Vesti iz sveta astronomije...

MAVEN – selfi sa Marsa

http://www.astronomija.org.rs/misije/12584-maven-selfi-sa-marsa

https://t.co/XW2QHMEJtE

A P O D...

Prvi let “Dragona” sa astronautima u junu 2019.

NASA je objavila da će prvi let privatnog kosmičkog broda “Dragon v2” kompanije SpaceX sa astronautima biti obavljen juna 2019.



To će biti prva kosmička misija američkih astronauta koja će započeti lansiranjem sa teritorije SAD od penzionisanja spejs šatla 2011. Od tada, američki astronauti (i astronauti iz kosmičkih agencija partnera NASA-e) lete u kosmos na ruskim kosmičkim brodovima “Sajuz”.

“Dragon” će sa dvočlanom posadom biti spojen sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS). Posle dvonedeljnog eksperimentalnog leta, “Dragon” će se vratiti na talase Atlantskog okeana. U budućnosti, pored Atlantskog okeana, SpaceX planira da rezerviše zonu za spuštanje “Dragona” u Meksičkom zalivu udaljenu od 25km do 200km od obale SAD. Ova zona će se koristiti za hitne slučajeve, ukoliko “Dragon” mora vanredno da se odvoji od MKS-a i hitno vrati na Zemlju.

Dva meseca posle “Dragona”, avgusta 2019. u kosmos će biti lansiran još jedan privatni kosmički brod sa ljudskom posadom. To je CST-100 “Starlajner” (Starliner) kompanije “Boing” (Boeing), tako da ćemo sledeće godine imati nesvakidašnju priliku – da vidimo premijerne letove dva privatna kosmička broda!

Početak korišćenja privatnih brodova za prevoz američkih astronauta do MKS je nekoliko puta odlagan. Sada, NASA planira da svakog meseca izveštava kako teku pripreme za njihova prva lansiranja. To su novi kosmički brodovi, tako da timovi inženjera moraju da odradi još mnogo toga pre nego “Dragon” i “Starlajner” budu spremni za bezbedne letove.

Kompanija SpaceX će obaviti prvi eksperimentalni let “Dragona” bez posade u januaru 2019. Kao nosač planirana je raketa “Falkon 9” koja je, takođe razvijena u kompaniji Ilona Maska. Dva meseca kasnije, marta 2019. planiran je prvi let “Starlajnera”, takođe bez astronauta. Njegov lanser je raketa-nosač “Atlas V” kompanije ULA koja operiše pod okriljem “Boinga” i “Lokid Martina”.



Na duže staze, NASA planira da misije svojih i astronauta iz zemalja koje učestvuju u programu MKS obavlja privatnim brodovima. Misije će trajati do šest meseci. Pored “Dragona” i “Starlajnera” stari ruski brodovi “Sajuz MS” će nastaviti da se koriste za prevoz kosmonauta do MKS. U zavisnosti od budućih planova, moguće je da povremeno američki astronauti lete na “Sajuzima” a ruski kosmonauti na privatnim brodovima.

Autor: Grujica Ivanović

Orbitni avion 'Buran' (18)

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12603-orbitni-avion-buran-18

Pokrenut plan za oporavak 'Opportunityja', orbiter poslao pozdrav

http://www.astronomija.org.rs/misije/12598-pokrenut-plan-za-oporavak-opportunityja-orbiter-poslao-pozdrav

https://t.co/sqwbVFsmdT

A P O D...

Neuspelo lansiranje i uspešan povratak na Zemlju

http://www.astronomija.org.rs/misije/iss/12604-neuspelo-lansiranje-i-uspesan-povratak-na-zemlju

https://t.co/89ApC9qhBo

A P O D...

Šta je uzrok neuspelog lansiranja ruske rakete?

http://www.astronomija.org.rs/misije/iss/12597-sta-je-uzrok-neuspelog-lansiranja-ruske-rakete

https://t.co/B9cRIYydHS

A P O D...

Orbitni avion 'Buran' (19)

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12610-orbitni-avion-buran-19

https://t.co/mhFT3vKPmG

A P O D...

Novi planovi i novi problemi sa Nasinom raketom 'SLS'

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/12612-novi-planovi-i-novi-problemi-sa-nasinom-raketom-sls

https://t.co/DsD6XMl6ec

A P O D...

