Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)

Huawei Facing Emotions aplikacija za osobe sa oštećenim vidom



Saopštenje za javnost

Da li ste se ikada zapitali čemu služe zvučni semafori, neravnine na uličnim prelazima ili ispred ulaza u zgrade? Reč je o upozorenju za osobe sa oštećenim vidom koje ukazuje na moguću opasnost i predstavlja jedan od načina na koji slabovidim osobama olakšava da se kreću slobodnodnije i bezbednije.

Inovacije

Slepe i slabovide osobe su izuzetno zainteresovane za tehnološke inovacije kod proizvoda i rešenja koja utiču na kvalitet život i omogućavaju veću samostalnost. Tehnologija u ovoj oblasti ima za cilj povećanje nivoa samostalnosti svih osoba sa invaliditetom, uključujući i slepe. Čitači sadržaja na ekranu i displej sa Brajevim pismom su neki od primera inovacija "trećeg oka" za vizuelnu ispomoć, koje su mogu naći na mobilnim telefonima. Razne aplikacije i funkcije, poput nedavno predstavljene aplikacije Facing Emotions kompanije HUAWEI, su dostupne za korišćenje u zatvorenom i na otvorenom prostoru. One olakšavaju kretanje i unapređuju međuljudsku interakciju slepih osoba.

Emotivni izazov

Pomislite samo koliko su pametni telefoni olakšali naše živote. To još više važi za slepe i slabovide korisnike kojima su mobilni telefoni i aplikacije za navigaciju postali lični vodiči. Pojavljuju se razni novi projekti sa ciljem da odgovore na potrebe slepih i slabovidih kupaca. Proizvođači hardvera, inženjeri i programeri konstatno ulažu veliki trud da pomognu slepim osobama, stvarajući inovativne proizvode, kao što je Brajev tablet na kome rade studenti sa univerziteta MIT. Kompanija HUAWEI je takođe odlučila da pruži podršku slepim osobama kroz razvoj aplikacije za potpunije prepoznavanje emocija.

"To što sam slepa me nije sprečilo da se popnem na Himalaje, ali imam problem jer ne mogu da prepoznam tuđe emocije", kaže junakinja najnovije HUAWEI kampanje, 25-godišnja Marijana iz Stokholma, koja je izgubila vid sa 10 godina. I nije jedina, mnoge slepe osobe imaju isti problem. Iako im je sada lakše da komuniciraju i da se kreću, neki askpekti života su im još uvek nepristupačni, neke stvari im prosto izmiču.

Aplikacija Facing Emotions kompanije Huawei dokazuje da tehnologija služi ljudima. Do sada nevedene mogućnosti pametnog telefona HUAWEI Mate 20 Pro su inspirisale njegove stvaraoce da iskoriste svu snagu njegove veštačke inteligencije zarad unapređivanja kvaliteta života ljudi. To je dovelo do ideje o aplikaciji Facing Emotions, aplikaciji koja skenira lice osobe radi identifikacije emocija i izražava ih kroz zvuk, čime se osobama sa oštećenim vidom pruža jedan potpuno novi vid iskustva.



Veštačka inteligencija prepoznaje emocije

HUAWEI Mate 20 Pro je opremljen sistemom veštačke inteligencije koji aplikaciji Facing Emotions omogućava da prepozna emocije na licu neke osobe. Korisniku je dovoljno da samo uperi zadnju stranu telefona ka svom sagovorniku, a aplikacija zatim prepoznaje njegove ili njene emocije i korisnika obaveštava da li je reč o sreći, ljutnji, gađenju, ili je sagovornik možda tužan, iznenađen, u strahu ili oseća prezir. Svaka emocija se manifestuje kroz poseban izraz lica koji je veštačka inteligencija naučila da prepozna. Ona potom taj izraz povezuje sa jednom od 7 osnovnih emocija i pušta odgovarjući, unapred određeni zvuk – specijalno stvoren za tu emociju.

Ovaj komplikovani proces je moguć jedino zahvaljujući odličnim performansama telefona HUAWEI Mate 20 Pro. Ovaj telefon je opremljen prvim dvostrukim čipsetom veštačke inteligencije, Kirin 980, koju mu pruža odgromnu računarsku snagu. Pored toga, integralni deo procesora, dvostruka NPU jeidnica može da prepozna i do 4500 slika u minutu.

