Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/0ULgAGWkH8

A P O D...

Biografije članova posade Ekspedicija MKS-56/57

http://www.astronomija.org.rs/misije/iss/12290-biografije-clanova-posade-ekspedicija-mks-56-57

https://t.co/NMvbUePknV

A P O D...

Maglina u zvjezdanom jatu Messier 36

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/magline/12293-maglina-u-zvjezdanom-jatu-messier-36

Koliko su planeti daleko?

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/12302-koliko-su-planeti-daleko

https://t.co/UPV9VvgKTR

A P O D...

Vreme je za Saturn

U sredu 27. juna ove godine Saturn ulazi u opoziciju sa Suncem. Tada će se nalaziti u sazvežđu Sagittarisus i biće na najmenjem mogućem rastojanju od Zemlje. Za ona koji vole precizne podatke to će se desiti u 17:03 UT, a rastojanje od nas do Saturna iznosiće će 1.354 miliona kilometara.



Tog dana Mesec će od Saturna biti udaljen tek tri stepena, što će čitavoj slici dati posebnu draž.

Na početku ere teleskopa astronome je zbunjivala nepostojanost Saturnovih prstenova i njihov običaj da ponekad nestanu. Danas znamo da je to samo iluzija: ne gubi Satrun svoje prstenove, nego menja položaj, tj. nagib prema Zemlji pa su ponekad ti prstenovi okrenuti sasvim postrance prema nama, a kako su inače veoma tanki, mi ih tada sa Zemlje jednostavno ne vidimo.



Izglde Saturna 27. juna ove godine. Prstenovi su nagnuti ka nama i lepo se vidi njihova osnovna struktura.

Sada nije takvo vreme i Saturn će svoj prstenove sakriti tek tamo negde 2025. godine. Danas se oni jasno vide. Prema nama nagnuti su za 26 stepeni i sasvim lepo se u prstenovima vidi i Kasinijeva pukotina.

Inače Saturn je gasni gigant koji se okrene jednom u nešto više od deset sati. Najveća je planeta Sunčevog sitema posle Jupitera.



Obratite pažnju i na Saturnove satelite, oni su posebna priča. Ima ih 62 koliko ih je do sada otkriveno. Najveći je zagonetni Titan, prečnika 5151 kilometar koji matičnu planetu obiđe za oko 16 dana a sa Zemlje se lako vidi teleskopom već od 5 cm. Njegova magnituda je +8,5. Potražite ga.

Da se pitaju naučnici bi dali sve novce samo da odu tamo, ili bar da pošalju nekog robota. Titan po vojoj prirodi mnogo liči na maldu Zemlju u vreme kada se na njoj rađao život.

Istina, na Titan se već spustila jedna sonda (Hajgens) 2004. ali ona je samo dodatno zagolicala maštu naučnika. Malo je to. Astrobiolozi ozbiljno razmišljaju o mogućnosti da tamo postoji nešto živo. Imajte to na umu kada ovih noći budete gledali Titana.

U astronomiji opozicija označava položaj nekog tela kada se ono nalazi suprotno od nekog drugog tela. To je na primer slučaj kada se Jupiter nalazi suprotno od Sunca – gledano sa Zemlje, pa je poredak ovaj: Sunce – Zemlja – Jupiter. Tada kažemo da je Jupiter u opoziciji sa Suncem.
Posmatrano sa Zemlje u opoziciju sa Suncem mogu da dođu samo spoljašnje planete (i druga tela), a to su one koje se oko Sunca kreću izvan Zemljine orbite: Mars, Jupiter, Saturn itd.

Opozicija sa Suncem je odličan period za posmatranje nekog tela, jer je ono tada preko cele noći na našem nebu i jer nam je tada i najbliže i jer je na najvišoj tački neba oko ponoći kada ga posmatramo kroz tanje slojeve atmosfere (razume se, kada je tek nad horizontom onda svetlost sa datog tela prolazi duži put kroz atmosferu)



Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/m3GxCDcmyu

A P O D...

Vikend pod zvijezdama]Vikend pod zvijezdama

Noćni život ovog vikenda u znaku mladog Mjeseca



Sunce nam večeras zalazi nešto prije 21h a nedugo potom počinje nebeska predstava. Pola sata kasnije na zapadnom horizontu imamo prigodu vidjeti konjukciju mladog Mjeseca i Venere. Mjesečev disk osvjetljen je Sunčevim zracima svjetla svega 3% te će od cca 22h biti vidljiva i tkz. pepeljasta svjetlost.

