Vesti iz sveta astronomije...

Koliko znaš o komunikacionim satelitima?

http://astronomija.co.rs/oprema/9183-koliko-znas-o-komunikacionim-satelitima

http://t.co/CrfwYcMMUE

A P O D...

Mislite da ste veliki? Pogledajte ove slike…

http://www.ekologija.rs/mislite-da-ste-veliki-pogledajte-ove-slike

http://t.co/zW5QlcDiCB

A P O D...

Japan to Launch Asteroid-chasing Spacecraft Tonight: Watch It Live

http://t.co/OQx4XA1KyJ

http://t.co/dTHoBaCOuN

A P O D...

Lansirana japanska medjuplanetrana sonda "Hajabusa-2"

Trećeg decembra 2014. sa lansirne rampe YLP-1 kosmodroma Tanegasima raketom-nosačem H-2/202(F26) lansirana je japanska medjuplanetarna sonda "Hajabusa-2".



Osnovni cilj misije je spuštanje malog modula MASCOT na asteroid (162173) 1999JU3, uzimanje uzoraka tla sa njegove površine i njihov transport na Zemlju. Spuštanje na asteroid prečnika samo oko 1000m je planirano jula 2018. a povratak na Zemlju decembra 2020. Osnovni koncept aparata "Hajabusa-2", njegova konstrukcija i tehnika sakupljanja uzoraka tla je zasnovana na iskustvima prethodnog aparata "Hajabusa". Masa aparata ke 600kg, dok modul za spuštanje MASCOT (Mobile Asteroid Surface Scout) koji može da skače po tlu teži 10kg. Na projektu ovog malog modula radili su stručnjaci iz Nemačke i Francuske.

Pored modula MASCOT, na površinu asteroid trebaju da budu spuštena dva minijaturan rovera MINERVA-2.

Sonda "Hajabusa-2" nosi mikročip sa imenima, porukama i fotografijama zemljana.

Tokom današnjeg lansiranja, u kosmos su takodje izbačena tri mala kosmička aparata, kao propratni korisni teret. Aparat PROCYON mase 59kg će biti upotrebljen za testiranje Sistema navigacije tokom zbližavanja sa asteroidima. Aparat DESPATCH mase 30kg je umetnički projekat Univerziteta Tama namenjen radio-amaterima. Eksperimentalni aparat Shinen 2 mase 15kg je napravljen na Univerzitetu Kagosima I biće postavljen na heliocentricčnu orbitu parametara 0.7 x 1,3 astronomskih jedinica.

http://t.co/XIEiofd85I

A P O D...

Lansiranje Rosette

Uoči lansiranja misije Rozeta, 2004, Dušan Luiđi Inđić, frilens Web i DTP dizajner iz Beograda, posetio je Esin centar u Španiji odakle je bilo polanirano da posmatra direktan prenos lanisranja misije.... Taj svoj doživljaj je podelio svojevremeno sa čitaocima Astronomije. Taj članak objavljujemo ovde.

Novembra 1991 je odobrena misija Rosetta, kao noseća misija ESA-inog Horizons 2000 Science programa. Od tada su naucnici iz Evrope i SAD kombinovanim naporima napravili orbiter i lender za ovu jedinstvenu ekspediciju čiji je cilj da razotkrije tajne misterioznog ledenog mini-sveta komete.

Dolazak

Na direktan prenos lansi ranja Rosette iz Kurua u Francuskoj Gvajani pozvan sam od strane svog prijatelja koji radi kao programer u jednom od vodećih centara Evropske svemirke agencije (ESA), blizu Madrida, Španija. Nekoliko dana ranije morao sam poslati ime i broj pasoša da bih bio stavljen na spisak zvanica.

Pošto je lansiranje bilo po lokalnom vremenom u Južnoj Americi oko 4 izjutra, u Madridu nas je to kačilo u donekle bizarnih 8:20. Tako sam tu noć prespavao kod njega da bismo ustali oko 6:15 i na prohladnim ulicama već bili oko 6:40 žurivši da se nađemo sa kolegom sa kolima. U 7h se internacionalna ekipa od šestoro mladih ljudi (Španija, Engleska, Francuska i Srbija) ugurala se u kola i krenula na polučasovni put 35 km zapadno od Madrida u Villafranca de Castilla, gde je smešten operacioni centar ESA-e.

Nakon 20 min po autoputevima, na putokazima se počeo pojavljivati logo ESA. I zaista, nakon desetakminuta, većuveliko u prirodi, ispred nas se iznad drveća pojavio prvo jedan, a zatim više satelitskih diševa (raznih prečnika, rekao bih, do 20m) uperenih ka jutarnjem nebu.


Kompleks ESA u Španiji

Usput sam od kolege programera čuo interesantne priču o tome kako ova stanica posebnim ugovorima spada u međunarodnu teritoriju, tako da čak ni policija nema pravo pristupa. Naime, u okviru kompleksa se nalazi i sportski klub (sa bazenom), pa tamo zaposleni mladi ljudi ponekad džogiraju. Pošto se u blizini nalazi vila jednog političara, policija je jednom prilikom pratila «sumnjivce» sve do ulaza u kompleks gde ih je dočekala spuštena rampa, a ljudi iz obezbeđenja objasnili da ne mogu dalje.