Izvan granica kreativnosti

Mogućnosti telefona HUAWEI Mate 20 Pro su impresivne, ali stvaranje aplikacije Facing Emotions je zahtevalo kreativno razmišljanje i poseban pristup. HUAWEI je konsultovao eksperte, odnosno slepe osobe koji bi koristile aplikaciju, i uzeo u razmatranje njihove specifične potrebe. Od samog početka, ovaj projekat je razvijan kroz blisku saradnju udruženjima slepih i slabovidih, uz svest da slepe osobe koriste pametne telefone i aplikacije na veoma različit način i da imaju drugačija očekivanja.

Tokom prvih testiranja aplikacije Facing Emotions pokazalo se da bi slepe osobe mogle da slučajno blokiraju sočivo kamere prstima, zbog čega aplikacija ne bi radila ispravno. Slepe osobe koje su testirale aplikaciju su rekle da im je bitna da mogućnost korišćenja bez držanja telefona u ruci, kao i da im je potrebno da im barem jedna ruka bude slobodna zbog držanja štapa, psa vodiča ili gelendera. Zbog toga su Huawei i poljski dizajner Jan Kochański kroz saradnju stvorili poseban držač namenjen aplikaciji Facing Emotions. Pored toga, zvuci koji ukazuju sa svaku emociju su pažljivo razmatrani i precizno dizajnirani – slepi kompozitor Tomasz Bilecki je zaslužan za komponovanje veoma intuitivnih i lako prepoznatljivih zvuka ove aplikacije.

"Nastojimo da izađemo izvan granica svog ekosistema i podignemo nivo kreativnosti ne bi li pomogli ljudima da se izbore sa izazovima pomoću tehnologije", izjavio je Direktor Huawei Device za region Balkana, gospodin Džordž Zang.

Izvor: Huawei

LOL je Facebook-ov pokušaj da zadrži mlađe korisnike



Mladi korisnici već godinama napuštaju Facebook i okreću se servisima poput Snapchat-a, TikTok-a i sličnih. Kako bi zaustavili odliv korisnika u ovoj društvenoj mreži već su pokušali sa nekoliko novih usluga i aplikacija namenjenih isključivo "Snapchat generaciji", ali do sada se ti eksperimenti nisu pokazali kao uspešni. Ali, to nije zaustavilo Zuckerberg-ovu ekipu da pokuša još jednom.

Novi servis na kojem potajno rade u Facebook-u naziva se LOL, što sugeriše da će biti namenjen zabavnim sadržajima. Prve informacije govore da bi ovaj servis trebao postati platforma za postavljanje popularnih internet "meme"-ova organiziranih po kategorijama, kao i kratkih videa i gif animacija. LOL je trenutačno u fazi privatnog beta testiranja kod manjeg broja srednjoškolaca.

Za sada je ovaj način razmene zabavnih sadržaja integriran u Facebook-ovu primarnu mobilnu aplikaciju i njenu sekciju "Watch". Zavisno od rezultata testiranja u kompaniji će odlučiti hoće li LOL ostati unutar Facebook-a ili će biti lansiran kao posebna aplikacija – ali pre svega, hoće li uopšte ikada i zaživeti.

Microsoft: Konačan kraj Windows 10 Mobile-a u decembru



Kraj 2019. godine označiće ujedno i konačnu smrt Microsoft-ove platforme Windows 10 Mobile koja je trebala da predstavlja alternativu već odličnim rešenjima na tržištu operativnih sistema za mobilne uređaje, Androidu i iOS-u.

Na službenoj Microsoft-ovoj stranici za korisničku podršku osvanulo je obaveštenje kako kompanija iz Redmonda od 10. decembra ove godine više neće izdavati nove bezbednosne nadogradnje, ispravke bugova ni bilo kakvu tehničku pomoć vezanu za Windows 10 Mobile platformu. Uz kraj podrške očekuje se i gašenje mogućnosti stvaranja backupova (što je opcija koja će se moći koristiti do marta 2020. godine).

Microsoft korisnicima Windows 10 Mobile uređaja preporučuje da svoje uređaje zamijene nekim od Android ili iOS uređaja dostupnih na tržištu, uz napomenu kako bi Windows 10 Mobile prodavnica aplikacija ipak mogla nastaviti da funkcioniše još neko vreme nakon 10. decembra.