U tim trenucima Mjesec je od nas udaljen 360.000 km (zalazi u 22:33) a od Venere (zalazi u 23:21) dijeli nas više od 170 milijuna kilometara!

Tijekom noći imamo prigodu za vidjeti još nekoliko sjajnih planeta na našem nebu, redom od zapada prema istoku; Jupiter, Saturn i Mars. Upravo danas, 15. juna „gospodar prstenova“ (Saturn) ulazi lagano u opoziciju spram Sunca, odnosno dolazi u najbližu tačku Zemlji tijekom ove godine.

Svi se ovi nebeski objekti mogu lako vidjeti golim okom i prepoznati na nebeskom svodu. Pokušajte i vi, ako i ne uspijete iz prve u pomoć pozovite neku od aplikacija sa prikazom zvjezdanog neba na mobilnim uređajima.



Autor: Marino Tumpić

https://t.co/BmChN4416H

A P O D...

Koliko dugo mogu da žive planete u višestrukim zvezdanim sistemima

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/vansolarne-planete/12315-koliko-dugo-mogu-da-zive-planete-u-visestrukim-zvezdanim-sistemima

https://t.co/rEvZuOOh8I

A P O D...

Odbrana biodiverziteta

http://www.astronomija.org.rs/ivot/12322-odbrana-biodiverziteta

Leto 2018

http://www.astronomija.org.rs/godinja-doba/12323-leto-2018

Evropa povećava dudžet za svemirska istraživanja

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/12327-evropa-povecava-dudzet-za-svemirska-istrazivanja

https://t.co/rvBws1NlXM

A P O D...

Marsov rover Opportunity prekinuo kontakt sa Zemljom. Hoće li preživeti?

Rover Curiosity je dobro, posmatra strahovitu oluju na Marsu. Ali drugi rover, Opportunity, gubi energiju i ne javlja se. Svakih nekoliko godine na Marsu počnu globalne oluje, one koje podignu pesak i prašinu i prekriju celu planetu. Curiosity se energijom napaja plutonijumskim baterijama, ali Opportuniy zavisi od Sunca. On ima sučane panele koje upijaju Sunčevu energiju i onda je koristi za svoje instrumente i uopšte za svoj rad. Kada nema Sunca, nema ni energije. Jedno vreme rover crpi zalihe iz akumulatora, ali to ne može večno da traje.



Poslednji signal sa rovera Opportunity primljen je 10. juna. Inženjeri veruju da je rover iscrpeo znatan deo zaliha energije i da je utonuo u san (12. juna), tj. prešao režim očuvanja energije tako što je sve funkcije sveo na minimum. Čeka da se vreme prolepša, da Sunce ogreje njegove panele te da skupi dovoljno energije za ponovno uspostavljanje veze sa Zemljom.

Opportunity ima budilnik, sat koji ga povremeno budi kako bi proverio da li se baterije pune. Ukoliko se pokaže da baterije nemaju dovoljno energije, rover ponovo tone u san, a sat ponovo počinje da otkucava vreme do novog buđenja.

A šta ako ne bude dovoljno energije ni za sat? Pa, on će prestati da radi, ali softver u roveru neće. Roverov kompjuter je programiran tako da se automatski uključi kada se baterije dovoljno napune. Kompjuter će pre toga prvo proveriti da li je Sunce iznad horizonta.

Rover inače ima radioizotopski grajač koji sprečava da se elektronika na inače vrlo hladnom Marsu suviše ohladi.

Nasini meteorolozi kažu da je oluja podigla globalnu temperaturu planete te se inženjeri nadaju da će rover izdržati smrzavanje koje se očekuju tokom njegove hibernacije.

Rover je na Mars sleteo 25. januara 2004. kada je započeo svoju misiju od 90 dana. Izdržao je, međutim, mnogo više: ravno 5263 dana računajući i ovaj današnji. Za to vreme prešao je 45,09 kilometara (podatak iz januara ove godine) i time oborio rekord ruskog lunohoda 2 koji je on još davno postavio šetajući se po Mesecu. Lunohod je ukupno, do 1973. prevalio 39 kilometara.