Na ulazu, blizu kojeg se vijore zastave svih 15 zemalja članica ESA, smo na šalteru predali dokumenta i dobili ID kartice. U više navrata me je ceo ambijent neodoljivo podsetio na svojevrsni harmonični kontrast izmedu tehnologije i prirode koji se može naći u Istraživačkoj stanici Petnica kod Valjeva. Ovde je to bila kotlina sa brojnim niskim objektima svetlih boja, okruženih zelenilom, ispod srednjevekovnog zamka, i naravno, monumentalni beli satelitski diševi koji kao da vas non stop podsećaju da se ipak nalazite na posebnom, neobičnom i važnom mestu.

U ulaznom holu ispred priređene sale za konferenciju i direktni video prenos delila se kafa i dokumentacija. U 7:30 je

oko 200 gostiju, među kojima je bilo novinara, zvaničnika i naučnika, zauzelo svoja mesta nakon čega je usledila uvodna reč direktora centra.

Rosetta

Novembra 1991 je odobrena misija Rosetta, kao noseća misija ESA-inog Horizons 2000 Science programa. Od tada su naučnici iz Evrope i SAD kombinovanim naporima napravili orbiter i lender za ovu jedinstvenu ekspediciju čiji je cilj da razotkrije tajne misterioznog ledenog mini-svetakomete.

Inicijalno zakazano za januar 2003, lansiranje Rosette bilo je odloženo za februar 2004 zbog kvara na raketi Ariana 5. Tokom 10-godišnjeg cirkularnog putovanja po Sunčevom sistemu, Rosetta će više puta obići Sunce, proći kroz asteroidni pojas i ući u spoljni sunčev sistem (Deep Space), na više od 6 puta većoj udaljenosti Zemlja-Sunce (AU). Tamo će imati randevu sa periodičnom kometom 67P/Curimov-Gerasimenko, gde će ostati u orbiti oko jezgra. Vrhunac će bitiodvajanje malog lendera koji će se spustiti na površinu komete. Nakon punih godinu dana misija će se približiti kraju, decembra 2015. Do tog momenta, sonda i kometa su obišli Sunce i zajedno će biti na putu izlaska iz unutrašnjeg sunčevog sistema.

Istorijska misija

Važnost ove misije je neprikosnovena, jer će mnoge stvari biti realizovane po prviput u istoriji svemirskih istraživanja:

• Rosetta će biti prva letilica koja će orbitirati oko jezgra komete.

• Prva letelica koja će biti zajedno sa kometam tokom njenog puta u unutarnji Sunčev sistem.

• Prvi put ćemo iz neposredne blizine pratiti spektakularnu transformaciju zamrznute komete toplotom Sunca.

• Ubrzo nakon dolaska u orbitu jezgra, Rosetta će ispustiti robotsku sondu na prvo spuštanje na jezgro komete. 

• Instrumenti na ovom lenderu će poslati prve snimke površine komete i izvesti prve in-situ analize njenog sastava.

• Na svom putu ka kometi, Rosetta će proći kroz glavni asteroidni pojas sa opcijom prvog bliskog susreta sa jednim ili više ovih primitivnih objekata.

Naučnici će sa nestrpljenjem očekivati ove rezultate da bi ih uporedili sa predhodnim studijama dobijenih sa ESA-ine Giotto letilice i sa zemaljski baziranih posmatranja.

Interesantno je pomenuti jedno od pitanja na koje će Rosetta pomoći da se dobije odgovor: da li je život na Zemljipočeo zahvaljujući kometnom «zasejavanju» kompleksnim hem. jedinjenjima delu tzv. teorije Panspermije.


Priprema rakete nosa~a Ariana 5 za lansiranje, Foto:ESA

Prenos

Da se vratimo u okolinu Madrida. Tokom uvodne prezentacije (na španskom, naravno) u sali u kojoj je jedva stalo 200-nak ljudi prikazivane su sjajne fotografije, izmedu ostalog, elektronike koja se nalazi u letilici i razne animacije npr. Rosettine putanje i spuštanja lendera na kometu. Pored platna, sa leve strane nalazio se višestruki sat sa, nagadao sam, univ. vremenom (UT) i odbrojavanjem do lansiranja. Mada je teško proceniti od oka, autor bi rekao da su prisutni uglavnom bili novinari, naučnici, nešto zvaničnika, gostiju i zainteresovani prijatelji.