Odabrane slike Saturna

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/saturn-41754/12617-odabrane-slike-saturna

https://t.co/Vl2fkREAQj

A P O D...

Orbitni avion 'Buran' (20)

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/12618-orbitni-avion-buran-20

https://t.co/PDKl3vf4Fn

A P O D...

Kraj letnjeg računanja vremena

Kako stvari stoje kraj ovakvog računanja vremena kakvo je sada na snazi će zbilja doživeti svoj kraj, samo se još ne zna tačno kada, tj. koje godine će on, taj kraj, nastupiti.

Izgleda da je svima dosadilo pomeranje kazaljke na satu dva puta godišnje. Mada da budemo iskreni, time se više i ne bavimo lično jer to sve radi automatika i računari i časovnici vas više i ne pitaju da li želite da se kazaljke usklade sa propisom nego one same skoče gde im je po zakonu mesto.

Dobro, sad su odjednom svi ili gotovo svi protiv tog običaja da u proleće pomeramo kazaljku na jednu, a u jesen na drugu stranu i zato navode dugi niz dokaza koji je svaki toliko ubedljiv da se čovek zapita a zašto je ta promena računanja vremena uopšte i uvođena. Pa valda zato što ima i protivdokaza. Ali da ne kvarimo raspoloženje, o njima nećemo pričati ovom prilikom.

Naravno, stvari nisu toliko jednostavne da se preko noći može odlučiti kako će i od kada će se promeniti način računanja vremena. Evropska unija je rešila da okonča obavezu prelaska na računanje vremena ukazom, samo za to je potrebno još konsultacija sa stručnjacima, potrebno je da se složena procedura koja prati sve odluke EU ispoštuje i tako dalje, dakle ne zna se još kada će se sve to sa vremenom stabilizovati.

Da stvari postanu još zanimljivije, sada kada se gotovo svi slažu da prelazak na zimsko, odnosno letnje vreme nije zgodan i da nije pokazao željene rezultate, nije jasno na kom vremenu treba ostati: na letnjem ili na zimskom. Pristalice i jednog i dugog navode svoje razloge. Jednako uverljive.

U svakom slučaju dok se sve to ne reši treba znati samo sledeće:

Letnje vreme se završava u 03:00 časa zadnje nedelje u oktobru i časovnici se pomeraju jedan sat unazad (na dva sata).

Dakle, u nedelju 28. OKTOBRA 2018. u tri sata biće dva sata. Ako vam časovnici ne premeste automatski vreme pomerite malu kazaljku jedan sat u nazad.

BepiColombo krenuo na put ka Merkuru

http://www.astronomija.org.rs/misije/12621-bepicolombo-krenuo-na-put-ka-merkuru

Fobos – činjenice o zagonetnom Marosovom satelitu

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/12622-fobos-cinjenice-o-zagonetnom-marosovom-satelitu

https://t.co/7HGCrYghIj

A P O D...

Sojuz MS-10 - anatomija kosmičkog incidenta



Kao što smo pratili tokom ovog meseca, ova nesreća je izazvala veliku pažnju širom sveta ali i kod naših čitalaca. Posle bezmalo desetak tekstova na našem sajtu o ovoj temi, pokušaću da napravim jednu rekapitulaciju ove kratke ali istorijski nesumljivo bitne misije.

Elem, 11. oktobra 2018. osvanuo je hladan ali sunčani dan nad Bajkonurom . Divno jutro za putovanje u kosmos. Dvojica kosmonauta su započinjala seriju rituala i priprema pred odlazak na orbitu koji su već decenijama karakteristika lansiranja raketa 'Союз' sa ljudskim posadama. Aleksej Nikolajevič Ovčinin je postavljen za zapovednika misije 'Союз MС-10'. Ovčinin (1971.) je bivši vojni pilot i pukovnik u rezervi, koji je prvi put poleteo u kosmos pre dve godine. Njegov par je Nasin astronaut Tyler Niclaus 'Nick' Hague. Za Nika (1975.), još jednog vojnog probnog pilota, bio je to prvi let u kosmos. Pred obojicom je bila duga i naporna misija. Cilj im je bio da na Međunarodnoj stanici ostanu do januara 2019. kao članovi Ekspedicije 57 i 58. Do decembra 2018. trebalo je da na stanici žive sa Serenom Auñón-Chancellor, Sergejem Prokopijevim i Aleksanderom Gerstom. To je trebalo da bude rutinska misija ka ISS, a podatak da su tog puta u raketu ušla samo dvojica putnika možda je bilo najveći kuriozitet. Ali u samo sledećih nekoliko sati stvarnost je pokazala da, kada govorimo o letovima u kosmos, pridev 'rutina' postoji samo u mašti novinara i saradnika AM. Sve do proleća ove godine postojao je i treći član posade, Nikolaj Tihonov, ali je 'Роскосмос' rešio da ga ovog puta ostavi na zemlji, jer je ruski modul 'Наука', za koji je on specijalno treniran, nije poleteo na vreme. Lansitanju 'Союзa' je prisustvovao James Bridenstine (1975.), direktor Nase. Bilo je to prvo lansiranje ljudske posade kojoj je prisustvovao novi direktor...