Naučnici su, inače, primetili nadolazeću oluju 30. maja. Oluje mogu da traju nedeljama, pa i mesecima.

Da dodamo na kraju još i to da je Opportunity imao i blizanca, rover Spirit koji je svoj zadnji signal poslao 22. marta 2010. I njegova misija je planirana na 92 dana, ali je rover besprekorno radio 2695 dana.

Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/YZunvTbb3y

A P O D...

https://t.co/qYEVhQ3eKV

A P O D...

ODVAJANJE PRVOG STEPENA RAKETE 'ENERGIJA'



Posle zagrevanja nedavnim tekstom 'Genijalna rešenja za raketu R-7', rešio sam da napišem i nastavak i opišem isti mehanizam ali kod drugih raketa, jednako moćnih i značajnih, kao što je 'Energija' i dr.

Ko je čitao (ili će da pročita) prethodnih nekoliko tekstova iz ovog serijala ('Ko je ubio Energiju?', 'Kosmički sistem MAKS', 'Burја' i 'Sudbina Poljusa'), nije mu promaklo da je zajednički imenitelj u nekim od ovih priča bila moćna sovjetska raketa „Energija". Ako se tome doda i njena slavna prošlost vezana za svemirski orbiter „Buran", smatrao sam da je još jedan tekst o raketi-nosaču „Energija" kao poručen za kraj serijala. Zato sam još pre desetak godina napisao prvi ozbiljniji tekst o ovoj vrhunskoj raketi, bez koje poznavanje istorije kosmonautije jednostavno nije moguće.

Raketa-nosač „Energija" (rus. „Энергия "), prema ruskim oznakama, proizvodni broj 11K25 , a prema zapadnoj klasifikaciji SL-17, bila je prva sovjetska raketa koja je koristila kriogeno gorivo (vodonik), i ujedno je bila najmoćnija raketa Sovjetskog Saveza – ukupna snaga njenih motora bila je oko 170 miliona konjskih snaga (127.000 MW). Ko voli, može o njoj da na našem sajtu nađe makar nekoliko vrlo zanimljivih priča...

Međutim, u svim tim pričama nikad nisam pisao o nekim detaljima konstrukcije, jer ni ja nisam znao mnogo a nije ni bilo bog zna koliko podataka o tome na netu. Danas se stanje malo promenilo...

Jedan od poslednjih tekstova koji su mi lično bili zanimljivi bio je onaj o tehnici odvajanja prvog stepena prve balističke interkontinentalne rakete na svetu, R-7 'Semjorke', i kasnije čitave porodice kosmičkih raketa proizašlih iz nje. Tehnika je prosta i pouzdana, prosto genijalna, ali za mene teška za pisanje jer je zahtevala puno znanja. Kad sam već listao sajtove i knjige, pažnju su mi privukle i slike te tehnike ali vezane za sovjetsku raketu-nosač 'Energiju' i njene naslednike. Pošto je ona u svom prvom, probnom letu u maju 1989. ponela na leđima 'Poljus' ('Skif-DM', 17F19DM), a priča o njemu je na sajtu tekla u čak 9 nastavaka, palo mi je na pamet da pokušam da napišem i o tehničkom izazovu koji je nosilo odbacivanje prvog stepena rakete 'Energija'.



http://www.astronomija.org.rs/images/stories/Astronautika/Rusi/istorija/Energija/Energija.pdf

https://t.co/CxP7Ywb4Ba

A P O D...

Koliko je velik univerzum?

Sa razvojem tehnologije astronomi su u novije vreme konačno dobili mogućnost da vide najdalje objekte koje je uopšte moguće videti. To su pradavne galaksije koje šalju ka nama svoje svetlo još od početka vremena. Ali morate znati da svetlo ima određenu brzinu. Drugim rečima, gledajući u daljinu, gledamo u prošlost. Sunce vidimo kakvo je bilo pre 8,5 minuta, jer toliko treba svetlosnom zraku da od njega stigne do nas. Veliku galaksiju u Andromedi danas vidimo kako je izgledala pre 2,5 miliona godina, jer toliko je svetlo te galaksije putovalo do nas. Mereno brzinom svetla Sunce je od nas udaljeno 8,5 svetlosnih minuta, a galaksija u Andromedi 2,5 miliona svetlosnih godina.



