Vesti iz sveta astronomije...

http://t.co/u9Embs3cnL

A P O D...

Počinje godina Plutona i „Novih Horizonata“

http://astronomija.co.rs/misije/9205-pocinje-godina-plutona-i-novih-horizonata

Geminidi 2014 - napadaju nas noćne vatrene strijele

Za nestrpljive čitatelje telegrafski sumarum članka glasi; Ovog vikenda, tijekom noći sa subote na nedjelju i nedjelje na ponedjeljak očekuje nas raskošni nebeski vatromet zvijezda padalica iz skupine Geminida. Za one koji žele saznati više preporučamo nastavak čitanja.

Najaktivnija, izuzetno markantna i jedna od najmlađih meteorskih skupina pod nazivom Gemnidi pojavila se na našem nebu u drugoj polovici XIX stoljeća. Prva istraživanja Geminida započela su u Engleskoj i SAD 1862. kada su astronomi R. Greg, B.V. Marsh te A. Twining (neovisno jedni od drugih) zapazili kako do tada zapravo nepoznata meteorska skupina svake godine postaje sve aktivnija. Sa svega nekoliko meteora na sat sredinom devetnaestog stoljeća, aktivnost je ubrzo narasla na 14 meteora/sat, da bi početkom dvadesetog stoljeća iznosila 20 meteora/sat. U tridesetim godinama prošlog stoljeća iznosila je 70 meteora/sat, a devedesetih je izmjereno preko 110 meteora/sat. Tijekom posljednih godina aktivnost (brojnost) i dalje raste..



Meteorske skupine obično su razasuti ostaci nekadašnjih ili postojećih kometa (pa čak i asteroida) na eliptičnim putanjama oko Sunca a koje presjecaju Zemljinu orbitu. Astronomi su obradom opžanja izračunali kojem nebeskom tijelu pripadaju meteorske skupine koje se pojavljuju tijekom godine. No kada se pokušalo otkriti matično tijelo Geminida – nije pronađeno ništa! Tek prije trideset i jednu godinu (11. oktobra 1983.) astronomi S. Green i J. K. Davies, koristeći NASAin satelit za infracrvena opažanja svemira IRAS detektirali su objekat – izvorište Geminida. Riječ je o stjenovitom asteroidu (!) oznake 1983 TB (kasnije preimenovan u 3200 Phaethon).


Ilustracija2; geminidi roditeljsko tijelo – Izvor Sky and telescope


Mjerenja ovih znanstvenika potvrdio je naredne noći i astronom C. Kowal. Misterij je bio razriješen! Phaethon, promjera tek nešto više od 5 km, oko Sunca kruži po veoma izduženoj eliptičnoj orbiti s ophodnim periodom od 523 dana a Suncu se približi na svega 22 milijuna km. Kako je došlo do toga da Phaethon za sobom "povuče" mnogobrojne male komadiće međuplanetarne materije iz asteroidnog pojasa i danas je nepoznanica. Kao jedna od mogućih varijanti spominje se sudar s nekim drugim asteroidom. Ovo nebesko tijelo spada u skupinu asteroida a ponaša se poput komete ali bez repa. U junu 1996. astronomi su pronašli još jedno slično nebesko tijelo asteroid/kometu Elst-Pizarro. Što se točno dogodilo s ovim objektima zauvijek će ostati tajna, čak i kada shvatimo njihovu pravu prirodu.


Ilustracija1; geminidi zvjezdana karta – Izvor Sky and telescope/HR prilagodba Marino Tumpic

U svakom slučaju, za vrijeme ovogodišnjeg maksimuma aktivnosti Geminida koji nastupa u nedjelju 14. decembra nešto iza 13h statistički nas očekuje po jedan meteor svakih pola minute. U našim krajevima najbolje vrijeme za vizualno opažanje Geminida je noć sa subote na nedjelju te noć sa nedjelje na ponedjeljak. Realno je očekivati nekoliko desetaka golim okom vidljivih meteora na sat! Geminidi su izrazito spori i izrazito sjajni meteori koji u koliziju sa gornjim slojevima Zemljine atmosfere ulaze pri brzinama od „svega“ 30 km/s. Budu li nas poslužile vremenske prilike svakako se isplati otići izvan zone svjetlosnog zagađenja te uživati u mnogobrojnim zvijezdama padalicama.

