Vesti iz sveta astronomije...

MarCO A i B utihnuli iza Marsove orbiteMarCO A i B utihnuli iza Marsove orbite

Interplanetarni cubesat-ovi završili svoje misije



MarCO A i MarCO B lansirani su 05. maja 2018. prema Marsu kao sekundarni teret u sklopu misije InSight s ciljem ispitivanja mogućnosti malih letjelica u dubokom svemiru.

Ubrzo po lansiranju MarCO A i B odvojili su se od InSight-a te ga uspješno ispratili na putu do Marsa letjevši na svega nekoliko tisuća kilometara od njega. Letjelice mase i dimenzija poput nevelikog putnog kofera koštale su dvadesetak milijuna USD. Zahvaljujući njima NASA je stekla veliko praktično iskustvo koje će u budućnosti obilato koristiti u misijama dalekog svemira gdje uvijek postoji mogućnost da se glavnoj letjelici „prikrpa“ još pokoja manja letjelica sa nimalo naivnim znanstveno-istraživačkim i tehnološkim potencijalom.

Kontakt sa MarCO B izgubljen je 29. decembra 2018., njegov blizanac MarCO A izdržao je malo duže, do 04. januara 2019., sasvim dovoljno da oboje pripomognu slijetanju InSight-a i nastave raditi milijunima kilometara iza Marsove orbite. Malo je vjerojatno da bi se mogao uspostaviti ponovni kontakt s tim letjelicama te je njihova misija službeno zaključena sa danom 05. februara 2019.


Testiranje

Autor: Marino Tumpić

https://t.co/YI30GSwmIa

A P O D...

Koliko operativnih satelita trenutno imaju Rusi i Kunezi?

http://www.astronomija.org.rs/oprema/12900-koliko-operativnih-satelita-trenutno-imaju-rusi-i-kunezi

SpaceX ispalio prvi izraelski Mesečev lender

http://www.astronomija.org.rs/misije/12903-spacex-ispalio-prvi-izraelski-mesecev-lender

Mali rečnik teleskopske terminologije

http://www.astronomija.org.rs/179-razno/12902-mali-recnik-teleskopske-terminologije

Zašto NASA nikada nije ponovila dizajn 'Spirita' i 'Oportunitija'?

http://www.astronomija.org.rs/oprema/12907-zasto-nasa-nikada-nije-ponovila-dizajn-spirita-i-oportunitija

Najbolja fotografija Ultima Thule

http://www.astronomija.org.rs/misije/12911-najbolja-fotografija-ultima-thule

NASA dala zeleno svjetlo za prvi privatni svemirski brod sa posadom

http://www.astronomija.org.rs/misije/12910-nasa-dala-zeleno-svjetlo-za-prvi-privatni-svemirski-brod-sa-posadom

Dragon na putu do Svemirske stanice

http://www.astronomija.org.rs/misije/12922-dragon-na-putu-do-svemirske-stanice

Nedostaju mali krateri na Plutonu

Nasina vasionska letelica New Horizons je na Zemlju poslala velik broj fotografija Plutona i njegovog pratioca Harona i naučnici su se zdušno bacili u izučavanje ova dva daleka sveta. Između ostalog oni su primetili da oba tela obiluju udarnim kraterima, ali gotovo isključivo kraterima velikih dimenzija.


NASA/JHU-APL/SWRI/K. Singer

Mali krateri na Plutonu i Haronu su veoma retki. To astronomima govori da u čitavom Kajperovom pojasu, kome pripada i Pluton sa svojim satelitima, nema malih tela koja bi svojim udarom pravila male kratere. Koliki su to mali krateri koji nedostaju? Pa oni manji od desetak kilometara u prečniku. E sad, kako prečnik kratera zavisi (uglavnom) od veličine udarnog tela (mada, naravno, i od brzine tela, njegovog materijala i ugla udara) naučnici su došli do zaključka da u Kajperovom pojasu gotovo da i nema tela manjeg od jednog do dva kilometra. Sasvim grubo računajte da udarno telo izrije desetak puta veći krater nego što je prečnik samog udarnog tela.

Istina, neki astronomi ističu da su krateri manjih dimenzija podložniji ruiniranju, te sugerišu da je možda to uzrok što se oni ne vide na Plutonu i Haronu. Ali, s druge strane nije jasno šta bi na ova dva tela moglo da izbriše krater prečnika 10 kilometara, a da pri tom ne učini slično i sa kraterom od 11 kilometara. Na Zemlji inače kratere poravnavaju i dezintegrišu voda, vetrovi i tako dalje, ali na ovim dalekim telima nema ni vetrova ni vode u tečnom stanju.


