Vesti iz sveta astronomije...

Zima 2019. - solsticij

http://www.astronomija.org.rs/godinja-doba/13635-zima-2019-solsticij

Provedite dan na Zemlji kroz milijardu godina

Kako će izgledati Zemlja kroz milijardu godina!

Film je na engleskom, ali možete uključiti automatski prevod ako vam je potreban.

Otkriće ugljenika oko mladih galaksija


Atakama veliki milimetarski/submilimetarski niz- ALMA- Babak Tafreshi

Radio teleskop Atakama veliki milimetarsko/submilimetarski niz (ALMA) detektovao je gigantske oblake gasovitog ugljenika u prečniku većem od 30 000 svetlosnih godina oko mladih galaksija. Ovo je prva potvrda da su se atomi ugljenika, nastali u zvezdama u ranom univerzumu proširili dalje od galaksija. Nijedna teorijska studija nije predvidela ugljenik oko rastućih galaksija, što dovodi u pitanje naše trenutno razumevanje evolucije kosmosa.

„Mi smo detaljno pregledali naučnu arhivu ALMA i prikupili podatke koji sadrže radio signale jona ugljenika u galaksijama u ranom univerzumu, milijardu godina nakon Velikog praska“, kaže Seiji Fujimoto, astronom sa Univerziteta u Kopenhagenu i Tokiju, vodeći autor istraživačkog rada. „Kombinovanjem svih podataka postigli smo neviđenu osetljivost. Dobijanje podataka istog kvaliteta sa jednim posmatranjem trajalo bi 20 puta duže od uobičajenih opažanja ALMA-e, što je gotovo nemoguće postići.“

Elementi, ugljenik i kiseonik nisu postojali u univerzumu u vreme Velikog praska. Nastali su kasnije nuklearnom fuzijom u zvezdama. Još uvek nije jasno kako se ti elementi šire po univerzumu. Do sada su pronađeni teški elemente u mladim galaksijama, ali ne i izvan njih. Ovaj istraživački tim je sumirao slabe signale pohranjene u arhivi podataka i pri tom pomerio granice.


Mlada galaksija okružena gasovitim ugljenikom. Crvena boja prikazuje raspodelu ugljenika. Slika predstavlja rastojanje od 70 000 svetlosnih godina. Udaljenost galaksije je 12,8 milijardi svetlosnih godina.
Credit: ALMA (ESO / NAOJ / NRAO), NASA/ESA-in ST Habl.

„Oblaci gasovitog ugljenika su pet puta veći od rasporeda zvezda u galaksijama, primećeno je pomoću ST Habla “, objašnjava Masami Ouchi, profesor Nacionalne astronomske opservatorije Japana i Univerziteta u Tokiju. „Primetili smo difuzne, ogromne oblake ugljenika koji su plutali u mračnom Univerzumu.“

Kako su nastale ove čaure ugljenika? „Eksplozije supernovih u završnoj fazi života zvezda izbacuju teške elemente formirane u zvezdama“, kaže profesor Rob Ivison, naučni rukovodioc u Evropskoj južnoj opservatoriji. „Mlazovi visokoenergetskog zračenja iz supermasivne crne rupe u centrima galaksija bi mogli da prenose ugljenik izvan galaksija u svemir. “

Istraživački tim napominje da trenutni teorijski modeli ne mogu da objasne tako velike oblake ugljenika oko mladih galaksija, što ukazuje da neki novi fizički procesi trebaju da budu uključeni u kosmološke simulacije.

Tim koristi ALMA i druge teleskope širom sveta kako bi dodatno istražio implikacije otkrića ovih odliva iz galaksija i njihove oreole bogate ugljenikom.

Rezultati su objavljeni u Astrophysical Journal-u pod nazivom S. Fujimoto et al. “First Identification of 10 kpc [CII] Halo around Star-Forming Galaxies at z=5-7”, 16. decembra 2019.