Za samo opažanje meteora nije nam potrebna tehnička potpora. Meteori se pojavljuju na cijelom nebu, nema nekog „povoljnijeg“ sektora za opažanje. Ukoliko ovaj noćni voajerizam prvodimo na osamljenom mjestu svakako se treba dobro obući, upoznati ukućane i/ili prijatelje gdje se nalazimo, uzeti mobitel, lampicu te nešto malo hrane i vode. Upamtite, svaki bljesak na nebu znak je kolizije mikronskih čestica međuplanetarne materije koje svemirom jure brzinom od nekoliko desetaka km u sekundi.

Na kraju, otkriti ćemo vam i zašto su Geminidi prosječno znatno sjajniji od „klasičnih“ meteora koji svoje porijeklo vuku od kometa. Njihova je specifična gustoća reda veličine 2-3 g/cm3za razliku od klasičnih meteora koji su specifične gustoće svega 0.3 g/cm3. Moguće da vidite i poneki poveći fragment (čitaj iznimno sjajni meteor – bolid ili čak i vatrenu kuglu), tada postoji i mogućnost da takav fragment dospije do Zemljine površine.

Ukoliko baš nikako ne želite uživo sudjelovati u romantici nebeskih vatrenih strijela ili u slučaju da vremenske (ne)prilike onemoguće opažanje na raspolaganju su barem tri virtualne opcije; Virtual Telescope Project 2.0, SLOH robotic telescope te NASAin web chat putem kojih će biti moguće na ekranima računala u realnom vremenu gledati što se događa na stotinjak kilometara iznad naših glava. Iz „pijeteta“ prema svima onima koji će se tijekom vikenda smrzavati pod zvjezdanim nebom direktne linkove vam ovdje ne/ćemo navesti. Bar malo se potrudite sami ako ne želite biti dio ovogodišnjeg meteorskog spektakla. Ova je meteorska skupina aktivna je od 04. do 17. decembra no broj meteora u tom je vremenu znatno manji nego za vrijeme maksimuma aktivnosti. Uživajte u zvjezdanom igrokazu!

http://www.virtualtelescope.eu/webtv/

http://live.slooh.com/stadium/live/the-spectacular-geminid-meteor-shower-sensation-of-december-2014

http://t.co/hpkHfjA5jm

A P O D...

http://t.co/WqEFSYyyBL

A P O D...

Edvard Emerson Barnard



EDVARD EMERSON BARNARD (Edward Emer­son Barnard) se rodio u Nešvilu, SAD, 16. decembra 1857, sa slabim izgledima da postigne neki veći uspeh u životu. Svog oca nikad upoznao jer je ovaj preminuo tri meseca pre njegovog rođenja. Odrastao je sa majkom i jednim bratom u osiromašeloj porodici bez mogućnosti da stekne solidno obrazovanje. Preži­veo je građanski rat i napad kolere. Tako je započeo život.

Od ranog detinjstva pokazao je veliko interesovanje za fotografiju i već sa devet godina je postao fotografski po­moćnik u jednom studiju. Fotografijom će se baviti do kraja života, ali svoje najveće uspehe, pa i svetsku slavu postigao je u astronomiji. Kada je napunio 19 godina (1876) dao je 400 dolara za jedan mali teleskp, refraktor od pet inča. Tih 400 dolara bili su dve trećine njegove godišnje plate u studiju. Is­postaviće se da je to za njega bio dobro uložen novac i da je sjajna astronomska karijera bila pred njim. 1881. je otrkio svoju prvu, do tada nepoznatu kometu. To otkriće je, među­tim, propustio da objavi, ali iste godine je pronašao još jednu kometu, a sledeće i treću. Tako je postao poznat u astron­omskim krugovima. Tih, osamdese­tih godina devetnaestog veka Hulbert Harrington Warner, bogati biznismen i filantrop, ponudio je po 200 dolara za svako otkriće nove komete. Barnard ih je pronašao pet i tako stekao dovoljno novaca da za sebe i svoju mladu ženu, jer, u međuvremenu se oženio, kupi kuću.

Sve to inspirisalo je grupu astronoma amatera Nešvila da skupe novac za stipendiju i pošalju Barnarda da studira na Univerzitetu Vanderbilt. Barnard nikad nije diplomirao, ali je od univerziteta dobio počasnu diplomu – jedinu koju je ovaj univerzitet ikada nekom dodelio.