WhatsApp ograničio prosleđivanje poruka na pet kontakata

Sa ograničavanjem broja kontakata kojima može da se prosledi određena poruka počelo se nakon incidenata u Indiji, te je WhatsApp odlučio da ograničenje važi za ceo svet kako bi se sprečilo širenje lažnih vesti i glasina koje često imaju neželjene posledice.



Ograničenje od pet prosleđivanja trebalo bi da zaštiti korisnike, te uspori širenje dezinformacija, koje su samo u Indiji uzrokovale nekoliko incidenata sa fatalnim ishodima. Korisnici su pre ove odluke jednu poruku mogli da proslede na 20 različitih brojeva ili grupa, ali to ograničenje nije donelo željene rezultate, a najviše zbog toga što se WhatsApp u zemljama u razvoju koristi kao socijalna platforma, u okviru koje se formiraju grupe od po nekoliko stotina korisnika.



WhatsApp se već neko vreme bori protiv lažnih vesti na platformi, budući da nedostatak digitalne pismenosti čini da se dobijene informacije ne preispituju, te da se laži tumače kao istina, a samo zbog toga što su se pojavile na internetu.

Izvor: CNBC

Maliciozni programi i veština sakrivanja

Kreatori malvera nose se sa nizom problema, a u okviru nastojanja da kreiraju agresivne malvere koji funkcionišu kada niko ne gleda, da bi se potpuno zatvorili kada pogođeni uređaj nije u funkciji.



Naime, malver bi trebalo da bude „najtiši“ u slučaju da se nađe u nekoj bezbednosnoj laboratoriji, te na emulatoru – softveru koji omogućava da se određeni program ili proces izvršava na platformi za koju nije predviđen – budući da su sve njegove tajne u tom slučaju ogoljene. Kreatori ransomeware-a WannaCry su, na primer, kao odbranu implementirali program koji, kada je malver ugrožen, pokušava da pristupi web-sajtu koji ne postoji (iuqerfsodp9ifjaposdfjhgosurijfaewrwergwea.com). Emulatori obično odgovaraju na svaku spoljašnju web adresu, a u nadi da će saznati više o malicioznom programu kojim se bave, što je doprinelo tome da svaka WannaCry kopija „zna“ da li se nalazi na funkcionalnom uređaju, ili pak u „matriksu“ – emulatoru čiji je cilj da je uništi. Kada su sigurnosni istraživači registrovali nepostojeći WannaCry domen, te ga povezali sa serverom, svaka WannaCry kopija na svetu je prestala sa radom.

Jedan novi malver koristi druge načine da otkrije da li se nalazi na „živom telefonu“ ili emulatoru, a radi se o Android malveru koji se distribuira preko Google Play prodavnice, i za utvrđivanje pozicije koristi podatke iz senzora za registrovanje pokreta, budući da ih u emulatorima za mobilne uređaje nema, što doprinosi tome da izgledaju neprirodno stabilno. Kada malver registruje sistem koji izgleda kao da se ne pokreće, ostaje sakriven, te se na taj način štiti od bezbednosnih analiza.



Kao i u slučaju lažnog WannaCry web-sajta, i ovaj problem nije težak za rešavanje, budući da se radi o bazičnim funkcijama koje se lako unose u emulator, ali sistem za sada funkcioniše, i to prilično uspešno.

Izvor: Boing Boing

Android malware koristi senzore pokreta u telefonu kako bi se sakrio



Kako sigurnosni istraživači i Google Play Store postaju bolji i bolji u praćenju i zaustavljanju Android malware-a, zlonamerni koderi koji kreiraju malware postaju bolji u njihovom unapređivanju.

Sada se pojavljuju aplikacije zaražene zlonamernim softverom koje koriste malware tek kada softver otkrije pokrete sa pametnog telefona. Razlog ovoga je to što većina istraživačkih timova za sigurnost koristi Android emulatore kako bi testirali zlonamerni softver, a ne konkretne pametne telefone. Emulatori nisu kodirani da emuliraju kretanje podrazumevano jer bi većina misli da to nije potrebno. Zbog toga Android malware može da prođe kroz te sisteme emulacije neotkriven, a u pravi telefon će se implementirati bez problema.

Ovo rešenje je nedavno otkrio Trend Micro u dve aplikacije - BatterySaverMobi i Currency Converter. Obe aplikacije više nisu u Google Play prodavnici. Srećom, BatterySaverMobi aplikacija je imala manje od 5.000 preuzimanja, tako da je šteta koju izaziva verovatno minimalna.