NASA/JHUAPL/LORRI/SwRI

Sve ovo pomalo zbunjuje naučnike i dosta menja njihovu predstavu o Kajperovom pojasu. Oni su pretpostavljali da je Kajpeorv pojas u osnovi vrlo sličan asteroidom pojasu između Marsa i Jupitera, ali sad izlazi da to nije baš tako.

Kajperov pojas jako malo poznat i da ga tek treba čestito istražiti.

Autor: Aleksandar Zorkić

Odiseja 'Hayabuse 2' pri uzimanju uzoraka sa asteroida Ryugu

http://www.astronomija.org.rs/misije/12917-odiseja-hayabuse-2-pri-uzimanju-uzoraka-sa-asteroida-ryugu

Dragon se spojio sa ISS

http://www.astronomija.org.rs/misije/12923-dragon-se-spojio-sa-iss

Na teleskopu Habl ponovo kvar

Jedna od najvažnijih kamera Svemirskog teleskopa Habl se pokvarila. To se dogodilo u četvrtak, 28. februara kada je tokom rutinske kompjuterske procedure uočena softverska greška i to, najverovatnije zato što softver aparata nije ispravno učitan. Tim inženjera i softverskih stručnjaka sada proučava problem i pokušava da utvrdi njegov uzrok kako bi ga potom otklonio.



Međutim, Svemirski teleskop Habl je i pored ovog kvara i dalje operativan te je nastavio da obavlja svoj posao, jer se na njemu nalaze još tri naučna instrumenta koji su u ispravnom stanju i koji rade bez problema.

Ovo, naravno, nije prvi put da se, sada već uveliko vremešni, teleskop suočava sa problemima. Spisak kvarova ove svemirske opservatorije je poduži, ali su ih timovi stručnjaka, a ponekad i astronauta do sada uspešno rešavali te on i posle gotovo 29 godina službe obavlja svoje zadatke.

Hablova napredna kamera za istraživanje je instrument vidljivog svetla koja je snimila neke od najčuvenijih fotografija. Ta kamera je na teleskop priključena 2002. tokom misije remonta teleskopa, ali se 2007. pokvarila usled problema sa napajanjem. Popravljena je dve godine kasnije.

U januaru ove godine Hablova kamera širokog polja se sama isključila nakon što je bila izložena abnormalno visokom naponu (kasnije se utvrdilo da je napon bio u redu i da je nastala greška druge prirode).Prošle godine jedan od žiroskopa se takođe pokvario.

I to su samo neke od nevolja koje su ovaj teleskop snašle u novije vreme. Hablov teleskop je problemima bio izložen još od samog svog početka, još od vremena kada je postojao samo kao gruba skica na stolu. Ali, svi ti problemi uspešno su, bar do sada, rešavani i Svemirski teleskop Habl je vremenom postao najdragoceniji teleskop u kosmosu, teleskop koji je neslućeno proširio granice našeg poznavanja univerzuma. I to je svakako teleskop koji je svojim veličanstvenim snimcima znatno doprineo popularnosti astronomije širom sveta.


Maglina Laguna, HST

Autor: Aleksandar Zorkić

Saturn: planeta-lepotan



Mada sve četiri gigantske planete Sunčevog sistema imaju prstenove, Saturn se ipak izdvaja u odnosu na preostala tri planetarna džina, zbog svojih veličanstvenih prstenova. Još je izumitelj teleskopa Galileo Galilej (Galileo Galilei) svojim slabašnim instrumentima posmatrao ove prstenove, ali nije mogao da prepozna njihov pravi karakter. 45 godina docnije, Kristijan Hajgens (Christiaan Huygens) pretpostavio da je reč o jednom „disku“ oko planete. Pravu prirodu ovog Saturnovog „ukrasa“ fotografisale su tek sonde Vojadžeri 1 i 2 (Voyager): reč je o ogromnom broju ledenih gromada, prečnika od nekoliko mikrometara do nekoliko metara.