Godine 1887. stupa u službu na Likovoj opesrvatoriji gde nastavlja svoju uspešnu karijeru astronoma. U njegovim bi­ografijama stoji da je 1889. posmatrao prolaz Japeta iza Saturnovh prstenova, zatim da je 1892. posmatra novu i uočio emisiju gasova iz nje i da je iste godine otrko Almatheu, peti Jupiterov satelit. Bilo je to prvo otkriće nekog Jupitrovog satleita još od Galileja (1609), a ujeno i poslednje načinjeno vizuelnim putem.


Barnard zatim prelazi na Čikaški univerzitet gde radi kao profeosr astronomije. Tu je dobio mogućnost da koristi veliki teleskop od 40 inača opservatorije Yerkes i provodi puno vremena proučavajući i snimajući Mlečni put. Zajdno sa Max Wolfom (nemački astronom) otkrio je da su daleka tamna područja zapravo oblaci gasa i prašine koji zaklanjaju svetlost sjajnih zvezda u pozadini, a koje danas znamo kao tamne magline. Katalogizirao je velik broj tamnih maglina (danas se zovu Barnardovi objekti), dajući im oznake slično kao što je to činio Šarl Mesije u svom katalogu. Počeo je od Barnard 1 i stigao do Barnard 370.

Ipak, Barnard je danas najpoznatiji po zvezdi koja nosi njegovo ime: Barnardova zvezda (Barnard’s star). To je crveni patuljak u sazvežđu Ofiukus na šest svetlosnih godina daleko od nas što ga čini četrvrtom nama najbližom pojedinačnom zvezdom (prve tri su zvezde sistema Alfa Kentaura). Ima slab sjaj (oko 9-te magnitude) i nedostupna je golom oku, mada je prilično sjajna u infracrvenoj oblasti i tako dalje. Ono što je u ovoj priči o Barnardu važno jeste da je on 1916. izmerio prividno kretanje ove zvezde koje iznosi 10,3 lučnih sekunde za godinu dana, a što je najveće poznato prividno kretanje bilo koje zvezde u odnosu na Sunčev sistem.

Na kraju da sumiramo: Barnard je bio pionir astrofotografije, otkrio je 14 kometa od kojih su tri periodične i učestvovao je u otrkiću još dve. Pronašao je Jupiterov satelit Almatheu, otkrio prirodu temnih maglina i napravio njihov katalog... Danas jedan krater na Mesecu i jedan na Marsu nosi njegovo ime. Jedan asreroid takođe se zove po njemu (asteroid 819, Barnardiana). Jedan predeo na Ganimedu zove se Barnardova regija (Barnard Regio). Galaksija NGC 6822 takođe nosi njegovo ime. Barnardova petlja (Barnard’s Loop) je emisiona maglina, deo Orionovog oblaka. Jedna zvezda takođe se zove po njemu, a malo pre smo je pomenuli. Jedna sala na Univerzitetu Vanderbilt nosi ime Barnard Hall. Postoji astronomsko društvo Barnard Astronomical Society, a i jedna planina u Kaliforniji koja se zove po ovom astronomu.

Edvard Emerson Barjard je umro 6. februara 1923.

http://t.co/oWC8OQnTyF

A P O D...

Pesme Zemlje

http://astronomija.co.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/zemlja-90410/9199-pesme-zemlje

http://t.co/bXmmi5Vgoy

A P O D...

U potrazi za našim kosmičkim korenima



http://astronomija.co.rs/opservatorije/9214-alma

 MUSE nam otkriva pravu priču iza sudara galaksija

http://astronomija.co.rs/galaksije/9213-muse-nam-otkriva-pravu-pricu-iza-sudara-galaksija

http://t.co/WGcYStweHW

A P O D...

Jedan način za istraživanje Venere

http://astronomija.co.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/9215-jedan-nacin-za-istrazivanje-venere

Zima 2014

http://astronomija.co.rs/godinja-doba/9216-zima-2014

http://t.co/bSDxHBsofm

A P O D...

http://t.co/BrojO1sOw2

A P O D...

