Vesti iz sveta umetnosti

Izabran deo članova NSK



Skupština Srbije izabrala je 14. februara manji deo članova Nacionalnog saveta za kulturu (NSK), među kojima nisu kandidati reprezentativnih umetničkih udruženja, koja su osporila legitimnost Zbirne liste kandidata, kao ni kandidati nekih drugih ovlašćenih predlagača.

Skupština je izabrala samo šest kandidata, i to četiri koje je sama predložila i dva kandidata Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).

Tako su na predlog Vlade Srbije izabrani akademik Dušan Kovačević, koji je član i dosadašnjeg sastava NSK, te dr likovnih umetnosti Nikola Šuica, profesor opšte istorije Đorđe Đurić i kompozitor Svetislav Božić.

Na predlog SANU izabrani su akademik Tibor Varadi i dopisni član SANU Miodrag Marković.

Narodna skupština nije izabrala nijednog člana NSK iz grupe kandidata koje su predložile ustanove kulture čiji su osnivači Republika, autonomne pokrajine i lokalne samouprave (dr Dragana Kovačić ili Vesna Bašić - na predlog Narodnog muzeja u Beogradu, Aleksandar Stamatović ili Nebojša Dugalić - na predlog Narodnog pozorišta u Beogradu, dr Dragana Milunović - na predlog Narodne biblioteke Srbije, te Bogdana Opačić ili Bojana Subašić - na predlog Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka).

Takođe, nije izabran nijedan od kandidata koja su predložila reprezentativna udruženja i udruženja iz oblasti zaštite kulturnog nasleđa, koja su i osporila ujedno listu kandidata (Duško Paunković ili Živorad Ajdačić - književno stvaralaštvo i prevodilaštvo, Dušan Rusalić - likovne umetnosti, primenjene umetnosti, vizuelne umetnosti, dizajn i arhitektura, Ivan Ilić ili Srđan Hofman - muzičko stvaralaštvo i Vladimir Logunov - pozorišna/filmska umetnost i umetnička igra, te na predlog Društva konzervatora Srbije - Aleksa Ciganović i dr Biljana Đorđević).

Poslanici nisu izabrali nijednog člana na predlog Saveta Univerziteta umetnosti (mr Olivera Stojadinović, profesorka Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu), Konferencije univerziteta Srbije (prof. dr Čedomir Vasić) i nacionalnih saveta nacionalnih manjina (Karolj Viček, Vasvija Gusinac, Miroslav Jovičin i Vesna Milekić).

Predstavnici reprezentativnih umetničkih udruženja, koja su ovlašćeni predlagači kandidata za članove NSK, pozvali su 13. februara poslanike da ne glasaju za kandidate koji su se u njihovo ime našli na Zbirnoj listi, jer je utvrđena kršenjem procedure predviđene Zakonom o kulturi.

Predstavnici Udruženja književnih prevodilaca Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog PEN centra, Udruženja kompozitora Srbije, kao i predstavnik Srpskog arheološkog društva, ukazali su na višestruko kršenje Zakona o kulturi u pogledu procedure predviđene za imenovanje članova NSK. Ocenili su da je ta tačka uvrštena na dnevni red vanrednog zasedanja parlamenta posle desetomesečnog čekanja samo zato da bi bila brzopotezno usvojena, s obzirom da većina poslanika opozicije bojkotuje rad parlamenta.

Zbirna lista kandidata za novi sastav 19-članog NSK sadržala je ukupno 29 imena, nakon što je Odbor za kulturu i informisanje 13. februara izbrisao ime Vojislava Brajovića, predsednika Udruženja dramskih umetnika Srbije, koji je još pre deset meseci odlučio da povuče kandidaturu u znak protesta upravo zbog kršenja zakonske procedure.

Sadašnjem sastavu NSK, inače, istekao je mandat još u maju 2016, a te godine mu je izmenama i dopunama Zakona o kulturi promenjen delimično i status, uključujući pravo da učestvuje u izradi strategije razvoja kulture.

U prvi saziv NSK, koji je izabran 25. maja 2011. godine na mandat od pet godina, ušli su: Mileta Prodanović, Vesna Injac Malbaša (1960-2015), Milica Todorović, Dušan Kovačević, Marina Nešković, Duško Paunković, Aleksandar Denić, Slobodan Vujović, Dušan Otašević, Miro Vuksanović, Egon Savin, Gordana Komad Arsenijević, Karolj Viček, Muhedin Fijuljanin, Goran Paskaljević, Isidora Žebeljan, Miroslav Mogorović, Ivana Stefanović i Žarko Dragojević.

(SEEcult.org)

Vekovni strah od promena



Niško Narodno pozorište gostovaće 19. februara u Zvezdara teatru predstavom “Limunacija” prema tekstu Dušana Kovačevića i motivima pripovetke Stevana Sremca, u režiji Nebojše Bradića, koja ukazuje na strah od promena i nespremnost za njih kao najveći problem društva.

Sremčeva pripovetka “Limunacija na selu” objavljena je pre više od 120 godina, a Kovačevićev komad pre četiri decenije, ali je to i dalje aktuelna priča o mentalitetu ljudi na ovim prostorima, odnosu prema vlasti i teškoćama koje nastaju kada u narodu treba da dođe do neke promene.

“Priča prati učitelja Sretu koji dolazi u jedno selo u kome želi da pokrene promene. U odnosu na Sremčev konzervativni odnos prema novim idejama, koji se ogleda u tome što je Sreta u njegovoj pripovetki pun fraza i parola, ideja sklepanih od raznih ideoloških pravaca koje se ne uklapaju u jednu moguću sliku društva, Dušan Kovačević u svom komadu pomera fokus priče”, naveo je reditelj Nebojša Bradić u najavi predstave.

Radnja se dešava u drugoj polovini 19. veka, u doba kada se javljaju napredne ideje Svetozara Markovića i ruskih prosvetitelja.

“S jedne strane je konzervativna sredina, a s druge, nove ideje. Sremac je bio prilično konzervativan i negovao rigidan odnos prema promenama što je prisutno i u njegovoj ‘Limunaciji’. Kovačević u svom komadu ukazuje na strah od promena i nespremnost za njih, kao najveći problem svakog društva. U njegovom fokusu je to sagledano kao negativna strana našeg mentaliteta”, napominje Bradić, dodajući da tu stranu prepoznajemo i danas i da ova komedija spada u one komade kojima Kovačević “potkazuje život”, a zbog kojih publika hrli u pozorište.



Najveću prepreku za razvoj društva Bradić vidi u zatvorenoj sredini i ljudima koji najviše misle o konkretnoj dobiti koju mogu da ostvare ukoliko podrže određenu ideju.

“U stalnoj borbi za lični interes gubi se interesovanje za budućnost čitave zajednice. Međutim, nove ideje ipak donose pojedinci. Da nema nikakvih promena, verovatno bismo i mi hodali u istim suknenim pantalonama u kojima hodaju Sremčevi junaci. Vrednosti koje društvo treba da ima, donose pojedinci. Računati na to da u društvu imamo sto posto svesnih pojedinaca koji čine narod i koji će biti faktor razvoja, nemoguća je misija. U procentima, to je mnogo manje od 50 posto ljudi koji su zaista spremni da idu napred, rizikuju i trpe poraze. Ponekad mi se čini da takvih ljudi ima onoliko koliko i prstiju na našim rukama", naveo je Bradić, koji je i scenograf predstave.

U dinamičnoj predstavi “Limunacija” igra čak 16 članova niškog ansambla - Dejan Cicmilović, Dragana Jovanović, Danilo Petrović, Aleksandar Marinković, Aleksandar Mihailović, Sanja Krstović, Dragoslav Savić, Miroslav Jović, Stefan Mladenović, Miroljub Nedović, Marko Pavlovski, Marjan Todorović, Katarina Mitić, Katarina Arsić, Uroš Milojević i Dejan Gocić.

Kostime je kreirala Marina Vukasović Medenica, kompozitor je Zoran Erić, a scenski pokret radila je Vera Obradović.



Premijera predstave “Limunacija” bila je 1. decembra 2018. na sceni Narodnog pozorišta Niš, koje je za 11. mart najavilo premijerno izvođenje “Putujućeg pozorišta Šopalović” Ljubomira Simovića, u režiji Tanje Mandić Rigonat.

Tom prilikom biće obeležen i Dan Narodnog pozorišta Niš i otvoren prvi festival “Teatar na raskršću”, kojim niški teatar želi da okupi predstave profesionalnih pozorišta koja deluju u okviru zajedničkog balkanskog kulturnog prostora.

Festival je takmičarski i traje do 19. marta, a Programski savet čine istaknuti pozorišni stvaraoci iz Srbije i regiona – uz Nebojšu Bradića, kao predsednika, tu su i pozorišni kritičar Aleksandar Milosavljević, teatrolog Dejan Petković i pisac Dejan Stojiljković iz Srbije, te prof. dr Darko Lukić, teatrolog iz Hrvatske, glumac Dejan Lilić iz Makedonije i upravnik NP Niš, Spasoje Ž. Milovanović, teatrolog, koji je i selektor festivala “Teatar na raskršću”.

*Foto: NP Niš

(SEEcult.org)

Problematično uslovljena podrška



Novosadski konkurs za (su)finansiranje projekata u kulturi u oblasti savremenog stvaralaštva u 2019. godini, koji je otvoren do kraja februara, izazvao je negodovanje dela nezavisne kulturne scene zbog novine koja podrazumeva obavezno opredeljenje za jednu od ponuđenih programskih platformi kojima će se Novi Sad predstaviti kao Evropska prestonica kulture (EPK) 2021. godine.

Grupa za konceptualnu politiku (GKP), koja je aktivno učestvovala u ranijim pregovorima nezavisne kulturne scene sa gradskim vlastima radi unapređenja konkursne procedure, smatra novinu u ovogodišnjem konkursu problematičnom, jer “potvrđuje sumnje na koje su akteri nezavisne scene skretali pažnju i ranije, a to je neopredeljenost projekta EPK, Fondacije Novi Sad 2021 kao njegovog realizatora, a zatim i Gradske Uprave za kulturu (GUK), za poticanje i razvoj nezavisne kulturne i umetničke scene Novog Sada”.

“Da li je to uobičajena praksa u pripremama za ovu titulu ili je, pak, administrativni manevar kojim se popunjavaju nedostaci u programskom usmerenju ovog projekta ka savremenoj umetničkoj i kulturnoj produkciji, kao i nikada opovrgnuta sumnja da li ovaj projekat uopšte ima umetničkog direktora – nije jasno”, navela je GKP, konstatujući da je izvesno, međutim, da je ovim konkursom onemogućena bilo kakva naznaka nezavisnosti kulturnih aktera, budući da je njen ključ u pravu na učešću u distribuciji javnih sredstava iz budžeta grada namenjenih kulturi, kao i u činjenici da o svom radu i projektima odlučuju autonomno i bez usmeravanja i uplitanja državnih politika.

“Da je Fondacija Novi Sad 2021 državna institucija ne potvrđuje samo činjenica da je njen osnivač grad, već i potvrđen nedostatak autonomnog delovanja i odluke da podrži nezavisne aktere u kulturi, čak i kada je pozvana da to učini”, navela je GKP.

GKP je podsetila i da se, na osnovu izostanka podrške Fondacije u slučaju borbe za otvorene mesne zajednice u Novom Sadu koje neometano koristi za svoje programe, obratila evropskom Panelu nezavisnih eksperata, koji vrši monitoring projekta EPK, kako bi ukazala na izostanak njegovog evropskog usmerenja i njegove podrške civilnom društvu. “Iako je u prvom izveštaju Panela (oktobar 2017. godine) naznačeno da je nedostatak ove saradnje jedna od najvećih slabosti projekta, ono sa čim smo se suočili je ćutanje i ovog evropskog tela, što celokupan proces ‘usaglašavanja sa načelima evropske kulturne politike’, kako stoji u tekstu konkursa, čini isključivo deklarativnim. Jer, postavlja se pitanje ko ih sprovodi i usaglašava – Fondacija koja nema političku autonomiju od vlasti da podrži aktere nezavisne scene čiji zahtevi mogu biti nepodobni za vlast kakvu danas imamo, ili evropska uprava koja odbija da iskomunicira problem. Ako se radi o bilo kakvom usaglašavanju, usaglašava se ćutanje i odbijanje, na posletku, principa nezavisnosti od državne politike vlasti. Pa i u kulturi”, navela je GKP.

Konkursom za savremeno stvaralaštvo predviđeno je obavezno usaglašavanje projekata sa već definisanim programskim platformama projekta EPK, a to su: Seobe, Budućnost Evrope, Heroine, Tvrđava mira, Dunavsko more, Kaleidoskop kulture, "Druga" Evropa i Doček (nove godine). GKP ukazuje da to nikako nije isto kao odgovaranje na kriterijume konkursa o usklađenosti projekta sa usmerenjima Strategije kulturnog razvoja Grada Novog Sada od 2016. do 2026. godine, niti na kriterijume za ocenu projekata, poput kvaliteta i inovativnosti projekta i organizacionih kapaciteta za realizaciju projekta. Štaviše, odgovor na programske platforme za sobom povlači još jednu prinudu: planiranje realizacije projekata u skladu sa već definisanim vremenskim okvirima svake od platformi.

