Vesti iz sveta astronomije...

U nedelju 27. oktobra 2019. počinje zimsko računanje vremena

http://www.astronomija.org.rs/vreme/13478-u-nedelju-27-oktobra-2019-pocinje-zimsko-racunanje-vremena

Tramp, špijunski satelit 'Crystal' i iranska raketa 'Safir'

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/13471-tramp-spijunski-satelit-crystal-i-iranska-raketa-safir

'Apolo 11': povratak kući – pola veka 'Apola 11', deo VII - B

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/13477-apolo-11-povratak-kuci-pola-veka-apola-11-deo-vii-b

Nobelova nagrada za fiziku 2019-te godine (jedna polovina): Džim Pibls i kosmologija ranog svemira

http://www.astronomija.org.rs/vesti/13479-nobelova-nagrada-za-fiziku-2019-te-godine-jedna-polovina-dzim-pibls-i-kosmologija-ranog-svemira

'Apolo 11': povratak kući – pola veka 'Apola 11', deo VII - C

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/13486-apolo-11-povratak-kuci-pola-veka-apola-11-deo-vii-c

Da li je Higija nova planeta?

http://www.astronomija.org.rs/nauka/astronomija/13491-da-li-je-higija-nova-planeta

Četiri galaktička jata u sudaru

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/13494-cetiri-galakticka-jata-u-sudaru

'Apolo 11': epilog – pola veka 'Apola 11', deo VIII

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/13495-apolo-11-epilog-pola-veka-apola-11-deo-viii

Asteroidna avantura MASCOT-a

http://www.astronomija.org.rs/oprema/13503-asteroidna-avantura-mascot-a

Tranzit Merkura 11. novembra 2019.

http://www.astronomija.org.rs/posmatranja/13504-tranzit-merkura-11-novembra-2019

Astronomski centar u Ankari izgoreo

http://www.astronomija.org.rs/vesti/13508-astronomski-centar-u-ankari-izgoreo

Posmatranje tranzita Merkura 11.11.2019.



Dok se mali Merkur približava Sunčevom disku oblaci obavijaju našu planetu. Negde sigurno jeste vedro, ali iz naših krajeva čini se da je ceo svet umotan u postojano sivilo oblaka. I da ništa od posmatranja tranzita neće biti.

Ali u redu, ceo događaj možete pratiti u live prenosu:



A pomoću raznih planetarnih programa ovaj nebeski događaj možete pratiti u svako doba.

Evo jednog

https://stellarium-web.org

Sem svega toga tu je i fin video opis čitavog događaja.



Autor: Astronomski magazin

Šta će biti kada Betelgez eksplodira

Betelgez, crveni džin, prikazan na snimku Svemirskog teleskopa Habla udaljen je oko 500 svetlosnih godina i nalazi se u sazvežđu Orion. Očekuje se da će ova ogromna zvezda uskoro završiti svoj život kao supernova i normalno je da se pitamo da li će efekti takve eksplozije predstavljati problem za život na Zemlji.



Betelgez je nedovoljno blizu da napravi ozbiljnu štetu. U slučaju eksplozija moguće je da se dogodi malo oštećenje ozonskog omotača ili malo povećanje radijacije na Zemlji i to bi bilo sve.

Zvezda tih dimenzija sa štetnim posledicam po Zemlju bi trebalo da bude unutar od oko 150 svetlosnih godina. To se moglo dogoditi pre oko 2,6 miliona godina, i da je doprinelo drevnom događaju masovnog izumiranja na kraju pliocena kada je uništena morska megafauna. Supernova unutar od oko 25 svetlosnih godina može verovatno izazvati veliku masovno izumiranje, što se verovatno desilo jednom ili više puta u poslednjih 500 miliona godina.


Sazvežđe Orion i zvezda Betelgez (SkySafri 6 Pro)

Najveća trenutna pretnja po nas na Zemlji je solarni vetar, koji se nastaje kada Sunce oslobađa veliki broj energetskih protona koji mogu poremetiti komunikaciju i uticati na elektroenergetske mreže. Ovi događaji bi mogli biti pogubni za našu tehnološku civilizaciju.

Izvor:Astronomy

Stižu nebeski lavovi

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/meteori/13542-stizu-nebeski-lavovi

Stopama 'New Horizonsa': orbiter oko Plutona

http://www.astronomija.org.rs/misije/13549-stopama-new-horizonsa-orbiter-oko-plutona

Ekspedicija SSSR-a na Fobos

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/13548-ekspedicija-sssr-a-na-fobos

Posle misterije Marsovog metana sledi misterija Marsovog kiseonika

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/mars-43753/13551-posle-misterije-marsovog-metana-sledi-misterija-marsovog-kiseonika

Ekspedicija SSSR-a na Fobos (2)

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/13553-ekspedicija-sssr-a-na-fobos-2

'Hayabusa 2': Gudbaj Rjuga!

http://www.astronomija.org.rs/misije/13554-hayabusa-2-gudbaj-rjuga

Ekspedicija SSSR-a na Fobos (3)

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/13556-ekspedicija-sssr-a-na-fobos-3

Šta je Habl video u Sunčevom sistemu

Svemirski teleskop Habl posmatra ceo svemir, pilji u najudaljenije galaksije, one s početka vremena, ali posmatra i Sunčev sistem.











