Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/mk0kVrxZhX

A P O D...

https://t.co/69kLlaLg2P

A P O D...

IAU preporučila da se u Hablov zakon preimenuje Habl-Lemetrov zakon

http://www.astronomija.org.rs/nauka/astronomija/12633-iau-preporucila-da-se-u-hablov-zakon-preimenuje-habl-lemetrov-zakon

https://t.co/75QvwGYlWs

A P O D...

Iz istorije Mlečnog puta

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/12636-iz-istorije-mlecnog-puta

Kraj misije Kepler



Nasa je 30. oktobra zvanično objavila da se misija Kepler, jedna od najuspešnijih koja je ikada pokrenuta, nakon decenije rada, konačno gasi. Čuvena svemirska opservatorija iscrpla je svu raspoloživu energiju potrebnu za dalji rad na detektovanju vansolarnih planeta i više nije u stanju da obavlja svoje zadatke. Kada je lansirana, 7. marta 2009. godine njen očekivani radni vek je iznosio 3,5 godine, ali ona je uspešno izvršavala svoje zadatke ukupno 9 godine, 7 meseci i 23 dana!



Zadatak Keplera bio je da u uskom području (115 kvadratnih stepeni, 0,25 % neba) u pravcu sazvežđa Cygnus, Lyra i Draco, koji je gusto nastanjen zvezdama naše galaksije, detektuje vansolarne planete. Praćenjem sjaja blizu 150 hiljada zvezda Keplerovi precizni instrumenti su uočavali fine i golom oku nevidljive promene koje su bile prvi znak kruženja planete oko posmatrane zvezde. Konačne analize podataka, vršene na Zemlji, izdvajale su slučajeve kada se zaista radi o planetama.

Pre misije Kepler bilo je poznato svega nekoliko desetina vansolarnih planeta. Kepler ih je otkrio 2662. Zapravo biće ih i više kada se završe analize kandidata za planete.

Zadaci misije Kepler bili su (iz članka O misiji KEPLER):

Istraživanje strukture i raznovrsnosti planetarnih sistema,
Procena broja planeta veličine Zemlje u nastanjivoj oblasti galaksije i to prema spektralnim tipovima zvezda,
Određivanje veličine i oblika orbita planeta,
Procena broja planeta u višestrukim zvezdanim sistemima,
Određivanje veličine orbita, sjaja, veličine, mase i gustine gigantskih planeta,
Detekcija dodatnih članova svakog planetarnog sistema pomoću drugih tehnika,
Određivanje osobina zvezda sa planetarnim sistemima.
Što se tiče vansloranih svetova, Kepler je u izučavanje uneo revoluciju. Njegovi podaci će se još godinama, pa zapravo i decenijama pomno izučavati, praviće se statistike, procene, pisaće se naučni, stručni radovi i doktorske disertacije. Već danas imamo pouzdaniju predstavu o nastanjenosti naše galaksije vansolarinim planetama i procenat onih koje mogu biti nastanjene. Pa čak i to da je planeta tipa Zemlje, po veličini i položaju u orbiti oko zvezde, relativno mali broj, govori nešto o našoj galaksiji, ali i o planeti na kojoj mi živimo. Ti podaci nisu konačni jer Kepler je istražio samo detalj iz naše neposredne okoline, ali taj detalj izaziva dalju naučnu znatiželju. Da, Zemlji je potreban novi i još moćniji teleskop za proučavanje novih svetova. I baš zahvaljujući dobrim delom uspehu Keplera, takav jedan već postoji. Transiting Exoplanet Survey Satellite (TESS) Nasina nova svemirska opservatorija lansirana je 18. aprila ove godine sa ciljem da nastavi Keplerov posao. Tražiće vansolarne planete u okolini 200 hiljada najsjajnijih i najbližih zvezda. A sem ovog teleskopa, s nestrpljenjem se očekuje i lansiranje i, nadamo se uspešan rad, teleskopa Džejms Veb od koga se mnogo očekuje u brojnim oblastima astronomije, pa tako i u oblasti istraživanja vansolarnih planeta.