Izvor: ALMA
https://www.almaobservatory.org/en/press-release/alma-spots-earliest-environment-pollution-in-the-universe/?fbclid=IwAR0PZnxeY_A0n5hZ7_v61a1TKMxxE3JV0u_CTtp9bK2zNN7U2TMGOS6cSdw

Autor: Miša Bracić

Misija 'Junona': otkrivanje Jupiterovih tajni

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/jupiter-70020/13636-misija-junona-otkrivanje-jupiterovih-tajni

NASA odlučila gde da stavi znak X na asteroidu

http://www.astronomija.org.rs/misije/13638-nasa-odlucila-gde-da-stavi-znak-x-na-asteroidu

Problemi u prvoj misiji 'Boeingovog' broda 'Starliner'

http://www.astronomija.org.rs/misije/13640-problemi-u-prvoj-misiji-boeingovog-broda-starliner

Obećavajući napredak na 'ExoMarsovom' padobranu

http://www.astronomija.org.rs/misije/13641-obecavajuci-napredak-na-exomarsovom-padobranu

Sayonara Ryugu!

http://www.astronomija.org.rs/misije/13643-sayonara-ryugu

Mlečni put ima dve supermasivne crne rupe?



Gravitacioni ples dve crne rupe…NASA/JPL-Caltech/SwRI/MSSS/Christopher Go
Izvori gravitacionih talasa koje su detektovale interferometarske laserske gravitacione opservatorije LIGO i Virgo, od 2015. godine do danas, su sudari crnih rupa, neutronskih zvezda i sudari crnih rupa i neutronskih zvezda. Svi ovi događaji dogodili su se na prilično velikim udaljenostima od više miliona do više milijardi svetlosnih godina.

Danas znamo da se u centru Mlečnog puta nalazi supermasivna crna rupa koja pod gravitacionim ključem drži gotovo sva tela koja čine našu galaksiju. Ima indicija da tamo postoji bar još jedna a moguće je i više crnih rupa, manje mase. To otvara pitanja: Da li u centru Mlečnog puta postoji više crnih rupa? Šta bi se dogodilo ako se one jednog dana sudare? Kakav bi gravitacioni talas nastao i kakvu bi buru u tkivu prostora- vremena izazvao, obzirom na blizinu?

Smadar Naoz, vanredna profesorica na katedri za fiziku i astronomiju, UCLA, na odseku za astronomiju i astrofiziku i član izvršnog odbora Instituta za teorijsku fiziku Bhaumik piše u svom radu o traženju crne rupe, mogućeg pratioca supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta.

Crne rupe su intrigantni sistemi a supermasivne crne rupe i njihova gusta zvezdana okruženja predstavljaju jedno od najekstremnijih mesta u našem univerzumu.



Supermasivna crna rupa Sgr A * u centru naše galaksije ima masu oko 4 miliona puta veću od mase našeg Sunca. Crna rupa je mesto u prostoru u kome je gravitacija toliko jaka da iz nje ne mogu pobeći ni čestice svetlost. Okolo Sgr A * je gust niz zvezda. Precizna merenja orbita ovih zvezda omogućila su astronomima da potvrde postojanje ove supermasivne crne rupe i da izmere njenu masu. Više od 20 godina naučnici prate orbite ovih zvezda oko supermasivne crne rupe. Na osnovu onoga što smo videli, moje kolege i ja ukazujemo da ako tamo postoji pratioc, to bi mogla biti druga crna rupa čija je masa najmanje 100 000 veća od mase Sunca.

Skoro svaka galaksija ima supermasivnu crnu rupu u svom jezgru, sa masama od milion do milijardi puta većim od mase Sunca. Astronomi još uvek proučavaju zašto jezgra galaksija imaju supermasivnu crnu rupu. Ali, čini se da crne rupe vole da budu u parovima.

Da bismo razumeli ovu ideju moramo se vratiti u vreme kada je svemir bio star oko 100 miliona godina do pojave prvih galaksija koje su bile mnogo manje od današnjih galaksija, oko 10 000 ili više puta manje od Mlečnog puta. Unutar tih ranih galaksija od prvih zvezda su nastale crne rupe, sa masom desetak do hiljadu puta većom od mase Sunca. Te crne rupe su potonule do težišta, centra njihove galaksije. Budući da se galaksije razvijaju spajanjem i sudaranjem jedna s drugom, to će rezultirati pojavom parova supermasivnih crnih rupa.Te crne rupe se zatim sudaraju i povećavaju. Crna rupa sa masom koja je više od milion puta veća od mase našeg Sunca smatra se supermasivnom.