“U definisanju tema i vremenskih okvira programskih platformi EPK-a nisu učestvovali akteri niti nezavisne scene, niti javnih institucija, ni privrednih subjekata koji deluju u polju kulture, što predstavlja direktno oglušivanje na principe participativnosti na kojima su Strategija kulturnog razvoja i Akcioni plan zasnovani”, navela je GKP. Da li će javnost moći da proveri da li je na desetom Forumu za kulturu, održanom dan pre objavljivanja javnog konkursa, utvrđen legitimitet za tako koncipiran konkurs i da li su se prisutni akteri iz polja kulture složili sa ovim predlogom, biće moguće proveriti kada i ako Gradska uprava objavi njegov snimak. Institucija Foruma, međutim, koja je trebalo da bude participativna, konsultativna i dijaloška platforma, urušena je i izgubila je neophodan kapacitet za dijalog i argumentovanu diskusiju o kulturnim politikama grada, te uglavnom i služi za legitimaciju odluka vlasti, ocenila je GKP, dodajući da se to vidi i po samom tekstu ovogodišnjeg konkursa.

“Ono na šta su nezavisni akteri u kulturi apelovali počev od 2016. godine, tada okupljeni u Inicijativu nezavisne kulturne scene Novog Sada, jeste činjenica da svojim već postojećim projektima razvijaju lokalnu, ali i međunarodnu i evropsku saradnju i da je potrebno da ih kao takve projekat EPK podrži i pomogne njihov konstantno neizvestan rad. To je bio apel za podršku ‘nultom mostu’, s obzirom na programske celine EPK projekta koje su simbolično posvećene mostovima u Novom Sadu, ali se od tada pokazalo da se mostovi ruše umesto da se grade. Podrška s obzirom na autentične potrebe nezavisnih aktera izostaje, a ovako koncipiranim javnim konkursom izbrisano je gotovo sve što je postignuto pregovorima nezavisnih aktera u borbi za transparentne i demokratične konkursne procedure. Iako je mogućnost predlaganja članova komisija za ocenjivanje projekata ostala u tekstu konkursa, promenjene tematske oblasti su izbrisale prethodne koje su uspostavljene teškim pregovorima sa članom Gradskog veća za kulturu Daliborom Rožićem, i tada vrlo diskutabilne i limitirane za dalje definisanje shodno potrebama aktera u kulturi. Da li ovaj potez takođe treba da tumačimo kao brisanje i nepoštovanje bilo koje procedure uspostavljene kroz saradnju sa nezavisnim akterima?”, navela je GKP.

Prema mišljenju GKP, jasno je da ovakva intervencija u javni konkurs ne bi bila moguća bez lokalne uprave za kulturu, dakle, samo uz nastojanja lokalnih i evropskih realizatora projekta EPK da poprave sopstveni program.

“Ali kakva je danas situacija sa Gradskom upravom za kulturu? Za razliku od drugih gradskih uprava koje su ostale neme na naše zahteve i zahteve drugih organizacija civilnog društva, uprava za kulturu je umela da komunicira i da se uključi u realizaciju zahteva i predloga aktera nezavisne scene, kao i da prihvati predlog da oni budu uključeni u izradu njenih dokumenata, kakav je bio slučaj sa Strategijom kulturnog razvoja i sa Akcionim planom. Postavlja se pitanje da li se možda radi o usklađivanju rada ove Uprave sa načinom rada ostalih uprava, u smislu da je celokupan administrativni aparat, dakle uprava, sada pod partijskim pritiskom i disciplinom vladajuće stranke i njene koalicije koja se danas sprovodi na drugačiji način od dosadašnjih koalicija na vlasti? Ovim potezom je u pitanje dovedeno poštovanje dokumenata na koja se uprava donošenjem obavezala, a čiji značajan deo čini saradnja sa nezavisnim sektorom u kulturi, kao i činjenica da samo jedna od mnoštva tačaka u ovim dokumentima – projekat EPK kao deo strateškog opredeljenja ka internacionalizaciji i prisustvu na međunarodnoj sceni – sada postaje okosnica i javnog konkursa za projekte u kulturi”, navela je GKP.

Prema GKP, ovakvim koncipiranjem javnog konkursa za projekte u kulturi u oblasti savremenog stvaralaštva, nezavisnim akterima u oblasti kulture nije ostavljen izbor, niti mogućnost da svoju delatnost obavljaju samostalno i bez uticaja politike vlasti. “Na koji način će Fondacija Novi Sad 2021 opravdati ovaj potez pred Panelom nezavisnih eksperata na narednom sastanku (2019. godine) nije više ni pitanje, jer će on biti namiren sadržajem bar za tekuću godinu, dok pitanje adekvatne podrške organizacijama civilnog društva u kulturi, pre kao i posle 2021. godine, ostaje da visi u vazduhu”, zaključila je GKP.

(SEEcult.org)

Balkan i Frojd



Umetnica i teoretičarka umetnosti dr Mariela Cvetić predstavlja se u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu izložbom “Conquistador. Iz kulture i umetnosti” koja problematizuje geografiju (i istoriju) Balkana preko teorije psihoanalize Sigmunda Frojda kao netipičnog (dualnog) predstavnika zapadnog pogleda na Balkan.

Izložba problematizuje Balkan preko Frojdove teorije sa kraja 19. veka i njenih (teorijskih) implikacija tokom 20. veka do danas. Frojd sam, nakon povratka sa Balkana 1898. godine, sebe percipira kao osvajača, a psihoanalizu kao pohod, a ishod svakog osvajačkog pohoda uvek se razume kao trgovina, profit.

Jer ja zapravo nisam čovek nauke, ni promatrač, ni eksperimentator, ni mislilac. Ja sam po temperamentu samo conquistador, avanturist, ako želite prevesti taj termin − sa svom znatiželjom, hrabrošću i tvrdoglavošću karakterističnom za takvog čoveka (Frojd u pismu Flisu,1900)

Inicijalni element za izložbu je tepih koji pokriva Frojdov kauč, a koji je zajedno sa kaučem još odavno postao metonimija za psihoanalizu samu - njenu istoriju, praksu, kulturološku funkciju pre svega, ali i za kritiku; njegova ikoničnost odavno prevazilazi početnu funkciju. Kao objekat, element enterijera, preuzet iz orijentalne provenijencije, tepih ima nomadski karakter: nastaje i živi u nomadstvu. Nomadizam nije podrazumevan samo kroz fizička kretanja, nego i mentalna (sopstvena analiza), naveo je MSUB.

Mariela Cvetić, vanredna profesorka na Arhitektonskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, autorka je 14 samostalnih izložbi, kao i većeg broja knjiga umetnika.

Takođe, učesnica je na brojnim grupnim izložbama. Između ostalog, bila je jedna od autorki izložbe u paviljonu Srbije na 11. Međunarodnoj izložbi arhitekture u Veneciji 2008.

Od recentnih grupnih izložbi, učestvovala je u projektu Actopolis – Art of Action u organizaciji Gete Instituta od 2015. do 2018. godine.

Organizovala je izložbe sudenata Arhitektonskog fakulteta.

Objavila je knjigu “Das Unheimliche: psihoanalitičke i kulturalne teorije prostora” (Beograd, 2011), “Umetnikova knjiga/Artist's Book” (Beograd, 2014) i veći broj poglavlja u monografijama. U umetničkom i teorijskom radu bavi se problemima odnosa subjekta i prostora.

Izložba “Conquistador. Iz kulture i umetnosti” u Salonu MSUB biće otvorena od 22. februara do 25. marta.

*Foto: Kao ordinacija / Like a Consulting Room, print scene Frojdove sobe, 2019.

(SEEcult.org)

Memorijalni kompleks Boško Buha sačuvan od prodaje



Najavljena prodaja objekata Memorijalnog kompleksa “Boško Buha” na Jabuci kod Prijepolja, koja je izazvala burne reakcije stručne i šire javnosti, otkazana je nedelju dana uoči planiranog javnog nadmetanja u Beogradu. Na prodaju će biti ponuđen samo hotel sa pokretnom imovinom, dok se odustalo od javnog nadmetanja za Spomen dom “Boško Buha”, Muzej pionira i omladine Jugoslavije u Memorijalnom kompleksu “Boško Buha”, te za Dom kulture, paviljone za smeštaj gostiju i vilu “Jabuka”.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao stečajni upravnik ugostiteljsko-turističkog preduzeća “Putnik Prijepolje” d.o.o, objavila je 21. februara u Politici i Večernjim novostima da otkazuje prodaju nepokretne i pokretne imovine stečajnog dužnika (grupisanu u celinama 2 i 3), te se time povlači oglas objavljen u tim listovima 25. januara. Prodaja imovinske celine 1, koja obuhvata hotel, biće održana 28. februara kao što je planirano.

Najavljena prodaja objekata Memorijalnog kompleksa “Boško Buha” izazvala je burne reakcije u javnosti, a tim povodom pokrenuta je i onlajn peticija, na inicijativu dramske pedagoškinje Ivane Bogićević Leko i istoričarke dr Sanje Petrović Todosijević.

Inicijatorke peticije zahvalile su svima koji su potpisom i angažovanjem podržali inicijativu za očuvanje Memorijanog kompleksa “Boško Buha”, navodeći da sada predstoji rad na sređivanju dokumentacije, kao i planiranje renoviranja i programskih aktivnosti.

Posebna zahvalnost upućena je Muzeju grada Prijepolja i Opštini Prijepolje, jer su i zvanično stali uz zahteve peticije, kojom je apelovano na nadležne da izuzmu iz prodaje Dom pionira i omladine sa okolinom, budući da je reč o jedinstvenom nasleđu koje je namenjeno i pripada deci i čija bi rasprodaja predstavljala i rasprodaju plemenitih ideja pacifizma, antifašizma i borbe za pravdu i jednakost.



Memorijalni kompleks “Boško Buha” proglašen je 1986. godine kulturnim dobrom od izuzetnog nacionalnog značaja, a do početka 90-ih i raspada SFRJ bio je jedna od najposećenijih turističkih destinacija, koju su obilazile mnoge školske ekskurzije. U tom kompleksu su i prvih godina po raspadu Jugoslavije organizovani edukativni i kreativni programi za decu iz regiona.

Kompleks je podignut u slavu Boška Buhe, najmlađeg nosioca Ordena narodnog heroja u Jugoslaviji, koji je kao 17-godišnjak poginuo na Jabuci 1943. godine - na mestu na kojem se i nalazi Memorijal nazvan njegovim imenom.



Memorijalni kompleks “Boško Buha” sačinjavaju: kameni beleg sa natpisom: Ovde je 1943. godine poginuo pionir, borac i narodni heroj Boško Buha, 17 borova posađenih na mestu njegove pogibije, bronzana figura dečaka-borca sa puškom i knjigom, osam bronzanih spomen-bista jugoslovenskih pionira-partizana, od kojih je većina posthumno odlikovana Ordenom narodnog heroja (Lepa Radić, Vera Miščević, Mate Blažina, Sava Jovanović Sirogojno), te Spomen dom “Boško Buha”, Dom kulture i Muzej pionira i omladine Jugoslavije.

Memorijal je jedinstven ne samo na području Srbije, već i čitave bivše Jugoslavije pa i šire, jer ukazuje na značaj koji imaju deca kao društvena grupa u izgradnji čitave zajednice.

Memorijal “Boško Buha” jedinstven je i po tome što su ga izgradila upravo deca - sredstava za njegovu izgradnju prikupljena su od tzv. “pionirskog dinara”. Takođe, spomenik Bošku Buhi, koji je otkriven 27. septembra 1970. godine, idejno je rešenje devojčice Jadranke Berić iz Gornjeg Milanovca koja je sa 6.069 pionira iz cele Jugoslavije učestvovala na konkursu “Kako zamišljam spomenik Bošku Buhi”.

*Foto: Sanja Kesić Ristić

(SEEcult.org)

Na pomolu novi festival evropske drame u Beogradu



Hartefakt fond najavio je novi festival evropske drame od 2020. godine u Beogradu po ugledu na nekadašnje bijenale u Bonu i kasnije u Visbadenu, koje je pokrenuto početkom 90-ih u cilju predstavljanja novih dramskih autora sa celog kontinenta i jačanja svesti da Evropa nije samo Evropska unija i da, uprkos padu Berlinskog zida, postoje drugi zidovi i nacionalne granice umetnosti koje treba i dalje prevazilaziti. Dogovor o novom festivalu, zasnovanom na mreži “patrona” – dramskih autora sa celog kontinenta, postignut je na prvom sastanku NEW Patronata, koji je 23. februara u Beogradu okupio neke od vodećih domaćih i evropskih dramskih umetnika, a čiji je cilj da podrži savremeno dramsko stvaralaštvo, prevođenje, razmenu i očuvanje integriteta slobode dramskih autora u Evropi, koja ponovo prolazi kroz buran period, obeležen jačanjem nacionalizma i netrpeljivosti.

Učesnici novog međunarodnog Patronata, formiranog na sastanku u Narodnom pozorištu u Beogradu, u okviru Hartefaktove NEW platforme (New European Ways), odlučili su da će raditi na definisanju i strukturi budućeg festivala koji bi bio razvijan na nasleđu bonskog i kasnije visbadenskog bijenala kao svojevrsni odgovor na ugrožavanje evropskih vrednosti i nove prepreke slobodnom protoku misli, reči, ljudi i dela.

