Vesti iz sveta astronomije...

http://t.co/UuZ7PclzPm

A P O D...

Pomračenje Meseca koje nećemo videti

http://astronomija.co.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/9445-pomracenje-meseca-koje-necemo-videti

http://t.co/fztfULkFWG

A P O D...

http://t.co/dyLvlc0hIC

A P O D...

NGC 7023 con teleobiettivo di 300mm di focale

http://astronomija.co.rs/fotografija/9452-ngc-7023-con-teleobiettivo-di-300mm-di-focale

Mesijeov maraton i noć astrofotografa



Mesijeov maraton ove godine je petnaesti po redu i namera organizatora je da tim povodom okupi velik broj takmičara, ne samo iz Srbije već i iz drugih zemalja - pre svega one koji rado dolaze i na naš astronomski kamp. Mnogi među njima se ističu kao vrsni astrofotografi te će ove godine Maraton biti i takmičenje i “noć astrofotografa”. Naravno, ako bude vedro nebo. Ako ne bude, onda će organizator pokrenuti rezervni plan za koji je obezbedio neku od velikih sala za konferencije kojima raspolaže hotel na Andrevlju.

Takmičari i astrofotografi će imati odličan smeštaj u hotelu koji će biti plaćen u okviru projekta za koji sredstva odobrava Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj.

Na Andrevlju je 2011-te već održan jedan Maraton. Pogledajte izbor fotografija sa tog takmičenja (218 fotografija):

https://www.flickr.com/photos/97631472@N03/17017757996/

Tri nove kineske rakete-nosači biće lansirane ove i 2016. godine

Kina tokom ove i sledeće godine planira lansiranje tri nove rakete-nosača (RN). Prvo će, najverovatnije sredinom ove godine biti lansirana laka RN – CZ-6 (”Dugi marš“). Sledeće godine, biće obavljena i prva lansiranja teške RN CZ-5 i RN srednje nosivosti CZ-7.

Zajedničko za tri nova kineska nosača je koriste novi raketni motor na tečni pogon potisne snage 120 tona. Na razvoju novog raketnog motora se radi od 2000. Motor koristi dobro poznatu pogonsku kombinaciju sastavljenu od tečnog kiseonika i kerozina, koja je sa jedne strane visoko-energetska, a sa druge znatno manje zagadjuje čovekovu okolinu u odnosu na postojeće kineske raketne motore.

Raketa-nosač CZ-6 pripada klasi lakih nosača, kapaciteta oko jedne tone za korisne terete postavljene na sunčano-sinhronoj orbiti visine 700km. Očigledno je da njome Kina namerava da prodre na tržište lansiranja malih kosmičkih aparata, koje je sve obimnije i zahtevnije.


Laka raketa-nosača CZ-6

Raketa CZ-5 je teški nosač kapaciteta 25 tona za niske orbite, ili do 14 tona za geostacionarne satelite. Na drugom stepenu, ova raketa koristi motor na tečni kiseonik i tečni vodonik. Sa ovom nosivošću, CZ-5 će se pridružiti grupi od svega nekoliko raketa-nosača koji pripadaju ovom rangu – američki Atlas 5 i Delta-4 Heavy, ruske RN “Proton” i “Angara-5” i evropska Ariane 5. Do sada najjača kineska raketa CZ-3F ima nosivost od oko deset tona za niske orbite.


Teška raketa-nosača CZ-5

Treća nosač nove generacije kineskih raketa CZ-7 je raketa srednje kategorije sa kapacitetom od 13,5 tona za niske i do 5,5 tona za sunčano-sinhrone orbite. Kako ovoj kategoriji pripadaju nosači kapaciteta od sedam do petnaest tona, za CZ-7 se može reći da je raketa na prelazu izmedju srednje i teške kategorije. Na kosmičkom tržištu nema mnogo nosača srednje kategorije. U stvari, kako je budućnost ukrajinske rakete “Zenit” koja koristi ruske raketne motore krajnje neizvesna, na sceni je trenutno samo raketa-nosač Falcon 9 kompanije Space X.


Raketa-nosača CZ-7 srednje klase

Sa novom garniturom raketa-nosača, Kina namerava da tokom sledećih deset godina etapno povuče iz upotrebe stare rakete CZ-2 i CZ-3, koje će zameniti CZ-7 i CZ-5 kao stubovi budućih kineskih kosmičkih programa.

