Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/lduScHpzLZ

A P O D...

Sva lansiranja Saturna V odjednom

http://www.astronomija.org.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/12658-sva-lansiranja-saturna-v-odjednom

Povremena jezera na Marsu


Hellas, mozaik snimljen orbiterom Viking

Ovo je Hellas Planitia, prostrana ravnica kružnog oblika u udarnom basenu Hellas na južnoj hemisferi Marsa. Basen je dubok 7152 metra, a širok 2300 kilometara. I naravno, suv je kao barut, jer na Marsu ono što ima od vode je zarobljeno u ledu ili duboko u podzemnim jezerima.

Međutim Marsovi istraživači su u ovom ogromnom basenu pronašli presahla jezera koja su se tokom proteklih vremena povremeno punila vodom. To su bila privremena jezera i njih je priličan broj. Izvori te jezerske vode u davno doba bile su podzemne vode, potoci, reke i sneg. To je bilo u davno vreme kada je klima Marsa bila drastično drugačija od današnje. Jedno od tih pradavnih jezera danas je gotovo sasvim ispunjeno sedimentima što veoma podseća na slana jezera koja su pronađena u Andima na Zemlji. Ova sličnost navodi naučnike na zaključak da su nekada uslovi na Marsu bili slični onima koji danas vladaju u andskim planinama. Ona su hladna i suva.

Marsova jezera su bila raznovrsna. Iz nekih su izvirali kanali stotinama kilometra daleko, kroz druga su proticale reke. Tokom istorije Marsa ova jezera su se punila i praznila, bila su vrlo aktivna. Vremenski period ovih zbivanja obuhvata zadnjih nekoliko milijardi godina i doseže gotovo do modernog doba.

Reklo bi se da ovo nije naročito važno otkriće, ali astrobiolozi su zadovoljni. Oni smatraju da je postojanje područja na kojima je tokom dugih perioda voda postojala makar periodično, pogotovo ako su ta područja povezana sa vulkanskim magmatskim hidrotermalnim sistemima izuzetno važno jer su mogla da obezbede staništa pogodna za život mikroba. Da li su se, međutim, mikrobi pojavili na Marsu – to je već drugo pitanje, pitanje na koje treba da odgovore neka buduća istraživanja putem rovera, sofisticiranih robota ili, što bi bilo još najpouzdanije, donošenjem uzoraka materijala sa Marsa i njihovo ispitivanje u laboratorijama.


Topografska mapa Hellas Planitia i okolnog brdskog područja (Mars Global Surveyor)

Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/mBJ0YwGGMn

A P O D...

Pronađena „duh“ galaksija na rubu Mlečnog puta

Zahvaljujući podacima sa opservatorije GAIA astronomi su, kako javlja Astronomy, uspeli da otkriju još jednu galaksiju patuljka u neposrednoj blizini Mlečnog puta.



Ona se nalazi na svega 130 000 svetlosnih godina od ruba naše galaksije. Ona do sada nije zapažena iz više razloga. Pre svega ona je prilično tamna, ima malu gustinu i slabo je uočljiva, mala je, sem svega toga nalazi se, gledano iz pozicije Zemlje, iza galaktičkog, vrlo sjajnog diska Mlečnog puta što ju je dodatno maskiralo.

Kako je sada otkrivena? Pa, astronomi su u katalogu GAIA opservatorije tragali za zvezdama RR Lyrae(RR Lirae su promenljive zvezde vrlo zgodne kao „standardne sveće“, jer su zbog svojih karakteristika pogodne za merenje ogromnih rastojanja u svemiru). Ove zvezde su do sada pronađene u svakom poznatom satelitu naše galaksije, a merenjem njihovog rastojanja od nas utvrđeno je da ne pripadaju Mlečnom putu.

Galaksija je dobila ime Antlia 2 (ili, skraćeno Ant 2). opisana je kao glaksija „duh“ jer je prozirna i tamna iako je za patuljastu galaksiju prilično velika. Po veličini je slična Velikom Magelanovom oblaku, najvećem satelitu Mlečnog puta, koji u prečniku ima 7000 svetlosnih godina (po nekim podacima 14000). Ipak, 10 000 puta je bleđa, tj. manje sjajna od njega. I ima neočekivano malu masu za svoju veličinu.

Mlečni put ima šezdesetak svojih malih pratilaca, ali ovo otkriće navodi na pomisao da je takvih stiletskih galaksija možda i mnogo veći broj, smo ih mi, bar za sada, ne vidimo.

Po svemu sudeći astronomi koji se bave vangalaktičkom astronomijom imaće još puno posla da bi utvrdili kakvo je okruženje naše galaksije.

Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/Ct11zCwVUz

A P O D...