Uvodno predavanje je praćeno slajdovima na video bimu, pri čemu sam imao utisak da je dosta slajdova i tabela ostalo narazjašnjeno i da je predavač često suviše brzo «motao», da ne pominjem daje itiho pričao. Oko 8:10usledio je aplauz nakon čega je preko celog ekrana usledilo odbrojavanje do direktnog video linka sa lansirališta u Koruu. Potom je pred nestrpljivim očima zablistao prizor veličanstvene Ariane 5, najveće evropske rakete, spremne za poletanje. Graja publike. Nepunih pet minuta nakon pojavljivanja te slike, i petnaestak minuta pred poletanje, uz pisak se slika promenila i pojavio se logo ESA nakon čega je usledila plava bina sa mikrofonima i jedan belac u plavoj košulji sa kravatom koji se na francuskom mirnim glasom obratio svima, odmah nakon par sekundi usledio je i sinhronizovani ženski prevodioc koji je izjavio nešto poput: « ...zao nam je, ali zbog vetra na velikim

visinama, lansiranje je odloženo za sutra. Tako da se vidimo na istom mestu u isto vreme...». U sali je usledio tajac, osim par nas koji smo se glasno nasmejali, verovatno ironiji cele situacije. Pa nije bilo lako doći rano ujutru 35km od Madrida! Zašto? Da bi morali da ponovimo isto to sutra? Odmah sam znao da nema šanse. Iskreno, kada sam sutradan saznao da je lansiranje opet bilo odloženo ovog puta zbog nekakve pene na raketi, bilo mi je drago...

Usledilo je izvinjenje direktora stanice i jednočasnovno predavanje o asteroidima i kometama, koje je bilo znatno bolje od prvog i koje je održao rukovodilac misije ISA (Infrared Space Observatory). Nakon svega, prireden je doručak u kantini.
Obilazak stanice

Sama stanica je priča za sebe. Dotična zgrada bez spratova je montažnog tipa sa kružnim hodnicima, i činilo se da u njoj radi do 50-ak ljudi. Bila je još jedna veća zgrada, ali nismo imali prisupa tamo, ili se makar niko nije trudio da nas pozove. U klimatizovanim kancelarijama je uglavnom sedela po jedna osoba po pravilu za računarom. Primetili smo do su svi PC-jevi bili Sun Microsystems, pri čemu su programeri očito radili u Unix okruženju. Specijalitet je bila kontrolna soba za Newton/XMM radio teleskop gde smo «imali čast» da prisustvujemo jednoj transmisiji podataka sa satelita. Ipak, uzjoš dvadesetak «turista» u prostoriji i nismo imali bog zna šta da vidimo osim slike nekog objekta koju je osoblje propuštalo kroz razne filtere.

Centar u Španiji je u okviru ESA zadužen za naučno-istraživačke projekte i za arhiviranje podataka. Stoga je jedna od interesantnijih prostorija bila «soba sa kompjuterima» i velikim kockama u kojima su, po rečima mog prijatelja-vodiča, bili smešteni terabajti podataka sa svih misija, od kojih je veći deo dostupan naučnicima širom sveta preko Interneta.

Na kraju smo još obišli jednu od velikih antena, i usput čuli priču o anteni medu zaposlenima poznatoj kao Satan. Na žalost, ili na sreću obijasnićemo ubzo zašto nismo mogli da je vidimo jer je bila razmontirana svega par nedelja ranije. U pitanju je prva antena postavljena u ovom centru još 70-ih. Ime je, veoma zasluženo, dobila po količini radijacije koju je emitovala po svom okruženju. Da. Mada sada van funkcije već dugo vremena, bila je to antena za slanje podataka, pa su čak prilikom (notornih) transmisija zaposleni morali da silaze u podrum. U prilog ozbiljnosti cele priče, danas je poznato da je par ljudi koji su dugi niz godina, još i 70-ih, radili u stanici zaradili kancer.

Neko vreme sam proveo kod svog prijatelja i njegovog kolege u kancelariji posmatrajući srednjovekovnu tvrđavu na vrhu brega. Rečeno mi je da se kroz prozor kancelarije neretko mogli videti zečevi pa čak i lisice.

Nakon pet dana, sedeći u kafeteriji video sam na vestima da je raketa uspešno lansirana i da je Rosetta krenula na svoje desetogodišnje putovanje, tamo negde iza Jupitera.

Dušan Luiđi Inđic, frilens Web i DTP dizajner iz Beograda. Jedno vreme je radio u IS "Petnica ” u Programu astronomije.

http://t.co/nOCISqmvNY

A P O D...

Reach For The Stars Music Video

http://astronomija.co.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/9188-reach-for-the-stars-music-video

http://t.co/pFXXjzTsxY

A P O D...

Prvi eksperimentalni let kosmičkog broda "Orion"

http://astronomija.co.rs/misije/9194-prvi-eksperimentalni-let-kosmickog-broda-orion

Zeleno svetlo za izgradnju E-ELT teleskopa

eso1440sr — Saopštenje organizacije



Na nedavno održanoj sednici glavnog odbora ESO-a, savet je[1]dao zeleno svetlo za izgradnju Evropskog izuzetno velikog teleskopa (engl. European Extremely Large Telescope - E-ELT) koja će biti obavljena u dve faze. Za prvu fazu je odobreno oko milijardu evra, čime bi trebali da budu pokriveni troškovi izgradnje u potpunosti operativnog teleskopa opremljenog moćnim instrumentima, dok bi prva svetlosna informacija trebala da budei zabeležena u narednih desetak godina. Ovaj teleskop će dovesti do ogromnog broja naučnih oktrića u polju vansolarnih planeta, zvezdanog sastava bliskih galaksija i dubokog univerzuma. Ovo je najveći poduhvat ESO-a do sada, kada je reč o teleskopskoj kupoli i nosećoj strukturi, koje će biti postavljene u toku naredne godine.