Ako se dve supermasivne crne rupe okreću oko sebe u bliskoj orbiti, centar galaksije je zaključan u složenom gravitacionom plesu. Dok orbituju jedna oko druge, u isto vreme, svaka povlači svoje zvezde oko sebe. One će kao gravitacioni tegljači povući okolne zvezde ometajući pri tome njihove orbite. Nakon jedne revolucije oko supermasivnog para crnih rupa, zvezda se neće tačno vratiti na tačku u kojoj je započela kretanje.

Koristeći naše razumevanje gravitacione interakcije između mogućeg supermasivnog para crnih rupa i okolnih zvezda, astronomi mogu predvideti šta će se dogoditi sa zvezdama. Astrofizičari poput mojih kolega i mene mogu uporediti naša predviđanja sa opažanjima, a zatim mogu odrediti moguće orbite zvezda i ustanoviti da li supermasivna crna rupa ima saputnika koji vrši gravitacioni uticaj.

Pomoću dobro proučene zvezde S0-2, koja orbitira oko supermasivne crne rupe u centru naše galaksije svakih 16 godina, možemo isključiti ideju da postoji druga supermasivna crna rupa sa masom preko 100 000 puta većom od mase Sunca i oko 200 puta veće udaljenosti Sunca i Zemlje. Da je postojao takav pratioc, mi bismo otkrili njegove efekte na orbitu SO-2.

To ne znači da neka manja crna rupa ipak nije sakrivena tamo. Takav objekat ne može izmeniti orbitu SO-2 na način koji mi za sada možemo da izmerimo.

Supermasivne crne rupe u posljednje vreme privlače veliku pažnju. Nedavna slika takvog giganta u centru galaksije M87 otvorila je novi prozor za razumevanje fizike crnih rupa.

Centar Mlečnog puta udaljen samo 24 000 svetlosnih godina je jedinstvena laboratorija za rešavanje problema fizike supermasivnih crnih rupa. Astrofizičari žele da razumeju njihov uticaj na centralne oblasti galaksija i njihovu ulogu u formiranju i evolucije galaksija. Otkrivanje para supermasivnih crnih rupa u centru galaksije ukazalo bi na to da se Mlečni put u nekom vremenu u prošlosti spojio sa drugom, verovatno malom galaksijom.

Merenja zvezde S0-2 omogućila su da se izvrši jedinstven test Ajnštajnove Opšte teorije relativnosti. Maja 2018. godine S0-2 je prošla pored supermasivne crne rupe na udaljenosti od oko 130 puta većoj od Zemljine udaljenosti od Sunca. Prema Ajnštajnovoj teoriji, talasna dužina svetlosti koju emituje zvezda trebalo bi da se isteže dok se penje iz dubokog gravitacionog bunara supermasivne crne rupe.



Otkriveno je istezanje talasne dužine koju je Ajnštajn predviđao, zbog čega se zvezda čini crvenijom. To je dokazalo da teorija Opšte relativnosti tačno opisuje fiziku u ovoj ekstremnoj gravitacionoj zoni.

Nestrpljivo očekujem drugi najbliži pristup S0-2, koji će se dogoditi za oko 16 godina, jer će astrofizičari moći da testiraju više Ajnštajnovih predviđanja o opštoj relativnosti, uključujući promenu orijentacije izdužene orbite zvezda. Ako supermasivna crna rupa ima partnera, to bi moglo promeniti očekivani rezultat.

Ako se u galaktičkom centru vrte dve ogromne crne rupe one će emitovati gravitacione talase. Od 2015. godine, opservatorije LIGO i Virgo otkrivaju gravitaciono talasno zračenje koje dolazi iz spajanja crnih rupa i neutronskih zvezda. Ove revolucionarne detekcije otvorile su novi put za percepcju univerzuma.

Talasi koje emituje naš hipotetički par crnih rupa imali bi niske frekvencije, preniske da bi ih LIGO i Virgodetektovali. Svemirski detektor LISA, koji je u pripremi možda će moći da otkrije ove talase što će pomoći astrofizičarima da shvate da li je crna rupa u našem galaktičkom centru sama ili ima partnera.