Pošto zlonamerni koderi postaju bolji u skrivanju malware-a od detekcije sigurnosnih rešenja, sada je veoma bitno da korisnici sa Google Play prodavnice preuzimaju aplikacije u koje imaju poverenja.

Izvor: AndroidAuthority

Linux virus uklanja sigurnosni softver kako bi rudario Monero kriptovalutu



Sigurnosni istraživači upozoravaju da novi format malware-a cilja Linux servere i onemogućava njihove sigurnosne proizvode kako bi rudario kriptovalute. Palo Alto Networks-ov Unit 42 otkriva malware koji koristi grupa pod nazivom Rocke, kako bi se infiltrirala u Linux sisteme.

Analitičari ističu da uspešan napad od strane Rocke grupe prvo zahteva iskorišćavanje ranjivosti pronađenih u drugim softverskim rešenjima koji bi im omogućili da primene malware. Koriste se ranjivosti u Apache Struts 2, Oracle WebLogic, i Adobe ColdFusion.

Sigurnosna rešenja koja su pod uticajem malware-a su kreirana od kineskih kompanija i uključuju:

Alibaba Threat Detection Service agent
Alibaba CloudMonitor agent (nadgledanje CPU & memorijske potrošnje, konekcije na mrežu)
Alibaba Cloud Assistant agent (alatka za automatsko upravljanje instancama)
Tencent Host Security agent
Tencent Cloud Monitor agent

S obzirom na to da malware cilja uglavnom sigurnosne proizvode koje su kreirali Alibaba i Tencent, veruje se da je većina napada odrađena u Kini, ali bi se mogli proširiti i na druge regije. Kompanije su već obaveštene o napadima kako bi se blokirale potencijalne zloupotrebe.

Izvor: Softpedia

Podaci vodećih kripto-menjačnica ponuđeni na prodaju na dark web-u

Na delu dark web tržišta, poznatijem kao “Dread,” prodavac pod imenom “ExploitDOT” pokušava da proda podatke do kojih se došlo tokom hakerskih napada na najveće kripto-menjačnice u svetu.



Reklama je na mračnoj strani interneta još od jula 2018. godine, te prodavac u okviru nje tvrdi da u svom vlasništvu ima KYC (know-your-customer) podatke o korisnicima menjačnica, koji uključuju podatke sa ličnih karti, te vozačkih dozvola. Radi se o podacima o korisnicima menjačnica Bittrex, Poloniex, Bitfinex i Binance, a prodaju se po ceni od 10 dolara za 100 dokumenta. Prodavac zainteresovanima nudi i besplatne uzorke, te dokaze da se radi o pravim podacima do kojih se došlo tokom pomenutih napada.



Menjačnice se još uvek nisu oglasile povodom ovog problema, a spekuliše se da bi ukradeni podaci mogli da budu u vezi sa Collection #1 bazom procurelih podataka koja uključuje preko 700 miliona adresa, te 21 milion ukradenih lozinki.

Izvor: CCN

Microsoft Launcher 5.2 za Android pristiže beta korisnicima



Microsoftov Launcher za Android dobija novo ažuriranje za one koji su u beta programu. Verzija 5.2.0.48885 je prvo veće ažuriranje u 2019. godini, a iako nema velikih novih funkcija, implementirano je nekoliko korisničkih poboljšanja.

Jedno ovakvo poboljšanje je mogućnost korišćenja prečica preko dugačkog pritiska na ikonice, čak i kada je početni ekran zaključan. Zaključavanje početnog ekrana sprečava slučajne izmene, kao što je pomeranje ikonica ili dodavanje novih. Tu je i nekoliko drugih poboljšanja:

- Podrška za foldere koji nisu u punom ekranu za korišćenje jednom rukom i na uređajima sa velikim ekranom.
- Microsoft Rewards dnevne kartice koje omogućavaju dobijanje nagrada za korišćenje Microsoft Launchera i kompletiranje drugih zadataka.
- Korisnici mogu slati CPU profile preko "Contact Us" u podešavanjima, u slučaju problema sa performansama.
- Veličina fonta launchera će poštovati veličinu fonta sistema.

Microsoft Launcher je krajem 2018. godine imao poprilično veliko ažuriranje, a implementirao je podršku za Sticky Notes, To-Do i drugo. Aplikaciju je moguće preuzeti sa Play Store-a.