E-ELT će biti optički i infracrveni teleskop ogledala prečnika 39 metara, smešten u čilenskoj pustinji Atakama na vrhu Sero Armazones, 20 kilometara od ESO Veoma velikog teleskopa na Sero Paranalu. Ovaj teleskop će biti najveće svetsko "oko" usmereno ka nebu.

"Odluka saveta znači da teleskop sada može biti sagrađen i da je najveći deo industrijskog, konstrukcionog rada potrebnog za E-ELT finansiran i radovi mogu da počnu po planu. U Čileu se već vidi osetan napredak na vrhu Armazones i nekoliko narednih godina bi trebale biti veoma interessantne u tom pogledu", rekao je Tim de Zeeuw, generalni direktor ESO-a.

Izgradnu teleskopa E-ELT jeodobrio savet ESO-a juna 2012. godine uz uslov da se ugovori u vrednosti većoj od 2 miliona evra mogu sprovesi u delo tek kada se sakupi 90% ukupnih finansija potrebnih za teleskop (2012. godine to je iznosilo 1083 miliona). Izuzetak se odnosio na ljudske radove na licu mesta, koji su započeti na ceremoniji otvaranjau junu 2014. godine i koji dobro napreduju.

Za sada, 10% ukupnih projketnih troškova su prebačeni u sledeću fazu. Sa ulaskom Poljske među zemlje članice ESO-a, trenutne finansije namenjene teleskopu E-ELT su sada prešle 90% ukupnih troškova predviđenih za prvu fazu, koja bi trebala da obezbedi potpuno operativan E-ELT. Dodatna finansijka podrška u predstojećim godinama očekuje se od naredne države koja će postati članica Južne evropske opservatorije - Brazila.

Da bi se osiguralo izvođenje projekta, savet ESO-a je odobrio izgradnju prve faze 39-metarskog teleskopa. Kupola i noseća struktura teleskopa, najveće u istoriji ESO-a, su pod ugovorom čiji će troškovi finansiranja biti pokriveni krajem 2015. godine, što znači da će radovi na potpuno operativnom E-ELT-u uslediti ubrzo nakon toga.

Delovi teleskopa čiji troškovi još uvek nisu pokriveni uključuju delove adaptivnog optičkog sistema, neke od instrumenata, unutrašnjih pet prstenova segmenata glavnog ogledala (ukupo će biti 210 segmenata) i dodatni set segmenata glavnog ogledala potreban za efikasniji rad teleskopa u budućnosti. Rad na ovim segmentima je odložen i neće negativno uticati na neverovatna naučna dostignuća koja će biti moguća nakon završene prve faze. Njihova utgradnja će biti nastavljena kada se obezbede dodatna sredstva, uključujući ona koja se očekuju kada Brazil pristupi ESO-u.

Za više informacija pogledajte detaljnije sekciju sa često postavljanim pitanjima - FAQiMessenger članke.

"Sredstva koja su za sada obezbeđena omogućiće izradu potpuno operativnog E-ELT-a, koji će biti najmoćniji teleskop od svih ekstremno velikih teleskopa koji su u planu, sa superiornim načinom prikupljanja svetlosti i instrumentacijom. U početku, omogućiće karakterizaciju vansolarnih planeta masa uporedivih sa Zemljinom, proučavanje zvezdanih populacija u bliskim galaksijama i visoko-precizna posmatranja dubokog univerzuma", zaključuje Tim de Zeeuw.

https://youtu.be/NuxS-9t3tnY

A P O D...

Wanderers

http://astronomija.co.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/9191-wanderers

Eksperiment Petnica u Beogradu otvoren

Sinoć je u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu otvorena izložba „Eksperiment Petnica" posvećena ovom svojevrsnom obrazovnom eksperimentu koji uspešno radi više od tri decenije. Na otvaranju su govorili akademik Nikola Hajdin, predsednik SANU, dr Branko Kovačević, dekat ETF i predsednik Srpkse akademije inženjerskih nauka i Vigor Majić direktor Petnice.



„Eksperiment Petnica" je izložba koja sa jedne strane predstavlja sva postignuća ove prestižne obrazovne institucije u ovom delu Evrope, njenu programsku raznovrsnost i oblike rada. Sa druge strane izložba predstavlja rezultate malih naučnih projekata koje su tokom 2014. realizovali polaznici programa Istraživačke stanice Petnica u jednoj od 15 oblasti prirodnih, društvenih i tehničkih nauka.

Otvarajući izložbu akademik Nikola Hajdin između ostalog je rekao: „Petnica je nesumnjivo jedan od najvećih i najozbiljnijih eksperimenata i inovacija u domaćem obrazovanju. Srpska Akademija nauka i umetnosti je od samih početaka ove ideje pomagala i podržavala mlade entuzijaste u osnivanju jedne posebne organizacije koja bi okupljala mlade zainteresovane za nauku. Tadašnji predsednik Pavle Savić svesrdno je ohrabrivao osnivače Petnice da istraju i da se upuste u tada veoma neizvestan poduhvat. Njegovi naslednici na čelu ove naše vodeće kulturne i naučne ustanove takođe su bez rezervi podržavali razvoj Petnice."