Parker Solar Probe projurio pored Sunca

http://www.astronomija.org.rs/misije/12669-parker-solar-probe-projurio-pored-sunca

https://t.co/uR7s8tshRo

A P O D...

Duboko polje: nemoguća veličina našeg univerzuma

HABLOVA DUBOKA POLJA spadaju u najznačajnije i najčuvenije fotografije ikada snimljene. One imaju veliki naučni, ali i veliki estetski značaj, kao i značaj za popularizaciju nauke, posebno astronomije. Svima im je zajedničko to što je teleskop danima snimao jedno usko i na prvi pogled sasvim pusto mesto na nebu da bi se kasnije ispostavilo da je na snimcima zabeleženo na desetine hiljada, golom oku nevidljivih, dalekih galaksija.

Ovi snimci poslužili su za pisanje više stručnih i naučnih članaka, a bili su inspiracija i za objavljivanje nekih posebnih i maštovitih radova. Svojevremeno smo pisali o Hablovom ultra muzičkom polju (vrlo interesantno), a sada evo i srednjemetražnog neverbalnog filma sa magičnom muzikom i prelepim slikama svemira.

Kako da slikate Mesec

http://www.astronomija.org.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/12671-kako-da-slikate-mesec

https://t.co/Im4itMFJiU

A P O D...

Petnica: Godišnji konkurs za srednjoškolce za 2019.

Istraživačka stanica Petnicа, evropska prestižna institucija za rad sa mladim talentima, raspisala je konkurs za prijavljivanje za njene programe u 2019. godini. Srednjoškolci iz svih krajeva naše zemlje, bez obzira na tip škole, a koji imaju interesovanje za prirodne, društvene ili tehničke nauke su dobrodošli da se prijave za učešće na programima ove prestižne institucije.



„Istraživačka stanica Petnica već 36 godine uspešno radi na obrazovanju mladih generacija koje se zanimaju za prirodne, društvene i tehničke nauke, i koje žele da se usavršavaju i prave prve korake u nauci. Zainteresovani srednjoškolci, kojima možda regularan sistem školovanja nije dovoljan, a vole astronomiju, fiziku, elektorniku, računarstvo, matematiku, biologiju, hemiju, geologiju, medicinu, sociologiju, antropologiju, psihologiju, istroiju, lingvistiku, arheologiju ili grafički dizajn dobro došli su da se prijave na konkurs Petnice.“ – kaže Nikola Božić, programski direktor u Petnici.

Petnica se na mapi obrazovnih institucija za rad sa talentima u Evropi, danas nalazi vrlo visoko, zahvaljujući rekonstrukciji, izgradnji i opremanju naučnom opremom od pre nekoliko godina. Zato evropske institucije Istraživačku stanicu Petnica svrstavaju u vodeće institucije ove vrste u celoj Evropi.

Gospodin Božić objašnjava i ko su oni koji treba da dođu u Petnicu: „Naša želja je da identifikujemo motivisane i zainteresovane srednjoškolce. Oni ne moraju imati najbolje ocene, ili biti takmičari, ali ako vole nauku, i već sami pokušavaju naukom da se bave kod kuće, onda je Petnica za njih pravo mesto. Dovoljno je da nam svoja interesovanja i dosadašnje aktivnosti dobro predstave i istaknu se među svim ostalim prijavljenim kandidatima, i postaće polaznici naših programa“.

Nakon procesa izbora, polaznici će naredne godine imati priliku da u Petnici svoje prve korake u nauci prave na najmodernijoj opremi, a sa njima će raditi najbolji mladi naučnici iz skoro svih instituta i fakulteta u Srbiji.

„IS Petnica raspolaže sa vrhunski opremljenim kabinetima i laboratorijama – za hemiju, biohemiju, biologiju, fiziku, elektroniku, arheologiju, geologiju... U planu je izgradnja astronomske i klimatološke opservatorije. Laboratorije i kabineti u Petnici su multifunkcionalne i fleksibilne i omogućavaju mladima da dožive iskustvo naučnog istraživanja na realnim problemima uz pomoć profesionalne naučne opreme. Imamo svoj hotel kapaciteta 170 mesta u sobama sa 1, 2,3 i 4 ležaja. Sve sobe su sa kupatilom i klimatizovane. U okviru hotela je i desetak sala za rad različitog kapaciteta. Restoran sa kuhinjom može jednovremeno uslužiti do 250 osoba. Petnička naučna biblioteka sadrži preko 50,000 knjiga i časopisa i desetine hiljada elektronskih publikacija. Uslovi za rad su, dakle, odlični.“ – objašnjava Nikola Božić uslove u kojima će budući polaznici boraviti i raditi.