Izvor: Neowin

Samsung sprema GPU booster pod nazivom Neuro Game Booster



Samsung je podneo zahtev za još jedan patent, ovoga puta u Evropskoj Uniji, za proizvod pod nazivom "Neuro Game Booster". Prema svemu sudeći, Samsung radi na sopstvenom GPU boosteru (poput onoga što nudi Huawei GPU Turbo tehnologija).

Prijava za patent opisuje različite elemente: softver za smartfone, softver za elektronske igre za telefone, softver za elektronske igre za nosive uređaje, kompjuterski program za igranje igara, kompjuterska softverska aplikacija za igre i gejming, AI softver i drugo.

AI-pokretani softver će optimizovati performanse GPU-a za glatko igračko iskustvo i verovatno će koristiti prednosti Samsungovog novog NPU-a na Exynos 9820 čipsetu. Više o patentiranoj tehnologiji bismo mogli saznati tokom Galaxy S10 prezentacije 20. februara.

Izvor: LetsGoDigital

Ugašen YouTube kanal Machinima

Machinima YouTube kanal sa 12,4 miliona pretplatnika je u suštini izbrisan sa interneta, pošto je većina videa na kanalu povučena i ne mogu da se reprodukuju. Ni video kreatori ni korisnici kanala nisu bili obavešteni, izveštava Kotaku, tako da je vest šokirala gejming i striming zajednicu. „Više od sedam godina rada… izgubljeno je #RIPMachinima.“, napisao je jedan korisnik na Twitter-u.



U poslednjih nekoliko godina svašta se dešavalo oko Machinima, kanala koji je okupljao kreativne ljude širom sveta koji su svoju kreativnost izražavali kroz kreiranje filmova napravljenih isključivo u endžinu nekih igara. To su mogli da budu filmovi vezani za samu igru, ali i nešto potpuno nepovezano, jedino je bitno da se sve kreira u endžinu igre. Machinima je kupljen 2016. godine od strane Warner Digital Networks-a, kog je AT&T kupio u leto 2018. godine. Kanal je kasnije preusmeren na AT&T Fullscreen, uslugu kojom upravlja Otter Media.

https://twitter.com/rickyftw/status/1086446774758256640/photo/1

RickyFTW

@rickyftw
Wow... they finally went ahead and deleted everything we'd ever done.
7+ Years of work... lost to the sands of time. #RIPMachinima

Make sure you're subbed to our new channel that we started after leaving Machinima last june - https://www.youtube.com/InternetTodayTV - thanks

3:14 AM - Jan 19, 2019

„Mi smo usredsređeni na stvaranje novog sadržaja sa timom Machinima, koji će biti distribuiran na novim kanalima koji će biti objavljeni u narednim mesecima“, izjavili su iz Otter Media za Kotaku. „U međuvremenu Machinima mreža kreativnih kanala nastavlja da prikazuje talente na mreži. Kao deo ovog fokusiranja na nov sadržaj, okrenuli smo se ka distribuciji sadržaja na nekoliko drugih kanala.“

https://twitter.com/Dangersharkz/status/1086436448511741953

Jeremy Azevedo
@Dangersharkz
Otter Media really just went and deleted Machinima, Happy Hour, Respawn, Realm, Prime, Inside Gaming, ETC, everything. Jesus H, what a massive kick in the dick to everyone that ever contributed to those brands.

2:33 AM - Jan 19, 2019

Iako je Machinima višekanalni mrežni model sve više postajao irelevantan za jutjubere, nagli prekid je i dalje nepravedan prema mnogim kreatorima.

Izvor: Engadget

Google kažnjen sa 50 miliona evra zbog kršenja GDPR-a

CNIL, Francuska organizacija koja se bavi zaštitom podataka izdala je svoju prvu kaznu zbog kršenja GDPR-a. Kazna se odnosi na Google i iznosi 50 miliona evra. Ovo regulatorno telo tvrdi da Google nije ispoštovao regulativu o zaštiti podataka u slučaju kada Android korisnik podešava novi telefon i prati proces koji nudi ovaj operativni sistem.