Vrele, plave zvezde jata Mesje 47

eso1441sr — Foto izdanje



Ova spektakularna fotografija zvezdanog jata Mesje 47 nastala je uz pomoć Širokougaone kamere instalirane na MPG/ESO 2,2-metarskom teleskopu, na La Sija opservatoriji u Čileu. Ovim mladim, otvorenim zvezdanim jatom dominiraju sjajne plave zvezde, a vidljivo je i nekoliko crvenih, džinovskih zvezda.

Mesje 47 nalazi se na oko 1600 svetlosnih godina od Zemlje, u sazvežđu Krma. Prvi put ga je primetio italijanski astronomĐovani Batista Odiernau periodu pre 1654. godine, a nakon toga nezavisno ga je otkrio Šarl Mesje, koji tada nije znao da je Odierna već posmatrao ovaj objekat ranije.

Iako je sjajno i lako se zapaža na nebu, Mesje 47 je jedno od najslabije nastanjenih otvorenih jata. Vidljivo je tek oko 50 zvezda u regionu od 12 svetlosnih godina u prečniku, u poređenju sa nekim drugim jatima koji na istom prostoru sadrže i na hiljade zvezda.

Nije uvek bilo lako identifikovati Mesje 47. Zapravo, godinama se smatralo da ovo jato nedostaje, jer je Mesje pogrešno zapisao koordinate. Jato je posle ponovo bilo otkriveno i zavedeno pod kataloškom oznakom NGC 2422. Da su Mesje 47 i NGC 2422 zapravo isti objekat i da je Mesje svojevremeno napravio grešku, utvrdio je kanadski astronom T. F. Moris, tek 1959. godine.

Svetlo plavo-beličasta boja ovih zvezda ukazuje na njihov temperaturu, pri čemu su vrelije zvezde plavlje, dok su crvenije one koje su hladnije. Veza između boje, sjaja i temperature može se vizualizovati takozvanom Plankovom krivom. Što je detaljnije istraživanje boje zvezda, uz pomoć spektroskopske metode, to astronom može više da sazna – uključujući i to koliko se zvezda brzo rotira, ali i o njihovom hemijskom sastavu. Takođe, na slici se može videti nekoliko sjajnih, crvenih zvezda – to su crveni džinovi koje su u poodmakloj fazi svog kratkog života, nego manje masivne zvezde i dugoživeće plave zvezde[1].

Sasvim slučajno, Mesje 47 izgleda kao da se nalazi u blizini jednog drugog kontrasnog zvezdanog jata Mesje 46. Mesje 47 je relativno blizu, na udaljenosti od oko 1600 svetlosnih godina, dok se Mesje 46 nalazi na udaljenosti od oko 5500 svetlosnih godina i sadrži mnogo više zvezda, njih bar 500. Uprkos broju zvezda koje sadrži, ono izgleda manje sjajno zbog svoje udaljenosti.

Mesje 46 možemo posmatrati i kao stariju sestru jata Mesje 47, pri ćemu je prvo jato staro oko 300 miliona godina, a drugo oko 78 miliona. Kao posledica ovoga, veliki broj masivnih i sjajnih zvezda iz jata Mesje 46 su već okončale svoje kratke živote i više nisu vidljive, pa ostatak zvezda u jatu izgleda crvenije i hladnije.

Ova slika jata Mesje 47 je nastala u okviru ESO programa Kosmički dragulji [2].

Beleške
[1] Životni vek zvezde zavisi najviše od njene mase. Masivnije zvezde, nekoliko puta veće od Sunca imaju kraći život koji se meri milionima godina, S druge strane, manje masivne zvezde mogu da nastave da žive milijardama godina. Sjajne masivne zvezde se razvijaju brže, postaju crveni džinovi ranije i okončavaju život prve, dok ih one manje maisivne i hladnije nadžive.

[2] ESO program Kosmički dragulji je inicijativa koja za cilj ima da snimi interesantne, zanimljive ili vizuelno lepe fotografije uz pomoć ESO teleskopa, kako bi se edukovala šira javnost. Program koristi teleskope koji se ne mogu korstiti za naučna istraživanja. Svi podaci se mogu koristiti i u naučne svrhe i dostupni su i astronomima u naučnoj arhivi.


Fotografija sazvežđa Puppis.

http://t.co/MYyAbB183T

A P O D...