Istraživačka stanica Petnica se u Galeriji SANU predstavlja onim najvrednijim – bivšim i sadašnjim učesnicima programa. Sa jedne strane su poruke nekadašnjih polaznika o tome šta im je Petnica značila, a sa druge strane su rezultati projekata koje danas inspirišu mlade ljude zaljubljene u nauku.

Dr Branko Kovačević se pridružujući se čestitkama Petnici na odličnim rezultatima između ostalog rekao: „Ponosan sam što mogu ovde pred vama da govorim o ovako uspešnom projektu. Projektu koji nije uvek imao podršku političara, ali je važnije da je imao podršku akademske zajednice, i još važnije onih koji su hteli da dolaze u Petnicu. Univerzitet u Beogradu, kao i Elektrotehnički fakultet, je od samog početka bio uz Petnicu. Danas su mnogi sistenti, profesori, ili mladi naučnici upravo ponikli u Petnici."

Vigor Majić, direktor ove jedinstvene obrazovne institucije je objasnio postavku „Eksperiment Petnica", saradnju sa SANU i drugim naučnim institucijama širom Srbije, i pozvao sve one koji nikada ili dugo nisu bili u Petnici da iskoriste Izložbu i pogledaju kako Petnica danas izgleda.

„Iskreno se nadam da će nadležni organi naše države imati pameti i volje da Petnici osiguraju makar minimum stabilnih uslova za normalan rad i dalji razvoj, jer je Petnica nesumnjivo postala kvalitetan brend Srbije, nešto što nam je jako važno i potrebno u ovim složenim vremenima." – zaključio je na kraju ceremonije otvaranja izložbe predsednik SANU Nikola Hajdin.

Pogledajte fotografije sa ovog događaja:

https://www.flickr.com/photos/97631472@N03/15958197042/

http://t.co/hdllxtrOVW

A P O D...

Koliko iznosi najviša moguća temperatura?

Ukratko 142,000,000,000,000,000,000,000,000,000,000 kelvina, par nula gore-dole

Lako je shvatiti najnižu moguću temperatur apsolutna nula. Međutim, stvari će se malo zakomplokovati kada je apsolutni maksimum u pitanju.

“Ne znamo da li u realnosti možemo tačno da izmerimo temperaturni maksimum, ali u teroji je moguće” kaže Stiven Aleksander sa univerziteta Darmaut.

Najozbiljniji kandidat za gornju toplotnu granicu je Plankova temperatura koja iznosi 142 noniliona kelvina (1.42 x 1032). Ali tu temperaturu možemo uzeti u obzir samo kada su čestice interaktivne, odnosno kada dostignu toplotnu ravnotežu” objašnjava Aleksander “Da biste imali pojam temperature, morate imati pojam interakcije”.

Mnogi kosmolozi veruju da je najtoplija temperatura u istoriji svemira bila niža od Plankove. Onog trenutka kada je bio veliki prasak, širenje je bilo toliko brzo da čestice nisu mogle da dođu u interakciju – tada je svemir u suštini bio bez temperature. Par sekundi kasnije, u svemiru se uspostavila se toplotna ravnoteža i ona je tada iznosila 10^27 Kelvina. Od tada pa do danas, svemir se konstantno širi i hladi.

Zašto „Philae“ nije koristila nuklearni pogon?

12. novembra, evropska sonda „File" nesrećno je sletela na kometu Čurjumov-Gerasimenko. Samo 57 sati kasnije prestala je da šalje podatke na Zemlju i zbog ispražnjenih baterija pala u elektronsku nesvest. Tako kratka misija naišla je na kontoverzne komentare i mnogi su počeli da se pitaju nije li „File" trebala da nosi radioizotopski termoelektični generator (skraćeno sa engl. RTG, odn. sa ruskog РИТЭГ), sistem koji bi omogućio kontinualni rad za mnogo godina. Očito je da RTG nije opcija samo za one koji lete dalje od Jupiterove orbite, već i za sve koji ne žele da zavise od lokalnih uslova. Zašto onda Evropska Kosmička Agencija (ESA) nikada nije lansirala nijedan brod sa RTG-om?


ESA-ina sonda na solarni pogon “File” (ESA). Da je imala ovakvu situaciju pri sletanju kao na slici,
nikada ne bi ni bilo potrebe za ovakvim tekstom.

Ovo je gledano i konkretno i genegalno vrlo zanimljiva tema. O njoj sam proteklih godina u više navrata pisao na sajtu. Koga dublje interesuje ova tema, a posebno budućnost korišćenja nuklearne energije u kosmosu, preporučujem mu da pročita sledeće tekstove: “Radioizotopi – američki imperativ u borbi za vodeću poziciju u ustraživanju svemira“ (2009) i“Plutonijumski smešak Nasi” (2013).



Svaki RTG koriisti malu količinu radioaktivnog izotopa da bi iz toplote koju stvara njegovo raspadanje stvorio elektricitet. U osnovi, konverzija toplote u struju pomoću bimetala u RTG-u je neefikasna, reda veličine samo 5%, ali su RTG-ovi ipak bolji od solarnih panela. Da bi to potkrepio, kazaću da solarni paneli proizvode samo oko 2 vata struje po kilogramu instalacija, dok RTG daje između 3 i 7 vati po kilogramu. Onda bi moglo da se postavi logično pitanje zašto svi kosmički brodovi ne koriste RTG-ove umesto “neefikasnih” solarnih kolektora.