Dve neprofitne organizacije zvane „None Of Your Business“ i „La Quadrature du Net“, originalne su potpisnice zahteva protiv Google-a i Facebooka. Oni su još u maju 2018. godine, praktično odmah po stupanju GDPR-a na snagu, podneli žalbe protiv ove dve velike kompanije. S obzirom da je Google sada kažnjen, možemo da očekujemo da će sličan scenario da se desi i sa Facebook-om.

S obzirom da je Google-ova evropska centrala stacionirana u Dablinu, CNIL je prvo doneo zaključak da se odluka o obradi podataka ne donosi tu, već u globalnom sedištu u Mountain View-u, u Kaliforniji, pa istraga nije preneta u Irsku, već je nastavljena u Parizu. Nakon toga CNIL je zaključio da Google ne radi u skladu sa GDPR-om po pitanju transparentnosti i pristanka korisnika.

Ovaj regulator je ustanovio da se osnovne informacije o korisnicima, svrha obrade podataka, periodi njihovog skladištenja, kao i kategorije ličnih podataka koje se koriste za personalizaciju oglasa, distribuiraju više nego što je potrebno – kroz različita dokumenta, sa linkovima koje je potrebno pratiti da bi se o tome dobile dodatne informacije o tome, što ukazuje da postoji nedostatak transparentnosti. Na primer, ukoliko korisnik želi da sazna kako se sve njegove informacije obrađuju za personalizaciju, potrebno je da napravi pet ili šest koraka. CNIL takođe naglašava da je često veoma teško za korisnike da shvate kako se njihovi podaci koriste – Google-ova formulacija je namerno preširoka i nejasna.



Druga sporna stavka je Google-ov tok pristanka korisnika koji nije u skladu sa GDPR-om. Google aktivno usmerava korisnike da se prijave upotrebom njihovog naloga – u suprotnom tvrde da će korisničko iskustvo biti loše. Prema CNIL-u, Google je morao da razdvoji akciju kreiranja Google naloga od akcije podešavanja uređaja – grupisanja paketa za pristanak je nezakonito prema GDPR-u.

Dalje, kada korisnik odluči da se prijavi na Google nalog, ne postoji jasno i eksplicitno objašnjenje opcija koje se nude za prihvatanje ili odbijanje. Na primer, kada Google pita da li korisnik želi da prima personalizovane oglase, on ga ne obaveštava da se to odnosi na različite servise – od YouTube-a, preko Google Maps-a, pa do Google Photos-a – dakle ne radi se samo o Android telefonu.

Pored toga, Google ne traži specifičnu i nedvosmislenu saglasnost kada se kreira nalog – opcija za isključivanje personalizovanih oglasa je skrivena iza linka „Više opcija“. Takođe, ta opcija je podrazumevano označena, što ne bi trebalo da bude.



I konačno, Google podrazumevano označava opciju: „Prihvatam obradu mojih informacija kao što je gore opisano i dalje objašnjeno u Pravilima o privatnosti“ kada se kreira novi nalog. Ovakva široka saglasnost je takođe zabranjena pod GDPR-om.

CNIL je takođe podsetio da Google nije uradio ništa po tom pitanju od trenutka kada je počelo njegovo istraživanje u septembru prošle godine.

Iz Google-a za sada nema reakcije na ovu odluku, sem izjave da je kompanija duboko posvećena tim očekivanjima i stvaranju uslova za saglasnost sa GDPR-om, kao i da njihov pravni tim proučava odluku CNIL-a, nakon čega će se odlučiti za sledeće korake.

Izvor: TechCrunch

Rusija traži da Facebook i Twitter podatke lokalnih korisnika skladište u okviru države

Ruska vladina agencija za kontrolisanje interneta optužila je Facebook i Twitter da nisu odgovorili na zahteve da se svi serveri na kojima se čuvaju podaci lokalnih korisnika nalaze u Rusiji.



Naime, ruska agencija Roskomnadzor uhvatila se u koštac sa gigantima društvenih mreža, kojima je poslala pismo još 17. septembra 2018, u kojem im je dala rok od 30 dana da odgovore na zahteve o čuvanju podataka u Rusiji. Budući da je rok istekao, a da odgovor nije stigao, agencija je saopštila da pokreće administrativne procedure protiv obe kompanije.