TRNOVIT PUT DO HIGSOVOG BOZONA



Iz predgovora

Nakon pobedonosnog otkrića Higsovog bozona 2012. godine, Standardni model je postao široko poznat van uskog kruga stručnjaka u teorijskoj i eksperimentalnoj fizici čestica i na putu je da zauzme sličan status kakav teorija relativnosti ili kvantna mehanika već imaju u svakodnevnom diskursu ili pop-kulturi. Istovremeno, značajno je poraslo interesovanje ne samo za epistemološke i metodološke aspekte teorijske fizike elementarnih čestica, već i za oblasti kao što su fizika i tehnologija akceleratora koje se tradicionalno nisu smatrale značajnim delom diskursa u filozofiji nauke.

Dramatičan razvitak fizike tokom 20. veka bio je motivisan veoma komplikovanim istorijskim razvojem, kako u samoj fizici, tako i u drugim oblastima nauke, pa i u ljudskom društvu u celini. Perović u ovoj knjizi daje interesantnu novu perspektivu nastanka kvantne mehanike, kao teorijske osnove za čitavu fiziku mikrosveta. Dok je kvantna mehanika izvor brojnih filozofskih problema i zagonetki, koje se najčešće koncentrišu na ontološke aspekte kvantnih entiteta, naročito talasne funkcije, ovde imamo posla sa potpuno drugačijom perspektivom. Autor pokazuje u kojoj meri je od samih početaka, dakle epohe Planka i Bora, eksperimentalna tehnologija igrala veću ulogu nego što se obično pretpostavlja (i nego što se u standardnim kursevima kvantne mehanike uči!), što se prenelo i na docnije derivate kvantne mehanike kao što su kvantna teorija polja, kvantna statistička fizika i, naročito i najznačajnije sa nama zanimljivog stanovišta, fizika elementarnih čestica.

Pročitajte odlomak

http://astronomija.co.rs/images/stories/Knjizara/2014/Trnovit-put/higs_odlomak.pdf

http://t.co/EodHwbkKUY

A P O D...

Sunce u ofenzivi

Prvi je dan zime iako nam po meteorološkim podacima to tako baš i ne izgleda. Studen nam tek predstoji. No ima jedna dobra informacija za sve one zimogrozne željne mora i Sunca.

More nam je tu blizu kao konstanta no Sunce tijekom godine „prešetava“ po nebu a uz „naginjanje“ planete te njeno kruženje oko matične zvijezde sve skupa dovodi do promjene godišnjih doba.

Zimi Sunce izlazi na jugoistoku a zalazi na jugozapadu, ljeti pak izlazi na sjeveroistoku a zalazi na sjeverozapadu i tada se u meridijanu (čitaj; u podne) nalazi jako visoko iznad horizonta.

No dobro, to smo više manje sve znali i prije čitanja ovih redaka. Gdje je tu ona dobra informacija s početka teksta? Prvim danom zime zaustavljeno je „putovanje“ Sunca prema jugu a samim time dan se više neće skraćivati. Doduše, mimo „školskog gradiva“ dani s početkom zime, ne postaju duži. Za prvu promjenu morat ćemo pričekati 26. decembar. Sunce će se toga dana zadržati minutu duže na našem nebu nego danas. Taj produžetak dana nije ravnomjerno raspoređen na jutro i večer! Sunce će i nadalje izlaziti sve kasnije ali će i zalaziti kasnije. Evo kako izgleda matematika promjene trajanja dana; prvog dana zime (22.decembar) Sunce je izašlo u 07:41 a zašlo u 16:26. Dana 26. decembra Sunce izlazi u 07:42 a zalazi u 16:28 (minutu duži dan). Početkom Nove godine, 03. januara Sunce će izaći najkasnije tijekom godine (07:44) a zalazak će biti u 16:35, dan će tada (u odnosu na današnji, prvi zimski dan) biti duži punih šest minuta! U nedjelju 04. januara 2015. izlazak Sunca prvi će puta krenuti sve ranije (07:43), zalazak će pak biti u 16:36. Dan će trajati osam minuta duže a tu promjenu polako ćemo početi osjećati u svakodnevnom životu a ne samo u astronomskim podacima. Otada će noć sve više i sve brže uzmicati pred zrakama svjetla koje dopiru sa naše matične zvijezde. Istina, biti će potrebni mjeseci da opet zaronimo u toplo more ali priča o sunčanju na plaži i brčkanju u moru upravo je počela. Vrijeme je da pomalo počnemo razmišljati o novim kompletima za plažu, pa makar to bile samo sunčane naočale, ručnik i zaštitna krema ako nas već recesija (ili životna filozofija) odmakne od novih ljetnih krpica za prikrivanje erotičnih dijelova tijela.



