sedam dana pre prolaska kroz najbližu tačku.

“AP3” će uključiti nove fotografije Plutonovog sistema za potrebe konačne navigacije; mapiranje Plutona i Harona sa mnogo više detalja i praćenje varijacija u boji, uslova na površini i atmosferskih promena tokom rotacija malih planeta; i potragu za novim mesecima i prstenovima sa još većom osetljivošću NH će nastaviti i sa započetim istraživanjima međuplanetnog okruženja – merenjima solarnog vetra i visokoenergetskih čestica, kao i koncentracijom čestica prašine.

“Svakodnevno obaramo novi rekord u udaljenosti od Plutona, i svakodnevno dobijamo sve bolje podatke,” kaže glavni rukovodilac misije Alan Stern, sa Southwest Istraživačkog instituta u Koloradu. “Ništa slično vezano za istraživanja granica solarnog sistema nije se dogodilo još od 1989. kada je “Voyager 2” posetio Neptun. Biće uzbudljivo gledati kako NH baca novu svetlost na solarni sistem i njegove mesece!”



Ovaj "film", sastavljen od slika koje je napravila NH-ova kamera LORRI, prikzuje kako Pluton rotira oko svoje ose. Slike su napravljene od 28. maja do 3. juna 2015. sa udaljenosti od 56 do 48,5 mil. km. Vidljive su dramatične promene na površini.



[1] Četiri puta tamniji znači otprilike toliko puta manji. Stiks ima prečnik 10-25 km

Saturnov mesec Hiperion

http://astronomija.co.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/9591-saturnov-mesec-hiperion

„New Horizons“: detalji na Haronu i slike u boji

http://astronomija.co.rs/misije/9597-new-horizons-detalji-na-haronu-i-slike-u-boji

http://t.co/I7RSsrdK2y

A P O D...

http://t.co/jnoQUdVq0R

A P O D...