Saturn je daleka planeta: od Sunca je udaljen oko 9,5 astronomskih jedinica, odnosno oko 1.426 miliona kilometara, pa ga svetlost naše zvezde obasjava sa „zakašnjenjem“ od oko jedan sat i 20 minuta; poređenja radi, pomenimo da je Zemlja od Sunca udaljena tek nešto više od 8 svetlosnih minuta. Kada se, kretanjem Saturna i Zemlje, desi da se Zemlja nađe u ravni Saturnovih prstena, tanušni prstenovi postaju nevidljivi sa Zemlje. Međutim, NASA-in Svemirski teleskop „Habl“ (Hubble Space Telescope) uspeo je da uhvati trenutak kada je ova planeta najviše „otvorena“ prema Zemlji, i uz to – nalazi se u opoziciji, položaju kada je najbliža Zemlji (tada se Sunce, Zemlja i Saturn, tim redom, približno nalaze na jednoj pravi), pa je prividno najveća što može biti. Jedna od „Hablovih“ fotografija je pred vama.

Zanimljivo je da ova planeta ima period rotacije od 10 sati i 42 minuta, što je prilično mala (odnosno – brza) brojka: za to vreme planeta napravi jedan okret oko svoje ose, pa je malo spljoštena na svojim polovima, zapravo čineći ovog lepotana najspljoštenijom planetom u sistemu.

Autor: Ivan Stamenković

Koja sila usijava koronu Sunca

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sunce-98576/12929-koja-sila-usijava-koronu-sunca

Ortov oblak - činjenice

Ortov oblak (Oort cloud) je omotač Sunčevog sistema na ivici gravitacionog uticaja Sunca sastavljen od ledenih objekata. Ime nosi po holandskom astronomu Janu Ortu (1900-1992) koji je dao teorijske osnove za postojanje ovog omotača. Oblak se ponekad zove i Öpik–Oortov oblak (Ernst Öpik /1893-1985/, estonski astronom koji je takođe teoretisao o postojanju ovog oblaka).



Mora se naglasiti da Ortov oblak postoji još uvek samo kao teorijska tvrdnja, svakako dobro zasnovana na posmatračkim podacima i teoriji evolucije Sunčevog sistema. Ovaj oblak je toliko daleko da njegovi objekti još nisu uočeni ni najmoćnijim teleskopima. Zaključci o njemu se zasnivaju na proučavanju dugoperiodičnih kometa, onih koje povremeno projure kroz unutrašnji deo Sunčevog sistem. Njihove putanje i brzine nameću zaključak o postojanju Ortovog oblaka.

Oblak je grubo sfernog oblika, a prostire se na 2,000 do čak 200,000 astronomskih jedinica od Sunca (AJ= 150 miliona km; poređenja radi najdalja planeta Sunčevog sistema, Neptun, nalazi se na prosečnom rastojanju od 30,33 AJ od Sunca).

Oblak je nastao od materijala preostalog nakon što su formirani Sunce i planete. Pretpostavlja se da je Oblak nastao bliže Suncu, ali je vremenom, kako su gigantske planete Sunčevog sistema rasle, gravitacionim silama odbačen i raspršen na današnju poziciju. Tome je naročito doprineo Jupiter.



Ortov oblak je toliko daleko da njegovi spoljni delovi jedva osećaju Sunčevu gravitaciju te je prolaz neke bliske zvezde ili magline u stanju da uzburka komete i pošalje ih ka unutrašnjosti Sunčevog sistema.

Objekti Ortovog oblaka nazivaju se i Trans-Neptunskim objektima (ovaj naziv se koristi i za objekte Kajperovog pojasa).

Po nekim teorijama naše Sunce je zapravo svojom gravitacijom zahvatilo kometni materijal spoljnih diskova obližnjih zvezda koje su nastala u istom oblaku te ga stavilo pod svoj uticaj.

Oblak se sastoji od dva područja. To su: spoljno, sfernog oblika i unutrašnje, područje u obliku diska (Hills cloud – po teoretičau Jack G. Hiilsu).

Objekti Ortovog oblaka su sačinjeni uglavnom od vodenog leda, amonijaka i metana.

Ortov oblak je rezervoar kometnih jezgara koje datiraju još od samog početka Sunčevog sistema.

Nije poznato koliko objekata sadrži Ortov oblak, ali se pretpostavlja da je taj broj više biliona.

Moguće je da je planetoid Sedna, otkriven 2003. član unutrašnjeg Ortovog oblaka.

Pretpostavlja se da dugoperiodične komete, one čiji su orbitalni periodi duži od 200 godina, vode poreklo iz Ortovog oblaka.

Autor: Aleksandar Zorkić

Dragon se spustio na Zemlju

Američki Dragon, letelica kompanije SpaceX, uspešno je završio svoju misiju, sletanjem po planu u Atlsnaki okean, na predviđeno mestu u blizini Floride.