Među učesnicima NEW Patronata bio je i osnivač i nekadašnji direktor bonskog i visbadenskog bijenala Manfred Bajlharc (Beilharz), ugledni pozorišni reditelj i član žirija najveće evropske pozorišne nagrade Premio Europa, koji je istakao neophodnodnost prevazilaženja granica, kako geografskih, tako i svih drugih - umetničkih, nacionalnih i isključujućih.

Prema rečima Bajlharca, festival “Neue Stücke aus Europa” (New Plays From Europe), osnovan kao bijenale nove evropske drame 1992. godine u Bonu, bio je svojevrsni odgovor na činjenicu da EU namerava da se širi, ali da se ne zna gotovo ništa o drugima van njenih granica.

“To je bila kulturno-politička izjava za Evropu, a protiv nacionalizma, granica, za otvorenost prema dramskoj umetnosti od Istanbula do Lisabona, od Peterburga do Islanda…”, rekao je Bajlharc, ističući da je ideja bila da se upoznaju autori iz cele Evrope, sa svih govornih područja.


Beate Kronsbein, Manfred Beilharz, Biljana Srbljanović, Andrej Nosov, foto: Ružica Milovanović

Danas, kada su te vrednosti ponovo ugrožene i veza umetnika i umetnosti sve manje je moguća, neophodno je, kako je zaključeno, oživeti i održati ideju takvog festivala, koji bi doprineo i očuvanju mira u Evropi koji se, bar na slučaju Jugoslavije 90-ih, pokazao kao krhka tvorevina.

“Jugoslovenski rat za mene je bio šok. Jugoslavija je bila jedina zemlja u komunističkom bloku koja je pružala humanizam, radost, opuštanje…”, rekao je Bajlharc, ukazujući na potrebu jačanja uloge pozorišta u društvu, uključujući i borbu protiv nacionalizma, koji jača danas širom Evrope, ali i celog sveta.

“Pozorište je uvek političko, jer čak i kada nećete da napravite političku predstavu, ona to jeste, jer je pokazujete ljudima koji žive u određenom političkom kontekstu”, rekao je Bajlharc, koji je sa Beate Kronsbein, takođe učesnicom beogradskog Patronata, vodio festival “Neue Stücke aus Europa” do 2004. godine u Bonu, a potom u Visbadenu, gde je godinama bio direktor opere i drame u Hešisćen Staatsheaters.

Na inicijalnom sastanku Patronata u Beogradu istaknuta je stoga neophodnost nastavljanja prakse Bona i Visbadena, gde je u poslednjih 30 godina održavano bijenale nove evropske drame, te pronalazak adekvatne forme koja će ostvarivati te ciljeve.

Budući festival u Beogradu u tom smislu morao bi da poseduje i infrastrukturu, jer je veoma važno nastaviti ideju rušenja zidova koji poslednjih godina niču u mnogim delovima Evrope, zaključili su članovi Patronata.


NEW Patronat, foto: Ružica Milovanović

Patroni su ujedno izrazili zabrinutost za rad dramskih pisca danas, jer su ugroženi pozorišnim politikama i strukturama, rediteljskim kultom i autorskim pravima, koja im se često uskraćuju.

Patroni su istakli i da je danas, kada se čini da se u Evropi sve raspada, izuzetno važno obnoviti ideje i partnerstva koja podržavaju saradnju, razmenu i očuvanje mira na evropskom kontinentu. Kao veoma važan segment te saradnje, naglasili su diverzitet jezika na kojima dramski komadi nastaju, mogućnost igranja, koprodukcija, zajedničkih istraživanja, prevođenja i diseminacije dramskih dela širom Evrope.

Festivali su, kao mesta susreta različitih ideja i mišljenja, posebno bitni članovima Patronata, koji su istakli važnost živog kontakta umetnika i publike, uprkos efikasnosti društvenih mreža u komuniciranju poruka i dela.

Kao posban segment rada izdvojeno je bolje i jasnije povezivanje dramskih umetnika, koje neće biti zasnovano samo na razemenama ideja i poznanstvu, već i na akcijama solidarnosti, borbi protiv medijske i finansijske cenzure, kao i protiv autocenzure.

Članovi Patronata ukazali su i na potrebu rada sa mladom publikom kako bi se više uključila u sve segmente pozorišnog života, kako na osnovu nekih postojećih, ali i razvijanjem novih savremenijih praksi.

Uprkos razlikama u autorskim politikama, praksama i shvatanju pozorišta, članovi Patronata podvukli su neophodnost negovanja saradnje, te razbijanja međusobne izolovanosti i na kulturnoj razmeni između država istog ili sličnog govornog područja.


Biljana Srbljanović, Andrej Nosov, foto: Ružica Milovanović

Prvi sastanak NEW Patronata, kako je najavio Hartefakt fond, biće ispraćen i drugim aktivnostim, koje bi trebalo da rezultiraju budućim pozorišnim festivalom u Beogradu 2020. godine.

Hartefakt fond je, inače, tri puta učestvovao na festivalu u Visbadenu.

Prema rečima osnivača Hartefakta, reditelja, producenta i aktiviste Andreja Nosova, NEW platforma predstavlja veliki prostor za buduću saradnju, budući da je osmišljena da podrži, promoviše i poveže dramske umetnike iz Srbije sa evropskom pozorišnom scenom, u cilju repozicioniranja domaće scene na pozorišnoj mapi Evrope.

Dramska autorka i profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti Biljana Srbljanović, koja sa Nosovim stoji iza projekta NEW platforme, a bila je svojevremeno jedno od otkrića visbadenskog bijenala i kasnije jedan od istaknutih “patrona” u okviru te mreže, rekla je da je članove NEW Patronata spojio duh Gorana Stefanovskog, proslavljenog makedonskog dramskog pisca i dramaturga, koji je preminuo krajem novembra 2018. u Engleskoj.

Nosov i Biljana Srbljanović ukratko su predstavili aktivnosti Hartefakt fonda i NEW platforme tokom 2018, uključujući tri masterklasa koji su polaznicima omogućili da se bolje upoznaju sa prilikama u savremenom evropskom pozorištu, te konferenciju “Budućnost izvođačkih umetnosti: perspektive i izazovi”, održanu uz podršku Saveta za kreativne industrije pri kabinetu premijerke Ane Brnabić, čiji su oboje članovi.

Značaj NEW platforme i okupljanja patrona iz cele Evrope istakla je i v.d. upravnica Narodnog pozorišta u Beogradu Ivana Vujić, koja je istakla da će sa direktorkom Drame Tanjom Šljivar, takođe jednom od učesnica tog sastanka, pokušati da učini nacionalnu teatarsku kuću sa 150-godišnjom tradicijom otvorenijom i drugačijom. “Služiću teatru. Biti sluga je teško, ali to je suština ljubavi”, rekla je Ivana Vujić.


Manfred Beilharz, foto: Ružica Milovanović

Većina učesnika NEW Patronata takođe se zna sa festivala u Bonu i Visbadenu koji je prekinut, kako je rekao Bajlharc, jer njegov naslednik u organizaciji tog bijenala nije bio zainteresovan da ga nastavi, iako je bilo novca. Kao jedna od posledica toga je i beogradski sastanak radi obnavljanja mreže patrona.

“Sada ima mogućnosti da očuvamo duh ovog festivala. Treba podržati one koji su danas u opasnosti, a širom sveta se stvari ne odvijaju dobro. Patroni su veoma važni, jer donose različite duhove… Prvi korak je dovesti ljude i spojiti ih. To je veoma važno - biti u kontaktu, znati šta se dešava i obilaziti različita mesta, iako to nije lako… Nacionalizam danas raste, umesto da nestaje, ali možemo ga prevazići. Moramo da se borimo! To nije dar Boga, i stoga se može učiniti nešto”, rekao je Bajlharc, koji je ispričao da nije uvek imao razumevanje za te ideje ni kada je bio na čelu Međunarodnog teatarskog instituta (ITI) od 2002. do 2008.

“Bio sam napadan kada sam bio na čelu ITI od samog našeg vrha. Kada smo nameravali da idemo u Kinu, bilo ne negodovanja zbog nepoštovanja ljudskih prava u toj zemlji. Rekao sam da baš zato moramo da idemo tamo”, rekao je Bajlharc, koji je i član Evropske teatarske fondacije, potpredsednik Hesenske teatarske akademije i član Nemačke akademije izvođačkih umetnosti.



Značaj saradnje i povezivanja istakli su i drugi učesnici NEW Patronata, među kojima su bili i pisac, scenarista i reditelj Marius Ivaškevičius iz Litvanije, dramaturškinja i glumica Simona Semenič iz Slovenije, književnica i glumica Đina Moksli (Gina Moxley) iz Irske, glumac i reditelj Alban Ukaj sa Kosova, koji već 15-ak godina živi i radi u Sarajevu, gde vodi organizaciju Kontakt, pisac Mihail Durnjenkov (Mikhail Durnenkov) iz Rusije, prevoditeljka dramskih tekstova Magoržata Semil (Malgorzata) iz Poljske, pisac, scenarista i reditelj Mart Kivastik iz Estonije, dramaturškinja, kritičarka, prevoditeljka i kulturološkinja Neda Neždana (Nezhdana) iz Ukrajine, dramski autor i reditelj Akoš Nemet (Akos Nemeth) iz Mađarske/Nemačke i dramaturškinja i umetnička direktorka pozorišta u Bazelu Almut Vagner iz Nemačke.

U rad Patronata, koji je volonterski, uključili su se i dramski autor Hoze Manuel Mora (Jose Manuel Mora) iz Španije, dramski autor Jeton Neziraj sa Kosova, rediteljka Selma Spahić iz Bosne i Hercegovine, autorka i performerka Laura Ruonen (Ruohonen) iz Finske i drugi umetnici, koji su bili sprečeni da učestvuju na beogradskom okupljanju mreže.

(SEEcult.org)

Fajnsu Beogradski pobednik, obostrana zahvalnost



Britanski glumac i reditelj Rejf Fajns primio je 23. februara u Sava centru počasnu nagradu 47. Festa “Beogradski pobednik” za dosadašnje stvaralaštvo, a na kratkoj ceremoniji posebno je zahvalio Vladi Srbije i filmskoj zajednici za podršku njegovom biografskom filmu o Rudolfu Nurejevu.

Uoči premijere filma “Bela vrana”, Fajns je u punoj sali Sava centra primio počasno priznanje od gradskog sekretara za kulturu Ivana Karla, uz dug i srdačan aplauz publike.

Zahvalivši na srpskom, Fajns je potom istakao na engleskom da mu Festovo priznanje izuzetno znači.

“Teško mi je da vam opišem šta mi ovo znači. Bio sam dovoljno srećan da snimim, da režiram dva filma u vašoj zemlji, u vašem gradu. I to priče koje su bliske mom srcu. A to se ne bi desilo bez podrške Vlade i posebno filmske zajednice u ovoj zemlji”, rekao je Fajns, ponovivši da su njegov film učinili mogućim – Srbija, Beograd i zajednica filmskih stvaralaca.

“Ne bismo bili ovde bez vaše pomoći i podrške i talenta”, rekao je Fajns, koji je slično istakao prethodno na konferenciji za novinare.



Fajns je dobio i uzvratnu zahvalnost od gradskog sekretara za kulturu, koji ga je nazvao jednim od najvećih Festovih prijatelja.

“Jedan od takmičarskih programa Festa nosi naziv Srbija i prijatelji. Fest se bliži 50. godini i kada budemo pravili listu ‘Festovi prijatelji’, ime gospodina Fajnsa će biti na njenom vrhu. Ovaj specijalni Pobednik nije samo potvrda pečata svetskoj kinematografiji koji je on dao kao jedna od ikona svetskog filma, već i zahvalnost za promovisanje Beograda i Srbije kao lokacije i partnera za snimanje filmova”, rekao je Karl.

Ističući da je film “Bela vrana” sniman delom u Srbiji, Karl je izrazio uverenje da će Fajns snimiti još filmova u Srbiji.

“Isto tako mislim da - ako iko ovu nagradu dobije dvaput, da će to biti upravo on. U to ime čestitam i hvala vam na prijateljstvu”, rekao je Karl.



Fajns je jedan od najčešćih gostiju Festa poslednjih godina, a od 2017. godine ima i srpsko državljanstvo.

Publika Festa upoznata je sa brojnim ulogama koje je ostvario, ali i sa njegova dva dosadašnja rediteljska ostvarenja - film “Koriolan” otvorio je 39. Fest, a na 42. Festu prikazan je film “Nevidljiva žena”.

Uoči projekcije “Bele vrane”, crvenim tepihom prošetala je ekipa tog filma koju su činili glumac Oleg Ivenko, koji igra slavnog baletskog umetnika Nurejeva, producentkinja Gabrijela Tana, kao i srpski glumci Igor Filipović, Jovo Maksić, Nebojša Dugalić i baletski umetnik Konstantin Kostjukov.

Film “Bela vrana” počinje rođenjem Nurejeva u vozu trans-sibirske železnice i prati ga na putu slave. Svojeglav, drčan i neposlušan, Nurejev se od malena isticao i stekao reputaciju prave dive, ali je imao i fantastičan talent koji je podstakao Aleksandra Puškina, koga igra Fajns, majstora Vaganova ruske baletske akademije, da ga uzme pod svoje. Na putovanja u inostranstvo Nurejev je odlazio u pratnji KGB-a i njegovo ponašanje je bilo strogo ograničeno, ali je ipak imao priliku da stekne važne prijatelje, poput francuskinje Klare (Adel Eksarčopulos), koja je u mogućnosti da mu omogući politički azil. Priča kulminira momentom kada je Nurejev odlučio da pobegne svojim pratiocima i nikada se više ne vrati u Sovjetski Savez.