Očigledno zato što korišćenje RTG-ova povlači mnoge političke i ekološke probleme. Mogućnost korišćenja RTG-ova zavisi od brojnih često složenih faktora. Prvo pitanje je kakve radioizotope koristiti u RTG-ovima, jer u zavisnosti od materijala koji odaberemo suočićemo se sa potpuno različitim političkim scenarijima.

Izotopi za RTG moraju da ispunjavaju pet glavnih zahteva. Prvi je dužina polu-života odabranog radioizotopa. Zbog dugovečnosti današnjih kosmičkih misija, RTG mora da radi godinama bez problema. Time su automarski eliminisani svi izotopi sa poluživotom od nekoliko meseci, kao što je recimo polonijum-210[1] koji su koristili sovjetski roveri „Луноходи“ sedamdesetih godina. Drugi faktor je vrsta zračenja koje emituju i osnovni i sekundarni izotopi, nastali raspadom primarnih. Nas interesuju prvenstveno oni izotopi koji emituju alfa zračenje a ne razarajuće beta ili gama, zbog zaštite osoblja koje rukuje na Zemlji sa RTG-ovima, a i da bi se smanjila zaštita a samim tim i težina letilice. Pored toga, odabrani izotop mora da ima slabu rastvorljivost u vodi i da bude stabilan na visokim temperaturma (ako raketa eksplodira prilikom lansiranja), kao i da bude stabilno hemijsko jedinjenje i u čvrstom stanju da bi njime moglo lako da se rukuje. Konačno, moramo da uzmemo u obzir i jednostavnu proizvodnju i razumnu cenu odabranog izotopa.


RTG-ovi korišćeni u kosmičkim misijama. “Lunohodovi” “11K” korišćeni su kao termonuklearni grejači RHU (Radioisotope Heater Units), ali su potencijalno mogli da se koriste i kao RTG. Ruski RTG “Ангел“ takođe je korišćen kao RTG.

Uz ove navedene zahteve možemo da odbacimo većinu radioizotopa dovoljno dugog poluživota da budu korišćeni za RTG. Kao najuobičajeniji kandidati ostajunam: plutonijum-238, americijum-241, kirijum-244, stroncijum-90, gadolinijum-148, tricijum i kadmijum-113. Kirijum-244 emituje previše neutrona, dok stroncijum-90 proizvodi puno elektrona (beta zračenje), koji zauzvrat stvaraju rendgensko zračenje (što znači veće sigurnosne zahteve i zaštitu, a to znači i veće troškove). Gadolinijum-148 i kadmijum-113 mogu da se proizvedu u vrlo malim količinama sintetisanjem u akceleratorima čestica, a uz to kadmijum-113 nema poznata stabilna hemijska jedinjenja. Sledeće, tricijum nema čvrsta jedinjenja na visokim temperaturama. Tako izlazi da nam ostaju samo Pu-238 i Am-241 od kojih možemo da u vidu plutonijum-dioksida i americijum-trioksidanapravimo jedinjenja za punjenje RTG-a.


Delovi RTG-a. (NASA)

Pu-238 je korišćen u svim RTG-ovima koji su do sada leteli u kosmos u američkim misijama, dok americijum-241 čeka potencijalno lepa budućnost u sledećim RTG-ovima[2]. Suprotno mišljenju mnogih ljudi, Pu-238 nema nikakav vojni značaj (za nuklearne bombe se uglavnom koristi Pu-239, zajedno sa drugim izotopima), mada se dobija u nekim procesima koji imaju veze sa vojnim svetom. Za dobijanje Pu-238 potrebno je da se u nuklearnim reaktorima specijalno projektovanim za tu svrhu neutronima bombarduje iskorišćeno nuklearno gorivo, recimo minorni aktinidneptunijum-237. Pošto plutonijum-238 nema nikakvu praktičnu primenu sem za RTG, logično je da cena proizvodnje takvog izotopa dostiže astronomske cifre.

Zato samo tri zemlje na planeti poseduju tehnologiju za sintetisanje Pu-238: Sjedinjene Države, Rusija i Kina. Ameriko ministarstvo energetike (DoE) nedavno je obnovilo proizvodnju ovog izotopa, posle pauze od preko 25 godina, (u)videvši da se njihove (američke) rezerve opasno smanjuju (zapravo, plutonijum koji je iskorišćen za „Curiosity“ ruskog je porekla), dok je stanje državne proizvodnje – i rezervi – Rusije nepoznato. Kina se nedavno pridružila ovom ekskluzivnom klubu (lunarna sonda „Chang'e 3“ koristi Pu-238[3]), ali ne znamo kolika im je godišnja proizvodnja ovog izotopa[4]. Ono što pada u oči, to je da nijedna od ovih zemalja nije članica ESA, tako da je Evropska kosmička agencija primorana da se oslanja na ove zemlje ako želi da koristi RTG-ove u svojim kosmičkim brodovima. Englezi poseduju određene količine Pu-238, ali to je premalo za RTG-ove potrebne za misije tipa „Rozeta“ i „File“.