Petničke obrazovne aktivnosti su oslonjene na široku mrežu od preko 800 stručnih saradnika koji u svojstvu gostujućih predavača, mentora ili savetnika učestvuju u kreiranju i izvođenju različitih kurseva i kampova. Oni dolaze iz preko stotinu fakulteta ili naučnih instituta i danas najveći deo njih su bivši polaznici petničkih programa. Sve ovo ukazuje na visok kvalitet programa, kao i na aktuelnost sadržaja.

„Prijavu za programe u Petnici možete skinuti sa našeg sajta. Nakon toga je potrebno dokumentaciju dobro da pročitate i da nam se lepo predstavite kroz formular, autobiografiju, motivaciono pismo i esej. Pozivamo i rodtelje, bake i deke, ali i nastavnike, da predlože onima za koje misle da će im boravak u Petnici značiti u napredovanju da se prijave. Vrlo je važno da to učenici sami urade.“ – dodaje na kraju gospodin Božić.

Iako je najveći broj petničkih kurseva, kampova ili seminara dizajniran za srednjoškolce, postoji i dosta aktivnosti namenjenih nastavnicima i studentima. Svake godine preko 2000 učenika iz Srbije i iz mnogih drugih zemalja učestvuje na oko 150 raznovrsnih programa u Petnici. Ova ustanova je stekla veliki ugled zahvaljujući inovativnim metodama rada, kao i zbog izvanrednih rezultata u otkrivanju mladih talenata i podršci njihovom kvalitetnijem obrazovanju i razvoju.



Autor: Astronomski magazin

Gde se nalaze daleke letelice

http://www.astronomija.org.rs/misije/12676-gde-se-nalaze-daleke-letelice

https://t.co/GU4O6Ymagh

A P O D...

https://t.co/97F2d3BHn0

A P O D...

Uspešno lansiranje 'Progresa MS-10': zeleno svetlo za 'Sojuz MS-11'

http://www.astronomija.org.rs/misije/iss/12675-uspesno-lansiranje-progresa-ms-10-zeleno-svetlo-za-sojuz-ms-11

https://t.co/sqFt0XW7XN

A P O D...

'Hayabusa-2' spremna za prekid komunikacije

http://www.astronomija.org.rs/misije/12681-hayabusa-2-spremna-za-prekid-komunikacije

https://t.co/e4SewkKPdv

A P O D...

Šta nam donosi istraživanje svemira

Evropska svemirska agencija, ESA istražuje upotrebu 3D bioprintinga kao medicinske podrške dugotrajnijim ekspedicijama u svemiru i naseljavanju planeta. Vodeći stručnjaci razgovarali su o ovome na dvodnevnoj radionici u ESA-inom ESTEC centru u Noordvijku u Holandiji, u septembru 2018. godine.



Na isti način kao što i standardni 3D štampači koriste plastiku ili metale za konstrukciju trodimenzionalnih predmeta, 3D bioštampači bi koristili "bio-inks" na bazi ljudskih ćelija, hranjivih materija i materijala potrebnih za regeneraciju telesnog tkiva kao što su koža, kosti i hrskavica. Privremene "skele" mogu se istovremeno odštampati kako bi se obezbedila stabilnost i optimalni fizički uslovi za promovisanje rekonstrukcije.

Štampanje celih organa se planira za sledeću deceniju i podrazumeva preciznu kombinaciju više vrsta ćelija i tkiva koja bi radili zajedno, kao jedan.

Učesnici radionice razgovarali su o trenutnom statusu 3D bioštampe. Još uvek treba raditi na unapređenju prakse od laboratorijskih istraživanja do mogućnosti primene na zemaljskim pacijentima kao i na astronautima, što je medicinski, tehnološki i regularni izazov.

Detaljnije na: ESA
http://www.esa.int/Our_Activities/Space_Engineering_Technology/3D_printing_skin_bone_and_body_parts_under_study_for_future_astronauts?fbclid=IwAR1u0cHkuxgrjnDFjRqEP77Fx3UxvohaC9-aePrxOgJoXfi2hvzktjU1seY

Autor: Miša Bracić

Spuštanje misije InSight na Mars - live

http://www.astronomija.org.rs/misije/12689-spustanje-misije-insight-na-mars-live

InSight - kako je proteklo sletanje na Mars

http://www.astronomija.org.rs/misije/12691-insight-kako-je-proteklo-sletanje-na-mars

https://t.co/1K1OGHNLZQ

A P O D...

Pronađen blizanac Sunca

Možda se neko od posetilaca Astronomskog kampa seća da je profesor Filipović sa Univerziteta Zapadni Sidnej, Australija, pre nekoliko godina govorio kako su on i njegove kolege sistematski pretraživali okolinu Sunca do nekoliko desetina svetlosnih godina daljine, tražeći zvezdu identičnu Suncu. I, rekao je, nisu uspeli ništa slično da nađu. Svaka zvezda je drugačija po tipu, veličini, hemijskom sastavu itd. od Sunca. Astronomi inače vole da kažu da je Sunce „jedna obična zvezda“, koja ni po čemu nije osobita, mada, s druge strane, ne postoji njen blizanac, bar ne u našoj okolini!