Pored etapne zamene starih raketa-nosača ove serije, cilj eksperimentalnih lansiranje novih raketa je povezan sa početkom izuzetno ambicioznog programa kosmičkih istraživanja koje Kina planira u narednim decenijama. Program obuhvata lansiranje širokog spektra naučno-istraživačkih, tehnoloških i vojnih satelita, nastavak automatskih istraživanja Meseca i početak letova prema drugim planetama i gradnju orbitalne stanice.

http://t.co/au8rfhACys

A P O D...

Lansiranje orbitalnog modula “Tjan gong -2” planirano 2016.

http://astronomija.co.rs/misije/9455-lansiranje-orbitalnog-modula-tjan-gong-2-planirano-2016

A P O D...

Zašto na ISS nema Kineza?

Kina je, nakon Rusije i SAD, treća zemlja koja je poslala čoveka u svemir. Sem toga Kina je izvršila i više drugih složenih kosmonautskih misija i ima velike i neskrivene ambicije za dalji razvoj svoje astronautike. Zbog toga se nameće pitanje zašto je ona izuzeta iz učešća u razvoju Međunarodne svemirske stanice, a poznato je da se tom učešću protive Sjedinjene američke države. Zašto?

Za odgovor smo se obratili Grujici Ivanoviću koji više decenija pomno prati razvoj kosmonautike.





Ivanović: To je kompleksno pitanje koje ima više veze sa globalnom geopolitikom i situacijom na američkom kosmičkom tržištu, nego sa saradnjom u kosmosu.

U osnovi američkog negativnog stava prema učešću Kine u projektu Međunarodne kosmičke stanice je zakon donet u Kongresu pre mnogo godina koji sprečava bilo kakve zajedničke projekte sa Kinom zbog toga što je njen kosmički program kontrolisan od strane vojske. To ne smeta Evropi i Rusiji koji sa Kinom imaju veoma razgranatu saradnju u kosmosu.
Međutim, u SAD kada se pod pritiskom mnogih uticajnih lobističkih grupa donese jedan zakon, gotovo je nemoguće promeniti ga ukoliko zato ne postoji neka potreba od strateškog značaja za nacionalnu bezbednost.

Zbog toga je Kina, iako trenutno jedina država pored Rusije koja je sposobna da sa svoje teritorije u kosmos lansira ljudske posade, izuzeta iz projekta MKS.

Bilo je nekih nagoveštaja o mogućim letovima kineskih kosmonauta na ruski segment MKS.
Čak su se i u SAD čule neobične sugestije da se u svetlu Ukrajinske krize i potencijalnog rizika da Rusija može uskratiti letove američkih astronauta na brodovima "Sajuz", SAD okrenu Kini.

Kina je sada preokupirana gradnjom sopstvene orbitalne stanice, tako da je teško očekivati da će ona otvoriti još jedno poglavlje u svom ionako veoma ambicioznom programu kosmičkih istraživanja.

Mislim da će preko svoje orbitalne stanice Kina otvoriti vrata pre svega za zainteresovane azijske zemlje, a da će eventualna saradnja sa SAD-om biti strogo balansirana u odnosu na geopolitičku situaciju.

Najvažnije o Mesijeovom maratonu

http://astronomija.co.rs/mesije/9444-najvaznije-o-mesijovom-maratonu

http://t.co/Xiz5ST00uM

A P O D...

Petnica poziva osnovce!

Nastavljajući uspešnu tridesetogodišnju tradiciju, Istraživačka stanica Petnica će u septembru ove godine organizovati dvonedeljni naučno-obrazovni program za učenike osmih razreda osnovnih škola. Prijavljivanje je upravo otpočelo.



Letnja naučna škola je višedisciplinarni program uvođenja zainteresovanih učenika u osnovne metode nauke i istraživačkog rada. Učenici će moći da se neposredno angažuju u aktivnostima teorijskog, praktičnog i istraživačkog karaktera u oblasti astronomije, biologije, elektronike, fizike, hemije, geografije, geologije, arheologije, matematike, psihologije, računarstva i sl. kao i kroz rad različitih radionica (računari, fotografija, novine, muzika...).

Istraživačka stanica Petnica raspolaže vrhunskim uslovima za boravak i rad učenika tokom čitave godine. Sa oko 7500 m2 savremenog radnog i boravišnog prostora, Stanica se svrstava u sam vrh svetskih institucija za vanškolsko naučno obrazovanje mladih. Pored učionica snabdevenih savremenom tehnikom, računarima, videom i drugom prezentacionom opremom, u Stanici se nalazi bogata i moderna naučna biblioteka, snažni računarski resursi (preko 100 računara sa bogatom bibliotekom softvera, bežični Internet), odlično opremljeni kabineti i laboratorije za arheologiju, fiziku, geologiju, astronomiju, elektroniku, hemiju, biologiju i biohemiju. U Istraživačkoj stanici postoje vredne zbirke arheološkog materijala, stena i minerala, biljaka i životinja, zbirka logičkih i matematičkih učila itd.