A americijum-241? Trenutno je godišnja proizvodnja americijuma smešna[5]. Međutim, moguće ga je dobiti zračenjem Pu-238 u reaktorima, što nije naročito korisno (jer ako već imamo Pu-238 onda nam Am-241 nije ni potreban), ili raspadom Pu-241 prisutnog u rezervama “civilnog plutonijuma” (tj. neobogaćenog za vojnu upotrebu) nekih nuklearnih reaktora. Ovaj poslednji slučaj je interesantan. Proces izdvajanja Am-241 iz civilnog plutonijuma nije ni lak ni jeftin, ali je manje glomazan od Pu-238. Do danas niko nije napravio RTG sa americijumom, uglavnom zato što daje samo četvrtinu plutonijumove snage. To znači da ista težina americijuma u RTG-u može da generiše 25,5% elektriciteta koji bi u istom generatoru generisala ista težina plutonijuma. Zauzvrat, njegovo vreme poluraspada mnogo je duže (432 naspram 88 godina, što Am-241 čini jedinim validnim izotopom za RTG-ove na međuzvezdanim misijama) a njegova proizvodnja nema tako negativne političke implikacije[6], mada njegovo dobijanje zahteva korišćenje nuklearnih reaktora i ad hoc[7] procesa koji su prilično skupi. ESA je u protekloj deceniji pokrenula u engleskoj Nacionalnoj nuklearnoj laboratoriji (NNL) program utvrđivanja izvodljivosti proizvodnje RTG-a sa Am-241, ali nažalost istraživanja nisu mrdnula sa početka zbog visokih izdataka i manjka interesovanja glavnih vlada članica Evropske kosmičke agencije[8].


Evropski model RTG baziran na Am-241. (ESA)

I sad konačno dolazimo do misije “Rozeta” i male “File”. Dizajnirana i konstruisana pre više od petnaest godina, “File” nikada nije razmatrala opciju da nosi RTG, jer je to bila potpuno evropska misija. NASA se povukla iz projekta čim je počelo da se razmatra da li bi “Rozeta” trebalo da bude misija za uzimanje uzoraka – lista povlačenja Nase iz evropskih projekata već je iznenađujuće dugačka – i postalo je jasno da neće učestvovati u projektu sa svojim RTG-om (u originalnom projektu sa uzimanjem uzoraka komete pominjali su se i termo-elektro-generatori). Rusija je možda i htela da sarađuje sa Esom u tom trenutku, ali iz političkih razloga vlade zemalja Zapadne Evrope su se uvek trudile da održavaju na minimumu saradnju sa ovom zemljom[9]. Zato je odluka generalnog direktora ESA Jean-Jacques Dordaina da kolaborira sa Rusijom na velikom programu „ExoMars“ nakon što je NASA otkazala – da, ponovo! – doživljena kako revolucionarnom tako i hrabrom.

Da, ali sama „File“ je imala masu od skoro 100 kg. Međutim, težina nije toliko bitna kada se raspravlja o RTG problemu, jer niko nije ni mislio da tu upotrebi RTG od 43 kg kao na „Curiosityju“. Obzirom da su “Filini” paneli stvarali najviše 11 W struje, bio bi joj dovoljan jedan RTG od 15 kg koji bi generisao 40 W (kao prvi RTG tipa “SNAP”). U svakom slučaju, dodati RTG na “Filu” bio je nemoguć zadatak zbog njegove visoke cene. Kao što smo već videli, RTG nije jeftin a “Rozeta” je već bila premašila budžet koji je ESA namenila misiji.

Da li je pitanje ovim rešeno? Uopšte nije. Korišćenje RTG-a na “Fili” nikada nije predstavljalo opciju, ali je lender mogao da koristi izotopske grejače, ili RHU, za zagrevanje sonde[10] i produžavanje radnog veka baterijama (sonde sa solarnim panelima, kao što su “Mars Pathfinder”, “Spirit” i “Opportunity”, koristile su paralelno i plutonijumske RHU-e). Već smo pomenuli da Englezi nemaju dovoljno Pu-238 za proizvodnju RTG-a, ali su mogli da proizvedu jedno 25 RHU snage 5 W svaki. Da je “File” koristila RGU-e mogla je da produži radni vek i poveća svoje šanse da se probudi iz hibernacije. Prirodno, njihovo korišćenje bi svakako povećalo konačne troškove “File” i “Rozete”, ali ne tako mnogo kao korišćenje RTG.

U svakom slučaju, Evropa treba da razmotri da li želi da nastavi da se radi putovanja do Jupitera ili, jednostavno, radi unapređenja sondi kao što je “File”, oslanja na druge zemlje. Bez RTG-a, spoljnji solarni sistem i mnogi regioni unutar njega gde Sunce ne dopire neprestano, predstavljaće zauvek Terru Incognitu za evropske kosmičke letilice.


Model međuzvezdanog broda sa RTG-ovima sa plutonijumom i americijumom. (NASA)

[1] Vreme njegovog poluraspada iznosi 138 dana, ali zato daje 25% više energije od uranijuma-238. Zauzvrat, uranijum ima poluživot od 4,47 milijardi godina!

