Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

Apple prestaje sa podrškom za 32 bitne aplikacije na Mac računarima



Apple je prestao da prika 32-bitne aplikacije u svom storeu u januaru ove godine, a uskoro će u potpunosti ukinuti podršku za njih, što znači da će od juna 2018. podršku imati samo 64-bitne aplikacije za Mac računare.

Apple je započeo sa slanjem korisnicima obaveštenja o skorom ukidanju podrške za 32-bitne aplikacije, što znači da će svatko ko na svom Mac-u poseduje macOS High Sierra 10.13.4 i koristi takve aplikacije dobiti obaveštenje da moraju biti nadograđene od strane developera kako bi se omogućila kompatibilnost.

Developeri već duže vreme znaju za ovo pa verujemo da će ih većina nadograditi aplikacije pre nego što odluka stupi na snagu.

Internet je ogroman, a ovo su brojke koje to dokazuju

Srbija ima preko 100.000 registrovanih RS domena i milione internet korisnika, ali to je samo mali deo impozantnih brojki sa weba.



Šta mislite, koliko sajtova se poseti u toku jednog dana? Da li uopšte možete da pretpostavite koliko tvitova se postavi u jednoj sekundi? Po poslednjim informacijama internet koristi skoro četiri milijarde korisnika, a najviše korisnika se nalazi u Kini. Ipak, to se ne odražava previše na broj od preko 2,2 milijarde korisnika Facebooka. Kinezi žive u nekom svom delu interneta gde se služe paralelnim verzijama popularnih aplikacija pa je tako najpopularnija društvena mreža Veibo, dok se za poruke koristi WeChat aplikacija.

I dok je u Srbiji registrovano 100.000 domena, trenutno globalno postoji preko 1.868.577.700 domena. To znači da mi jesmo deo web zajednice, ali veoma mali njegov deo – što ne znači da nismo bitni! Ukoliko ste danas otišli da pronađete nešto na Googleu, vaš rezultat je deo 2.550.260.560 današnjih pretraga (a brojka raste brže od inflacije ’90-tih). Fanovi Instagrama su danas posebno aktivni pa je tako već postavljeno preko 32 miliona fotografija, što je ništa u odnosu na broj tvitova uglednih tviteraša – preko 309 miliona.



Milijarde postova, milioni korisnika interneta
Ukoliko ste upravo prekinuli pisanje mejla kako bi pročitali ovaj tekst, znajte da je vaše elektronsko pisamce jedno od 108 milijardi poslatih širom sveta, i to samo ovog jutra. Možda je zato bolje da produžite na YouTube gde se danas pogledalo preko 2 ipo milijarde video klipova, a samo jedan može biti najgledaniji.

Ono što je najinteresantnije je ipak podatak da dok ovo čitate preko 44 hiljade sajtova je hakovano samo danas, što je i dalje minorno u odnosu na ukupan broj sajtova na svetu. Ipak, i to je podsetnik da je opasnost od hakerskih napada konstantna. To najbolje znaju sajtovi koji se bave kriptovalutama, gde su online pljačke veoma česte uprkos uveravanju da su sve transakcije bezbedne.

Proverite i sami u realnom vremenu kako se kreću brojke na internetu, a mi vam se zahvaljujemo što ste od skoro dve milijarde sajtova odabrali baš PC Press.

Antivirus programi označavaju uTorrent kao pretnju

Čini se da će se oni koji koriste uTorrent, a istovremeno su i Windows korisnici, uskoro suočiti sa ozbiljnim problemom, budući da je Windows Defender ovog torrent klijenta počeo da označava kao potencijalnu pretnju. Na ovaj korak su se odlučili i neki drugi proizvođači antivirus programa, te su najnoviju verziju uTorrent-a počeli da označavaju kao „opasnu.“



Nije potpuno jasno šta je proizvođače motivisalo da se odluče na ovaj korak, a TorrentFreak izveštava da iz BitTorrent Inc pretpostavljaju da se radi o lažnim upozorenjima, budući da se ni jedan potencijalno maliciozni dodatak nije našao u najnovijoj verziji uTorrent-a.

uTorrent trenutno ima nekoliko miliona korisnika, što ga smešta među najpopularnije torrent klijente, te to što ga antivirus programi smeštaju u kategoriju potencijalnih pretnji zabrinjava mnoge. Deo problema se verovatno odnosi na dodatne softvere koje uTorrent ponekad vezuje za svoje instalacione pakete, pa bi regulisanje takvih programa moglo da dovede do rešenje problema.



Oni koji su na čelu kompanije BitTorrent Inc, a u čijem je vlasništvu uTorrent klijent, svesni su ovih problema, te su odlučili da trenutno povuku najnoviji uTorrent build sa stranica za preuzimanje. Međutim, kompanija nije pronašla razloge koji bi mogli da objasne blokiranje programa od strane antivirus softvera, tako da je problem još uvek pod velom misterije.

Izvor: Kit Guru
https://pcpress.rs/PCout/?url=https://www.kitguru.net/channel/generaltech/matthew-wilson/windows-defender-and-other-anti-virus-vendors-begin-flagging-utorrent-as-a-potential-threat/

Tabela sadržaja u Word-u

https://pcpress.rs/tabela-sadrzaja-u-word-u/

Facebook pred Kongresom: Predložene nove mere zaštite bezbednosti

Nakon dva dana saslušanja još uvek se na zna koje izašao kao pobednik – Mark Zuckerberg ili američki senatori. Odgovor će zavisiti od sprovođenja predloženih mera koje će ograničiti slobodu raspolaganja podacima korisnika.



I dok je Facebook CEO lako izlazio na kraj sa neupućenim senatorima, oni koji su bili pripremljeni za ispitivanje su postavljali veoma neugodna pitanja. Kao rezulata ispitivanja, senatorka Amy Klobučar i senator John Kennedy predstaviće predlog zakona čija je uloga efikasnija zaštita privatnih online podataka korisnika. Ovaj zakon bi trebalo da korisnicima da mogućnost da onemoguće drugim stranama da koriste njihove podatke. Jasno je da bi takva mogućnost bila smrtna presuda za Facebook, jer niko ne želi da deli svoje lične podatke sa oglašivačima. Iako ovo deluje kao revolucionaran potez, to je samo jedna stavka u zakonu.

Da li bi zakon o zaštiti privatnosti promenio način koriščćenja internet servisa?