“Cilj ove letnje naučne škole nije da se neke stvari nauče, koliko da polaznici steknu predstavu o različitim važnim oblastima, metodama i zadacima savremene nauke. U realizaciji ovog programa, koji će trajati od 6. do 19. septembra 2015. u objektima Istraživačke stanice Petnica, učestvovaće više desetina naučnih i stručnih saradnika naše institucije.” – kaže Nikola Božić, rukovodilac u Istraživačkoj stanici Petnica.

Prilikom organizacije ovog programa Petnica ima u vidu učenike koji trenutno pohađaju VII razred, a u momentu realizacije programa biće osmaci, i koji pokazuju visoku sklonost i zainteresovanost za nauku i istraživački rad, samostalnost i samoinicijativnost u radu, i koji solidno vladaju školskim gradivom.

“Vrlo je važno da učenici budu lično zainteresovani. Učenici ne dobijaju nikakve diplome i učešće na Letnjoj naučnoj školi ne donosi nikakve formalne olakšice u daljem školovanju. Rok za prijavljivanje kandidata je 15. maj, a izbor učesnika će obaviti stručni tim IS Petnica. Sve potrebne informacije se mogu naći na sajtu www.petnica.rs.” – dodaje Božić.

Letnja naučna škola je specijalan program koji Istraživačka stanica Petnica uspešno realizuje vise od trideset godina i koji u sebi kondenzuje neke sadržaje i metode koji se u Petnici primenjuju u programima namenjenim srednjoškolcima i studentima. Zato je ovo program veoma visoke selektivnosti – za stvarno izuzetne koji mogu pratiti program koji je intenzivan i na višem nivou od uobičajenog rada u školi.

Istraživačka stanica Petnica posebna je ustanova koja organizuje programe dodatne nastave za učenike osnovnih i srednjih škola u različitim naučnim oblastima. Programi su kursnog i vežbovnog karaktera i namenjeni su isključivo učenicima koji su veoma zainteresovani za nauku i poseduju kvalitetno predznanje i sklonost za samostalni rad.

Kompleksni organski molekuli u mladom zvezdanom sistemu

http://astronomija.co.rs/galaksije/zvezde/9463-kompleksni-organski-molekuli-u-mladom-zvezdanom-sistemu

http://t.co/R0xZEtfpj3

A P O D...

Kongresni centar "Andrevlje"

http://astronomija.co.rs/mesije/9459-kongresni-centar-andrevlje

http://t.co/vnEsXp9Reb

A P O D...

http://t.co/OhMEM9bQpq

A P O D...

http://t.co/qggJ2B7JLy

A P O D...

http://t.co/FMNcbcDERv

A P O D...

http://t.co/uf12AT2mHb

A P O D...

Mmaraton Andrevlje 2015 - nezvanični rezultati

http://astronomija.co.rs/mesije/9474-mmaraton-andrevlje-2015-nezvanicni-rezultati

http://t.co/TFU2EfxGA8

A P O D...

Džinovske galaksije odumiru polazeći od centra

VLT i „Habl” opservatorije pokazuju kako se proces stvaranja zvezda prvo gasi u jezgrima eliptičnih galaksija



Astronomi su po prvi put pokazali kako su skupine zvezda u „mrtvim galaksijama” zamrle milijardama godina ranije. Veoma veliki teleskop ESO-a i,,Habl” (NASA/ESA) su otkrili da nakon tri milijarde godina posle Velikog praska ove galaksije i dalje stvaraju zvezde na svojim spoljnim stranama, dok to više ne čine u unutrašnjim delovima. Izgleda da je gašenje procesa stvaranja zvezda počelo u jezgrima galaksija i onda se proširilo na njene spoljne delove. Rezultati će biti objavljeni 17. aprila 2015. godine u časopisu Science.