NAPOMENA!

Podaci o izlascima i zalascima Sunca te trajanju dana izračunati su za lokaciju Vidulini (45.1406°N, 13.8489°E) a izraženi su u lokalnom vremenu (UT+1)!

Prvo lansiranje teške rakete-nosača “Angara-A5”

Uspešno je obavljeno prvo lansiranje nove ruske teške rakete-nosača (RN) "Angara-A5" nosivosti 25t. Na geostacionarnu orbitu je izbačena maketa satelita mase dve tone.

Lansiranje nove ruske RN je obavljeno 23. decembra 2014. u 08:57 (moskovsko vreme) sa lansirne rampe broj jedan na platformi 35 kosmodroma Pleseck pod kontrolom stručnjaka Vojske vazdušno-kosmičke odbrane (VVKO) i "Roskosmosa".



Evo kako je teklo lansiranje:

• T-0.661s pre lansiranja: paljenje motora RD-191 četiri bočna bustera prvog stepena (univerzalni raketni modul URM-I)
• T-0.162s: pali se motor RD-191 drugog (centralnog) stepena (to je takodje URM-I)
• T+0.013s: raketa poleće
• T+211.320s: gase se motori četiri bočna bustera prvog stepena
• T+213: odvajanje četiri bočna bustera prvog stepena (visina leta 82km), 850km istočno od Plesecka
• T+327.909s: gasi se motor drugog stepena
• T+330.924s: odvajanje drugog stepena (148km) iznad centralne Rusije, 2320km istočno od Plesecka
• T+332.924s: pali se motor RD-0124A trećeg stepena (URM-II)
• T+345.075s: odbacivanje konusnog vrha rakete i oslobadjanje korisnog tereta (159km)
• T+738.412s: odvajanje orbitalnog bloka od trećeg stepena iznad Filipina.

Znači, 12 minuta posle poletanja sa lansirne rampe, od trećeg stepena RN odvojen je orbitalni blok (OB) sastavljen od raketnog stepena "Briz-M" (što je praktično četrvrti stepen RN) i makete korisnog tereta. Kratkotrajnim radom motora 14D30 u 09:11č OB je ubačen na kružnu orbitu visine 215km, pod nagibom od 63o. Ukupna masa OB je iznosila 25,766kg (uključujući maketu satelita mase 2,042kg), tako da je ovo najveći korisni teret ikada postavljen na orbitu jednom rusko / sovjetskom raketom-nosačem od vremena dva lansiranja super-rakete "Energija" s' kraja 80-ih.



Sledećih devet časova, pomoću motora 14D30 raketnog bloka "Briz-M", obavljena je serija od tri korekcije putanje leta posle kojih je dostignuta geostacionarna orbita (u 10:30, 12:26 i 17:44č). U 17:57, usledilo je, kako se kaže u vesti o lansiranju, "uslovno" odvajanje korisnog tereta od raketnog bloka "Briz-M". U realnosti, maketa korisnog tereta se nije odvojila od raketnog bloka, već je skupa sa njim nastavila da kruži oko Zemlje na geostacionarnoj orbiti, na visini od 35,793km sa nultim nagibom u odnosu na ekvator. Posle toga, obavljena su još dva paljenja motora bloka "Briz-M" tako da je OB napustio prebukiranu geostacionarnu orbitu i prebačen na takozvanu "orbitu sahranjivanja", parametara 35,841 x 38,680km, sa nagibom od 0.3 stepeni u odnosu na ekvator, dalje od obite na kojoj kruže operativne geostacionarni sateliti.

Uspeh teške "Angare" je univerzalan. Kao što smo pisali, trebaće godine i mnogo uspešnih lansiranja pre nego "Angara-A5" postane konkurentni nosač na kosmičkom tržištu. Medjutim, sada je jasno da zahvaljujući seriji raketa "Angara" velikog opsega nosivosti, Rusija ima dostup kosmosu sa nacionalne teritorije i primenom isključivo sopstvenih tehnologija.