O misiji KEPLER
http://www.astronomija.org.rs/misije/2085-o-misiji-kepler

Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/60mE6FSvYk

A P O D...

Vreme Saturna

http://www.astronomija.org.rs/posmatranja/12639-vreme-saturna

https://t.co/F2Vd8oHR5J

A P O D...

Hoće li raditi kineski veštački mesec?

Juče smo objavili vest iz magazina Astronomy o nameri kineskih stručnjaka (http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/12640-kina-pravi-vestacki-mesec) da u nisku orbitu oko Zemlje postave veštački mesec koji bi noću reflektovao Sunčeve zrake na neko, odabrano mesto na Zemlji, čime bi se napravile znatne uštede u električnoj energiji. Ceo projekat treba da se realizuje do 2020. godine, nakon čega bi bila postavljena još tri satelita – meseca (do 2022), a dalji razvoj razbijanja noćnog mraka, u slučaju ovog početnog uspeha, bio bi sigurno neslućen.

Ali, ima onih koji baš i ne očekuju naročit uspeh od ovog poduhvata. Ideja jeste primamljiva, ali samo na prvi pogled, jer postoje problemi koji znatno ugrožavaju njenu realizaciju.



Pre svega postoji problem sa odabranom orbitom. Ako ostavite satelit u nisku orbitu on juri oko planete brzinom od skoro 30 hiljada kilometara na sat te prema tome ne lebdi u mestu što je inače suština ideje veštačkog meseca. A ako biste zaustavili satelit, on bi pao! Mogao bi da lebdi u mestu jedino uz pomoć neke posebne sile, recimo uz pomoć raketnih motora - što podrazumeva visok trošak za gorivo. A to se jednostavno ne isplati i u suprotnosti je sa namerom da se pomoću veštačkog meseca uštedi neki novac.

Druga mogućnost za realizaciju plana osvetljavanja nekog mesta je da se postavi veći broj satelita u nisku orbitu koji bi kružili oko planete i smenjivali se u osvetljavanju određenog područja. Ali čak i u tom slučaju problemi i dalje postoje. Na toj visini još uvek se nalaze čestice atmosfere, istina vrlo razređene, ali koje ipak usporavaju kretanje tela u orbiti, a time mu obaraju visinu. Na niskoj orbiti nalazi se Međunarodna svemirska stanica, koja kao što ponekad u sumrak možete da vidite, ne lebdi nad jednom tačkom na Zemlji, već juri brzinom od 7,66 kilometara u sekundi te oko planete napravi krug za 92-93 minuta. Da ne bi pala na Zemlju Stanicu povremeno pogura teretni brod kako bi je ubrzao i tako malo podigao.

Da biste imali u mestu lebdeći satelit morali biste ga podići na geostacionarnu orbitu koja se nalazi na visini od nekih 30 hiljada kilometara, što je 60 puta veća visina od ove planirane. Samo, da bi reflektovano svetlo sa te visine imalo neki učinak veštački mesec bi morao da bude gigantskih razmera a njegovo svetlo ne bi moglo tako precizno da se usmerava kako predviđa kineski plan.

Dakle, ili je nemoguće da stvar na visini od 500 kilometara lebdi nad jednom odabranom tačkom, ili je preskupo ako je u toj poziciji održavamo radom motora.



Sem pomenutog postoji i veliko i važno pitanje: da li takvo svetlo nekom gradu uopšte treba? Veliki gradovi u svetu bore se da svetlost noću smanje kako bi se smanjilo svetlosno zagađenje i kako bi nebo nad njima bilo tamnije, a ne svetlije. Jasno je da svetlo tokom noći remeti san i aktivnosti noćnih životinja, i da remeti zapravo čitavu životnu sredinu datog područja. I jasno je da zvezde u slučaju veštačkog meseca ne bi mogle da se vide.