Predloženi zakon bi se fokusirao na nekoliko bitnih stvari, sa fokusom na mogućnost odlučivanja o deljenju informacija. Više se ne bi podrazumevalo da korišćenjem besplatnog servisa dajete saglasnost da se kompanija služi vašim podacima. Tekst “Uslovi korišćenja” koji niko nikad nije pročitao zbog namerno komplikovano napisanog teksta bi morao da se napiše “razumljivim jezikom”. Poenta je da bude jasno šta korisnik dobija i gubi korišćenjem određene online usluge.

Zakon bi dozvoljavao korisnicima da imaju mogućnost da vide koje su njihove informacije iskorišćene i u koje svrhe. To bi značilo da bi Facebook morao da pruži informacije koje predstavljaju srž njegovog poslovanja. Ne sumnjamo da oni smatraju da je to odavanje poslovnih tajni, što je besmisleno jer se pri tom poslovanju koriste tuđi lični podaci.

Naredna važna stavka koja se traži je da ukoliko bezbednosnog incidenta korisnici moraju da budu u roku od 72 sata upozoreni da su njihovi podaci kompromitovani. U tom slučaju bi moralo da se korisnicima ponudi opcija na koji način da se sačuvaju od zloupotreba.

Kako se proveo Mark Zuckerberg na saslušanju?

Senatorka Klobučar je trenutno stanje ocenila kao “Divlji zapad” gde ne postoje pravila koja bi uredila trenutno haotično stanje. Trgovina ličnim podacima je izuzetno problematična zbog manipulacija, a prosto je neverovatno da kompanije zarađuju milijarde na tuđoj privatnosti, a da ne postoji nikakav zakon koji tu oblast uređuje efikasno. Senator Kennedy je imao jedno od interesantnijih obraćanja Marku Zuckerbergu:

Gospodine Zuckerberg, dolazim u miru. Ne želim da glasam za regulaciju Facebooka, ali tako mi Boga, to ću uraditi. Ustvari dosta toga zavisi od vas. Malo sam razočaran današnjim saslušanjem. Čini mi se da se ne razumemo.

To je bio samo početak obraćanja bez uvijanja koje sigurno nije prijalo vlasniku Facebooka:

Vaši “Uslovi korišćenja” su bezvezve. Jedina uloga tog teksta je da Facebook zaštiti svoju zadnjicu, a ne da informiše korisnike o njihovim pravima. Vi to znate i mi to znamo. Predlažem vam da kad se vratite kući sednete i ponovo napišete taj tekst.

Da li će doći do velikih promena u radu Facebooka?

Iako su ovo stvari koje bi trebalo da se podrazuvaju, praksa je pokazala da su prava korisnika poslednja rupa na svirali velikih kompanija koje žive od preprodaje ličnih podataka. Kako u Americi sve zavisi od lobiranja i interesa u Senatu, proces donošenja zakona je veoma komplikovan. Ukoliko se pokaže da Zuckerberg ima moćne savetnike, može se desiti da ovaj zakon nikad ne ugleda svetlost dana. Iskreno se nadamo da će u ovom slučaju Mark Zuckerberg biti poražen. Pitanje zloupotrebe privatnosti je izuzetno važno pitanje za sistem koji se zasniva na korišćenju interneta i njegovih servisa.

Kolike su šanse da se nešto promeni? Akcije Facebooka su skočile dok je CEO Mark Zuckerberg davao iskaz, što nije previše ohrabrujuć podatak za sve one koji su se ponadali da će Facebook biti srušen. Neće ova Zuckerberg propasti, ali ako je bar malo uzdrman, svestan činjenice da nešto mora da se menja, onda je to mala pobeda koja daje nadu. Ukoliko ste među onima koji su odustali od Marka, spremili smo vam najbolje Facebook alternative.

Izvor: The Verge

Ugrožene istorijske lokacije sačuvane u virtuelnoj realnosti

Google se udružio sa neprofitnom organizacijom CyArk, koja se bavi 3D laserskim skeniranjem, a kako bi zajedničkim naporima uspeli da od zaborava sačuvaju istorijske lokacije koje su u opasnosti od uništenja – bilo zbog prirodnih katastrofa, ili zbog ratnih sukoba.



Zajednički projekat poneo je ime Open Heritage, a koristiće CyArk tehnologiju kako bi se prikupili podaci koji su neophodni da se lokacije sačuvaju u virtuelnoj realnosti, a kako bi kasnije mogle da se istražuju preko različitih uređaja. Sa modernim tehnologijama ovi spomenici mogu da se sačuvaju mnogo realnije nego ranije, pa će moći da pružaju informacije o bojama, te teksturama površina, kao i mnoge druge detalje. Tako bi spomenici koji budu oštećeni, jednog dana mogli da se obnove na osnovu takvih virtuelnih mapa.



Jedna od prvih građevina koja je planirana za virtuelno očuvanje jeste hram Ananda Ok Kyaung u Mjanmaru, koji je pretrpeo ozbiljna oštećenja tokom zemljotresa 2016. godine. CyArk je uspeo da mapira građevinu pre katastrofe, pa su sada moguće virtuelne ture kroz ovaj hram, tačnije kroz prostor koji predstavlja ono kako je hram nekada izgledao.



Izvor: The Verge

Android Oreo u aprilu još nije na 5% uređaja



Google je objavio svoju, kao i uvek jako tužnu Android statistiku, koja Android 8 Oreo iščitava na nešto manje od 5% aktivnih Android uređaja u opticaju.

Oreo je s početkom aprila uspeo zahvatiti 4.6% svih aktivnih Android uređaja u svetu, što je s obzirom da je Android P tu iza ćoška tužno i čemerno, ali je jednostavno tako.

Najraširenija verzija Android-a početkom aprila je ipak Nougat 30.8%, a sledi ga Android 6.x Marshmallow sa 26.0% udjela.

Značajan deo ove Android liste ima i Lollipop sa skoro 23%, a na listi su još i KitKat sa 10.5% kao i Jelly Bean, ICS i Gingerbread s 4.5%, 0.4%, odnosno 0.3% udela.

Iz nekog je razloga Google preskočio objaviti Android statistiku u martu, a u februaru je Oreo bio na tek 1.1%.

Američki T-Mobile kažnjen sa 40 miliona dolara zbog sistemskog varanja korisnika



Potpuno je logično da će operater iskoristiti sve što mu tržište pruža, da zaradi što više novca uz što manje ulaganja i napora. To je logika tržišta i kapitala koja pokreće ekonomiju. Ali da nije sve tako bajno pokazuju upravo primeri gde kapital (u ovom slučaju telekom operater) iskorišćava situaciju previše slobodnog tržišta, dakle sa manjkavom regulacijom, ili korumpirane strukture u zemljama u kojima posluje.