Izvor: Astronomy

Autor: Miša Bracić

Šuškanja o džinu: sovjetska raketa 'N1' na Zapadu

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/13647-suskanja-o-dzinu-sovjetska-raketa-n1-na-zapadu

Lansiranje 'Elektro-L' i budućnost rakete 'Proton'

http://www.astronomija.org.rs/misije/13648-lansiranje-elektro-l-i-buducnost-rakete-proton

Rekordno interesovanje srednjošpkolaca za Petnicu u 2020.

Istraživačka stanica Petnica završila je proces izbora novih polaznika za obrazovne programe u 2020. godini. Porast broja prijavljenih učenika od oko 20 posto predstavlja rekordno interesovanje za obrazovne programe ove prestižne evropske institucije za dodatno obrazovanje. Oko 1300 srednjoškolaca iz cele naše zemlje, ali i regiona, na seminare u Petnici kreću sredinom januara naredne godine.



Na konkursu za učešće na obrazovnim programima u 2020. godini Istraživačkoj stanici Petnica se prijavilo preko dve hiljade zainteresovanih srednjoškolaca iz svih krajeva naše zemlje, ali i Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije.

„Tim koji je pregledao sve pristigle prijave činilo je sto stručnih radnika i saradnika IS Petnica. Svi oni su naučnici, profesori, ili postdiplomci, i imaju i veliko pedagoško iskustvo u Petnici. Svaka prijava detaljno je pregledana tokom petodnevnog procesa selekcije nove generacije Petničara.“ – kaže Nikola Božić, programski direktor IS Petnica.

Programi u Petnici traju cele godine i odvijaju se u sezonskim ciklusima. Svaki polaznik na nekoj od 20 disciplina prirodnih, društvenih i tehničkih nauka, u ovoj našoj prestižnoj obrazovnoj instituciji može na četiri ili pet seminara godišnje provesti i po mesec dana. Tokom boravka u Petnici oni na raspolaganju imaju najomderinije laboratorije, naučnu operemu, računare, biblioteku, resursni centar... Pod nadzorom svojih mentora sa poznatih domaćih i stranih naučnih instituta i fakuleta ovi talentovani srednjoškolci realizuju svoje male naučne projekte.

„Od završetka rekonstrulcije i izgradnje, i nabavke nove naučne opreme, pre nekoliko godina, broj zainteresovanih za programe u Istraživačkoj stanici stalno raste. Zainteresovanih učenika iz Slovenije i Hrvatske je u takođe sve više, a raste i broj studenata univerziteta koji dolaze iz celog sveta na programe na engleskom jeziku.“ – dodao je gospodin Božić.

Oblasti nauke u kojima će svoje prve korake srednjoškolci praviti su: astronomija, matematika, fizika, elektronika i robotika, računarstvo, biologija, hemija, biomedicina, geologija, geografija, istorija, antropologija i sociologija, psihologija, lingvistika, arheologija, kao i dizajn i četiri interdisciplinarna programa koja okupljaju grupe naučnih disciplina.

„Naša uloga je da polaznicima programa pomognemo učeći ih kako da istražuju, kako da budu samostalni u tome što rade, kako da budu kritični i prema sebi i prema drugima i, na kraju, kako da istraju u tome što rade.“ - zaključio je Nikola Božić, programski direktor Petnice.

Istraživačka stanica Petnica je samostalna i nezavisna instirucija koja se bavi razvojem naučne kulture, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture. Njene aktivnosti su najvećim delom usmerene na mlade – na učenike i studente, kao i na obuku nastavnika u novim tehnikama, metodama i sadržajima u oblasti nauke i tehnologije. Programi Petnice obuhvataju širok spektar oblasti i disciplina u okviru prirodnih, društvenih i tehničkih nauka.

2020. godina

http://www.astronomija.org.rs/vreme/13654-2020-godina

Juriš na Mars

Četiri mušketira ove godine kreću na Mars

Mars... nama je to svijet najsličniji Zemlji. Fotografije krajolika ne razlikuju se odveć od fotografija kakve možemo napraviti na Zemlji, OSIM u jednom sitnom detalju; tamo (zasad) nema tragova života.