[2] Dobra strana mu je 4 puta duži poluživot od plutonijuma-238 – 432 naspram 87,7 godina. Međutim, loša strana mu je energetska gustina (količina energije u odnosu na težinu i zapreminu), koja iznosi samo ¼ gustine 238Pu. Uz to, americijum ima druge najniže zaštitne zahteve za RTG na listi svih mogućih izotopa (odmah iza plutonijuma, kome je dovoljan štit debljine oko 2,5 mm).

[3] Plutonijum se koristi za pogon nekoliko grejača, za proizvodnju termičke energije, a ne za proizvodnju električne struje. Za to služe solarni kolektori.

[4] Niko ne zna, ali se znaju neki reperi. Recimo: potrebno je pune tri godinezračiti 100 kg iskorišćenog reaktorskog goriva da bi se dobilo samo 700 grama neptunijuma-237, kojeg je potrebno selektivno ekstraktovati. Tek se od tog neptunijuma daljim procesima i gubicima dobija Pu-238.

[5] Kada sam pisao o detektorima dima u zgradama, pomenuo sam da je „srce“ svakog od njih ¼ mikrograma Am-241. To znači da se od jednog grama americijuma mogu napraviti skoro četiri miliona detektora dima. Jedan gram košta $1500. U deklasifikovanom dokumentu DoE piše da se godišnje u SAD proizvede svega oko 4 tone ovog izotopa.

[6] Mnogi CIA-ini dokumenti koji su danas dostupni govore da određeni „civilni“ izotopi mogu biti (uz doradu) upotrebljeni u tehnologijama za proizvodnju nuklearnog eksplozivnog oružja. Najčešće se pominje neptunijum-237 i tri izotopa americijuma – Am-241, Am-242m i Am-243.

[7] Značenje: samo za ovu priliku, samo za ovu svrhu, samo za sada.

[8] Kladio bih se da udela ima malo i lobiranje nekih drugih zemalja ...

[9] Iz komplikovanih razloga Francuzi su izuzetak. Recimo, početkom 80-ih, otprilike ⅓ od više od 2000 francuskih kosmičkih stručnjaka i tehničara je radila na nekom sovjetsko-francuskom projektu. Od 1985. do 2001. 5 Francuza je letelo na ruskim brodovima sa ruskim posadama na stanice „Saljut-7“, „Mir“ i ISS. Sovjetske sonde „Vega“ za ispitivanje Halejeve komete su nosile francuske aero-uređaje za istraživanje Venerine atmosfere. Jedino mesto van Rusije odakle smeju da se lansiraju ruske rakete „Sojuz“ jesu rampe u Francuskoj Gijani. Obe zemlje danas rade na projektu „Ural“ koji će proizvoditi nove višekratne rakete, a univerziteti im sarađuju na lansiranju mikro-satelita. U obe zemlje je 2006. proslavljeno 40 godina od potpisivnja prvog bilateralnog kosmičkog ugovora o saradnji. Ovde ne bih o plodnoj strateškoj saradnji na vojnom planu, kao što su, recimo, nosači helikoptera vredan 1,2 mld. evra.

Prema istraživanjima javnog mnjenja od 2013, 25% Francuza miski o Rusima pozitivno (63% negativno), a 49% Rusa vidi Francuze kao pozitivne (10% negativno).

[10] Grejač sa jednim gramom izotopa daje oko 0,5 W toplotne energije. Ukupna masa jednog RHU-a sa zaštitom iznosi oko 40 grama. „MER Spirit & Opportunity“ su imali po 8 RHU; „Voyager 1 & 2“ po 9 GHU; Saturnova sonda „Cassini“ imala je pored tri RTG-a i 82 grejača, dok je Titanov lender „Huygens“ imao 35 grejača; „Galileo“ 120 RHU (1'3 orbiter i 17 atmo-sonda).

http://t.co/wWGQLDWgqP

A P O D...

E-ELT - galerija

http://astronomija.co.rs/fotografija/9158-e-elt-galerija

http://t.co/PFi7UqLzV0

A P O D...

Lansiranje brazilskog satelita CBERS-5 (’Dugi Marš CZ-4B’)

http://astronomija.co.rs/misije/9200-lansiranje-brazilskog-satelita-cbers-5-dugi-mars-cz-4b

Pogledajte krive sjaja nove promenljive zvezde

Noćas smo objavili kratku vest da su Jaroslav Grnja, Janko Mravik i Gregor Srdoč otkrili novu promenljivu zvezdu: 2MASS J22065429+6059580. Evo još nekoliko podataka.

Veoravtno znate, ali zbog onih drugih da kažemo: Jaroslav i Janko su iz Vojvodine, a Gregor iz Istre. Gregor je bio učesnik Astronomiskog kampa "Letenka" pre nekoliko godina i sa Jankom i Jaroslavom od tada sarađuje.

Evo i grafike kriva sjaja nove promenljive zvezde.


Vrlo lepa, jasna kriva



Evo i položaja zvezde na nebu:

Sazveđe Cefej sa označemim mestom nove promenljive zvezde.