Autor: Astronomski magazin

Uništen Zvjezdani brod 1 SpaceX-a

Prilikom testiranja eksplodirao rezervoar na Starship Mk1



Američki SpaceX globalno je najpoznatija privatna tvrtka na području svemirskih tehnologija. Njezini svemirski brodovi i rakete danas više nisu glavna vijest u medijima, osim kada se dogodi nešto nepredviđeno. Medijsku pažnju ovih dana privlači još uvijek nedovoljno objašnjena eksplozija rezervoara goriva na „lansirnoj rampi“ prilikom testiranja.

Dana 20. novembra u 22:30 po našem vremenu (UT+1) na poligonu Boca Chica u Teksasu prilikom testiranja maksimalnog pritiska u gornjem rezervoaru (LOX) svemirskog broda Starship Mk1 došlo je do pucanja zavara pri čemu je gornja strana rezervoara odletjela nekoliko desetaka metara uvis i pala na tlo dvjestotinjak metara podalje od letjelice. Pritom je došlo do značajne deformacije cijele gornje strane letjelice ali prema izjavi odgovornih u SpaceX-u nitko nije poginuo a nema niti povrijeđenih.

Velika količina plinova prokuhala je iz „bojlera“ i zabilježena na fotografijama i video materijalu. Kapsula na vrhu letjelice nije oštećena obzirom za vrijeme ovog testiranja nije ni bila montirana.

Starship Mk1 jedan je od dva, drugi je StarshipMk2 koji se gradi na Floridi, prototipa koje potpuno nezavisno grade dva tima kako bi se brže došlo do dobrih i loših rezultata koje će se implementirati u naredne letjelice sa poprilično znanstveno-fantastičnim planovima letova u Sunčevom sustavu. Nakon ovih događanja SpaceX napušta daljnji rad na Starshipu Mk1 (samim time otpada mogućnost da ova letjelica odradi atmosferski let do visine od cca 20 km koji je prvobitno planiran) i usredotočuje se na drugi i treći prototip. Optimistične najave kako bi neki od Starship klase svemirskih brodova mogao dostići Zemljinu orbitu u narednih šest do dvanaest mjeseci zasigurno će biti prolongirane, ali ne za dugo.



Obzirom na fantastičnu organizaciju rada kraj Starshipa Mk1 neće previše utjecati na planove Elona Muska i SpaceX-a. Puno im i nam je veći problem glupost koje su napravili sa hrpom malih satelita Starlink u Zemljinoj orbiti obzirom se ispostavilo da time devastiraju zvjezdano nebo kao nitko dosad u povijesti ljudskog roda. Ma koliko se trudili smanjiti medijski pritisak čini se kako uskoro kreće, potpuno opravdana, „hajka“ na njih. Više o tome čitajte u narednim tekstovima na našem portalu.



Autor: Marino Tumpić

Roverov selfi

Curiositi, čuveni Nasin rover, sofisticirana naučna laboratorija, koji već preko dve i po hiljade dana tumara po krateru Gale na Marsu i istražuje njegovu prirodu, napravio je između ostalog i ovaj selfi.

Rover se trenutno spušta niz padinu Mount Sharp, nasipa sedimentnih stena u središtu kratera. Sredinom oktobra pomoću robotizovane ruke i kamere Mars Hand Lens Imager (MAHLI) napravio je kolekciju od 57 fotografija koje su zatim spojene u divnu panoramu. Ruka se na ovoj kompozitnoj slici ne vidi.

Levo od rovera mogu se uočiti dve rupe koje je izbušio sam rover: Glen Etive 1 (desno) i Glen Etive 2 (naravno, levo). Tako su prikupljeni uzorci za ispitivanje. Na 300 metara iza vidi se greben Vera Rubin (1928 – 2016), nazvan po čuvenoj američkoj astronomkinji, poznatoj po pionirskom radu o rotiranju galaksija. U pozadini se vidi i severni rub kratera Gale.

Od kako je sleteo na Mars Curiosity je snimio više od 610.000 fotografija i prešao je preko 21 kilometar tokom 2565 Marsovih dana.



Autor: Astronomski magazin

Zemljotres u Albaniji

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/zemlja-90410/13570-zemljotres-u-albaniji

Ekspedicija SSSR-a na Fobos (4)

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/13562-ekspedicija-sssr-a-na-fobos-4