Predsednik Putin koji je lansiranje pratio iz svog kabineta u Kremlju rekao je da je uspešan start RN teške klase "Angara-A5" dogadjaj od velikog značaja za rusku kosmičku industriju. On je podsetio da je Rusija 9. jula ove godine uspešno obavila ispitivanje lake rakete "Angara", čime etapno ostvaruje opsežan program od velikog nacionalnog značaja. Putin, koji je posle gotovo deset godina tavorenja programa "Angara" 2003. posle posete Plesecku praktično oživeo ovaj projekat, je naglasio da su u razvoju "Angare-A5" primenjene najsavremenije tehnologije i da se ovom raketom-nosačem praktičnu mogu lansirati na bilo koju orbitu perspektivni kosmički aparati naučne i vojne prirode. "Oni su planirani za sisteme predupredjenja raketnih napada, špijunaže, navigacije i sateltiskih veza", dodao je predsednik Putin.

Pored toga, predsednik Putin je podvukao da su svi sistemi nove rakete napravljeni korišćenjem ruskih tehnologija i najsavremenijih tehničkih i ekoloških standarda, tako da je "Angara" prva, potpuno ruska raketa. Pozdravljajući učesnike ovog za rusku raketno-kosmičku industriju istorijskog dogadjaja, Putin je rekao da su oni "svojim uspehom pokazali da Rusija ostaje jedan od priznatih svetskih lidera u osvajanju kosmičkog prostora".

Ispitivanja svih tipova raketa serije "Angara" će trajati pet godina, do 2020. Posle toga, "Angara" će postati standardni nosač koji će, korak po korak, lansiranjima sa Plesecka i novog kosmodroma Vastočnij preuzimati korisne terete sa stare RN "Proton-M". Negde oko 2025. očekuje se da će "Proton" koji može biti lansiran samo sa Bajkonura biti povučen iz upotrebe i zamenjen raketom "Angara".

U Centru "Hruničev" gde je "Angara" projektovana govore da se uz male modifkacije, ovaj nosač može preurediti za lansiranje novog ruskog kosmičkog broda. Pored toga, najjača verzija ove serije "Angara-100" nosivosti 100t je predložena od strane "Hruničeva" kao kandidat za rusku super-raketu za letove prema Mesecu i drugim planetama. U "Roskosmosu" trenutno analiziraju prispele ponude. Odluka o izboru ruske super-rakete se očekuje u januaru 2015.


"Angara-A5" u montažnom hangaru


"Angara-A5" na rampi kosmodroma Pleseck (sa nje je lansirana i laka "Angara")

Indija obavila testiranje kapsule za let ljudi u kosmos

Još jedan veliki uspeh Indije u oblasti kosmonautike. Osamneastog decembra 2014. novom raketom-nosačem (RN) GSLV Mk III u kosmos je lansiran komandni modul budućeg kosmičkog broda. On je obavio sub-orbitalni let do maksimalne visine od 126km posle čega se vratio na Zemlju.

Lansiranje je obavljeno u 04:00 UTC iz Kosmičkog centra Satiša Dhavana (Satish Dhawan) u Šriharikoti (država Andra Pradeš) pod kontrolom stručnjaka Indijske organizacije kosmičkih istraživanja (ISRO). Na vrhu RN se nalazio komandni modul CMARE (Crew Module Atmospheric Reentry Experiment) koji je obavio prvu eksperimentalnu misiju testiranja sistema tokom lansiranja i povratka kroz atmosferu. Takodje, ovo je bio prvi start najsnažnije indijske RN.


Komandni modul CMARE indijskog kosmičkog broda

Tokom pete minute leta, na visini od 126km, pri brzini od 5,3 km/s, modul CMARE je odvojen od gornjeg stepena RN, posle čega je započeta faza spuštanja aparata. U tom periodu, sve do visine od 80km, brzina modula i ugao spuštanja su kontrolisani pomoću malih retroraketnih motora koji su uključeni tri puta. Zatim su motori ugašeni, a modul je nastavio spuštanje po balističkoj putanji. Maksimalna tamperatura zagrevanja donjeg toplotno-zaštitnog štita kapsule tokom leta kroz najgušće slojeve atmosfere iznosila je 1600oC. Najveće zabeleženo opterećenje za vreme spuštanja je iznosilo 13g.