Inofografike - izvor SpaceX

Dragon je, da podsetimo, 3. marta odleteo na Međunarodnu svemirsku stanicu u cilju testiranja broda i opreme za budući let sa ljudskom posadom. U kabini Dragona nalazili su sofisticirani uđeji koji su pratili sve faze leta kako bi proverili bezbednost za budući let žive posade.

Dragon se jutros po našem vremenu odvojio od Svemirske stanice i danas u 14:45 po našem vremenu spustio na predviđenu lokaciju.

Autor: Aleksandar Zorkić

InSIGHT: bušilica naišla na neočekivanu prepreku

Nasin lender InSight koji je na Mars sleteo 26. novembra 2018. godine uspešno radi - i nailazi na probleme. Njegova bušilica za merenje protoka temperature iz unutrašnjosti planete napravljena da kopa do dubine od 5 metara i predviđena da prodire kroz tvrde slojeve tla, naišla je na tešku prepreku.



Bušilica, nazvana „krtica“, nemački je proizvod (Nemačkog svemirskog centra) dizajniran da prodire u tlo i usput, pomoću posebnog kabla opremljenog toplotnim senzorima, meri temperaturu i njeno rasprostiranje po unutrašnjosti planete.

Ali, bušilica je 2. marta naišla čvrstu prepreku koju ni posle više pokušaja nije uspela da probije.

Zbog ovoga je tim koji upravlja lenderom je odlučio da na dve nedelje prekine rad sa bušilicom kako bi za to vreme izvršio potpunu analizu stanja te osmislio strategiju za prevladavanje prepreke.

Drugi instrumenti InSighta normalno rade.



Autor: Aleksandar Zorkić

Na današnji dan rodio se Albert Ajnštajn

http://www.astronomija.org.rs/biografije/12957-na-danasnji-dan-rodio-se-albert-ajnstaj

Materijal sa Meseca na ispitivanju

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/12955-materijal-sa-meseca-na-ispitivanju

Poslednji snimak rovera Opportunity

http://www.astronomija.org.rs/164-misije/12959-poslednji-snimak-rovera-opportunit

Asteroid Bennu ubrzava rotaciju - naučnici tragaju za uzrokom

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/asteroidi-60008/12960-asteroid-bennu-ubrzava-rotaciju-naucnici-tragaju-za-uzrokom

Brza zvezda koja beži iz naša galaksije



Naša galaksija, galaksija u kojoj živimo, pored nas ima i 200 milijardi zvezda, možda i čak i celih 400 milijardi. Sve te zvezde lagano kruže oko galaktičkog jezgra. Suncu je potrebno 225 eventualno 250 miliona godina za jedan krug po galaksiji. Ono inače kroz galaksiju putuje brzinom od 220 kilometara u sekundi.

Ali ne kruže sve zvezde. Astronomi su otkrili i neke koje lutaju kroz galaksiju i koje su na putu da iz nje izađu. One jure toliko velikim brzinama da će se otrgnuti iz gravitacionog stiska galaksije.

Za nekoliko desetina takvih zvezda astronomi znaju godinama, ali sada se u njihovom vidokrugu pojavila nova i najbrža od svih do sada poznatih hiperbrzih zvezda. Njena oznaka je LAMOST, njena masa 8,3 solarne mase, a njena brzina iznosi 568 kilometara u sekuni.

Za istraživanja o ovoj zvezdi astronomi su koristili podatke Magelanovog teleskopa u Čileu i podatke satelita GAIA Evropske svemirske agencije. Astronomi veruju da je na svoj put ova zvezda krenula nakon nekog događaja koji joj je dao veliko ubrzanje pre 33 miliona godina. Ali čini se da je taj događaj bio drukčiji od onih koji su kod drugih zvezda izazvali veliko ubrzanje.

Gravitacija je sila koja teži da skuplja stvari, ali pod određenim uslovima ona može i da podstakne brzinu nekih objekata koji onda pojure kao iz praćke da su izbačeni. Primer za to su binarne zvezde u blizini supermasivne crne rupe – a koja se inače nalazi u središtu galaksije. Moćna gravitacija crne rupe može da rastrgne binom tako što jedna zvezda pojuri ka njoj dok druga ogromnom brzinom bude izbačena daleko iz svoje orbite. Ali to je samo jedan scenario, naučnici veruju da sad imaju i drugi.