Ali da ne bi ispalo da se operateri samovoljno ponašaju samo u banana državama poput Srbije, dokazuje najnovija epizoda Deutsche Telekom-a u SAD, gde je FCC regulator otkrio da ova kompanija ne radi po propisima i sistemski vara korisnike.

Naime, američki T-Mobile, kao jedna od četiri najveće nacionalne mobilne mreže, imao je problema sa pozivima u ruralnom područiju, što je trebao popraviti. T-mobile nije samo lagao da kvar nije rešio, već je korisnicima ubacivao lažne zvukove zvonjenja dok razgovaraju, kako bi pomislili da je problem u nečem drugom, a ne u operateru.

Zbog ovakve igre sa korisnicima, T-Mobile je dobio kaznu od 40 miliona dolara. S obzirom na veličinu američkog tržišta, ne možemo reći da se radi o pozamašnom iznosu, ali iz naše perspektive ne izgleda loše.

Takođe, ovo nije prva epizoda u kojoj FCC kažnjava ponašanje T-Mobilea. 2015. godine platio je 17,5 miliona dolara kazne zbog namernog stvaranja problema sa pozivanjem 911 broja, što je korisnicima onemogućilo pozivanje hitnih službi.

Rusija blokirala Amazon i Google IP adrese

U pokušaju da blokira korišćenje aplikacije Telegram, ruski regulator tržišta telekomunikacija, Roskomnadzor zakačio je i Amazon i Google servise.



Ovaj regulatorni organ zatražio je od internet provajdera da blokiraju pristup IP adresama Telegramovih servisa. Ipak, to je bilo samo privremeno pošto su se korisnici dosetili da zaobiđu zabranu putem VPN i proxy servisa kako bi pristupili Telegram servisu. Zbog toga je Roskomnadzor zatražio blokiranje velikog broja IP adresa. Problem je nastao nakon što su ovim pogođeni Amazon i Google cloud servisi. Alekxander Zharov, šef Roskomnadzora je potvrdio za Russia Today da su Amazonove adrese blokirane zbog činjenice da je Telegram messenger počeo da ih koristi kako bi zaobišao zabranu u Rusiji.

Interesantno je da Telegram nije prva chat aplikacija koju je zabranila ruska vlada. Pre nje je probleme sa ruskim regulatorom imao Zello. Ove adrese su, kao i sada u slučaju Telegrama, blokirane kako bi se sprečilo korišćenje zabranjene aplikacije u Rusiji. Suočen sa problemom blokiranja IP adresa, Amazon je zatražio da Zello prestane da koristi njihove servere kako bi zaobišao zabranu. Zello je tada prešao na Google servise, sa istim efektom.

Borba Telegrama sa ruskom zabranom

Sada se isto dešava i sa Telegramom, pa je u jednom trenutku bilo blokirano preko 15 miliona IP adresa, ali po rečima Pavela Durova, osnivača Telegrama, to je i dalje nedovoljno da se spreči korišćenje ove aplikacije širom Rusije.

Within the last two days, Russia blocked over 15 million IP addresses in attempts to ban Telegram on its territory. Regardless, Telegram remained available for the majority of Russia’s residents #digitalresistance https://t.me/durov/77

11:52 PM - Apr 17, 2018 · Zurich, Switzerland

Durov's Channel
For the last 24 hours Telegram has been under a ban by internet providers in Russia. The reason was our refusal to provide encryption keys to Russian security agencies. For us, this was an easy...

t.me

Ruske vlasti su odlučile da blokiraju ovu chat aplikaciju zbog odbijanja osnivača da pruže uvid u podatke korisnika, kao i da za skladištenje informacija koriste ruske servere. Zbog toga je pre nekoliko dana donešena sudska presuda kojom se zabranjuje funkcionisanje ove aplikacije na terotoriji Rusije. Roskomnadzor kao glavni razlog zabrane pominje opasnost po državnu bezbednost, s obzirom da zbog enkripcije ovu aplikaciju koriste i teroristi. Telegram je redovno blokirao ISIS kanale, ali se stalno pojavljuju novi.

Telegram se proslavio tokom ndeavnih nereda u Iranu, kada je ova aplikacija masovno korišćena za koordinaciju demonstranata, nakon čega su vlasti uvele zabranu korišćenja. Ajatolah Khamenei je najavio da će prestati da koristi Telegram, koji je postao najpopulanija chat aplikacija koju koristi preko 40 miliona Iranaca.

Izvor: Meduza
https://meduza.io/en/news/2018/04/16/russia-s-state-censor-blocks-hundreds-of-thousands-of-ip-addresses-owned-by-amazon

Amazon lansirao Internet – “lakšu” aplikaciju za web pretraživanje

Amazon je nedavno predstavio novu aplikaciju za web pretraživanje, a koja je dizajnirana tako da zauzima malo prostora na uređaju. Tako bi mogla da bude prilično korisna u zemljama u razvoju gde su najzastupljeniji uređaji iz donjeg segmenta, a ponela je ne tako kreativno ime – Internet.



Aplikacija se u Google Play Store-u nalazi od marta, a Amazon nije javno objavio njeno lansiranje. Trenutno je dostupna samo u Indiji, a funkcioniše u okviru Android-a 5.0, te novijih verzija operativnog sistema. Aplikacija nudi web pretraživač koji podržava privatne tabove koji ne čuvaju istoriju pretraživanja, te naslovnu stranu koja nudi vesti iz kriketa, budući da je ovaj sport prilično popularan u Indiji.



Internet aplikacija podseća na Facebook Lite, YouTube Go ili Gmail Go, a koje su lakše verzije originalnih mobilnih aplikacija. Omogućavaju osnovne opcije iz originalnih aplikacija, ali zauzimaju manje prostora, te su prilagođene internet konekcijama slabijeg kvaliteta.

Izvor: The Verge

Samsung bi mogao da usvoji blockchain tehnologiju

Blockchain je svakako jedna od najpopularnijih reči 2017. godine, pa i pored svih negativnih stvari koje se za nju vezuju, a zbog poteškoća i prevara koje su u vezi sa kriptovalutama, tehnologija ima zanimljive potencijale koji bi mogli da se ostvare u mnogim oblastima. Dok kompanije kao što je Huawei razvijaju pametne telefone na kojima će u bliskoj budućnosti moći da funkcionišu blockchain aplikacije, Samsung bi istu tehnologiju mogao da primeni u drugačije svrhe.