Na visini od oko 15km, kada je usled kočenja kroz atmosferu brzina smanjena na 233m/s, započeta je faza otvaranja padobrana. Na modulu se nalaze tri paketa od po dva padobrana. Prvo se izbacuju dva pilot-padobrana prečnika 2,3m, koji povlače za sobom dva kočeća padobrana prečnika 6,2m. Pomoću njih, brzina spouštanja je smanjena na 50m/s, što je dovoljno za otvaranje na visini od 5km dva glavna padobrana prečnika 31m. To su ujedno najveći padobrani ikada projektovani u Indiji.

Modul CMARE je posle prevaljenih 1600km, sleteo na talase Bengalskog zaliva, 600km od ostrva Andaman i Nikobar. Prvi let indijskog kosmičkog broda je trajao 20 minuta i 43 sekundi.

Masa aparata napravljenog od aluminijuma iznosi 3735kg. Moduli ma visinu od 2.7m i maksimalni prečnik 3.1m. Ablativna termička zaštita na donjem delu modula je izradjena od ugljeničnih pločica, dok se sistemi aparata napajaju električnom energijom od akumulatorskih baterija. Modul koristi šest malih RM na tečno gorivo potiska po 100 Njutna (N).

Nova raketa GSLV Mk III (Geostationary Launch Vehicle Mark III – "Raketa treće verzije za lansiranje geostacionarnih satelita") pripada klasi lansera srednje nosivosti. Sa masom od 630t, u stanju je da na nisku orbitu visine do 600km izbaci koristan teret mase do 8t, a na geostacioarnu orbitu do 4t. Inžnjeri ISRO du radili na razvoju nove rakete tokom poslednjih deset godina. Njena dva bočna bustera S-200 koriste raketne motore (RM) na čvrsto gorivo koji sa potiskom od preko 5000kN i specifčnim impulsom od 274 sekunde spadaju medju najjače u svojoj kategoriji. Centralni stepen L-110 ima dva RM tipa Vikas na tečno gorivo (kombinacija UDMH+N2O4) potiska 1600kN I specifičnog impulse u vakuumu od 293s. Za vreme prvog lansiranja, GSLV Mk III je leteo sa pasivnim gornjim stepenom C-25 koji će u budućnosti koristiti RM CE-20 na kriogenu gorivo (tečni kiseonik+tečni vodonik) potiska oko 200kN (20 t/s) i impresivnog specifičnog impulse od 450s. Planirano je da testiranje motora CE-20 krene 2015, a prvio korišćenje tokom lansiranja treba da usledi dve godine kasnije.


Lansiranje rakete-nosača GSLV Mk III sa modulom CMARE

Posle januarskog lansiranja RN GSLV-D5 koja je prvi put koristila indijski kriogeni raketni motor i septembarskog trijumfa kada je u prvom pokušaju medjuplanetarna letelica Mangaylaan postavljena na orbitu oko Marsa, testiranje kapsule indijskog kosmičkog broda namenjenog za let kosmonauta je još jedan ogroman uspeh ISRO.

Komentarišući uspeh misije koju u svetlu eksperimentalnog leta novog američkog kosmičkog broda pojedini analitičari nazivaju "mini-Orion", direktor ISRO Kopilil Radhakrišnan je naglasio da Indija radi na njenom razvoju od 2006. Ako sve bude išlo prema planu 2021. ISRO će lansirati posadu sastavljenu od dva indijska kosmonautakoji će provesti nedelju dana na orbiti. Zanimljiva koincidencija je da se uspeh eksperimenta CMARE odigrao 30 godina posle leta prvog, i do sada jedinog indijskog kosmonauta Rakeša Šarme na sovjetskoj orbitalnoj stanici "Saljut-7". A još zanimljivije je da se eksperimenti za buduće letove indijskih kosmonauta trenutno odvjijaju bez podrške Indijske vlade. Medjutim, na fonu ovog velikog uspeha treba očekivati da će program pilotiranih misija, koji je od strateškog značaja za Indiju, uskoro i zvanično dobiti zeleno svetlo.

http://t.co/W7AynW9fel

A P O D...

http://t.co/jzxWWhQ45m

A P O D...