Pomoću pribavljenih podataka o zvezdi LAMOST-HVS naučnici su krenuli njenim putem unazad kroz vreme. To ih je dovelo do njenog originalnog mesta u galaksiji, a koje nije ni blizu galaktičkog jezgra, već se nalazi u disku galaksije, u kraku Norma. To, naravno, isključuje uticaj supermasivne crne rupe jer ona postoji samo u središtu galaksije, a ne i u disku. Ali ako je tako onda se postavlja pitanje šta je bio okidač za ubrzanje zvezde LAMOST-HVS? Ne postoji toliko masivna zvezda koja bi mogla da izazove takav uticaj. Ali naučnici smatraju da su našli odgovor. Moguće je da je zvezdu LAMOST-HVS iz njenog mesta izbacilo neko zvezdano jato, ono koje u sebi sadrži bar nekoliko veoma masivnih zvezda i to 30 puta masivnijih od našeg Sunca.

Druga mogućnost, kažu astronomi, bio bi susret sa osrednjom crnom rupom od stotinak solarnih masa. Ali problem sa ovom opcijom je što postojanje takvih crnih rupa tek treba dokazati.

A postoji još jedan problem teorije o zvezdanom jatu kao vinovniku izbacivanje zvezde LAMOST-HVS iz originalne orbite. Putanja hiper brze zvezde LAMOST-HVS, kada se krene unazad kroz vreme, vodi do njenog položaja u spiralnom kraku. U redu, ali na toj lokaciji nema poznatih zvezdanih jata koje bi bilo u stanu da načini podvig izbacivanja zvezde kao iz praćke. Doduše, moguće je da takvo jato i postoji ali ga mi ne vidimo sa Zemlje jer je ono sakriveno prašinom koja se inače okuplja u galaktičkim kracima. Samo i to tek treba dokazati, a dotle, još jedna misterija se otvorila pred astronomima. I traži rešenje.

Autor: Aleksandar Zorkić

Timelapse budućnosti: putovanje do kraja vremena

Kako će se sve ovo završiti? Polazimo na put do kraja vremena, na put dug trilione godina u budućnost da otkrijemo kakva je sudbina naše planete i celog svemira.

Krećemo od ove, 2019. godine i putujemo sve brže kroz vreme, i tako postajemo svedoci budućnosti Zemlje, smrti Sunca, kraju svih zvezda, propadanju protona, zombi galaksija mogućih budućih civilizacije, eksplodirajući crnih rupa, efekata tamne energije, alternativnih univerzuma i dolazimo do konačne sudbine kosmosa.

Ovo je slika budućnosti koju je oslikala nauka, slika koja će se vremenom menjati kako budemo iskopavali nove tragove budućnosti. Novi komadi ove slagalice još čekaju da budu otkriveni.

Na kraju sve čeka kraj. Ali mi imamo praktično beskonačno vreme za naša traganja.

U filmu se čuju glasovi čuvenih današnjih naučnika i popularizatora nauke i to su David Attenborough, Craig Childs, Brian Cox, Neil deGrasse Tyson, Michelle Thaller, Lawrence Krauss, Michio Kaku, Mike Rowe, Phil Plait, Janna Levin, Stephen Hawking, Sean Carroll, Alex Filippenko, i Martin Rees.

Film je na engleskom sa mogućnošću uključivanja automatskog prevoda.

The Wandering Earth - kineski SF film

Bez Kineza se više ne može. Ove godine su pustili u bioskope moderan naučno-fantastičan svemirski film 流浪地球 što na našem znači The Wandering Earth, tj. Lutajuća Zemlja. I već je privukao pažnju medija i dobio solidne ocene kritike, a i gledalaca. Na IMDB su mu dali vrlo dobru ocenu 7,3/10, a na Rotten Tomatoes pozitivnih 75% od 16 komentara gledalaca. Koštao je 50 miliona dolara, a zaradio 697,4 miliona – do sada (od čega je na kineskim kasama uplaćeno 690) i to je do sada drugi najprofitabilniji kineski film svih vremena. Netflix je otkupio prava za prikazivanje u celom svetu. Kaže se da je ovo prvi korak ka kineskom SF filmu.

Film je imao premijeru na Novu kinesku godinu 8. februara 2019. Traje 125 minuta.

RADNJA: Sunce umire, ljudi izgradili gigantske potisnike koji pomeraju Zemlju iz orbite i ona plovi ka novoj zvezdi, ka novom solarnom sistemu. To putovanje traje 2500 godina, ali ono je opasno i neki mladi ljudi moraju da brane planetu...

The Wandering Earth