Vesti iz sveta astronomije...

Chandrayaan 2 nije uspeo da se meko spusti na Mesec

Indijska misija na Mesec nije završena uspešno.


Kontrolni centar

Sredinom godine, 22. jula, Indija je lansirala letelicu Chandrayaan-2 koja je po dugoj trajektoriji, prethodno obišavši više puta Zemlju, ušla u izduženu eliptičnu orbitu oko Meseca da bi konačno, juče, 6. septembra, krenula ka površini našeg prirodnog satelita. Chandrayaan-2 je robotski lender i rover i trebalo je da uvede Indiju u ekskluzivan klub zemalja koje su uspešno spustile svoje lendere na Mesec. To su, Sovjetski savez, Sjedinjene Američke Države i Kina.

Prethodno je i Izrael pokušao da meko spusti svoju letelicu, ali je završnica tog pokušaja bila neuspešna kako smo već pisali.

Nešto slično, bar po prvim izveštajima dogodilo se i sa indijskom letelicom. Sve, ceo let, ulazak u orbitu oko Meseca, početak spuštanja, sve je teklo u redu, ali su nekih dva kilometra od površine Meseca najednom izgubljeni telemetrijski podaci. Letelica se najverovatnije slupala o površinu Meseca.


Indijski premijer Narendra Modi dolazi u kontrolni centar da prati sletanje letelice

Bez obzira na ovaj neuspeh Indija je načinila veliki podvig i sigurno je da će nastaviti svoj program osvajanja svemira.

Pogled iz centra galaksije

http://www.astronomija.org.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/13369-pogled-iz-centra-galaksije

Činjenice o okolini

http://www.astronomija.org.rs/nauka/astronomija/13344-cinjenice-o-okolini

Šta da gledam do kraja leta

http://www.astronomija.org.rs/posmatranja/13381-sta-da-gledam-do-kraja-leta

Međuzvezdani posetilac, C/2019 Q4 (Borisov)

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/komete-65895/13386-meduzvezdani-posetilac-c-2019-q4-borisov

Pomračenje Sunca na Jupiteru

Juno, orbiter koji istražuje Jupiter, napravio je svoj 22. bliski prolaz pored najveće planete tokom druge nedelje septembra i tada je zabeležio ovaj interesantan događaj. Na Jupiteru vidimo senku koju je na njega bacio Jo. Ovom satelitu treba manje od dva naša dana da obiđe matičnu planetu. Kako je najbliži od svih velikih, ili Galilejevih satelita, Jupiteru on baca i najveću senku kada se nađe između Sunca i planete. Za imaginarne Jupiterijance to je trenutak pomračenja Sunca.

Jo je dinamičan mesec. Zapravo, najdinamičniji u Sunčevom sistemu bar što se vulkanskih aktivnosti tiče.

Juno je u svojoj misiji oko Jupitera više od tri godine, a svaka 53 dana napravi bliski prolaz pored ove gigantske planete. Taj orbiter, krcati naučnim instrumentima, ima zadatak da proučava atmosferu i unutrašnjost Jupitera.

Juno ima i kamere čiji snimci su dostupni preko interneta svima koji žele da ih posebno obrade. Tako nastaju često impozantne fotografije od kojih je jedna i ova.

Ovu fotografiju obradio je fotograf Kevin Gill

Jesen 2019 (jesenji solsticij)

http://www.astronomija.org.rs/godinja-doba/13399-jesen-2019

'Apolo 11': pravac ka Mesecu – pola veka 'Apolla 11', deo IV A

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/13400-apolo-11-pravac-ka-mesecu-pola-veka-apolla-11-deo-iv-a

Najbolje astrofotografije 2019-te godine

http://www.astronomija.org.rs/fotografija/13403-najbolje-astrofotografije-2019-te-godine

Teleskop Habl snimio galaksiju bogatu tamnom materijom

Na oko 30 miliona svetlosnih godina daleko od nas, u sazvežđu Cetus (Kit) skriva se sablasni galaksija: UGC 695. Sjaj ove galaksije je izuzetno slab te ju je gotovo nemoguće uočiti sa Zemlje čak i najmoćnijim teleskopima. Ona spada u „Low Surface Brightness galaxy“ (rekli bi smo: galaksija niskog površinskog sjaja) a to su one koje imaju bar za magnitudu manji sjaj od okolnog noćnog neba posmatranog sa Zemlje.

Tako mali sjaj rezultat je malog broja zvezda u tim galaksijama, ali i velike količine temne materije. Naučnici još pokušavaju da dokuče prirodu i poreklo ovih galaksija.

Ali, ono što ne mogu zemaljski teleskopi, može Svemirski teleskop Habl. Evo ispod portreta UGC 695 galaksije snimljene Hablom.