http://www.astronomija.org.rs/images/stories/Astronautika/Rusi/2018/sojuzMS10/Anatomija%20leta%20Sojuza%20MS-10.pdf

Tajanstvena kineska misija na Tutatis

http://www.astronomija.org.rs/misije/12628-tajanstvena-kineska-misija-na-tutatis

Šta se to dogodilo na Marsu?

U jednom momentu izgledalo je da se na Marsu odigrava nešto neobično i svakako neočekivano. Kao da se jedan od velikih Marsovih vulkana probudio i počeo da bljuje iz svoje utrobe oblake dima i prašine u retku atmosferu planete.


ESA/GCP/UPV/EHU Bilbao

Sve do sada, i pored iscrpnih istraživanja, naučnici nisu uspeli da zabeleže ni jednu vulkansku erupciju na Marsu i ovo bi, tako je izgledalo, mogao da bude presedan, podatak koji se ne uklapa upoznate činjenice o strukturi Marsa i koji ulazi u stručne radove i udžbenike. Jer, na Marsu vulkani su se davno ugasili. Iscrpli su svoj užareni materijal, izbacili ga na površinu, znatno izmenili njegov krajolik, ali sada beživotno miruju, kao zaleđeni. A onda, su sa orbitera Mars Expres Evropske svemirske agencije, stigle fotografije koje prikazuju kuljanje dima iz grotla jednog ugaslog vulkana. Oblak dug 1500 kilometara lagano struji i izaziva čuđenje na susednoj planeti.


NASA/MOLA Science Team

Vulkan od koga se pruža oblak je Arsia Mons, najjužniji od tri koji su poznati pod zajedničkim imenom Tharisis Montes, u području Tharsis, gotovo na samom ekvatoru planete. Njegovo ime, Arsia Montes, dolazi od drevnog Rimskog toponoma sa stare mape koju je napravio još Đovani Skjapareli, čuveni italijanski astronom i u svoje vreme najveći stručnjak za Sunčev sistem, a time i za Mars. Arsia Mons je za naše pojmove ogroman vulkan. U podnožju njegov prečnik zauzima čak 435 kilometara, visok je skoro dvadeset, a njegova kaldera je široka 110 kilometara. U njega gotovo da bi mogla stati naša Vojvodina. Ali kaldera je nastala u vreme kada je ovaj vulkan divljao što je bilo pre 150 miliona godina.

I taman kada smo pomislili: evo ga, živ je, Marsov vulkan je proradio, iz Evropske svemirke agencije stiglo je otrežnjujuće i pomalo dosadno objašnjenje ove pojave.

Radi se, kažu u Agenciji, o već poznatoj pojavi koja je inače i ranije bila zabeležena, 2009, 2012. i 2015. godine. Nastupio je period kada ta oblast otopljava usled čega se formira oblak vodenog leda koji zatim pod uticajem jutarnjih lokalnih vetrova struji duž blagih padina ugaslog vulkana. Orbiter je snimio na stotine fotografija na kojima se vidi kako se izgled oblaka menja tokom dana. U svom najizrazitijem obliku toliko je velik da ga je dobrim teleskopom moguće videti čak i sa Zemlje.

Eh, ponekad je uzbudljivije kada objašnjenje neke pojave ili događaja nije poznato. S druge strane, lepo je kada nešto znamo.



Prema: Astronomy Now
https://astronomynow.com/2018/10/27/it-looks-like-volcanic-activity-on-mars-but-its-not/

Autor: Aleksandar Zorkić