Da dodamo da su Rusi 1994. testirali veštački mesec. Poslali su u orbitu aluminijumski točak, presvučen plastikom, prečnika 65 metara, koji je lansiran iz svemirske stanice Mir. Bio je to polovičan uspeh. Kosmonauti sa stanice su videli bledi trag svetlosti koji se spuštao na Zemlju. Istovremeno, posmatrači sa Zemlje su videli samo povremeno treperenje na nebu. Drugi satelit koji je u okviru istog projekta trebalo da bude postavljen u orbitu upao je u neke probleme i čitav projekat je napušten. Inače, da bi se obezbedilo dovoljno reflektovanog svetla bile su potrebne divovske površine prečnika od 650 metara. Treba dodati još i to da problem preciznog usmeravanja ovih meseca nije bio rešen na zadovoljavajući način. Sve u svemu ideja nije nikud vodila i od nje se odustalo.

Kad se sve ovo uzme u obzir izlazi da svetlost veštačkog meseca nije ni potrebna. U većini gradova imamo uličnu rasvetu koja je ionako preglomazna. A što se uštede tiče, pa tu su LED sijalice, dugotrajne i ekonomične.

Ali ipak da vidimo šta će uraditi Kinezi.



Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/Nb119AMovs

A P O D...

Prva vizuelizacija supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta



Opservacije instrumenta Graviti na Veoma velikom teleskopu (VLT), Južne evropske opservatorije (ESO) pokazuju da se izvan horizonta događaja supermasivne crne rupe u centru Mlečnog puta kreću gusti gasovi brzinom od oko 30% brzine svetlosti ili 323 miliona km/h. Instrument Graviti kombinuje svetlost koju su prikupila četiri VLT teleskopa, od kojih je svaki prečnika 8,2 metara, kako bi stvorio interferometarski virtuelni super-teleskop prečnika 130 metara. Astronomi su posmatrali gas i prašinu u akrecionom disku Sagitariusa A * širokog oko 160 miliona km. Opažen je materijal koji kruži oko crne rupe na orbiti blizu horizonta događaja.

Sagitarius A * je crna rupa sa masom oko 4,1 miliona puta većom od mase Sunca, ili 1,3 milijarde puta od mase Zemlje. Udaljena je oko 25 000 svetlosnih godina od Zemlje.

Velike crne rupe se nalaze u centrima mnogih od stotina milijardi drugih galaksija. Gravitaciono delovanje crnih rupa rotira galaksije i uslovljava formiranje njihovih spiralnih krakova od stotine milijardi zvezda, prašine i gasa. Ono je toliko jako da čak ni svetlost ne može da pobegne izvan njihovog horizonta događaja. Osim toga što deluju na materijalna tela crne rupe deformišu i prostor-vreme.

Tokom opservacija 27. maja, 22. jula i 28. jula 2018.godine Graviti je video tri izbačaja, jedan za drugim koji su se kretali u smeru kazaljke na satu. Izbačaji su došli iz vrućeg gasa koji kruži oko crne rupe. Kako se oblak gasa približava crnoj rupi, on ubrzava, zagreva se, postaje vreliji i svetliji. Na kraju, kada se oblak gasa približi dovoljno crnoj rupi postaje tanak luk. Ova emisija, iz visoko energetskih elektrona veoma blizu crne rupe, zapažena kao tri svetla izbačaja odgovara teorijskim predviđanjima.

ESO Ranije ove godine, GRAVITI i SINFONI, drugi instrument na VLT-u, omogućili su istom timu da precizno izmeri bliski prelet zvezde S2 dok je prolazila kroz ekstremno gravitaciono polje Sagitariusa A *. Tada je prvi put otkrivena infracrvena emisija, efekat predviđen Ajnštajnovom Opštom teorijom relativnosti.