Položaj galaksije UGS 695 na nebu


SkySafari Pro 6

Šta možete da vidite iz crne rupe

Ako vam se kojim slučajem desi da upadnete u crnu rupu, evo šta ćete da vidite.

'Apolo 11': pravac ka Mesecu – pola veka 'Apolla 11', deo IV C

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/13411-apolo-11-pravac-ka-mesecu-pola-veka-apolla-11-deo-iv-c

Noćas na nebu - oktobar 2019

Serija „Tonight’s Sky“ proizvodi Space Telescope Science Institute (koji upravlja Svemirskim teleskopom Habl) u saradnji sa Nasinim Universe of Learning.

Činjenice o Jupiterovom satelitu Kalistu

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/13418-cinjenice-o-jupiterovom-satelitu-kalistu

'Apolo 11': prvo sletanje na drugi svet – pola veka 'Apola 11', deo V

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/13425-apolo-11-prvo-sletanje-na-drugi-svet-pola-veka-apola-11-deo-v

Sunčeva korona i mesečina nastala od svetlosti reflektovane od Zemlje

Jedna od najzanimljivijih pojava u toku totalnog pomračenja Sunca je svetlost Sunčeve unutrašnje korone. Tada se otkrivaju strukture i petlje užarene plazme i zakrivljene linije vidljive oko ivice Sunca koje nastaju pod dejstvom jakog magnetnog polja, kao i slaba, bela svetlost koja se širi daleko u svemir, poznate kao Sunčeva spoljna korona. Ova se pojava može proučavati samo za vreme pomračenja Sunca, kada Mesečev disk u potpunosti prekrije Sunce, jer inače Sunčeva svetlost onemogućava njeno opažanje.



Sve je fizika

Svetlost sa Meseca (mesečina) koja dolazi od Zemlje je reflektovana svetlost Sunca od Zemlje koja osvetljava Mesečev disk. Ta svetlost je veoma slaba. Sa Zemlje je vidljiva golim okom samo kod mladog Meseca, eventualno do prve četvrti. Tokom totalnog pomračenja Sunca se ne vidi golim okom ali je mogu detektovati fotoaparati sa dugom ekspozicijom.


Miquel Claro

To je uradio Miguel Claro, portugalski profesionalni fotograf, autor i naučni komunikator na polju astronomije i ambasador fotografije Evropske južne opservatorije. Član je organizacije World The Night i zvanični astrofotograf rezervata Dark Sky Alqueva Reserve. Specijalizovao se za astronomske „skyscapes“ koji povezuju Zemlju i noćno nebo.

Kompozitna slika totalnog pomračenja Sunca od 2. jula 2019. godine pokazuje Sunčevu koronu kao i pejzaž Mesečeve površine osvetljen svetlošću Sunca koja se reflektuje od Zemlje, pada na površinu Meseca, odbija se od nje i ponovo vraća na Zemlju.

Slika je rezultat niza snimaka različite ekspozicije tokom trajanja pomračenja, 2. jula 2019. godine. Snimljena je u gradu Lambertu, na oko 30 km severoistočno od La Serene, u Čileu, pomoću Nikon D850, sa 600-mm objektivom.

Izvor: SPᴧCE.com

Krećemo u novi Sunčev ciklus broj 25

Promjene brojnosti i oblika „crnih flekica“ na Sunčevoj fotosferi poznate su nam unazad nekoliko stotina godina.



Negdje od tamo dok je još Galileo Galilei polako ali sigurno (ne znajući) pržio svoje oči gledajući u Sunce teleskopom optičke moći kakvog bi danas smatrali igračkom za djecu od 3 do 7 godina. Čini se kako je naša zvijezda upravo danas, 06.10.2019. završila sa Ciklusom broj 24 i krenula u Ciklus broj 25.

To znači kako se nalazimo na samom „dnu“, poprilično dugog, Sunčeva minimuma aktivnosti. Na snimku Sunca načinjenom od strane NASAina Solar Dynamics Observatory uočavaju se dva istovremeno prisutna aktivna magnetska polja od kojih jedno pripada Ciklusu 24 a drugo Ciklusu 25. Razaznajemo to po promjeni polariteta ovih magnetskih „vrućih“ pjega na Suncu.



Već kroz nekoliko mjeseci na Suncu će se sve češće pojavljivati „klasične, crne pjege“ (uopće nisu crne ali o tome ima više materijala kod astronoma Danijela Reponja i Draga Dragovića). Predviđanja svemirskog vremena kazuju nam kako se maksimum upravo započetog Sunčeva ciklusa očekuje 2023.-2025.

U bližoj budućnosti i akutnom nedostatku crnih flekica-pjega slobodno u rokovnik zabilježimo datum 11.11.2019. Jedna mala okrugla crna pjega tijekom nepunih šest sati prijeći će preko Sunčeva diska. Radi se o tranzitu Merkura, jednom od svega trinaest koji se događaju tijekom stoljeća. Više o tome u naredim člancima na našem portalu.