Naime, blockchain tehnologija, koja je osnova svih kriptovaluta, ima potencijal da potpuno promeni način online interakcija, a predstavlja ključnu tehnologiju u okviru različitih modernih aplikacija. Kroz sisteme kriptovanja, te distribucije podataka, blockchain tehnologija omogućava daleko veći stepen zaštite i sigurnosti podataka nego kada bi se oni čuvali na neki drugi način.

Samsung, kao jedan od najvećih proizvođača telefona, ima široku i kompleksnu mrežu snabdevanja, a Bloomberg izveštava da bi kompanija upravo zbog toga mogla da usvoji blockchain tehnologiju, budući da ova može da joj olakša upravljanje pomenutom mrežom snabdevanja. Zahvaljujući njoj kompanija bi u budućnosti mogla da brže isporučuje telefone i čipove, te da smanji troškove isporuka za oko 20%, a kada je u pitanju kompanija poput Samsung-a, taj procenat znači uštedu od nekoliko milijardi dolara.



Tako bi blockchain metoda skladištenja, verifikacije i deljenja transakcija mogla da utiče i na smanjenje vremena koje je potrebno za kreiranje dokumentacije i planiranje aranžmana sa vlastima. Ono što se u izveštaju ne pominje, jeste koliko daleko će Samsung ići u implementaciji blockchain tehnologije, te kada planira da aktivira sistem.

Izvor: Ubergizmo

Uhapšen na osnovu otiska prsta sa WhatsApp fotografije

Kako piše BBC, policija u Južnom Velsu uhapsila je jednog preprodavca droge, a na osnovu WhatsApp poruke u kojoj se nalazila i fotografija njegovog dlana na kojem drži ilegalne pilule, te druge opijate, a sa koje je mogao da se “pročita” deo otiska prsta.



Iako je na pomenutoj fotografiji mogao da se vidi samo deo prsta osumnjičenog – što nije bilo dovoljno da se otkrije njegov identitet pre nego što je uhapšen – forenzičari su mogli da ga uporede sa otiscima nakon hapšenja, te na taj način potvrde da se radi o istoj osobi. Načelnik policije u Južnom Velsu kaže da je do sada uhapšeno 11 osumnjičenih, a na osnovu otisaka prsta koji su mogli da se vide na fotografijama.



To govori i o tome koliko su napredovale kamere na pametnim telefonima, budući da fotografije koje su njima napravljene sada mogu da pružaju i pouzdane forenzičke dokaze, a poput snimaka otisaka prstiju.

Izvor: The Verge

Milion i po evra za podršku tehnološkim aplikacijama

Mreža habova za digitalnu inovaciju DIATOMIC odvojila je 1.5 miliona evra za podršku inovativnim tehnološkim aplikacijama u zdravstvu, prehrambenoj industriji, poljoprivredi i industrijskoj proizvodnji.



Ciljna grupa su mala i srednja preduzeća i tehnološko-istraživački centri, a poziv za učešće namenjen je malim timovima (2-3 partnera) iz zemalja članica EU, kao i zemalja pridruženih Horizont 2020 programu. DIATOMIC u fokus stavlja rešenja sa visokim komercijalnim potencijalom, i to u domenu napredne mikroelektronike i „pametnih“ integrisanih sistema, a naročito je usmeren na razvoj novih proizvoda, procesa i usluga u tri ključna sektora: zdravstvo, prehrambena industrija i industrijska proizvodnja. Osim tehničke podrške u vezi sa dizajniranjem, razvojem i testiranjem tržišnih proizvoda i usluga, kao i biznis mentorstva, DIATOMIC putem svoje mreže habova dodeljuje i finansijsku podršku do 200.000 evra.

Nakon evaluacije i selekcije, timovi ulaze u program koji se sastoji iz tri dela: planiranje procesa razvoja proizvoda (Design), razvoj i testiranje integrisanih rešenja (Develop) i održivi rast i aktivni pristup investicijama (Market). Predviđeno trajanje ovog programa je od 9 do 15 meseci. Poziv je otvoren do 15. juna 2018. godine, a do kraja godine očekuje se još jedan pozivni ciklus. Potencijalnim aplikantima na raspolaganju je DIATOMIC platforma, koja im pruža mogućnost da ponude odnosno potraže adekvatnu tehničku infrastrukturu, kao i mentorsku podršku, kao i da se povežu sa komplementarnim partnerima radi formiranja timova.

Čudesna popularnost Windows 7 operativnog sistema

Dok se udeo Windows-a 10 polako povećava, Windows 7 mu je i dalje solidan protivnik, a bez obzira što Microsoft ulaže u ponekad agresivnu kampanju u korist novije verzije.



Tako je Windows 7 i dalje popularan desktop operativni sistem, a pretpostavlja se da će zadržati tu popularnost i u narednom periodu. To, naravno, zabrinjava stručnjake iz kompanije Microsoft, a iz dva razloga – što Windows 7 duže bude ostao omiljen, to će Microsoft-u biti teže da Windows 10 prilagodi svim korisnicima, dok je drugi razlog u vezi sa zabrinutošću da bi kompanija mogla da doživi još jedan Windows XP momenat. Naime, oni koji budu nastavili da koriste Windows 7 nakon januara 2020. godine, kada kompanija namerava da prestane sa objavljivanjem sigurnosnih zakrpa za ovu verziju operativnog sistema, biće osetljiviji na potencijalne napade. Windows 7 je trenutno prisutan na 40% uređaja, a XP se nalazio na 25% kompjutera u trenutku kada je Microsoft prestao sa objavljivanjem zakrpa za tu verziju.



Pobornici Windows-a 7 ističu da ovaj i dalje dobro funkcioniše, pa mnogi biraju da se vrate na ovu verziju, a pošto probaju Windows 10. Iako verzija 10 nudi brojna poboljšanja, to se dešava zbog toga što korisnicima koji naprave ovaj izbor i nije potrebno ništa više od Windows-a 7, pa im svaka novina predstavlja opterećenje. Dobar deo Windows korisnika zainteresovan je samo za najosnovnije funkcije, poput pretraživanja interneta, proveravanja mejlova, te gledanja filmova i slušanja muzike, pa Windows 7 ispunjava ta očekivanja, a bez „komplikovanih novotarija.“

Ipak, kao glavni nedostatak Windows-a 7 ističe se nedovoljna sigurnost. Stručnjaci tvrde da je Windows 10 sigurnija opcija, te da dolazi u paru sa tehnologijama koje štite korisnike u svim situacijama. Ipak, Windows 7 nije najranjivija platforma koja postoji, pa dodatne antivirus aplikacije mogu da obezbede povećanu sigurnost.