Ka Marsu u ovoj bi godini trebale poletjeti četiri rakete. Četiri misije sa orbiterima (dva), landerima (jedan), roverima (tri), helikopterima (jedan) porijeklom su iz Kine (HX-1), Ujedinjenih arapskih emirata (HMM), SAD (Mars 2020) te Rusije i Europe (ExoMars 2020). Lansirni prozor otvoren je tijekom ljetnih mjeseci.

Tri su igrača u ovom trenutku sigurna u utrci, Rusko-Europski još uvijek nije posložio sve karte za sigurno usporavanje padobranima u atmosferi dalekog svijeta. Na našem smo portalu već pisali o ovim misijama a novi, tekstom i ilustracijama bogati, članci svakako će još više upotpuniti informacije o robotima koji će zauvijek ostati daleko od svojih humanoidnih tvoraca.

Čovjek u 2020. po prvi puta šalje na Mars robote koji su usko specijalizirani za traženje života u ma kakvim oblicima bilo u prošlosti ili sadašnjosti (ili budućnosti). Kad roboti pronađu život van Zemlje (Mars, Mjesec..) mi više (crno na bijelo) nećemo biti sami u svemiru.

Hablov kalendar za 2020.

http://www.astronomija.org.rs/astronomski-instrumenti/hst/13663-hablov-kalendar-za-2020

'Mars 2020' spreman, a Indija sprema drugi lunarni lender

http://www.astronomija.org.rs/164-misije/13668-mars-2020-spreman-a-indija-sprema-drugi-lunarni-lender

Stranica za posmatrače - godina 2020.

http://www.astronomija.org.rs/posmatranja/13652-stranica-za-posmatrace-godina-2020

Astrofotografija bez zvezda

http://www.astronomija.org.rs/fotografija/13672-astrofotografija-bez-zvezda

Dan na Zemlji pre 200 miliona godina

Zemlja je pre 150 do 200 miliona godina bila sasvim drugačije mesto nego danas. Pogledajte kako bi izgledao dan na Zemlji pre 200 miliona godina.

Teški metali u zvezdama ukazuju na istoriju galaksija



Različiti teški metali nastaju u eksplozijama prilikom spajanja binarnih neutronskih zvezda. Oni se zatim inkonporiraju u novonastale zvezde gde se po karakterističnim talasnim dužinama kao potpisima mogu prepoznati.

Astronomi su katalogizovali potpise 9 teških metala u infracrvenom svetlu džinovskih i superdžinovskih zvezda. Ova zapažanja će pomoći istraživačima da shvate kako su spajanja binarnih neutronskih zvezda uticala na hemijski sastav i evoluciju Mlečnog puta i drugih galaksija.

Odmah nakon Velikog praska, u svemiru su postojali samo vodonik i helijum. Ostali elementi su formirani kasnije u procesu nuklearne fuzije u zvezdama ili u supernovama ili u spajanju neutronskih zvezda. Detalji različitih procesa i njihovi relativni doprinosi još uvek se malo razumeju. Bolje razumevanje hemijske evolucije galaksija važno je za razumevanje nastanka okruženja bogatim elementima oko planeta poput Zemlje. Posebno se metali teži od nikla mogu koristiti za praćenje spajanja neutronskih zvezda.

Istraživački tim sa Univerziteta u Tokiju, Univerziteta Kjoto Sangio i NAOJ koristio je VINERED infracrveni spektrograf na 1,3m teleskopu Araki u Astronomskoj opservatoriji Kojama u Kjotou u Japanu da potraži „potpise“ teških metala u 13 džinovskih i superdžinovskih zvezda. Njih je lako posmatrati, čak i ako su daleko, a infracrvena svetlost ima prednost jer može da se vidi u regionima gde međuzvezdana materija blokira vidljivu svetlost.



Svaki element u zvezdi stvara poseban „potpis“ apsorbujući određene talasne dužine njene svetlosti. Tim je uporedio spektar, detaljne informacije o talasnoj dužini svake zvezde sa bibliotekama koje sadrže desetine teoretski predviđenih apsorpcionih linija i našao 23 linije proizvedene od 9 elemenata od cinka do disprozijuma.

Ovi rezultati su astronomima omogućili merenje nivoa tih teških metala u drugim zvezdama, mapiranje hemijske raznolikosti i određivanje evolucije Mlečnog puta i drugih galaksija.