Autor: Marino Tumpić

Pozlaćivanje ogledala Džejms Veb teleskopa

Svih 18 ogledala teleskopa Džejms Veb (James Webb) napravljena su od berilijuma, presvučena vrlo tankom slojem zlata. Na taj način povećava se sposobnost ogledala da odbija infracrvenu svetlost (koja se zatim detektuje kamerom).

Ovde vidimo postupak nanošenja zlatnog sloja na ogledala.

'Apolo 11': prvo sletanje na drugi svet – pola veka 'Apola 11', deo V B

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/13433-apolo-11-prvo-sletanje-na-drugi-svet-pola-veka-apola-11-deo-v-b

'Apolo 11': prva šetnja po Mesecu – pola veka 'Apola 11', deo VI - B

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/13454-apolo-11-prva-setnja-po-mesecu-pola-veka-apola-11-deo-vi-b

Slavni PROTON

http://www.astronomija.org.rs/oprema/13456-slavni-proton

Jupiter štiti Evropu od kosmičkih zraka

Jupiterova satelit Evropa decenijama je izazov za astrobiologe. Taj satelit ispod debele ledene kore ima ogroman okean tečne vode. Kažu planetolozi da po količini vode Evropa nadmašuje Zemlju, a naše iskustvo nam govori: gde ima vode, ima i života. Ili bi bar život mogao da postoji. Ili je bar postojao. A sve to treba ispitati i planetolozi, astrobiolozi i drugi naučnici plediraju da se na Evropu pošalje svemirska misija.


Britney Schmidt/Dead Pixel VFX/Univ. of Texas at Austin

Međutim, naučnici se pribojavaju da bi u slučaju da neka buduća svemirska sonda i prikupi dragocene podatke o eventualno postojećem životu na, odnosno u okeanu Evrope, ti podaci bili uništeni enormnom kosmičkim zracima koji pogađaju Evropu.

Nedavno su se pojavile naučne analize koje takvu mogućnost anuliraju, jer ispostavilo se, sam Jupiter svojom magnetosferom u znatnoj meri štiti Evropu od kosmičke radijacije. Kompjuterski modeli pokazuju da na Evropu pada samo mali deo energetskih čestica koje struje svemirom, te da doza tog zračenja nije značajna. A to znači da bi podaci o eventualno postojećem životu na Evropi bili sračunavani za buduća istraživanja.

Ovakav zaključak proističe iz računarskog modela. Model je simulirao kosmičke zrake u sudaru sa atomima na Evropi i proračunavao reakcije. U sudarima čestice gube energiju te one gube energiju za dalje reakcije i konačan zaključak naučnika je da kosmički zraci prodiru tek nekoliko metara unutar Evrope.

Ali, šta je sa zračenjem samog Jupitera? Planetolog Tom Nordheim iz Nasine laboratorije za mlazni pogon izučavao je ovaj problem. On i njegov tim su otkrili da energetske čestice iz Jupiterove magnetosfere prodiru tek nekoliko centimetara u dubinu ispod površine Evrope.

To je dobra vest za astrobiologe. Oni ističu da je Evropa u ovom smislu pogodnija za izučavanje i potragu za životom nego Mars, koji nema snažno magnetno polje te njegova površina nije zaštićena od kosmičkih zraka, te je ona u znatnom meri biološki devastirana.



Author: Aleksandar Zorkić

Apolo 11 – dva dokumantarca

Wernher von Braun tells the story of Apollo 11: "Footprints on the Moon" RARE DOCUMENTARY (1969)

Ovo je izuzetan dokumentarni film, prvi koji je snimljen o misiji Apola 11. Objavljen je 17. septembra 1969.

Slika koju ćete videti je za današnje pojmove sasvim lošeg kvaliteta, a ni zvuk nije mnogo bolji. Ali, u ono vreme od pre 50 godina bolje nije ni moglo da se snimi. U svakom slučaju film je vredan dokument o grandioznoj misiji.







APOLLO 11 * narrated by WALTER CRONKITE : and all the Apollo missions (BEST DOCUMENTARY) from CBS.

Za naredni film se kaže da je najbolji dokumentarac sa CBS. Stariji gledaoci će prepoznati markantan glas naratora. To je Valter Konkejt, čuveni voditelj koji je tako elokventno, smireno, bez napadne dramatičnosti u glasu zaista maestralno otpratio čuvenu misiju.

Моže li putnički Sojuz MS da leti bez posade? Može! Kako? Pročitaj!

http://www.astronomija.org.rs/oprema/13468-ze-li-putnicki-sojuz-ms-da-leti-bez-posade-moze-kako-procitaj

'Apolo 11': povratak kući – pola veka 'Apola 11', deo VII - A

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/13467-apolo-11-povratak-kuci-pola-veka-apola-11-deo-vii-a