Scenario za film “Bela vrana”, koji je deo Glavnog programa Festa, napisao je Dejvid Her, dramski pisac i autor scenarija za filmove “Sati” i “Čitač”.

Fest predstavlja do 3. marta 125 premijernih filmova, među kojima su pobednici svetskih festivala, kandidati za Oskara i holivudski hitovi, ali i autorski filmovi, dokumentarci i druga ostvarenja koja će publika imati priliku da vidi samo ovom prilikom, jer nisu otkupljeni za bioskopsku distribuciju.

Festivalski sajt je fest.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org, odnosno u PRILOGU (pdf).

(SEEcult.org)

Teofilu Pančiću nagrada Fondacije Tanja Petrović



Nagrada Fondacije Tanja Petrović za izuzetan doprinos afirmisanju kulture i umetnosti u medijima dodeljena je kolumnisti nedeljnika “Vreme” Teofilu Pančiću, regionalno prepoznatljivom autoru i kritičaru.

“Malo je autora u regionu koje prepoznajete već po prvoj rečenici koju napišu. S druge strane, kada pročitate ime Teofil Pančić, odmah znate da iza toga sledi tekst koji ćete pročitati u dahu, pa onda ponovo, pa još još koji put, pa ćete ga prepričavati sa prijateljima i često, sačuvati u svojoj ličnoj arhivi”, naveo je Upravni odbor Fondacije “Tanja Petrović”, osnovane u znak sećanja na prerano preminulu novinarku, urednicu i autorku u redakcijama kulture, izdavačkim kućama i nekadašnju gradsku sekretarku za kulturu Beograda Tanju Petrović, koja je profesionalni život posvetila kulturi i njenom medijskom promovisanju.

Čak i kada Pančić “piše o politici, on piše o kulturi, u recenzijama knjiga govori nam o trenutku u kome živimo, u pozorišnim kritikama, podseća nas šta se nalazi iza kulisa, kada objašnjava neki fenomen, razobliči nas kakvi smo. Uporni hroničar svakog trenutka koje bi da zaboravimo, bespoštedan u kritici, a nesebičan u otkrivanju i preporukama šta da čitamo, slušamo, gledamo.

I takav je već decenijama, od 1991. kada ga pamtimo po prvim tekstovima u "Vremenu", čiji je član redakcije od 1995. godine. U međuvremenu zavoleli su ga čitaoci "Naše Borbe", "Feral Tribjuna", "Globusa", "Dana", "Sarajevskih svezaka", "Dnevnika", "Vojvodine", "Pobjede", "Monitora", njegovi tekstovi su prelazili granice regiona, pa i kontinenata. Nezaobilazan je i u digitalnom svetu, na portalima poput Autonomije ili Slobodne Evrope.

Deo tih tekstova našao se i u knjigama, napisao ih je 21”, naveo je UO Fondacije “Tanja Petrović”, koji je nagradu za doprinos širenju kulture u medijima zamislio kao podsticaj za kolege koji u retkim rubrikama kulture u ovdašnjim medijima pokušavaju da nađu svoj prostor i kao priznanje onima koji ne odustaju od tema koje nisu za naslovne stranice.

“Teofil je, koliko znamo bar jednom bio i na naslovnoj, kada su ga na autobuskoj stanici, pre nepunih devet godina, huligani pretukli metalnom šipkom. Nije se ni to dogodilo slučajno. Jer nije kultura za Teofila nešto zbog čega nam je lepše, već polazište sa kojeg se svet oko nas posmatra i definiše. On govori na isti način kao što piše, direktno, jasno, utemeljeno, pametno. Kada za sto godina neko budeo hteo da zna šta se događalo, čitalo ili mislilo na ovim prostorima, jedan od najtačnijih opisa moći će da nađe u baš u Teofilovim rečima”, navedeno je u obraloženju.

Pančić je šesti dobitnik nagrade Fondacije “Tanja Petrović”, posle Ivana Medenice, Petra Pece Popovića, Bojane Andrić, Žikice Simića i Milana Vlajčića.

Nagrada će biti svečano uručena na dan rođenja Tanje Petrović 28. februara u 11 sati u Jugoslovenskoj kinoteci.

Od 2018. godine Fondacija “Tanja Petrović” dodeljuje i Plaketu za entuzijazam u kulturi kojom se skreće pažnja na rad mladih ljudi u toj oblasti. Prvi dobitnik tog priznanja je Omladinski klub Ančiki – OKAn iz Leskovca - grupa mladih leskovačkih entuzijasta koja je napravila “Malu besplatnu” biblioteku, sa čak 5.000 prikupljenih knjiga.

Fondaciju “Tanja Petrović” osnovali su Antonela Riha, Borut Vild, Vojka Pajkić Đorđević, Katarina Španić Ostojić, Olivera Milošević, Srdan Golubović i Tamara Pupovac, koji čine i UO.

Tanja Petrović preminula je u februaru 2013. u 46. godini.

Bila je urednica onlajn izdanja “Politike”, a prethodno i dugogodišnja urednica Radija B92 i izdavačke kuće Samizdat B92. Bila je i sekretar za kulturu Beograda posle petooktobarskih promena 2000. godine, a nakon četvorogodišnjeg mandata se vratila u B92, gde je do 2006. bila urednica Samizdata.

Rođena je u Novom Sadu, a diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Karijeru je započela na Studiju B. Bila je i urednica kulture na Trećem kanalu TV Beograd, gde je sarađivala u programu Festovizije, kao i saradnica BEMUS-a, BITEF-a, FEST-a, Tribine kompozitora, časopisa “Rock”..

(SEEcult.org)

Ponovo Bastijen i Bastijena u Narodnom pozorištu



Narodno pozorište u Beogradu najavilo je za 20. mart premijeru obnovljene interaktivne operske predstave za decu “Bastijen i Bastijena”, povodom Svetskog dana pozorišta za decu i mlade i obeležavanja 70-godišnjice Saveta Evrope.

Premijera “Bastijena i Bastijene”, pod dirigentskom upravom Stefana Zekića, u režiji Ane Grigorović, sa novim protagonistima i dramaturško-rediteljskim adaptacijama, biće održana na Sceni “Raša Plaović”, čime započinje nova programska linija Narodnog pozorišta koja podrazumeva obnove ili premijerna izvođenja kamernih opera, najavila je v.d. upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić 18. marta na konferenciji za novinare. U realizaciju te programske linije, osim članova ansambla Opere, biće uključene i njihove kolege iz sektora Drame.

“Bastijen i Bastijena”, jedna od najkraćih opera Volfganga Amadeusa Mocarta, nastala je kada je slavni kompozitor imao samo 12 godina, a naručio ju je doktor iz Beča Franc Mesmer 1768. godine.

Bastijen i Bastijena igraju ljubavne igre koje im smišlja Kolas, a da bi proverili svoju ljubav koriste čak i društvene mreže koje ih pođednako zbližavaju i udaljavaju. U toj igri učestvuje i Kolina koja sa publikom posmatra predstavu i otkriva im tajne opere...

Adaptacija libreta radi približavanja zapleta deci i mladima, kao i ubacivanje edukativnih delova kroz novi lik Koline imaju za cilj da na zanimljiv način upoznaju najmlađu publiku sa ovim pozorišnim žanrom.



U podeli su Mina Gligorić / Milica Lalošević (Bastijena), Siniša Radin / Slobodan Živković / Mihailo Otašević (Bastijen), Miloš Milojević / Strahinja Đokić (Kolas), Bojana Bambić (Kolina), Edit Makedonska / Vesna Janšens (Gospođa prva violina), Snežana Dragićević / Uroš Jović (Gđa-Gdin druga violina), Aleksandar Popović / Mirko Crnojević (Gospodin viola), Siniša Jovanović / Jasmina Vrbanić (Gđa-Gdin violončelo), Duško Nenadović / Marija Lazić (Gospodin oboa).

Scenografiju je kreirala Jasna Saramandić, a kostime Katarina Grčić.

Interakcija sa publikom odigravaće se kroz predstavu, ali i nakon nje, kroz razgovor sa autorima koji će moderirati članovi tima projekta “Mali pozorišni eksperti”, koji će i edukovati mlade i pokušati da im približe taj žanr.

U toku su pregovori da obnovljena opera “Bastijen i Bastijena”, koja je premijerno izvedena 15. maja 2016. godine na Sceni “Raša Plaović”, tokom ove godine gostuje u Kulturnom centru Srbije u Parizu, potom i u Dečjem muzeju u Beču, kao i u Istanbulu, zajedno sa Konjovićevom “Koštanom”.

Opera “Bastijen i Bastijena” uvrštena je i u program obeležavanja 70-godišnjice Saveta Evrope (SE), izjavila je načelnica Odeljenja za međunarodnu saradnju i evropske integracije u kulturi u Ministarstvu kulture i informisanja Jagoda Stamenković.

“Srbija je uključena zajedno sa 47 zemalja, koliko u ovom trenutku SE ima članica, u program proslave. Na poziv da neka od naših ustanova ili nekih naših programa bude reprezent, odnosno predstavnik i dobije logo SE, jedna od prvih ideja, kada smo se konsultovali sa upravom Narodnog pozorišta, bila je da to, upravo, bude ova predstava, zato što je posvećena deci”, rekla je Jagoda Stamenković.



S obzirom na to da SE u svom širokom programu ima očuvanje demokratskih sloboda, ljudskih prava, kao i prava dece, zajednički je procenjeno da je to program koji Srbiju može predstaviti na vrlo visokom nivou.

Premijenoj obnovi će, kako je najavljeno, prisustvovati i mladi iz programa “Mali pozorišni eksperti”, namenjenog za decu uzrasta do 12 godina. Rukovodilac tog projekta Ana Konstatinović objasnila je da je cilj razvoj dečjih interesovanja za pozorište, uspostavljanje navike odlaženja u pozorište i bolje razumevanje pozorišta. Posle predstave će biti održan razgovor sa autorima u kojem će aktivno učestvovati i polaznici projekta “Mali pozorišni eksperti”, a u planu je da taj projekat od jeseni, osim u Operi, počne da se razvija i u druga dva sektora Narodnog pozorišta – Drami i Baletu.

(SEEcult.org)

Glumci NP Sombor protiv predložene nove upravnice



Glumački ansambl Narodnog pozorišta Sombor izrazili su protivljenje predlogu gradskih vlasti da za upravnika tog teatra bude imenovana glumica Vesna Paštrović i apelovali na nadležne da preispitaju tu odluku.

Prema navodima glumačkog ansambla somborskog teatra, i njih i širu teatarsku javnost veoma je iznenadila odluka Grada Sombora, kao osnivača te pozorišne kuće, da Vesna Paštrović bude imenovana za upravnika na narednoj sednici Skupštine grada Sombora, koja je zakazana za 25. mart.

“Iznenađenje je bilo vrlo neprijatno iz najmanje dva razloga. Odluka je doneta bez ikakvih konsultacija sa relevantnim ljudima iz kuće, onima sa kojima sutra direktor treba da sarađuje. Takođe, dosadašnje kvalifikacije i kredbilitet uvažene Vesne Paštrović ni najmanje je ne preporučuju za tu odgovornu i zahtevnu dužnost. Naprotiv! Dobro pozorište jeste i mesto eksperimenata, ali u dobrom pozorištu se jako dobro zna šta znači pogrešna podela, i koliko su i na kratke i na duge staze pogubne njene posledice”, naveo je glumački ansambl somborskog teatra u saopštenju.

Podsećajući da se Narodno pozorište Sombor svojim radom i ostvarenjima etabliralo kao jedno od najboljih u državi, te da je velike uspehe imalo i izvan granica, glumci tog teatra istakli su u saopštenju da iskustvo govori, kao i dramska literatura, da “onaj u čijim je rukama i nož i kolač (u ovom slučaju gradska vlast) ima svoje aršine i malo ili ni malo ne haje ni za logiku, ni za pravdu i nepravdu, ni za kvalitet, ni za suštinski interes toga o čemu odlučuje”.

Uprkos tome, glumački ansambl naveo je da se odlučio na obraćanje javnosti saopštenjem, između ostalog i zato da bi ostao trag da su odgovorno stali da sačuvaju i odbrane teatar koji su gradili duboko se oslanjajući na najbolje što su sazdali oni pre njih.

Navodeći i da “najljubaznije mole” gradske vlasti da još jednom preispitaju svoju odluku, glumački ansambl NP Sombor dodao je u saopštenju da je odlučio da se obrati javnosti i da bi - koliko je moguće - predupredio onu “kancerogenu situaciju koja nastaje u kući kad na njeno čelo dođe neadekvatan i neprihvaćen prvi čovek, usled čega nastaju podele za i protiv inicirane strahovima od onog za egzistenciju pa na dalje”.

“Ukratko, situacija u kojoj ono najgore lako isplivava iz ljudi i u kojoj je prva žrtva umetnost sama. Narodno pozorište Sombor nikada nije bilo samo posao, ono je bilo i ostalo život svih nas koji smo bili i ostali i radom i bićem vezanim za njega, te otuda, između ostalog, i pravo i obaveza da o njemu istinski brinemo. I po potrebi na glas razmišljamo”, naveo je glumački ansambl Narodnog pozorišta Sombor.