Najveća astrofizička misterija zasniva se na tome kako velike stabilne eliptične galaksije, tipične za savremeni univerzum, gase nekad svoje vrlo brze procese stvaranja zvezda. Takvi zvezdani kolosi, obično zvani sferoidima zbog svog oblika, obično se sastoje od zvezda koje su deset puta gušće smeštene u centralnim delovima galaksije nego što to slučaj sa Mlečnim putem, našom galaksijom. Takođe, njihova masa je deset puta veća od mase galaksije u kojoj se nalazi naša planeta.

Astronomi nazivaju ovakve galaksije crvenim i zamrlim zato što se one sastoje od širokog dijapazona starih crvenih zvezda i zato što im nedostaju plave zvezde. Takve galaksije ne pokazuju znake formiranja novih zvezda.

Procenjena starost samih zvezda ukazuje na to da su njihove galaksije prestale da stvaraju nove zvezde pre deset milijardi godina. Prestanak stvaranja novih zvezda se dogodio kada je proces njihovog nastajanja u univerzumu bio na vrhuncu i kada su ostale galaksije formirale svoje zvezde dvadeset puta brže nego što to čine danas.

"Veliki mrtvi sferoidi se sastoje od polovine zvezda koje je univerzum stvorio tokom svog postojanja”, kazao je Sandro Takela sa ciriškog ETH-a, jedan od glavnih autora ovog rada. „Mi ne možemo da tvrdimo da razumemo kako se univerzum razvijao i postao ono što danas jeste ukoliko ne razumemo zašto su te galaksije takve kakve jesu."

Takela je sa svojim kolegama ispitao ukupno 22 galaksije koje su različitih masa i koje su nastale oko tri milijarde godina nakon Velikog praska[1]. Instrument SINFONI koji se nalazi na ESO Veoma velikom teleskopu je prikupio snimke ovih galaksija pokazujući precizno gde su one stvarale svoje zvezde. SINFONI može da obavi precizna merenja udaljenih galaksija zahvaljujući sistemu adaptivne optike koji onemogućava dobijanje mutniih snimke koji su posledica uticaja Zemljine atmosfere.

Istraživači su takođe koristili teleskop „Habl” (NASA/ESA) kako bi posmatrali ove galaksije služeći se prednostima njegovog položaja u svemiru jer se nalazi iznad remetilačke atmosfere naše planete. WFC3 kamera teleskopa „Habl” je napravila infracrvene snimke koji pokazuju prostorni raspored starih zvezda u okviru galaksija koje stvaraju nove zvezde.

„Ono što je neverovatno jeste činjenica da je sistem adaptivne optike koji poseduje SINFONI u velikoj meri uklonio atmosferske efekte i doneo informaciju o mestu stvaranja novih zvezda, a to je učinjeno istom preciznošću kojom „Habl” donosi snimke raspoređivanja zvezdane mase”, zaključila je Marsela Karolo koja je takođe sa ETH-a i koja je učestvovala u ovom istraživanju.

Prema najnovijim podacima, najveće galaksije zadržavaju stabilan broj zvezda koje stvore na svojim spoljnim stranama. U njihovim natrpanim i usto zbijenim jezgrima stvaranje novih zvezda je već prestalo.

„Najnovija priroda procesa prestanka formiranja novih zvezda u masivnim galaksijama će ukazati na mehanizme koji se nalaze u pozadini toga, o čemu su astronomi dugo vodili raspravu”, tvrdi Alvio Renzini iz Opservatorije u Padovi, dela Italijanskog nacionalnog instituta za astrofiziku.

Po vodećoj teoriji materija od kojih nastaju zvezde bivaju raznesene naletima energije koji oslobađa supermasivna crna rupa iz centra galaksije koja postepeno proždire materiju. Drugu ideju predstavlja sveži gas koji prestaje da prožima galaksiju ostavljajući je bez dovoljno snage da stvara nove zvezde i takva galaksija postepeno postaje umrtvljeni crveni sferoid.

"Postoji mnogo različitih teoretskih pretpostaviki o fizičkim mehanizmima koje vode do odumiranja masivnih sferoida”, kaže ko-autor Nataša Forster Šrejber sa Instinuta za ekstraterestrijalnu fiziku „Maks Plank” u nemačkom gradu Garhingu. „Otkriće gašenja procesa stvaranja zvezda koje počinje u centralnim delovima i proširuje se na spoljne delove galaksije je važan iskorak u shvatanju zašto univerzum izgleda ovako kako izgleda danas.

[2]

Beleške
[1] Univerzum je star oko 13,8 milijardi godina, tako da su galaskije koje Takela proučava sa kolegama stare oko deset milijardi godina.

[2] Tekst je preveo Nikola Radulović.