Oni koji još uvek veruju Windows-u 7, a oko 40% od ukupnog broja Windows korisnika, izgleda da žive pod devizom „ako nešto nije pokvareno, nema potrebe da se popravlja,“ te da ne nameravaju da uskoro nešto promene u svojim, te životima svojih uređaja.

Izvor: Softpedia
https://pcpress.rs/PCout/?url=http://news.softpedia.com/news/why-windows-7-is-still-a-good-choice-for-home-users-520691.shtml

Chat – stiže li nova nada za uvođenje reda u Googleov komunikacijiki kokošinjac?



Da Google ima fetiš na chat aplikacije, poznato nam je još od davnih dana. Ono što široj publici pak nije poznato je činjenica da Google od ranih dana radi na pokušaju standardizacije chat protokola, odnosno njihove interoperabilnosti.

Prvi takav pokušaj je bio Google Talk, koji je koristio otvoreni XMPP Jabber protokol, a namjera mu je bila omogućiti komunikaciju s ostalim tadašnjim popularnim servisima MSN, Yahoo! Messenger i ostalima.

Misija nije ostvarena, a Google Talk je preživio velikim dijelom zahvaljujući Android smartfonima. Kasnije je promijenio ime u Hangouts, no povijest je ipak krenula drugim tokom. Daljnjim razvojem pametnih telefona, primat su preuzeli servisi vezani uz pretplatnički broj, zbog čega je Hangouts ostao po strani.

Googleov odgovor je uslijedio u obliku Allo i Duo aplikacija. Prva je namijenjena slanju i primanju poruka, a druga video pozivima. Naravno, ni ovaj projekt se nije proslavio (čudna li čuda), pa je Google sada odlučio ponovo okrenuti ploču.

Kako doznaje TheVerge, Google je privremeno zaustavio razvoj Allo aplikacije, kako bi svu energiju preusmjerio na novi servis, jednostavnog imena – Chat. Nova aplikacija će se temeljiti na postojećoj Android Messages aplikaciji, koju ima svaki Android uređaj, a koristit će RSC protokol.

To znači da će Chat, kad jednom bude u pogonu, poruke moći slati i na uređaje koji ga nemaju instaliranog. Korisnici takvih uređaja će poruke moći primiti u obliku klasične tekstualne poruke, možda čak i bez veze s internetom. Googleu u ovom poslu definitivno treba podrška operatera, a kako doznajemo, s velikim brojem njih je već u pregovorima

Ukoliko u ovoj namjeri uspije, Google će napokon uvesti reda u svoje komunikacijski kokošinjac, od čega će koristi svakako imati i korisnici.

Microsoft odustaje od klasične OneNote aplikacije



Microsoft u budućnosti namerava da malo izmeni svoj program za upravljanje beleškama OneNote. Umesto dosadašnje dve verzije OneNote-a, jedne u obliku klasičnog Win32 programa i druge u obliku UWP aplikacije koja se može preuzeti u Windows Store-u, sada će postojati samo jedna.

Naime u budućnosti stavit će naglasak na razvoj OneNote-a kao Windows 10 UWP aplikacije unutar Windows Store-a. Dolaskom Office 2019 kancelarijskog paketa OneNote u obliku klasičnog Win32 programa više neće biti instaliran prema zadatim podešavanjima, već je je zameniti upravo spomenuta UWP verzija aplikacije.

Korisnici koji žele klasični Win32 program i pritom ne žele svoje podatke da čuvaju u cloudu moraće se osloniti na OneNote 2016 koji se nalazi u sklopu Office 2016 paketa (za koji Microsoft nudi podršku do 2025. godine).

Aduti koje će ponuditi buduća UWP verzija OneNote-a su pre svega potpuno novi i poboljšani sistem sinhronizacije sadržaja (takođe dostupan za web, macOS, iOS i Android verzije aplikacije), brže trenutne nadogradnje, podrška za tagove i bolja integracija sa Office dokumentima.

Tehnološke kompanije neće pomagati državama u cyber napadima

Tridesetčetiri velike tehnološke kompanije – uključujući Facebook, Microsoft, HP, ARM, Cisco i Oracle – potpisale su Sporazum o cyber bezbednosti, a kojim se obavezuju da u budućnost neće pomagati vladama – uključujući i vladu Sjedinjenih Američkih Država – da organizuju, te sprovode cyber napade, a protiv nevinih građana, te preduzeća.



Inicijator ovog sporazuma bio je predsednik kompanije Microsoft – Brad Smith – čiji je cilj da razvije „digitalnu Ženevsku konvenciju,“ a kako bi se uspostavila pravila u vođenju potencijalnih digitalnih sukoba. Kao što se navodi u sporazumu, kompanije su u obavezi da se koncentrišu na četiri tačke: zaštitu korisnika od budućih napada, odbijanje učestvovanja u cyber napadima koje bi organizovale vlade država, rad na edukaciji korisnika na temu zaštite, te informisanje drugih potpisnica o ranjivostima koje budu primećene.



Sporazum je još uvek ograničen, ali predstavlja dobar početak, mada je problem i to što ne uključuje velike kompanije kao što su Apple, Google i Amazon, te što su ga potpisale uglavnom kompanije iz Sjedinjenih Američkih Država, pa one iz Rusije, Severne Koreje, Irana, ili Kine, a koje su često osumnjičene za cyber napade – ne učestvuju u sporazumu.

Izvor: The Verge

Norveška i Švedska privlačne za kripto-rudare

Island polako gubi status najpopularnije zemlje za rudarenje kriptovaluta. Švedska i Norveška u poslednje vreme postaju zemlje koje privlače kripto-rudare, budući da nude još jeftiniju struju. Kako navodi Reuters, zbog obilja energije iz hidroelektrana, cena kilovata po satu za preduzeća u Švedskoj doseže 6,5 evrocenti, a u Norveškoj 7,1 centi. Time je islandska cena od osam centi sve manje konkurentna. Prosečna cena kilovata po satu za preduzeća u Evropi iznosi 11 centi.