Sunce

E pa zapravo postoji, kažu novi izveštaji astronoma. Međunarodni tim istraživača je pronašao zvezdu koja je ista kao naše Sunce. Ili skoro ista. Veruje se da se rodila u istom porodilištu u kom i Sunce pa otuda i ta sličnost sa našom zvezdom. Do ovog otkrića astronomi su došli analizirajući hiljade zvezda Mlečnog puta. Oni veruju da su pronašli ne tek nekog dalekog rođaka, već baš blizanca Sunca.


Karta iz profama SkySafari Pro 6

Ta zvezda ima oznaku HD186302 i to je druga do sada pronađena Suncu slična zvezda, jer je 2004 otkriveno da zvezda HR 6669 ima „bratske“ sličnosti sa Suncem. Ovog puta, da naglasimo, astronomi su pronašli i blizanca. Naravno, sve to doprinosi dubljem razumevanju Sunčeve postojbine, a time i procesa evolucije zvezda naše galaksije. Takođe, postoje očekivanja da će ovo i slična saznanja dovesti do boljeg detektovanja nastanjivih planeta u orbitama oko zvezda.


Karta iz profama SkySafari Pro 6

Sunce je sada prilično izolovana i usamljena zvezda, ali pre više milijardi godina ono je bilo deo gusto nastanjenog zvezdanog jata. Rođeno je u masivnom zvezdanom porodilištu zajedno sa hiljadama drugih zvezda, ali od tada su gravitacione sile Mlečnog puta rasturile čitavo porodilište i zvezde su se rasejale po galaksiji. Naravno, danas je teško pronaći zvezdane rođake, ali ne i nemoguće.

Grupa astronoma iz Evropske južne opservatorije udružila je snage sa astronomima iz Opservatorije Cote d'Azur (Francuska) i koristeći niz spektografa zajedno sa podacima GAIA misije uspela je da identifikuju starost, hemijske elemente i kretanje brojnih zvezda Mlečnog puta. Tako se konačno došlo do podataka o čak 17 000 različitih zvezda.

Najzad, nakon pretraživanja nebeskih datoteka tim je pronašao zvezdu neobično sličnu Suncu. To je pomenuta HD186302, zvezda glavnog niza koja se nalazi na 184 svetlosne godine daleko od nas u sazvežđu južnog neba Pavo. Zvezda je stara približno kao i Sunce, ima istu metaličnost (tj. prisustvo elemenata težih od vodonika i helijuma), pa čak i odnos ugljenikovih izotopa. Drugim rečima, ona je ista, ili skoro ista kao i Sunce.

Autor: Aleksandar Zorkić

Susret Marsa sa Neptunom



Marse je još uvek na našem noćnom nebu i treba ga posmatrati. Sedmog ovog meseca biće odlična prilika da vidimo susret Marsa sa Neptunom (tj. njihovu konjunkciju). Gledano sa Zemlje te dve planete će se gotovo dodirnuti, mada su u isto vreme jedna od druge daleko 4.465.508 kilometara.


Plavičasta kružnica je orbita Zemlje

MARS je od nas udaljen 158,8 miliona kilometara, a od Sunca 213.310 miliona. Njegov sjaj je trenutno +0,1 m i lepo se vidi i golim okom.

NEPTUN, iako je mnogo veći od Marsa, nalazi se jako daleko, pa se ne bidi tako dobro kao Mars. On nas je tog dana udaljen 4 milijarde i 480,9 miliona kilometara (od Sunca 4 milijarde i 478.818 miliona) te je njegov sjaj znatno manji i iznosi +7,9 m. (što je broj magnitude veći to je sjaj slabiji). Da biste videli njega potreban vam je dvogled ili neki manji teleskop.

Dakle, ako nebo bude vedro, uzmite dvogled i potražite ove planete. Najbolje vreme za ovaj poduhvat je nešto posle 5 sati uveče. U 5:36 Mars dostiže svoju najvišu tačku na našem nebu.

Inače Mars tog dana izlazi u 12:03, a zalazi u 23:10. sličan raspored ima i Neptun. On izlazi u 12:03, tranzit ima u 5:36, a zalazi u 11:09. Naravno, obe planete su prividno blizu jedna drugoj pa su im i vremena izlaska i zalaska gotovo ista.

Inače, Marsu predstoje još neki lepi susreti. Sedmog januara ulazi u konjunkciju sa Jupiterom, 2. aprila sa Saturnom, a 26. aprila sa Plutonom.

Autor: Aleksandar Zorkić