Zakon o lokalnom čuvanju podataka stupio je na snagu još 2015. godine, ali Rusija do sada nije pokušavala da ga sprovede, a agencija trenutno preti samo novčanim kaznama, te još uvek nema opasnosti od toga da će društvene mreže biti blokirane u ovoj zemlji. Ipak, Rusija već neko vreme testira precizne tehnologije za blokiranje pojedinačnih online servisa, a nakon što je pokušaj da se blokira Telegram propao jer se nije pronašao način da se servis blokira, a da se ne utiče na ostatak internet saobraćaja.

Izvor: Ars Technica

Malver u besplatnim VPN aplikacijama

Utvrđeno je da svaka peta od 150 najboljih besplatnih VPN Android aplikacija koje sa nalaze na Google Play Store-u sadrži malver, dok četvrtina od pomenutog broja sadrži neku grešku koja ugrožava privatne podatke korisnika.



VPN aplikacije sa bezbednosnim propustima preuzete su preko 260 miliona puta, a do sigurnosnih propusta dolazi kada VPN ne uspe da DNS zahtev „provuče“ kroz enkriptovane tunele do sopstvenog DNS servera, te umesto toga dozvoljava da se zahtevi šalju na podrazumevane ISP DNS servere. Iako je ostatak puta sakriven, ovaj propust je dovoljan da se sazna istorija pretraživanja interneta koja je vidljiva internet provajderu, te dodatnim DNS server operaterima koji se koriste. Pored istorije pretraživanja, problematične aplikacije su otkrivale i lokaciju korisnika, status uređaja, a u malom broju slučajeva je napadačima bio omogućen i pristup kameri i mikrofonu, te SMS porukama.



Tako se došlo do zaključka da aplikacije koje bi trebalo da štite privatnost korisnika ponekad čine upravo suprotno, a ovo nije prva sigurnosna analiza besplatnih VPN aplikacija, te je ranije utvrđeno da najboljih 20 besplatnih VPN aplikacija ne primenjuje adekvatnu zaštitu korisnika, te skoro uopšte nema korisničku podršku.

Izvor: Bleeping Computer

Google Hangouts se gasi u oktobru

Google Hangouts odbrojava svoje poslednje mesece, a da bi ustupio mesto naslednicima Hangouts Chat i Hangouts Meet.



Promena je planirana za oktobar, kada klasična Hangouts aplikacija za G Suite korisnike odlazi u zasluženu penziju. Promena će prvo stići do poslovnih korisnika koji plaćaju Google Apps, da bi do običnih korisnika stigla tek kada se G Suite klijenti naviknu na Hangouts Chat i Hangouts Meet, tako da „normalni“ ljudi neće morati da brinu o ovoj promeni bar još neko vreme. Potpuni nestanak klasičnog Hangouts-a tako je planiran za 2020. godinu.



Hangouts nije jedina aplikacija koja se bliži kraju, te je Google najavio da isto važi i za Allo – još jednu aplikaciju za razmenjivanje poruka, te bi trebalo da je zameni RCS, koji bi mogao da spoji funkcije koje ima iMessage sa klasičnom SMS aplikacijom u okviru Android uređaja.

Izvor: The Verge

Sigurnosni eksperti ugasili 100 hiljada sajtova koji su širili malver

Sigurnosni istraživači iz celog sveta udružili su se u okviru projekta koji je posvećen deljenju URL-ova koji su korišćeni u distribuiranju malicioznih programa, da bi se potom eliminisali, a eksperti su do sada uklonili 100 hiljada sajtova za koje se utvrdilo da su bili deo ovakvih praksi.



Projekat je poneo ime URLhaus, a pokrenula ga je abuse.ch – neprofitna organizacija koja se bavi sajber bezbednošću. Sa radom se počelo krajem marta 2018. godine, te je od tada na dnevnom nivou u proseku stizalo po 300 prijava od 265 sigurnosnih istraživača. Ukidanje sajtova podrazumevalo je saradnju sa kompanijama koje pružaju usluge hostinga problematičnim web-sajtovima. Neke od njih nisu brzo reagovale, uprkos prijavama za ugrožavanje bezbednosti, te je pojedinim kineskim kompanijama bilo potrebno i po više od mesec dana da odgovore na zahteve. Naime, ChinaNet, China Unicom, i Alibaba nisu žurile da uklone maliciozne web adrese, te su ovi funkcionisali još neko vreme, čime je dodatno ugrožena bezbednost internet korisnika.

abuse.ch
@abuse_ch
Congratulations to @zbetcheckin for reporting the 100,000th malware URL to URLhaus!