Najveći svetski rudar kriptovaluta, kineska kompanija Bitmain, razmatra dolazak u Norvešku i Švedsku. U Kini se rudari dve trećine kriptovaluta, no tamošnja vlada baš ne gleda sa simpatijama na industriju koja troši ogromne količine struje, pa mnoge kineske kompanije koje se bave tim poslom razmatraju ulaganja u inostranstvu. Američka firma Bitfury je prošlog meseca uložila 35 miliona dolara u norveški pogon za rudarenje. Firma će zakupiti 350 GWh struje proizvedene iz obnovljivih izvora od lokalnog distributera Helgeland Kraft. Kako je izjavio Bill Tai, član Uprave Bitfuryja, mnoštvo rudara kriptovaluta razmatra dolazak na to područje zbog jeftine i čiste energije. “Ovo područje je Saudijska Arabija zelene energije”, kaže Tai.

Rudarenje kriptovaluta zahteva rad stotina računara, a za jedan bitcoin utrošak struje doseže cenu između 1400 i 1800 dolara, četvrtinu vrednosti te najpopularnije kriptovalute. Procene Morgan Stanley-a govore da će se globalno za rudarenje kriptovaluta ove godine utrošiti 130 teravatsati struje što je podjednako godišnjoj potrošnji Argentine.



Norveška i švedska vlada prepoznale su u rudarima ulagački potencijal, pa im olakšavaju investiranje. Norveška je nedavno izmenila poresku regulativu i oslobodila podatkovne centre od plaćanja poreza na nekretnine. Node Pole, firma za investicijsko savetovanje u vlasništvu švedskog proizvođača energije Vattenfall, pomogla je kineskoj kompaniji Canaan Creative, jednom od najvećih proizvođača procesora za rudarenje, u osnivanju firme u Švedskoj. “U poslednjih šest do osam meseci pojačan je interes za ulaganje u Švedsku”, ističe predsednik Uprave Node Pole-a Patrik Oehlund. Međutim, Alex de Vries, stručnjak za blockchain u konsultantskoj kući PricewaterhouseCoopers (PwC) smatra da bi “moda rudarenja” mogla biti kratkog veka. “Ako se nastavi ovakav rast potrošnje energije, rudarenje će postati neodrživo”, ocenjuje de Vries.

Izvor: Reuters

Inbox – Gmail klijent koji olakšava život

Gmail je Inbox mejl klijenta prvi put predstavio još 2014. godine, ali i danas ima onih koji još uvek nisu prešli na ovu opciju, te onih koji ne znaju da uopšte postoji.



Korisnici koji još uvek nemaju Inbox, propuštaju ono što je najbolje u vezi sa Gmail platformom, sebe lišavaju uštede vremena i povećane produktivnosti. Tako ova opcija povećava učinak svakog naloga, pa makar samo u pogledu arhiviranja starih mejlova, budući da korisnici dobijaju način da rasterete svoj Gmail nalog, te se fokusiraju na stvari koje su im najvažnije. Oni koji imaju iskustva sa Inbox-om tvrde da je ovaj transformisao način na koji koriste mejl, te da je funkcionalniji od klijenata poput Thunderbird-a, Outlook-a i Eudora-e. Kada se pređe na Inbox, potrebno je neko vreme da se navikne na novi izgled, ali kada taj period prođe, jasno je da se do tog trenutka trošilo previše vremena na sortiranje mejlova.



I sastavljanje mejlova je u Inbox-u nešto šira opcija, te nudi više mogućnosti od običnog Gmail-a. Naime, kada se klikne na plus ikonicu u donjem desnom uglu, dobija se više mogućnosti, te korisnik može da napiše običan e-mail, ali i podsetnik, što je korisna opcija za one koji sebe upravo uz pomoć mejla podsećaju na obaveze koje ih čekaju. Pored toga, postoji i više opcija za svaki mejl koji stigne u Inbox, pa korisnik može da ih pinuje, arhivira ili pošalje u poseban folder. Inbox olakšava i paralelno korišćenje većeg broja naloga, pa oni koji imaju privatni, te više poslovnih naloga, sada mogu lakše da upravljaju njima, a na jednom mestu. Da bi se svi nalozi okupili u Inbox-u, dovoljno je da se na svakom od njih klikne na točkić u gornjem desnom uglu, te da se izabere opcija “Settings,” a potom “Forwarding and POP/IMAP.”



Ono što Inbox najviše odvaja od drugih klijenata jeste automatizacija, budući da sve pristigle mejlove sortira tako da budu pregledni. Ipak, ta opcija koja Inbox odvaja od Google-ovog glavnog klijenta, uskoro stiže i na Gmail, što je dobro, budući da je prilično korisna, ali i nije, budući da će se Inbox tako manje razlikovati od Gmail-a, što njegovu budućnost čini nešto neizvesnijom.

Prevođenje i bez internet konekcije

Kao i mnoge druge aplikacije za prevođenje, i Microsoft Translator je koristio veštačku inteligenciju za prevođenje rečenica sa jednog jezika na drugi samo u slučajevima kada telefon ima internet konekciju. To nije od velike pomoći kada se pojedinac nađe na odmoru, te uživa u nekom lepom, ali zabačenom predelu, gde je mobilni internet samo pusta želja. Ipak, nevoljama ovog tipa došao je kraj.



Naime, Microsoft je objavio offline jezičke pakete za svoj Translator, a za iOS, Android i Amazon Fire uređaje, a koji koriste AI prevodioca kako na premijum, tako i na telefonima iz srednjeg i donjeg segmenta. Tako je ovim potezom poboljšan kvalitet prevoda, ali su i veličine paketa smanjene, a kako bi mogli da se koriste i na uređajima sa slabijim hardverom.



Microsoft je tako ovu opciju optimizovao, te je prilagodio skoro svakom modernom procesoru, a paketi su trenutno dostupni na jezicima koji imaju najviše govornika, dok se uskoro očekuju i drugi.

Izvor: Engadget

Microsoft lansirao Chrome ekstenziju za borbu protiv phishinga



U Microsoft-u su očigledno svesni činjenice da ljudi ne koriste njihov najnoviji Edge browser u brojevima u kojima bi oni to hteli - zbog čega su nedavno odlučili da ponude deo Edge iskustva korisnicima Google Chrome-a.

Naime, Microsoft je nedavno lansirao Chrome ekstenziju koja će korisnicima pomoći u borbi protiv phishing napada i koja je bazirana na tehnologiji koju koristi njihov Windows Defender.