Izvor: NAOJ

Autor: Miša Bracić

Zamislite da Zemlja odjednom počne da se okreće na drugu stranu!

Zemlja postojano rotira oko svoje ose od praiskonskih vremena. Šta bi se desilo ako bi jednog dana ona počela da se okreće na suprotnu stranu?

Evo scenarija tog neverovatnog događaja.

Film je na engleskom, ali možete uključiti automatski prevod ako vam je potreban.

Zašto se komete raspadaju? (Rošova granica)

https://www.astronomija.org.rs/nauka/fizika/13695-zasto-se-komete-raspadaju-rosova-granica

SpaceX uspešno testirao spasavanje astronauta

Kompanija SpaceX je uspešno izvršila važan, verovatno odlučujući test svoje rakete Falcon 9 i kapsule Crew Dragon.



Bio je to probni let u kome je namerno uništena raketa nosač Falcon 9 kako bi se testirala bezbednost kapsule Crew Dragon. Dakle, nakon što je raketa na čijem vrhu je bila kapsula za posadu, lansirana simuliran je kvar na raketi nakon čega je kapsula automatski odbačena, raketa je eksplodirala, a kapsula se bezbedno vratila na Zemlju. U kapsuli su umesto astronauta bile postavljene lutke i brojni senzori koji su do detalja pratili i beležili sve neophodne uslove za opstanak posade.

Nakon ovog testa Ilon Mask, vlasnik kompanije SpaceX je izjavio: „Koliko sada vidimo misija je bila besprekorno obavljena“.

Ovaj test let je trebalo prvo da se obavi u subotu, ali je zbog loših vremenskih uslova on otkazan i pomeren za sledeći dan.

- Što se SpaceX tiče, rekao je Ilon Mask na konferenciji za štampu, letovi sa posadom mogu započeti već ovog proleća.



Naravno, za Nasu i uopšte čitave Sjedinjene države, bi slanje ljudske posade domaćom kompanijom bilo od ogromnog značaja iz više razloga. Pre svega od kako su letovi spejs šatlova 2011. obustavljeni Amerika za slanje svojih astronauta plaća Rusima oko 80 miliona dolara po sedištu, dok SpaceX za isti posao traži oko 55 miliona.

Sem toga, u pitanju je nacionalni ponos. Amerika koja je vodeća svemirska sila ukidanjem letova spejs šatlova nije više bila u stanju da pošalje čoveka na Međunarodnu svemirsku stanicu koju inače u pretežnoj meri i finansira. A bilo je i nezadovoljstva privatnika u SAD koji su razvijali svoje letelice sa i bez ljudske posade. Oni su se žalili na veliki odliv dolara američkih poreznika u inostranstvu umesto da taj novac ostane u Americi. Setimo se i Rogozinove podsmešljive izjave dok je bio na čelu Roskosmosa da Amerika bez Rusa u svemir može poslati čoveka samo trapolinom.



Naravno, ovo što je Mask o spremnosti SpacX da bezbedno ponese ljudsku posadu u svemir i bezbedno je vrati na zemlju, još uvek je samo njegova želja. Nasa tek treba da pregleda sve rezultate testova i utvrdi da li oni zadovoljavaju inače prilično rigorozne zahteve za bezbednost astronauta koje je sama propisala.



Sem SpaceX za prevoz ljudske posade u SAD je zainteresovana i kompanija Boeing. To je izazvalo međusobnu trku i takmičenje dve kompanije - što je dovelo do novih rešenja, ali i tehničkih problema sa kojima se suočavaju obe kompanije i koje je trebalo rešiti i koji se, bar za sada i rešavaju.

Ostaje da se vidi da li će već ove godine Amerika biti sposobna da šalje ljude u svemir svojim vozilima ili će još uvek zavisiti od ruskih letelica.

Autor: Aleksandar Zorkić

Stojeći na kometi

Gravitacija prosečne komete je toliko slaba da bi vas svaki skok na njoj odveo daleko u prostor. Samo cupnete i odletite bestraga. Pogledajte šta bi još bilo zanimljivo da se nalazite na kometi. U ovom filmu za primer komete na kojoj se nalazite je kometa Churyumov–Gerasimenko, ona na koju je svojevremeno sleteo lender Phile.