Na čelu somborskog teatra od 2014. godine je glumac Mihajlo Nestorović, koji je rođen 1966. godine u Požarevcu, a završio je glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi profesora Branka Pleše. Član je ansambla Narodnog pozorišta Sombor od 2001. godine.

Za sednicu Skupštine grada Sombora, zakazanu za 25. mart, predlozen je dnevni red od osam tačaka, a poslednja se odnosi na imenovanja i izbore.

(SEEcult.org)

Moguć štrajk u NP Sombor zbog nove v.d. direktorke



Skupština grad Sombora imenovala je 25. marta za v.d. direktora Narodnog pozorišta Sombor glumicu Vesnu Paštrović, uprkos protivljenju glumačkog ansambla te kuće, koji je najavio nastavak borbe svim zakonskim sredstvima, uključujući i mogućnost štrajka.

Glumački ansambl NP Sombor ujedno je demantovao navode Skupštine grada Sombora da je, kao osnivač te pozorišne kuće, bila primorana da imenuje v.d. direktora, jer Upravni odbor nije sproveo konkurs.

“Svedoci smo, po ko zna koji put, primene sile i laži aktuelne vlasti. Naime, kako je na sednici izrečeno, Osnivač je bio prinuđen na ovaj korak jer proces konkursa za izbor direktora nije sproveden od strane UO pozorišta. Obzirom da zaposleni imaju predstavnike u Upravnom odboru, znamo da je to notorna laž. UO je mesecima pokušavao da dobije instrukcije od Osnivača po pitanju raspisivanja konkursa, da bi nakon samoinicijativnog stavljanja te tačke na dnevni red, sednica bila volšebno otkazana i bez obrazloženja nikad više stavljena na dnevni red”, naveo je glumački ansambl NP Sombor u saopštenju.

Zaposleni NP Sombor su, kako je navedeno, uputili 11. marta gradskim vlastima dopis kojim su predlažili kandidata iz redova zaposlenih. Iako je dopis bio potkrepljen potpisima skoro svih zaposlenih, glumci navode da ga je gradonačelnica ignorisala, a potom je 21. marta održana sednica Odbora za kadrovsko-imunitetska pitanja koja je usvojila odluku da Skupštini grada predloži Vesnu Paštrović. Ansambl NP Sombor je narednog dana ponovo uputio dopis koji je “kao rezultat proizveo neuspešan sastanak sa gradonačelnicom”, a kako su naveli glumci, jedini argument za imenovanje Vesne Paštrović bio je: “Dajmo joj šansu”.

Prema navodima glumačkog ansambla, nije naveden nijedan razlog “šta je to što pomenutu glumicu, čija je biografija sačinjenja od projekata koji pripadaju mahom bulevarskom i komercijalnom pozorištu, preporučuje za bilo koju rukovodeću poziciju u institucionalnom teatru, sem bliskosti vladajućoj stranci”.

Predlog zaposlenih za v.d. direktora NP Sombor bila je Bojana Kovačević, koja već sedam godina radi u tom pozorištu, pretežno u oblasti međunarodne saradnje.

Prema navodima glumaca, od početka njenog rada, NP Sombor učestvovalo je na više pozorišnih festivala u inostranstvu i regionu, a ostvarene su i brojne saradnje u vidu gostovanja i razmene predstava. Po formalnom obrazovanju master sociolog, Bojana Kovačević je “lice koje pozorišna javnost Srbije vezuje za NP Sombor, i prema podršci koja stiže ovih dana - kako od pojedinaca, tako i institucija, jasno je da je kompletna pozorišna javnost nedvosmisleno na strani ansambla Pozorišta”, navedeno je u saopštenju.

“Narodno pozorište Sombor poznato je kao jedno od najboljih u našoj zemlji i taj status uživa već desetinama godina. Za to je u mnogome zaslužna njegova stabilnost i stalnost ljudi koji su ovu kuću vodili. U to ime, u ime odbrane časti, umetnosti i tradicije Narodnog pozorišta Sombor, glumački ansambl će se boriti svim zakonskim sredstvima protiv ovog nasilja vlasti nad pozorištem i umetnošću uopšte. Osnivača, sa svim svojim telima i organima koji su učestvovali u donošenju ove odluke, kao i gospođu Paštrović, smatramo lično odgovornim za sve što će se u narednom periodu događati u Narodnom pozorištu Sombor”, poručio je glumački ansambl NP Sombor.

“Iako je izlazak na scenu najveća radost glumaca, bojimo se da nam Osnivač svojim bahatim ponašanjem i ignorantskom politikom ne ostavlja ni jednu drugu opciju do – štrajk!”, naveli su glumci.

Glumački ansambl NP Sombor čine: Saša Torlaković, Biljana Keskenović, Ivana V. Jovanović, Pero Stojančević, Srđan Aleksić, Milijana Makević, Branislav Jerković, Marko Marković, Ninoslav Đorđević, Nemanja Bakić, Dragana Šuša, Vanja Nenadić, Danica Grubački i Aleksandar Ristoski.

Glumci somborskog teatra javno su apelovali 22. marta na gradske vlasti da preispitaju odluku o predlogu da za v.d. upravnika bude imenovana Vesna Paštrović.

NP Sombor, inače, gostuje 25. marta na Sceni “Raša Plaović” Narodnog pozorišta u Beogradu predstavom “Samoubica”, u režiji Milana Neškovića.

(SEEcult.org)

Vivijana Durante otvorila 16. BFI



Baletska zvezda Vivijana Durante, koja se proslavila u londonskom Kraljevskom baletu, svečano je otvorila 24. marta u Sava centru 16. Beogradski festival igre (BFI), uoči nastupa Holandskog teatra igre (NDT).

Vivijana Durante istakla je da publika u naredne tri nedelje može da očekuje uzbudljive radove koreografa i izvođača iz celog sveta.

“Program obećava da bude na nivou svog inspirativnog naslova ‘Emocije’, koji poziva na revitalizaciju prirodnih ljudskih osećanja. Sviđa mi se to”, rekla je Vivijana Durante, navodeću da je počastvovana pozivom da otvori BFI.

Vivijana Durante rekla je da je uvek iznenađena kako svaka osoba reaguje na neku predstavu, kako na emocionalnom, tako i na duhovnom, pa i na fizičkom nivou.

“Igra nam omogućava da se ponesemo unutrašnjim bićem kroz snagu pokreta i zvuk muzike. Igra ima moć da zabavi, oduševi, izazove, ali i da šokira”, rekla je Vivijana Durante, dodajući da ne može da dočeka da vidi šta budućnost donosi u smislu novih interpretacija, radova i igrača.

“Osećam se privilegovanom što mi je dat dar igre. Nadam se da se vi osećate privilegovanim da delite vaše darove u ovoj internacionalnoj proslavi”, rekla je Vivijana Durante (1967), koja se smatra se jednom od najvažnijih balerina svoje generacije i jednom od najboljih interpretatorki klasičnog dramskog repertoara. Bila je primabalerina londonskog Kraljevskog baleta, Američkog baletskog teatra u Njujorku, Teatra milanske Skale i japanskog K-baleta, a kritičari su uvek isticali njenu kombinaciju besprekorne tehničke veštine i glumačkih sposobnosti, opisujući je kao mešavinu latinske strasti i britanske hladnoće.



Beogradski festival igre predstaviće u 16. izdanju 16 trupa iz 11 zemalja, istakla je na otvaranju direktorka BFI Aja Jung, zahvalivši svom timu na tome što radi "punog srca", kao i pokroviteljima i sponzorima, medijima i publici.

Na svečanom otvaranju 16. BFI-ja Holandski teatar igre iz Haga izveo je dela Pola Lajtfuta i Sol Leon, kao i Marka Geka.





Komad “Nesrećan slučaj” tandema Leon-Lajtfut kreiran je pre 20 godina, a do danas je ostao glavni stub odnosa tog autorskog para sa NDT-om. Najnoviji rad tih koreografa za NDT “Suptilna prašina” premijerno je izveden 2018. godine u Hagu. Treći komad koji je NDT pripremilo za svoje šesto učešće na BFI-ju je “Govorimo mračne stvari” nemačkog umetnika Marka Geka. Uvod u 16. BFI bila je predstava “Fraktus V” belgijskog koreografa Sidija Larbija Šerkauija, koja je izvedena 22. marta na sceni Sava centra.

Đura Jakšić u GMS

http://www.seecult.org/vest/dura-jaksic-u-gms

Savremena umetnost u Golubačkoj tvrđavi



Tvrđava Golubački grad, nedavno svečano otvorena posle višegodišnje rekonstrukcije, oživeće narednih mesec dana radovima 30 savremenih umetnika koji su okupljeni u istraživanju “skrivenog nasleđa”.

Izložba “Skriveno nasleđe” autorki Ljiljane Tašić i Nataše Janković, koja će biti otvorena od 6. aprila do 6. maja, rezultat je saradnje nekoliko partnera iz različitih sektora, a kako je najavljeno, prva je u nizu aktivnosti koje mogu očekivati posetioci Golubačke tvrđave.

Na izložbi savremene umetnosti u srednjovekovnoj arhitekturi Golubačke tvrđave učestvuju: Anica Vučetić, Milan Kulić, Svetlana Volic, Mario Kolarić, Miodrag Miško Petrović, Nemanja Nikolić, Vladimir Miladinović, Zdravko Joksimović, Jelena Milićević, Dimitrije Pecić, Vladimir Perić, Milan Antić, Lidija Delić, Nikola Velicki, Tamara Pajković, Marija Anđelković, Nina Todorović, Ivana Ivković, diSTRUKTURA, Vera Stevanović, Magdalena Pavlović, Nina Ivanović, Marko Vukša, Milorad Panić, Stefan Dimitrijević, Dušan Petrović, Danka Dimitrijević, Olivera Savić Popović, Slobodanka Stupar i Vladimir Milanović.

Golubačka palata postaje tako prostor života umetničkih instalacija i skulptura, crteža, grafika, slika. Svaki umetnik ponaosob intimnim narativima zamagljuje granice između percepcije i prividne stvarnosti zahvaljujući efektima vremena, emocije i slike u srednjevekovnom prostoru.

“Posetioci postaju posmatrači i učesnici dijaloga Golubačke tvrđave i njenih novih žitelja. Umetnički radovi ostvareni u različitim medijima, kao stanari tvrđave, ostavljaju svoj trag, još jednom građevini preusmeravaju svrhu i razotkrivaju njenu sasvim novu vrednost u odnosu na istorijski značaj, kao strateški važne vojne pozicije ka istoku i zapadu. Vrata koja nova Golubačka tvrđava čuva otvaraju se ka budućnosti, ka znanju, umetnosti, kulturi i odraz su metafizike svakog pojedinca koji u nju kroči i ‘baci pogled’ na Dunav koji nosi vesti”, navele su autorke izložbe.



Golubačko utvrđenje je više vekova bilo zaraslo u korov i utapalo se u okruženje Nacionalnog parka “Đerdap”.

Početak istorije Golubačkog grada datira sa kraja 13. veka. Tokom prethodnih vekova to zdanje je nekoliko puta menjalo upravljača. Podignuto je na ostacima rimskog utvrđenja, a karakteriše ga eklektički arhitektonski stil, pri čemu je vidljiv doprinos svih gostiju tokom proteklog vremena (srpska vlastela, Otomani, Mađari, Austrijanci).

Rekonstrukcija Golubačkog grada započeta je 2014. godine, a nakon nedavnog završetka, zahvaljujući srestvima Evropske unije, omogućen je novi dijalog sa prostorom i čitanje skrivenog nasleđa koje je ostavljeno na tumačenje današnjim generacijama.

Umetnost je, prema navodima autorki izložbe, nesumnjivo dominantan partner u tom odnosu, zauzimajući lavovski deo stare palate u multidiscilinarnoj postavci umetničkih radova autora različitih generacija.

Organizatori izložbe su: Dunavski centar za kompetenciju, Golubački grad, Centar za grafiku i vizuelna istraživanja Akademija i Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu.

(SEEcult.org)

Mali čoveka protiv represije i sistema



Predstava “Koferče” ruskog pisca Jurija Poljakova o pobuni malog čoveka protiv represivne vlasti i nepravednog sistema, biće premijerno izvedena 12. aprila na velikoj sceni Opere i teatra Madlenianum, u režiji Olje Đorđević, u prisustvu autora koji taj komad opisuje kao apokaliptičnu komediju.

Rediteljka Olja Đorđević najavljuje pitku, pomalo bajkovitu, ali i društveno odgovornu predstavu u kojoj se silinom ubojitog humora potvrđuje da snaga šefa države nije u “atomskom koferčetu” već u poštovanju prema vlastitom narodu.

Glavni junak Mihail Stražarenko, koga tumači Marko Gvero, jednog dana odlučuje da uzme stvari u svoje ruke. Pogrešan izbor profesije, pogrešan izbor žene (igra je Jelena Ćuruvija Đurica), pogrešna noga na koju je ustao tog dana, sve to dovodi do odluke da je neophodno učiniti nešto, preseći začarani krug sumorne svakodnevice u kojoj mu jedino zadovoljstvo pričinjavaju pecaroški izleti i povremeni tanjir loše skuvanog boršča.