Iz Redmonda tvrde kako njihova nova Chrome ekstenzija korisnike može zaštiti od 99% phishing napada, u odnosu na 87% napada, od koliko će ih zaštititi Google-ovi alati integrisani u Chrome.

Ekstenzija nosi naziv Windows Defender Browser Protection i moguće je potpuno besplatno preuzeti sa Chrome storea.

Microsoft Patch Tuesday: Zakrpe koje zaslužuju pažnju

Microsoft je u okviru svog mesečnog ažuriranja, a koje je poznatije kao Patch Tuesday, korisnicima ponudio rešenja za 67 aktuelnih ranjivosti. Aprilsko ažuriranje je tako stiglo do korisnika, a od pomenutih ranjivosti, 24 se smatralo kritičnim, 42 su označene kao „važne,“ dok je jedna okarakterisana kao „umerena.“



Među proizvodima koji su označeni kao osetljivi na ove ranjivosti našli su se Microsoft Windows, Internet Explorer, Microsoft Edge, ChakraCore, Microsoft Office i Microsoft Office Services, kao i Web Apps, Adobe Flash Player, Microsoft Malware Protection Engine, Microsoft Visual Studio i Microsoft Azure IoT SDK. Pored pomenutih zakrpa, i Adobe je objavio one koje rešavaju šest velikih ranjivosti, a koje se tiču Adobe Flash-a. Microsoft je i u nedeljama koje su prethodile ovom ažuriranju objavljivao druge zakrpe, čija je funkcija bila da reše probleme koji nisu mogli da sačekaju Patch Tuesday, a među njima se našla i ona koja je kreirana da popravi prethodnu zakrpu za Meltdown.



Među kritičnim ranjivostima šest se odnosilo na Font Library (koju zovu i Microsoft Graphics), a problem se odnosio na ranjivost zahvaljujući kojoj je napadač mogao sa daljine da preuzme kontrolu nad ranjivim uređajem, a pošto se u Font Library otpreme fontovi sa strane. Napadač je nakon toga mogao da instalira programe, pristupi svim pozicijama u okviru napadnutog uređaja, te briše i dodaje podatke, kao i da kreira nove naloge kojima se omogućava kompletan pristup uređaju. Sve objavljene zakrpe koje se odnose na ovaj problem sprečavaju takozvani “arbitrary code execution,“ a preko malicioznih fontova. Budući da su oni uređaji u okviru kojih korisnički nalozi nisu imali sva ovlašćenja bili manje osetljivi na ovakve napade, iz kompanije su iskoristili priliku da korisnike podsete da svakodnevne aktivnosti ne obavljaju preko administratorskih naloga koji imaju sva ovlašćenja.

Kada je Microsoft Malware Protection Engine (MMPE) u pitanju, zakrpa je objavljena nešto pre Patch Tuesday ažuriranja, budući da se Malware Protection Engine ažuriranja objavljuju kad god je to neophodno. Problematičnu ranjivost primetio je Thomas Dullien iz Google Project Zero tima, a bila je prilično laka za eksploatisanje, budući da je uticala na sposobnost uređaja da detektuje neki malver, te se odnosila na seriju Microsoft-ovih anti-malver proizvoda, uključujući i Windows Defender, Microsoft Endpoint Protection i Microsoft Security Essentials.



Još jedana od primećenih ranjivosti je i Microsoft Wireless Keyboard 850 Security Feature Bypass Vulnerability, a stručnjaci su je opisali ka „fascinantnu grešku.“ U okviru ove ranjivosti, napadač je mogao da koristi AES ključ za enkripciju, te zahvaljujući tome dobije pristup onome što se preko tastature unosi na ranjivi uređaj. Kako stručnjaci napominju, zakrpe za hardver su retke, a one koje rešavaju problem ranjivih tastatura su još ređe, ali je zakrpa za ovaj problem na kraju ipak našla put do korisnika.

Kada su pretraživači u pitanju, Internet Explorer i Microsoft Edge su zabeležili rekordni broj zakrpa ovog meseca, što, kako kažu, nije neobično. Mnoge od ovih zakrpa odnosile su se na ranjivosti koje su označene kao „kritične,“ uključujući i Internet Explorer Memory Corruption ranjivosti. Napadač koji bi uspeo da iskoristi ove ranjivosti, dobio bi isti pristup napadnutom uređaju kao i korisnik, a ako bi korisnik bio ulogovan kao administrator, napadač bi mogao da preuzme potpunu kontrolu nad uređajem.



Na kraju bi možda bilo važno da se napomene da je Malware Protection Engine ranjivost dobila zakrpu prošle nedelje, a koja je primenjena kroz regularno ažuriranje, tako da mnogi korisnici ne moraju da preduzimaju dodatne mere kako bi njihovi uređaji bili zaštićeni. Oni koji su svoje sisteme konfigurisali tako da ovakva ažuriranja ne primenjuju automatski, trebalo bi da što pre primene zakrpe koje rešavaju ovaj problem.

Priključak na internet postaje univerzalno pravo

Svako selo u Sloveniji će dobiti pravo priključka na internet širokog pojasa minimalne brzine prenosa podataka od 10 Mbit po sekundi, a pravo će početi da se ostvaruje od kraja juna ove godine, objavila je slovenačka državna Agencija za telekomunikacijske usluge.



Reč je o tome da će pravo priključka na internet širokog pojasa po prvi put biti uključeno na listu “univerzalnih” komunikacijskih usluga koje moraju biti pristupačne svim korisnicima. Time će se pravo na internet širokog pojasa staviti u paket prava na osnovne telekomunikacijske usluge, kao što su pravo na priključivanje na fiksnu telefonsku mrežu ili pravo na telefonsku govornicu u svakom naselju.

Budući ponuđivač ove usluge moći će sam izabrati način kako će tu uslugu osigurati korisnicima koji sada nemaju te mogućnosti zbog tehničkih ograničenja ili specifične lokacije. Moći će da se odluči da korisnicima osigura pristup internetu putem fiksnog, mobilnog, hibridnog ili satelitskog priključivanja, a imaće pravo i na povraćaj uloženih sredstava, odnosno subvenciju države. Procenjuje se da je u Sloveniji, koja ima vrlo razvijenu mogućnost priključivanja na internet za stanovništvo, još uvijek oko 4600 domaćinstava koja na komercijalnoj osnovi ne mogu dobiti pristup internetu širokog pojasa. Slovenija će odlukom AKOS-a postati šesta država u Evropi koja pravo na internet širokog pojasa uvodi kao univerzalno pravo.