Na vizuelnoj simulaciji koja koristi podatke prikupljene od strane Graviti i drugih teleskopa narandžasta boja pokazuje ono što istraživači misle da je pregrejani gas ili plazma, dok plava boja pokazuje povremene svetle izbačaje zračenja raspadajuće materije.

Slika takođe ilustruje savijanje i izobličenje svetlosti koje je prouzrokovano prostor- vremenom oko crne rupe koje modeluje gravitacija visokokoncentrisane mase, efektom koji se zove gravitaciono sočivo.

Bljesak se video na Zemlji u infracrvenom svetlu. Sa manje blizine videli bi se izuzetno svetli blicevi ​​optičkog svetla,. Visoko energetska zračenja, poput gama i rendgenskih zraka su u ovako intenzivnim događanjima isto prisutna..

Šta uzrokuje ove izbačaje?

Izbačaji plazme su povezani sa magnetnim poljima na mnogim mestima, uključujući i naše Sunce. Naučnici još uvek ne razumeju u potpunosti tačne uzroke takvih izbačaja. Ono što se da zaključiti iz posmatranja, ekstremne sile oko crne rupe – prvenstveno jaka magnetna polja povremeno ubrzavaju vrele gasove i plazmu i formiraju od njih pramenove ili izbačaje svetlosti i visokoenergetskog zračenja.

Međutim, nešto mnogo čudnije može biti u igri: velike distorzije prostora- vremena uzrokovane brzom rotacijom crne rupe u nekom delu brzine svetlosti mogu da fokusiraju energiju u orbiti sjajne vruće plazme u snop koji se povremeno na zemaljskim teleskopima vidi kao bljesak.

Detaljnije na: ESO
https://www.eso.org/public/news/eso1835/

Autor: Miša Bracić

https://t.co/9F3JwihfMA

A P O D...

Dejmos – drugi Marsov satelit

Dejmos je manji od dva Masova satelita.



Oko Marsa se kreće brzinom od 1,3513 kilometara u sekundi

Kao i njegov veći rođak, Fobos, prekriven je slojem regolita. Inače je stenovit.

Masa: 1.48 × 10^15 kg (0.000002% Meseca)
Dimenzije: 15 x 12,2 x 11 km
Orbita: Mars
Orbitalno rastojanje: 23,458 km
Orbitalni period: 1,3 daya
Površinska temperatura: -40 °C
Otkiro ga je: Asaph Hall
Datum otkrića: 12. avgusta 1877.
Magnituda: 12,89


Nema atmosferu. Suviše je mali, njegovo tlo ne ispušta gasove, a njegova gravitacije je slaba da atmosferu zadrži čak ako bi ona i postojala.

Po sastavu odgovara asterodima tipa C (ugljenični asteroid).

Oblik mu je nepravilan.

Dejmos ima ravniju površinu od Fobosa, mada je i on posut kraterima, istina retkim.

Dva najveća kratera na Dejmosu zovu se Swift i Voltaire.

Džonatan Svift (1667 — 1745) je pisac Guliverovaih putovanja. Astronomi zemlje Liliput iz te knjige znali su da Mars ima dva satelita (mada oni u vreme pisanje knjige još nisu bili otkriveni).

Volter je francuski filozof i književnik (1694 — 1778).



Mesec, Dejmos i Fobos u srazmeri


Asaph Hall (1829-1907)

Dejmos oko Marsa kruži po gotovo kružnoj orbiti.

Kao i za Fobosa, Dejmosovo poreklo je nepoznato. Moguće je da je zarobljen asteroid.

Po jednoj teoriji i Dejmos i Fobos su nekada bili delovi jednog većeg tela koje je razbijeno u sudaru u davnoj prošlosti.

Posmatrno sa Marsa Dejmos ima sjaj kao i Venera gledana za Zemlje.

Dejmos nije posetila ni jedna letelica sa Zemlje. Međutim,

Ali, postoje misije na papiru: to su Phobos and Dejmos and Mars Environment (PADME) i OSIRIS-REx 2… biće jednog dana.