Prema rečima rediteljke, “Mihail, kao uzor svima nama, odlučuje da kaže „ne” tom svetu koji ga guši ali, kako to biva u dobro napisanim komedijama, on to čini na neprimeren, nedovoljno isplaniran i pomalo trapav način koji dovodi do niza komičnih situacija”.

“Ipak, taj mali čovek koji se nekom iznenadnom, često i njemu nerazumljivom hrabrošću izdvoji – daje i nama nadu da je pobuna moguća, da i mi možda možemo uticati na tok istorije“, poručuje Olja Dorđević.

U glumačkom ansamblu su i Gorica Popović, Ivan Bekjarev, Miljan Prljeta, Vanja Nenadić, Danina Jeftić, Saša Latinović, Vukašin Jovanović, Bogdan Bogdanović i Dubravko Jovanović.

Komad je na srpski jezik prevela je sa ruskog Mirjana Grbić.

Reprize su 14. i 19. aprila, a predstava je već pozvana na Međunarodni pozorišni festival Smotrine (Gledanje), koji će biti održan u Moskvi u novembru ove godine i biće posvećen 65. rođendanu pisca Jurija Poljakova (1954), jednog od najizvođenijih savremenih ruskih dramskih pisaca.

Njegove drame se igraju širom Rusije, bivših sovjetskih republika, kao i u drugim zemljama. Samo u Moskvi trenutno je na repertoaru sedam predstava po njegovim delima: Homo erektus i Koferče – u Moskovskom teatru satire, Kontrolni hitac, Kralj gljiva i Kao bogovi u pozorištu Gorki, Školski drugovi u Teatru ruske armije, On, Ona, oni u pozorištu Moderna. Mnogi njegovi komadi ostaju na repertoaru više godina pa i decenija.

Poljakov je predsednik Saveta Ministarstva kulture Rusije i na čelu je Nacionalnog udruženja dramskih pisaca.

Zepter Book World je do sada izdao dve njegove knjige “Jare u mleku” i “Zamislio sam bekstvo”.

(SEEcult.org)

Mali rečnik nestajanja



Različite vrste nestajanja – zemlje, okruženja, (nad)nacije, jezika, kuće, načina života, prijatelja, roditelja… za vreme i posle ratova 1990-ih, na prostoru bivše SFR Jugoslavije, tema su izložbe “Mali rečnik nestajanja” koja će biti otvorena od 22. do 25. aprila u Кulturnoj stanici "Svilara" u Novom Sadu.

Izložbu čini šest umetničkih iskaza u formi video radova ljudi čiji su životi, neposredno ili posredno, obeleženi nečijim ili nekakvim nestankom.

Autori su: Slađana Milićević (Bez naziva), Sanja Maljković (Žena koja štrika more), Daniela Dimitrovska i Nenad Milošević (JNA 8b), Monika Ponjavić (Ja/Bosna), Željka Mićanović Miljković (Peti prozor – Sv(ij)et mog d(j)etinjstva) i Đurđina Samardžić (Balkan gun).

Izložbu “Mali rečnik nestajanja”, čija je kustoskinja Tatjana Dadić Dinulović, organizuje SCEN - Centar za scenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

(SEEcult.org)

Trijumf JDP-a na festivalu Mostarska liska



Predstava Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP) u Beogradu “Zašto je poludeo gospodin R?” Rajnera Vernera Fasbindera i Mihaela Fenglera trijumfovala je na 16. Međunarodnom festivalu komedije “Mostarska liska”, osvojivši četiri nagrade, uključujući Gran pri i nagradu za režiju Bobe Jelčića.

Takođe, za ulogu u toj predstavi Boris Isaković je dobio nagradu “Velika liska” za najboljeg glumca, a osvojila je i nagradu za najbolju predstavu na osnovu jednoglasne odluke žirija medija, saopštili su organizatori 16. festivala “Mostarska liska”, koji je od 19. do 26. aprila ponudio 25 programa, zaključno sa koncertom Damira Imamovića na svečanom zatvaranju u Narodnom pozorištu u Mostaru.

Gran pri “Velika liska” dodeljen je komediji “Zašto je poludeo gospodin R?”, uz obrazloženje stručnog žirija da, nastala na gotovo tragičkom prosedeu, “u jedinstvu izvrsne režije i maestralne glumačke igre proizvodi tetatarski doživljaj za pamćenje”.

Velika liska - plaketa “Ahmet Obradović” za najbolju režiju dodeljena je Jelčiću za “precizan, decentan rediteljski potupak, koji stilski dosledno, u pažljivo vođenom tempo-ritmu, sve elemente scenskog izražavanja stavlja u funkciju umetničke ideje, pri tome ne oduzimajući prostor za raskošne glumčke kreacije”, naveo je žiri koji su činili glumac i profesor na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu Senad Bašić (predsednik), reditelj i dekan Akademije scenskih umetnosti u Sarajevu Pjer Žalica i glumac i reditelj Ateljea 212 u Beogradu Erol Kadić.

Isakoviću je dodeljena “Velika liska” za najboljeg glumca za naslovnu ulogu u pobedničkoj predstavi uz obrazloženje da “neočekivano duhovitim pristupom, misaono-emotivnim bogatstvom glumačke igre” rešava i ono što se čini nemogućim.



“Velika liska” za najbolju glumicu dodeljena je Tatjani Šojić za ulogu u predstavi “Ime” (Matthieu Delaporte & Alexandre de La Patellière), u režiji Admira Glamočaka i produkciji Pozorišta mladih Sarajevo. “Do kraja posvećena glumi, nije ostvarila samo izuzetnu ulogu, nego svojim glumačklim umećem i energijom čini pokretački i kohezioni faktor celog ansambla”, istakao je žiri festivala “Mostarska liska”, održanog pod sloganom “Drugačiji život je moguć”.

Specijalna nagrada “Velika liska” dodeljena je predstavi “Naši dani” Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke, koju je prema tekstu Željka Stjepanovića režirao Jug Radivojević. Žiri je istakao “posvećenu i usmerenu ansambl igru koja nas dinamikom haosa i nepravde u kojoj živimo teatarskim sredstvima snažno upozorava da je vreme za buđenje”.

Žiri medija proglasio je takođe najboljom predstavom JDP-ov komad “Zašto je poludeo gospodin R?” zbog “umetnički neobične, teatarski snažne i uzbudljive priče, realizovane rediteljskom maštovitošću, talentom i kreativnošću i sjajnom glumačkom igrom” - kako su navele u obrazlozenju novinarka “Dnevnog avaza” Meliha Smajkić (predsednica žirija), novinarka/urednica agencije Fena Cvita Kusić i novinarka Federalne televizije Rosanda Zovko.



Medijski pokrovitelj festivala Dnevni avaz, uručio je posebnu nagradu “Avazov zmaj” predstavi “Ime”, dok je žiri publike nagradio predstavu “Narodni poslanik” Branislava Nušića, u režiji Alena Muratovića i produkciji Oxygen Production iz Sarajeva (prosečna ocena 9,64).

*Naslovna fotografija - iz predstave Zašto je poludeo gospodin R? Maja Medić

(SEEcult.org)

Preminuo Petar Omčikus



Slikar i akademik Petar Omčikus, jedan od osnivača Zadarske grupe i grupe Jedanaestorica, preminuo je 26. aprila u 93. godini, prenela je RTS.

Omčikus je imao više od 60 samostalnih izložbi i učestvovao na više od 170 kolektivnih.

Prva retrospektiva priređena mu je 1985. godine u Muzeju suvremene umetnosti u Beogradu, gde je 1989. godine organizovana velika retrospektivna izložba za koju je 1990. dobio “Politikinu” nagradu za slikarstvo iz Fonda "Vladislav Ribnikar". Omčikus je potom izlagao i u palati Uneska u Parizu - izložba "Petar Omčikus. Slike i skulpture" (Pierre Omcikous. Peintures et sculptures) održana je u sali "Izgubljenih koraka" početkom 1992.

U Galeriji SANU predstavio se 2012. godine retrospektivnom izložbom portreta, prvom posle 14 godina u tom izložbenom prostoru. Portreti su nastali u rasponu od više od 60 godina, a prikupljeni su iz muzejskih i privatnih zbirki širom sveta. Kako je tada Omčikus naveo, modeli su mu bili pre svega ljudi sa izraženim crtama lica, a slikao je i prijatelje, i poznate ličnosti, kao što su Ivo Andrić, Lazar Trifunović, Nikša Stipčević, Miloš Crnjanski...

Retrospektiva u Galeriji SANU organizovana je bila u saradnji sa Fondacijom “Kosara Bokšan-Petar Omčikus”, koja je otvorena krajem 2011. godine u Mihizovoj ulici na Dorćolu, u prostoru koji je Omčikus kupio od prodaje pariskog ateljea svoje supruge Kosare Bokšan (1925-2009), takođe istaknute umetnice.

Omčikus je bio redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti od novembra 2015. godine. Dopisni član postao je 2012, a član van radnog sastava SANU 1994.

Rođen 6. oktobra 1926. u Sušaku, delu Rijeke, Omčikus se 1937. godine preselio sa porodicom u Beograd, gde je pohađao Školu za primenjene umetnosti (1941-1943), a 1945. godine primljen je na Akademiju likovnih umetnosti, u klasu prof. Ivana Tabakovića.

Omčikus je do tada, kao i njegovi prijatelji, slikao na ogromnim platnima tadašnje političke vođe (Tito, Lenjin, Marks, Engels, Staljin, Enver Hodža), koja su bila izlagana na
Palati "Albanija". Taj period, kako je navela dr Vesna Repić Ćujić u njegovoj biografiji, Omčikus je opisao kao nimalo inspirativan za njega kao mladog umetnika, a odnos prema umetnosti je ocenio kao krući i rigidniji nego u Sovjetskom Savezu. Nezadovoljan načinom školovanja na Akademiji i tadašnjim odnosom prema umetnosti, sa budućom suprugom Kosarom Bokšan i sa još šestoro kolega (Batom Mihailovićem, Mićom Popovićem, Ljubinkom Jovanović, Verom Božičković, Miletom Andrejevićem i Borom Grujićem) otišao je potom u Zadar. Boravili su i slikali živeći u napuštenoj vili pored mora, a ostali su poznati kao Zadarska grupa.

Zbog tog ekstravagantnog ispada 1947. godine izbačeni su sa Akademije u Beogradu, ali su posle intervencije ministarke prosvete Mitre Mitrović, svi vraćeni (osim Miće Popovića). Mladi buntovnici su deo naredne godine proveli radeći na pruzi Šamac–Sarajevo, gde su slikali velike kompozicije po uzoru na El Greka. Iste godine Omčikus i Kosara Bokšan su se venčali, a bili su u braku 62 godine, sve do njene smrti 21. novembra 2009.

Nakon venčanja, živeli su i radili tri godine u Rijeci, a po povratku u Beograd 1951. godine, postali su članovi grupe Jedanaestorica, u kojoj su bili i Bata Mihailović, Vera Božičković, Ljubinka Jovanović, Mileta Andrejević, Bane Bogojević, Aleksandar Božičković, Grada Aleksić, Gordana Zuber i Slava Bogojević. Grupa se raspala posle izložbe u ULUS-u.

Krajem 1951. godine Omčikus je održao prvu samostalnu izložbu u Beogradu, na kojoj je predstavio oko 80 slika.

Potom je odlučio da sa Kosarom Bokšan ode 1952. godine u Pariz na, kako je svojevremeno rekao, “tri meseca i... ko zna koliko godina”. Ostali su u Parizu decenijama.

Drugi dom izgradili su u Vela Luci na Korčuli - odakle je poreklom njegova majka. Na njihovu incijativu, u tom mestu su od kraja 60-ih organizovana tri međunarodna susreta umetnika. Učesnici prvog susreta izradili su veliki broj mozaika, a jedan od njih je i spomenik u centru Vela Luke.

Omčikus je dobitnik više nagrada za slikarstvo, uključujući nagradu Oktobarskog salona u Beogradu (1972). Između ostalog, 1984. godine dobio je Gran pri na IX Međunarodnoj izložbi originalnog crteža u Rijeci. Pre dve godine dobio je nagradu Jesenje izložbe ULUS-a.

Omčikusu je, kao i Kosari Bokšan, 2007. godine dodeljena nacionalna penzija kao zaslužnom umetniku.

*U prilogu: Biografija Petra Omčikusa

(SEEcult.org)

Izvan granica i svih ograničenja



Egipatska koreografkinja, igračica i pedagog Karima Mansur, autorka ovogodišnje globalne poruke povodom Svetskog dana igre, 29. aprila, pozvala je ljude širom planete da “idu izvan granica, izvan krize identiteta, izvan nacionalizma i izvan okvira”.

“Možemo li se osloboditi ograničenja i pronaći pokret i zamah na tom univerzalnom jeziku. Pozivam sve da igraju od srca, do njihove unutrašnje istine, jer unutrašnji pokreti vode do unutrašnjih revolucija, gde se mogu desiti stvarne promene”, poručila je Karima Mansur, osnivačica i umetnička direktorka Centra za savremenu igru Kaira (CCDC).