Da li dugotrajno gledanje u ekran šteti očima?

Večito pitanje koje brine sve koji provode većinu dana za kompjuterom je – da li dugotrajno gledanje u ekran šteti očima? Ako se plašite da ćete izgubiti vid, odgovor je naravno negativan, ali to ne znači da je višesatna fokusiranost na ekran nešto najzdravije što možete da učinite za svoj vid.



I dok su stari televizori i monitori više zamarali oči, novi modeli mnogo manje opterećuju oči. To ne znači da sad možete bez posledice “buljiti” u ekran – i dalje su tu simptomi koji mogu da dovedu do sidroma kompjuterskog vida. Reč je o stanju oka, koje nastaje ako čovek provodi tri i više sati dnevno ispred monitora. Sindrom se manifestuje zamorom, pospanošću, glavoboljom i pojavama kao što su dupli, i ponekad zamagljeni vid. Lekari će vas vrlo rado obavestiti da na ovaj način gubite na produktivnosti (kao da imate drugu opciju ukoliko vam je kompjuter radno sredstvo).

Kako se izboriti sa zamorom očiju?

Jedan od “protivotrova” je da podesite svoju radnu površinu tako da vam bude što udobnije za rad, kao i to da oči budu u ravni sa monitorom. Dobra opcija je i da s vremena na vreme koristite kapi za oči kako bi održali vlažnost pod tim umornim kapcima. Tu je naravno i legendarno 20-20-20 pravilo, tj. nakon 20 minuta za ekranom potrebno je da 20 sekundi gledate nešto što je 20 stopa (6 metara) udaljeno od vas.

Uvek možete da stavite i one legendarne ploče preko ekrana kako bi “smanjili zračenje”. Neće mnogo pomoći, ali ćete se možda osećati bolje. Tu su i naočare sa plavim filterom koje pomažu ako pitate prodavce, ali ne toliko ako pitate oftalmologe. Ne mogu da škode, to je sigurno. Ukoliko nemate problem sa očima, čestitamo, vi ste pravi kandidat za posao u IT industriji, ili bar za višesatno igranje video-igara koje čak mogu da pomognu pri lečenju.

Izvor: Business Insider
http://www.businessinsider.com/protect-your-eyes-from-computer-screens-2015-1

Digitalno – naša svakodnevica

Veš‑mašina s kojom razgovarate, kafa koja se sama skuva čim se probudite, muzika koja se aktivira u celoj kući jednim klikom, frižider koji komunicira sa šporetom, hranjenje ljubimca dok niste u kući… Ne radujte se unapred, nije nikakav naučnofantastični film. Ili se radujte – to je sadašnjost, odnosno ona budućnost o kojoj smo nekada maštali.



Smart home (pametni dom) predstavlja automatizaciju i jednostavno upravljanje kućnim uređajima i procesima u kući putem Interneta i mobilnih uređaja. Ovo je posledica Internet of Things koncepta, tj. korišćenja Interneta u svrhu poboljšanja kvaliteta života.

Moraju li svi domovi biti pametni?

Iako neke od vas ova uvodna najava plaši, pametni dom ipak realnost koja će u jednom trenutku postati neophodna. Koliko god su se nekada ljubitelji klasike opirali kompjuterima i pametnim telefonima držeći se gramofona i magnetofona, digitalno je naša svakodnevica. Čak i oni koje zovemo „stara garda“ konačno su naučili da koriste pametni telefon, da šalju e‑mail‑ove i skajpuju. Ipak, tehnološko doba menja se brže nego ikad, a inovacije nam dolaze na mesečnom nivou. Pametni dom postao je, pre svega, priuštiv. Vrlo lako možete doći do nekog od pametnih uređaja ili senzora koji će vaš život učiniti boljim, lakšim i ekonomičnijim. Ipak, to još nije nužnost. I dalje možete imati toplu vodu, sami kuvati kafu, imati starinski frižider. Onog trenutka kada se pametni dom omasovi i kada se prema njemu kreiraju uređaji i stambeni prostori nove generacije, to više neće biti upitno. Pametni dom biće kao i pametni telefon – obavezan deo naših života.

Robovi automatizacije i robotike?

Ovaj podnaslov je za sve one koji robuju teorijama zavere, koji su protiv online života i svega što kompromituje njihovu privatnost. Ako ćemo tako, ljudi danas robuju mnogo čemu: tuđem mišljenju, nezdravom životu, serijama… posmatrano kroz prizmu toga šta nam nije neophodno, a potpuno okupira naš život. Automatizaciju smatram prirodnim procesom modernog doba. Čovek neće biti „zamenjen“, već će mu biti omogućeno da svoje vreme potroši na porodicu ili nešto drugo što voli da radi u slobodno vreme. Na banalnom primeru mašine za pranje sudova možemo videti kako je jedan „automatizovan“ uređaj sačuvao ljudima sate trljanja posuđa i izgubljenog vremena, a uz to im je i uštedeo vodu. Mi nismo robovi doba u kome živimo, već svojih navika koje su posledica nužnosti svega što nas okružuje.



Naš život uz pametni dom

O našem životu sami odlučujemo. Ako vam je pojam pametnog doma neprihvatljiv, niko vam ne brani da sutra, kada on postane nužnost, odete na neku finu destinaciju koja i dalje živi svoju neku 1845. godinu i uživate u stvarima koje volite. Život oblikujemo tako da nam svima bude što bolje. Kada ste nezadovoljni svojim životom, radite sve da vam bude bolje ili jednostavno svaki dan kukate u beskonačnom „Danu mrmota“ i nadate se nečemu s neba. Uloga pametnog doma je da nam svima bude lakše, lepše, udobnije. Da uređaji rade za nas, a ne mi za njih, i da što više vremena možemo posvetimo jedni drugima. Svedeno na svakodnevicu, pametni dom pomaže maloj bebi, koja ceo dan čeka mamu s posla, da uživa u njoj još tih nekoliko sati dok ne ode na spavanje. Pomaže mami koja, umorna od svega, može konačno da sedne i odmori se nakon napornog dana umesto da pušta sve mašine u pogon, čisti i klikće po onome što je čeka. Koliko god ovi primeri delovali stereotipno, to je realnost koju živimo. Zato prigrlite svaki pametni uređaj koji će vam tokom dana sačuvati makar 10 minuta koje možete posvetiti onima koje volite.

@JovanaVu