Svoje ime Dejmos je dobio po sinu grčkog boga rata, Aresa, i boginje ljubavi i lepote, Afrodite.

Dejmos je oličenje užasa. Zajedno sa svojim bratom Fobosom (koji seje strah) učestvovao je u svim ratovima njihovog oca. Uostalom, poznato je da je svaki rat praćen strahom i užasom.

Dejmos je otkrio Asaph Hall (1829-1907) 12. avgusta 1877. godine.

Izvori: Space Facts, Wikipedia, Astronomski magazin...

https://t.co/cA3DErzEcS

 A P O D...

Temelji Ekstremno velikog teleskopa

http://www.astronomija.org.rs/opservatorije/12645-temelji-ekstremno-velikog-teleskopa

https://t.co/k5Klo7bkr3

A P O D...

Koliko ima meseca?

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/12647-koliko-ima-meseca

Najstarija zvezda u svemiru

Ko bi rekao: na manje od dve hiljade svetlosnih godina daleko od nas (što je u kosmičkim srazmerama najbliže susedstvo, gotovo ista soba) nalazi se najstarija, ili bar jedna od najstarijih zvezda u čitavom univerzumu.



Umetnička predstava zvezde

Stručnjaci za zvezde su procenili njenu starost na 13,535milijardi godina što je zbilja izuzetna vremešnost jer je ona samo nekih 200 miliona godina mlađa od univerzuma. Ranije nije ni mogla nastati pošto su se tak tada, 200 miliona godina nakon što je vreme počelo da teče, stvorili uslovi za nastanak zvezda.

Ova zvezda je crveni patuljak, što je i logično, jer velike zvezde imaju kratak životni vek.


Iz članaka Crveni patuljci Marina Fonovića:
http://www.astronomija.org.rs/galaksije/zvezde/591-crveni-patuljci

Crveni patuljci rađaju se kao male zvijezde, obično ne veće od 0,3 Sunčeve mase. Površinska temperatura im je niska, zbog čega imaju izrazito crvenu boju (spektar KVe - MVe). Smatraju ih "mrvicama" nastalima od plina preostalog nakon nastanka divova i običnih zvijezda poput našeg Sunca. Nama najbliža zvijezda Proxima Centauri (udaljena 4,22 s.g.) je crveni patuljak, njena masa doseže 1/7 Sunčeve, odnosno 150 puta premašuje masu Jupitera.


Oznaka ove zvezde je 2MASS J18082002-5104378 B. Ona u sebi nema teških elemenata i sastoji se najviše od vodonika, malo helijuma i tek trunčice litijuma, tj. sastavljena je od materijala koji joj je jedini i bio na raspolaganju u to davno vreme kada je univerzum bio sasvim mlad. Jer, Veliki prasak je proizveo samo te lake materijale.

Upravo takav sastav ove zvezde, zajedno sa njenom malom masom, a procenjuje se da ona ima tek sedminu mase Sunca, i govori o njenoj starosti. Dakle, da je masivnija pod uticajem sopstvene gravitacije u njenoj unutrašnjosti bi vladao veći pritisak i viša temperatura te bi ona brže trošila svoje gorivo (u procesu pretvaranja vodonika u helijum uz ispuštanje energije) i više odavno ne bi postojala. Da ima u svom sastavu teške elemente to bi značilo da je nastala kasnije, u vreme kada su takvi elementi u svemiru postojali.

https://t.co/bRn4O2VsC9

A P O D...

Da je neka druga zvezda na mestu Sunca

http://www.astronomija.org.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/12648-da-je-neka-druga-zvezda-na-mestu-sunca

https://t.co/CVsuWXxHLE

A P O D...

Atmosfera i reentry svemirske letilice

http://www.astronomija.org.rs/nauka/fizika/12651-atmosfera-i-reentry-svemirske-letilice

https://t.co/sb5y6VUOpT

A P O D...

Kosmički oktobar 2018

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/12653-kosmicki-oktobar-2018