Ističući da je igra od nastanka vremena snažno sredstvo izražavanja i slavlja, te da o tome svedoče i murali egipatskih faraona, Karima Mansur je istakla u poruci da se igra tokom istorije koristila da dočara bogove i boginje, sa svim onim što oni predstavljaju u značajnom i pojmovnom, od ravnoteže iz koje proizilazi pravda, do muzikalnosti, ritmičnosti, individualne i kosmičke svesti…

“Jednom sam pročitala da se ‘u vreme faraona smatralo da igra istovremeno uzdiže duh publike i učesnika. Muzika i igra vezuju se za najviše impulse ljudskog stanja, istovremeno predstavljajući utehu prilikom životnih razočarenja i gubitaka’. Pokret je jezik kojim govore svi. Pokret je univerzalni govor koji pripada svima. Poziv da se otvore sva čula. Slušanje je ono što je potrebno, slušanje bez uplitanja, slušanje bez prosuđivanja, slušanje u tišini i omogućavanje pokretu da prođe kroz telo u trenutku, jer je sve u nama i oko nas u pokretu, u konstantnoj dinamici. Telo ne laže zato što sluša jednu istinu i manifestuje je. Prateći sopstvene otkucaje srca, ljudima je dato da igraju igru života, koja zahteva pokret, agilnost i prilagodljivost, konstantnu promenu koreografije”, navela je Karima Mansur.

Karima Mansur smatra i da u današnje vreme, u kojem su “ljudske veze i povezanost preuzeli nova pravila, i koje nas je dovelo do najniže tačke naše sposobnosti da se povežemo”, igra postaje “najtraženija mogućnost za ponovno uspostavljanje komunikacije”.

“Igra nas vraća korenima, u kulturnom smislu, ali i u najužem senzibilnom, ličnom, individualnom, sve do kraja ili do srca.... A kada se povežemo sa sobom, kada slušamo svoj unutrašnji ritam, onda smo u stanju da uspostavimo vezu i sa drugima, i da komuniciramo. Igra je mesto gde se kulture spajaju, a granice padaju otvarajući prostor inkluzije i jedinstva, kroz neizgovoreni jezik univerzalnosti”, poručila je Karima Mansur.

Ističući da je telo “instrument izražavanja, instrument za naš glas, naše misli, naša osećanja, našu istoriju, naše biće i postojanje, našu čežnju da se izrazimo, kroz kretanje”, ona je naglasila i da je igra prostor koji dozvoljava povezivanje sa istinom. “Igra nam omogućava da osetimo celinu, i na taj način pronađemo mir, i tišinu kroz koju možemo da čujemo, slušamo, govorimo i učimo. Pokret i igra čine da uspemo da hodamo vertikalno i horizontalno, da se krećemo od gore do dole… Pokret i igra mogu stvoriti i reorganizovati haos, ili ne. Jer igrajući, mi postajemo sposobni da stvaramo sopstvene realnosti i prolazne, kratkotrajne trenutke jedan za drugim. Trenutke koji nas mogu dodirnuti i ostati u našim sećanjima, nadahnuti i promeniti iz korena. To je snaga istinskog izraza, a time i moć igre”, istakla je Karima Mansur.

Ističući isceliteljsku moć igre, ona je naglasila da je igra “mesto gde čovečanstvo može da se sretne”.

Povodom Svetskog dana igre, Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS) takođe tradicionalno šalje poslanicu, a ovogodišnja autorka, primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu Ana Pavlović, takođe je istakla da je igra vanvremenska i izvan svih granica i bilo kojih opredeljenja.

“Igra je ritam. Ritam dobija svako od nas dolaskom na ovaj svet. Znači, igra je život. Pokret koji dolazi kao posledica naših misli, emocija i naboja, može biti prikazan na bezbroj načina. Pokret nas uvek odaje, jer on nikada ne laže. Ples je pre svega, slika misli, kojoj je oduzet svaki duh težine. Ples je svetlost svete vatre, kao grad Sunca. Iako igra možda nema svoje mesto, iz nje izviru i zrače sva moguća mesta, bila ona stvarna ili utopijska. Igra je vanvremenska, izvan svih granica i bilo kojih opredeljenja. Iako protkana kao važan deo kulturnog nasleđa svake nacije, igra može samo da spaja ljude, a ne da ih razdvaja. Kroz lepotu različitosti dolazimo do spoznaje da umetnost igre nema domovine. Svi mi, pod ovim našim nebeskim svodom, možemo da stvaramo i osetimo poziv igre kao Božiji dar, jer ona to i jeste”, poručila je Ana Pavlović.


Ana Pavlović, foto: Vukasin Bošković

Ana Pavlović sa kolegom Jovanom Veselinovićem, takođe prvakom Baleta Narodnog pozorišta, učestvuje 29. aprila i u predstavi “La Vie Parisienne” koreografkinje Sabrine Bosko iz Rima, koja je rezultat zajedničkog projekta Nacionalne fondacije za umetničku igru (NFI) u Beogradu i Baletske akademije u Rimu, a mladi igrači - učenici italijanskih i srpskih baletskih škola, izvešće je na pjaceti Sava promenade, uz besplatan ulaz.

NFI realizuje taj projekat zahvaljujući podršci ambasade Italije i Italijanskog instituta za kulturu u Beogradu, kao i evropskog ogranka Svetske alijanse za umetničku igru pri Unesku (WDA ITI UNESCO), sa sedištem u Rimu.


Ana Pavlović, Jovan Veselinović, foto: NFI

Povodom Svetskog dana igre, a na inicijativu dr Svenke Savić, prof. emeritus Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i dr Vere Obradović, red. prof. Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, aktivnih saradnica UBUS-a, na poštanskim markama JP Pošte Srbije našle su se ličnosti iz sfere umetničke igre - primabalerine Duška Sifnios i Jovanka Bjegojević, kao predstavnice klasičnog baleta, te Maga Magazinović i Smilja Mandukić, kao začetnice moderne igre u Srbiji. UBUS je najavio i publikaciju kojim se promovišu dobitnici nagrada tog udruženja u periodu od 1997. do 2017. godine – priznanja za životno delo i nagrade “Dimitrije Parlić”, čija će promocija biti održana u maju.

Međunarodni pozorišni institut u okviru Uneska ustanovio je 1982. godine Svetski dan igre, koji se širom planete proslavlja na dan rođenja Žan-Žorža Novera (1727-1810), utemeljivača savremene igre. Ideja poruke koja se šalje povodom Svetskog dana igre jeste da slavi umetničku igru i njenu univerzalnost koja prevazilazi političke, kulturne i nacionalne granice, spajajući ljude kroz svima razumljiv jezik.

Svake godine po jedan poznati igrač/ica ili koreograf/kinja šalje globalnu poruku, a autora zajednički biraju predstavnici Svetske alijanse umetničke igre sa svih pet kontinenata na kojima deluje ta organizacija. Među dosadašnjim autorima globalne poruke su i Moris Bežar, Robert Džofri, Mats Ek, Jirži Kilijan, Hans van Manen, Akram Kan, Israel Galvan, Saša Valc, Sidi Larbi Šerkauji, Hulio Boka, Murad Merzuki, Ohad Naharin… Prošle godine autorka globalne poruke bila je uticajna američka plesna umetnica i koreografkinja Triša Braun, koja je nešto pre Svetskog dana igre preminula u 81. godini.

(SEEcult.org)

Portreti radnika RTB-a kao industrijski pejzaž



Gostujuća izložba Narodne biblioteke u Boru “Portret kao industrijski pejzaž”, koju čine fotografije radnica i radnika Rudarsko-topioničarskog basena Bor (RTB) iz perioda od 1947. do 2004. godine, biće otvorena 4. maja u Radničkom muzeju Trudbenik u Beogradu, čija stalna postavka prati istorijat jednog od najvećih građevinskih preduzeća Jugoslavije sve do njegovog urušavanja u privatizaciji 2008. godine.

Izbor fotografija iz obimne kolekcije fotografija Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor obavio je kustos izložbe i bibliotekar Dragan Stojmenović, koji će je i otvoriti u 16 sati u Radničkom muzeju Trudbenik.

Prema rečima Stojmenovića, usmerenje od portreta ka industrijskom pejzažu drže ideje koje vode, između ostalog, i do hipoteze o portretisanoj ličnosti kao “društvenom proizvodu”; radništvu kao najbližoj i najširoj panorami, horizontu, liniji spajanja koju najčešće prepoznajemo u ljudima, koja u izvesnom smislu predstavlja i tačku spajanja u perspektivi”.

Sama kolekcija fotografskih negativa i fotografija Zavičajnog odeljenja, koja objedinuje fond iz institucionalnih i privatnih kolekcija, nastala je u cilju očuvanja kulturnog nasleđa koje ima karakter javnog kulturnog dobra. Od 2008. godine Zavičajno odeljenje Narodne biblioteke Bor radi na projektu digitalizacije dragocenog fotografskog nasleđa rudarske industrije, predstavljene na sajtu digitalnizavicaj.org.rs.

Najobimnija i najvrednija, kontinuirano vođena kolekcija u pomenutom periodu bila je foto-dokumentacija RTB-a Bor. Za izložbu u Radničkom muzeju Trudbenik odabrani su i portreti iz privatnih kolekcija Radmile Brežančić, Radmile Ležaić, Ljubomira Markova, Bajrama Salijevića, Miroslava Radulovića.



Autori fotografija su Đura Kolovratar, Dragoljub Mitić, Bajram Salijević, Ljubomir Markov i jedan, za sada, nepoznati autor koji je fotografisao prve poznate kolor fotografije Bora i rudara, sačuvane u privatnoj kolekciji Radmile Ležajić.

To je prva gostujuća izložba u Radničkom muzeju Trudbenik, koji je dobio ovih dana, inače, još dve izložbene prostorije, a otvoren je 29. novembra 2018. godine u istoimenoj radničkoj koloniji na Konjarniku (Luneta Milovanovića 29). Iako preduzeća više nema, radničko naselje izgrađeno 1959. i dalje predstavlja jedini dom za bivše radnike i radnice.



Stalna postavka Radničkog muzeja prati istorijat KMG Trudbenik, uključujući impresivna dostignuća tog preduzeća, ali i štraj i protest radnika u vreme kriminalne privatizacije 2008. godine, zatim represiju protiv učesnika štrajka koja je usledila, te nerešenu stambenu situaciju radnika, koji danas žive u privatizovanim objektima svog bivšeg preduzeća, često bez najosnovnijih uslova za život i u stalnom strahu od izvršitelja.

Radnički muzej Trudbenik je i nastao kao zajednički napor aktivista Združene akcije “Krov nad glavom” i nekadašnjih radnika i stanara radničke kolonije za očuvanje nasleđa Trudbenika. On istovremeno predstavlja oblik borbe protiv nehumanog i ciničnog odnosa prema onima koji su gradili na hiljade stanova i ustanova, odricali se često i sopstvenih doprinosa, da bi na kraju svog radnog života ostali bez krova nad glavom.

O tome govori i 25-minutni dokumentarni film Rene Raedle “Radnički muzej Trudbenik” koji daje uvid iz prve ruke o radu u KMG Trudbenik i otporu radnika protiv uništavanja tog nekada društvenog preduzeća u procesu privatizacije, predstavljajući doprinos sećanju na činjenicu da radnice i radnici svoje fabrike nisu predali bez borbe.



U filmu govore Vladimir Novaković i Zlatko Savić, radnici Trudbenika i članovi štrajkačkog odbora, te Ivan Zlatić iz združene akcija "Krov nad glavom" i Mira Luković i Nemanja Pantović iz kolektiva Radničkog muzeja Trudbenik.

*Foto: fotografije iz kolekcije Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Bor i frejmovi iz filma “Radnički muzej Trudbenik”.

(SEEcult.org)

Nagrada Žanka Stokić Gorici Popović



Glumačku nagradu "Žanka Stokić" za 2019. godinu dobila je pozorišna, filmska i televizijska glumica Gorica Popović, jednoglasno je odlučio žiri za dodelu tog priznanja Narodnog pozorišta u Beogradu, kompanije "Novosti" i Grada Požarevca.

Gorica Popović je "kroz svoju dugu i bogatu glumačku karijeru demonstrirala izuzetnu veštinu igre u dramskom, postdramskom, muzičkom teatru i različitim scenskim umetničkim formama kako predstavljačkim tako i izvođačkim", obrazložio je žiri u sastavu: Radmila Živković, Ivana Vujić, prošlogodišnja dobitnica Nataša Ninković, Milorad Vučelić i Goran Petrović.

Svoj raskošni talenat kao svestrana pozorišna umetnica Gorica Popović, stalna članica Ateleja 212, pokazala je kako u komičnim, tako i u dramskim ulogama. Na filmu i televiziji odigrala je više od sto uloga.

Umetnost glume Gorice Popović, koja traje više od četiri decenije, višestruko je nagrađena od strane publike koja njene uloge prati i voli. Osvojila je i veliki broj nagrada za filmske i pozorišne bravure.

Nagrada "Žanka Stokić“ svečano će joj biti uručena 19. maja na velikoj sceni Narodnog pozorišta.

Dosadašnje dobitnice su: Svetlana Bojković, Milena Dravić, Radmila Živković, Đurđija Cvetić, Ružica Sokić, Jelisaveta Sablić, Gordana Đurđević Dimić, Dara Džokić, Mirjana Karanović, Ljiljana Blagojević, Ljiljana Stjepanović, Mira Banjac, Anita Mančić, Jasna Đuričić, Olga Odanović i Nataša Ninković.