A koliko je do nas putovalo svetlo sa najdaljeg objekta koji možemo da vidimo? Naučnici su izračunali da je to svetlo putovalo 13,8 milijardi godina – jer toliko je star univerzum.

Ali!!! Ali pazite: taj objekat koji posmatramo NIJE dalek 13,8 milijardi svetlosnih godina već mnogo više. Kako je to moguće?

Pa, svemir se širi pa se i taj, najdalji objekat (čije svetlo je ka nama krenulo pre 13,8 mlrd godina) u međuvremenu još više udaljio od nas. Za tih 13,8 mlrd godina on je prevalio neki put i sad se nalazi, računaju naučnici, daleko 46 milijardi svetlosnih godina. Dakle, u kom god pravcu da pogledamo možemo videti objekte koji su od nas udaljeni 46 milijardi svetlosnih godina. Tih 46 mlrd godina su poluprečnik univerzuma koji možemo da vidimo, a prečnik je prema tome 92 milijarde svetlosnih godina. Ovo pod pretpostavkom da se svemir sve vreme širio konstantnom brzinom.

Dakle, svuda oko sebe vidimo objekte koji su najviše 46 mlrd svetlosnih godina daleko. Iz ovog se lako može izvući pogrešan zaključak da smo mi u centru univerzuma. Nismo. Mi ne znamo gde su granice univerzuma jer vidimo samo deo ukupnog svemira, tj. onoliko koliko je najstarija svetlost do nas putovala - a mogla je da putuje najviše onoliko koliko je svemir star, tj. 13,8 milijardi godina. Međutim svemir je znatno veći.

Po nekim računima svemir bi mogao da bude i 250 puta veći od onog što vidimo, tj. sedam triliona (7x1012) svetlosnih godina. I to je tako po vrlo umerenim procenama, jer sasvim je moguće da je on i mnogo, mnogo veći. Čak i nezamislivo veći (iako je već i ovih sedam triliona teško sebi predstaviti).

E sad, na ovom mestu ulazimo u teške spekulacije, koje nije lako razumeti i koje je još teže objasniti. Koliko je zapravo velik svemir u velikoj meri zavisi od njegovog oblika. Naučnici raspravljaju o raznim mogućnostima: da je univerzum zatvoren kao sfera, neograničen i negativno zakrivljen poput sedla ili da je ravan i neograničen. A kakav je zavisi od odnosa brzine širenja, količine materije i tamne energije. U svakom slučaju postoji mogućnost da je svemir zapravo beskonačan. Večno će se širiti u beskonačno velikom prostoru.

Ako vas sve ovo zanima možete o nekim detaljima saznati više ovde (a reč je o knjizi Mičio Kakua), zatim ovde.

A o „vidljivom“ svemiru članak se nalazi ovde: Gde je centar univerzuma?
http://www.astronomija.org.rs/nauka/astronomija/11275-gde-je-centar-univerzuma



Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/8GVPKIsynC

A P O D...

https://t.co/fIoQ6dUh3s

A P O D...

Nasa ponovo odložila lansiranje svemirskog teleskopa Džejms Veb

Nasa je ponovo, odložila lansiranje James Webb Space Telescope, ovog puta za narednih deset meseci. Ovo su danas izjavili zvničnici čuvene agencije. To znači da će teleskop, po novom planu biti lansiran krjem marta 2021.



eć se i ne pamti koje je ovo odlaganje po redu. Teleskop se gradi od 1996. godine, a njegovo lansiranje stalno odlaže. Prvobitni plan je bio da teleskop postane operativan 2007. godine, pa onda 2009. zatim 2010. itd. da bi danas Nasa izjavila kako je plan da teleskop bude lansiran 2021. Naravno sa svakim odlaganjem i vena teleskopa raste, od pola milijarde dolara koliko je on koštao 1997. do skoro 10 milijardi koliko ta cena iznosi sada.

Ovog puta do odlaganja lansiranje došlo je na preporuku nezavisne komisije koja nadgleda proces razvoja teleskopa. Ona je skrenula pažnju na više mogućih nedostataka, između ostalog i na neke ljudske faktore koji bi mogli da ugroze uspešno lansiranje i rad ovog teleskopa. Između ostalog pominje se da su tehničari koristili pogrešan rastvarač za čišćenje pogonskih ventila, da su nepravilno postavili štitnik od Sunca pre izvršenje ključnog testa itd.



Autor: Aleksandar Zorkić