Film je na engleskom, ali možete uključiti automatski prevod ako vam je potreban.

Kolosalna eksplozija zvijezde na vidiku?!





Betelgeuse (Alpha Orionis) glavna zvijezda u zviježđu Oriona jedanaesta je po sjajnosti na našem noćnom nebu. Po klasifikaciji zvijezda spada u red crvenih super giganata. Od nas je udaljena 498 (520, 640, ovisno o izvorima podataka) svjetlosnih godina. Kada bi se Betelgeuse nalazila na mjestu našeg Sunca bila bi toliko velika da bi se Jupiter nalazio unutar same zvijezde! Prije oko milijun godina kemijski procesi unutar nje pokrenuli su neumitni slijed ka samouništenju. Crveni super gigant napustio je glavni slijed HR dijagrama, nuklearno gorivo potrošeno je, zvijezda će se urušiti u samu sebe a tada slijedi strahovita eksplozija supernove zvijezde (SN tip II) koja će se vidjeti ne samo diljem Mlječnog puta već i iz drugih galaktika. Pitanje je trenutka kada će se to dogoditi, može danas, može sutra a može i za par desetaka tisuća godina. U svemirskim relacijama deseci, stotine tisuća godina kraći su nego treptaj oka u životu homo sapiensa. Betelgeuse periodično mjenja intenzitet svog sjaja, poput većine zvijezda. Poznati su nam zapisi i mjerenja njezina sjaja. Duža perioda promjene sjaja iznosi 425 dana. Počevši od listopada prošle godine njezin je sjaj slabiji dva i pol puta (sa 0.5mag na 1.5mag) što se itekako uočava i golim okom, a sjaj i dalje nastavlja slabjeti. Otkada raspolažemo pouzdanim podacima nikada nije bila toliko slabog sjaja. Ukoliko se ovaj trend nastavi u narednim danima Betelgeuse će tu i tamo dospjeti u medije,bliže ili dalje od naslovnice, naročito ako redakcije ulete u sezonu „kiselih paprika“. No ukoliko sjaj ove markantne zvijezde na našem nebu nastavi opadati tijekom veljače, ožujka... Eee onda se treba pripremiti na spektakl koji će dati znamen cijelom čovječanstvu. Eksplozija Betelgeuse biti će toliko sjajna da će zasjeniti sjaj punog Mjeseca na noćnom nebu a biti će vidljiva i usred bijela dana! Crveni super gigant postati će supernova zvijezda. Sve što se nalazi u radijusu od 30 do 50 svjetlosnih godina uokolo biti će sterilizirano. Mi smo na svu sreću dovoljno daleko da sva sila zračenja i posljedica eksplozije neće ugroziti opstanak i razvoj većine biljnog i životinjskog svijeta a ni čovjeka. Samo će Sunce biti sjajnije od eksplozije zvijezde a prizor će trajati tjednima nakon čega će sjaj jenjavati sve dok se u cijelosti „ne ugasi“ a ostaci zvijezde nastave svoj život. Zviježđe Oriona nakon kolosalne eksplozije više neće biti isto, ali prizor prije, za vrijeme i poslje pamtiti će i generacije naših potomaka dok budu putovali među zvijezdama.



Zviježđe Oriona vidljivo je tijekom cijele noći iz naših krajeva u zimskom razdoblju. Navečer se nalazi nisko položeno nad jugoistočnim horizontom. Tijekom noći, usljed rotacije Zemlje podiže se iznad juga a zatim pred jutro vidljivo je na jugozapadu. Pogledajmo ka Orionu ovih noći, moguće smo zadnji koji ga vide u ovakvom izdanju. I za kraj, sve dok se eksplozija ne dogodi mi astronomi ne možemo garantirati trenutak početka spektakla. Može se dogoditi večeras a i za pedeset tisuća godina. U svakom slučaju ako naša generacija bude imala sreću da vidi eksploziju Betelgeuse onda se ona već dogodila. I to prije petstotinjak godina! Toliko je vremena potrebno da do nas pristigne informacija (svjetlost) o događaju koji će obilježiti našu civilizaciju.



Autor: Marino Tumpić