Glumica Žanka Stokić (1887-1947), osuđena 1945. godine na osmogodišnju kaznu gubitka nacionalne časti zbog navodne saradnje sa okupatorom i domaćim izdajnicima, rehabilitovana je 2009. godine odlukom Okružnog suda u Beogradu.

Okružni sud konstatovao je da je Žanka Stokić na početku Drugog svetskog rata bila članica Narodnog pozorišta u Beogradu i da nije bila politički aktivna, te da je osuđena iz političkih i ideoloških razloga, preneli su beogradski mediji.

Žanka Stokić osuđena je zbog učešća u “Veseljacima” i “Centrali za humor”, kao i u emisiji “Šareno popodne” Radio Beograda, uz ocenu da je time kulturno i umetnički sarađivala sa okupatorom i domaćim izdajnicima.

Prema navodima suda, Žanka Stokić je tokom sudskog postupka svedočila je da je dobrovoljno stupila u "Veseljake" i "Centralu za humor" jer joj bio potreban novac za lečenje, dok je za na radiju radila pod prinudom glavnog nemačkog radio-aranžera.

Žanka Stokić, čije je pravo ime Živana Stokić (Rabrovo 1887 - Bograd 1947. godine) najpoznatija je bila po ulozi Živke u “Gospođi ministarki” Branislava Nušića, koji joj je i posvetio taj lik.

(SEEcult.org)

Godaniju nagrada Ćirilov BFI-ja

http://www.seecult.org/vest/godaniju-nagrada-cirilov-bfi-ja

VIII Beogradski festival evropske književnosti u organizaciji Arhipelaga



Šest čitanja poznatih svetskih i domaćih pisaca, panel o kritici u doba populizma i spektakla, izložba crteža i karikatura, četiri projekcije filmova.

Izdavačka kuća Arhipelag, u saradnji sa Domom omladine Beograda, organizuje VIII Beogradski festival evropske književnosti od 25. do 28. juna.

Čitaoce VIII Beogradskom festivalu evropske književnosti očekuje uzbudljiva književna, filmska i likovna nedelja. Tokom četiri celovečernja multimedijalna književna programa publika će moći da prati šest čitanja poznatih svetskih i domaćih pisaca, ekskluzinih gostiju Fetivala, četiri projekcije filmova u okviru retrospektive Književnost na filmu, panel o kritici u doba populizma i spektakla, izložbu crteža i karikatura. Zamišljen kao nedelja vrhunske književnosti, VIII Beogradski festival evropske književnosti odvija se pod motom: „Najbolje od svega. Najbolje za sve.“

Na VIII Beogradskom festivalu evropske književnosti gostuje Literatur Cafe Goethe-Instituta Beograd. Povodom 15 godina Foruma slovenskih kultura posebno će biti predstavljena međunarodna edicija 100 slovenskih romana, o kojoj će govoriti pisci Jani Virk i Vlado Žabot i urednik edicije Gojko Božović.

Beogradski festival evropske književnosti je otvoreni i multimedijalni događaj u kome se književnost predstavlja kroz različite forme: od knjige i javnih čitanja, preko razgovora pisaca s publikom, do izložbi, retrospektiva savremenih igranih ili dokumentarnih filmova poteklih iz književnosti, kao i video prezentacija i drugih događaja.

Beogradski festival evropske književnosti jedan je od najposećenijih književnih događaja u Srbiji. Njegova publika je vrlo raznovrsna u generacijskom pogledu, jer je ciljna grupa mnogo šira od uobičajene publike književnih događaja. Festival je proteklih godina privukao veliku pažnju javnosti, a njegovi gosti bili su, između ostalog, David Grosman, Havijer Serkas, Peter Esterhazi, Klaudio Magris, Florans Noavil, Goce Smilevski, Fiona Sampson, Aris Fioretos, Terezija Mora, Drago Jančar, Peter Salmon, Hatidže Akin, Rej Robertson, Barbi Marković, Venko Andonovski, Tomas Majneke, Branko Čegec i Amir Or. Neki od ovih programa bili su najposećeniji književni događaji u Beogradu u ovoj deceniji.

Beogradski festival evropske književnosti održava se u Velikoj sali Doma omladine Beograda: svakog dana u 19 i u 20 časova su čitanja poznatih domaćih i stranih pisaca, a u 21 čas je besplatna projekcija filma iz festivalskog programa Književnost na filmu.
Svi programi na Beogradskom festivalu evropske književnosti, uključujući i projekcije filmova, besplatni su.

Tartif na 53. Bitefu



Tartif je samo krivo ogledalo u kome se vide pravi krivci za nesrećne sudbine koje živimo - mi sami.

Pedeset treće izdanje Bitefa, jednog od najznačajnijih evropskih pozorišnih festivala, i ove godine će se tradicionalno održati u drugoj polovini septembra. Iz umetničkog tima festivala stižu informacije o tome kako se vodilo računa o posebnoj zastupljenosti domaćeg pozorišta na ovogodišnjem Bitefu. Prezentacija domaćeg pozorišta će se realizovati tako da njegova vidljivost bude najveća moguća, sa posebnim akcentom na komunikaciju sa gostima festivala, stranim kuratorima i kritičarima.

Jedna od predstava koja će se naći u glavnom programu Bitefa je i Molijerov Tartif, u koprodukciji Narodnog pozorišta iz Sombora i Srpskog narodnog pozorišta iz Novog Sada i u režiji Igora Vuka Torbice. Ova produkcija je već, gotovo jednoglasno, od strane domaće kritike proglašena pozorišnim događajem sezone, pa se sa nestrpljenjem očekuju i reakcije međunarodne kritičarske javnosti na 53. Bitefu.



Uvrštavanjem predstave Tartif u glavni program Bitefa, promoviše se domaće pozorište, ali i još jedan od važnih strateških ciljeva festivala. Radi se o promociji autora mlađe generacije u međunarodnim okvirima. U prethodnim izdanjima, Bitefova publika je imala priliku da upozna zvezde u usponu, Ersana Mondtaga i Nadava Barneu. Ove godine se dogodilo da je mladi autor koga promovišemo ujedno i domaći autor. Iz tima festivala najavljuju da će u najkraćem roku biti objavljena informacija i o drugoj srpskoj predstavi koja će se naći u glavnom programu Bitefa.

Igor Vuk Torbica će se publici Bitefa predstaviti po prvi put, a umetnički direktor festivala Ivan Medenica, u svojoj kritici Tartifa objavljenoj u nedeljniku NIN, između ostalog kaže:

Sa završnom pojavom predstavnika nedefinisane vlasti, a koji ga neće uhapsiti kao u Molijerovoj drami, može se iščitati drugi identitet lika: on je eksponent nekog autokratskog režima koji maligno rastače porodice i celo društvo. Međutim, Torbica ne dopušta da se nedvosmisleno zaključi o kom je režimu reč… On to ne radi iz političkog i/ili umetničkog straha, već zato što ovo nije predstava o Tartifu i vlasti koju on predstavlja. Predstava je o nama, o publici. Na veoma nenapadan način (bez upotrebe večitih ogledala koja će nam se u srpskom teatru još više popeti na glavu od mikrofona).

Početak saradnje Narodnog pozorišta i Dojčes teatra



Narodno pozorište u Beogradu i Dojčes teatar započinju saradnju gostovanjem mladog ansambla tog berlinskog teatra koji izvodi dramu Tanje Šljivar o problemu trudnoće maloletnica, a u toku su pregovori i o dolasku jednog od velikih klasičnih komada, poput “Mizantropa” ili “Tri sestre”.

Predstava “Neustrašive – kao i sve slobodne devojke” Tanje Šljivar, u režiji Salome Dastmalči, na repertoaru je scene “Raša Plaović” 30. maja, a učestvuje i na 64. Sterijinom pozorju, u programu Krugovi.

Jedno od najboljih nemačkih i evropskih pozorišta, Dojčes teatar, poslednji put je gostovalo u Beogradu 2002. godine, kada je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta izveden komad Gotholda Efraima Lesinga “Emilija Galoti”, u režiji Mihaela Talhajmera, u okviru Bitefa.

Dva teatra nedavno su potpisala u Berlinu sporazum o saradnji, a v.d. upravnica Narodnog pozorišta Ivana Vujić rekla je 30. maja na konferenciji za novinare da je posebno srećna što Dojčes teatar dolazi posle 18 godina predstavom nastalom prema tekstu srpskog pisca, odnosno drame Tanje Šljivar koja je inspirisana nedavnim stvarnim događajem – slučajem kada je, u jednom gradiću u Republici Srpskoj, nakon boravka na školskoj ekskurziji, zatrudnelo sedam 13-godišnjih devojčica.

Pošto su o tome izneli mišljenje crkva, država, škola i mediji, autorka je odlučila da podari glas samim protagonistkinjama, odnosno iracionalnoj energiji mladosti: kroz uzbudljive fragmente, višeznačne retrospekcije i začudna višeglasja predstavlja se sukob načela života (porođaj) i načela slobode (izbor abortusa). Nemačka rediteljka Salome Dastmalči funkcionalno je izoštrila tu potragu za identitetom, prevodeći igru na nivo kolektivnog rituala protkanog dirljivim dokumentarnim improvizacijama glumaca u asketski ustrojenom prostoru.



Glavna tema u toj predstavi je sloboda, i to ženska sloboda, što je važna tema u svakom društvu, istakla je Ivana Vujić, posebno ukazujući i na pedagoški aspekt rada Dojčes teatra koji uz dve profesionalne trupe, razvija i ansambl mladih umetnika pod mentorstvom profesionalaca (Junges DT). To je model koji bi želelo i Narodno pozorište da razvije, kako zbog podrške mladim umetnicima, tako i zbog razvoja mlade publike.

“Radimo sa glumcima koji još nisu profesionalci. Njima dajemo šansu, a na taj način se i samo pozorište otvara, jer smatramo da je važno da u teatar uđu i druga mišljenja”, rekla je dramaturškinja predstave “Neustrašive – kao i sve slobodne devojke” Birgit Lengers, dodajući da se Dojčes teatar trudi da prevazilazi granice i na druge načine, a jedan od njih je i međunarodna saradnja.

Birgit Lengers upoznala je Tanju Šljivar na konferenciji IETM-a u Sarajevu, gde je i saznala za izazovnu i interesantnu temu njenog komada, za kakvom je i bila u potrazi.



Rediteljka Salome Dastmalči rekla je da pozorište ima odgovornost da se bavi temama koje su za neke delove društva problematične ili se izbegavaju, a naročita odgovornost je pritom kada se radi o mladima i problemima kakvi su maloletnička trudnoća, pobačaji, samoubistva…

“Ljudi te teme izbegavaju, a važno je da se suočimo sa njima i tome učimo i mlade – da budu otvoreni i prema tabu temama. Komad Tanje Šljivar nudi upravo to. Trudne devojke društvo osuđuje, kaže obično da su neobrazovane, glupe, nižeg sloja…”, rekla je Salome Dastmalči, dodajući da, međutim, statistika u Nemačkoj pokazuje da je broj maloletničkih trudnoća isti među devojkama nižih i viših socijalnih slojeva.

Navodeći da se te devojke ne smeju odbaciti, ona je rekla da “treba biti kritičan prema društvu” i da je to i težište njenog rada. “Komad Tanje Šljivar odlična je osnova da se pozabavim ovim važnim temama”, rekla je Salome Dastmalči, koja je održala u Beogradu i radionicu za mlade glumce iz Srbije.

“Interesuje me da čujem kakav se pristup u nastavi neguje ovde. Smatram da je pravi način ponuditi im zaštićeni prostor u kojem mogu da se razvijaju, a ne izlagati ih pritiscima da bi razvili kreativnost. Nisu stroge hijerarhijske strukture pravi put za pozorište. Treba biti otvoren sa njima da bi pokazali ko su”, rekla je Salome Dastmalči.

Mlada glumica Marte Miler-Linten rekla je da je predstava “Neustrašive – kao i sve slobodne devojke”, koju igraju već godinu dana, dobila pozitivne kritike i da publika posebno hvali energiju mladog ansambla, kao i ozbiljnost teme koja navodi mnoge na razmišljanje.

“Sa bine vidimo da deo publike i zaplače, u nekim segmentima se smeju, primećujemo različite reakcije od izvedbe do izvedbe… Uvek mi je uzbudljivo da igramo, a sigurna sam da će tako biti i u Beogradu”, dodala je ona.

Gostovanje Dojčes teatra pomogao je Gete institut u Beogradu, a prema rečima predstavnice tog nemačkog kulturnog centra Sunčice Šido, izuzetno im je drago zbog mogućnosti da pomnognu saradnju dva pozorišta, i to ne samo zbog razmene predstava, već i pedagoškog iskustva.

Uloge tumače i Peter Šteden (Ana), Eren Gindar (Ena), Livija Marlene Volf (Ina), Kenoa Nort-Harden (Una), Emi Biter (Lea) i Bruno Libler (Mia).

Scenografiju i kostim uradila je Paula Velman, a koreografiju Nilufar Šahisavandi.

Komad Tanje Šljivar predstavljen je beogradskoj publici krajem aprila - javnim čitanjem tog teksta na sceni “Radionica”, u režiji Ivane Vujić. U tom prostoru ubuduće će, kako je najavljeno, jednom mesečno biti čitani i drugi savremeni dramski tekstovi iz regiona koje potpisuju reditelji mlađe generacije, a izvodi ansambl Narodnog pozorišta.

*Foto: Arno Declair

(SEEcult.org)