Vesti iz sveta umetnosti

Novi pokušaj sprečavanja festivala Mirdita, dobar dan



Grupa od nekoliko desetina huligana pokušala je 30. maja da spreči nastavak festivala kosovske kulture “Mirdita, dobar dan” u Dorćol placu u Beogradu, ali su ih jake policijske snage rasterale, a učesnici i organizatori festivala bezbedno su napustili prostor u kojem je održan razgovor i projekcija filma.

Kao i prethodne večeri ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju, u kojem je šesti festival “Mirdita, dobar dan” otvoren u prisustvu jakih snaga policije, demonstranti su skandirali “Srbija”, “Nema predaje” i slične poruke. Dok su učesnici i organizatori festivala bili zatvoreni u sali u Dorćol placu, pripadnici policije u opremi za razbijanje demonstracija rasterali su demonstrante, a prema saznanjima Radija Slobodna Evropa, reč je o pripadnicima navijačkih grupa.

Policija je blokirala okolne ulice, a nakon što su se huligani razišli, i većina učesnika festivala napustila je Dorćol plac.



Direktor festivala “Mirdita, dobar dan” Ivan Đurić izjavio je za N1 da učesnici programa “nisu imali u vidmom polju” učesnike protesta, a budući da ih je policija “stavila pod kontrolu”, nisu ni na koji način uticali na festivalske događaje. “Nisu uspeli da nas poremete”, rekao je Đurić, dodajući da je čuo da je bilo sukoba okupljenih sa policijom.

Prema njegovim rečima, takvi događaji su, nažalost, očekivani, jer se ponavljaju iz godine u godinu, a posledica su toga što se “ne ide dalje u normalnizaciji odnosa Beograda i Prištine”. Đurić je rekao da se ne može očekivati da će navijači biti prvi koji će prestati sa takvom retorikom ako se ona čuje i sa državnog vrha.

Festival će biti nastavljen kako je i planirano, poručio je Đurić, ističući da pripadnici policije “izuzetno profesionalno i saradljivo komuniciraju” sa organizatorima i nema zabrinutosti za bezbednost.

“Naša najveća briga je kako da naša poruka saradnje nadjača one koji se deru. To je naša najveća briga – kako da ekstremni glasovi budu utišani, a ne da ih čujemo i sa vrha vlasti”, rekao je Đurić.

https://twitter.com/YIHRSerbia/status/1134197876492578817/photo/1

Inicijativa mladih za ljudska prava
@YIHRSerbia
Završen je i drugi dan festivala "Mirëdita, dobar dan"!

Uprkos pokušajima upada huligana, razgovarali smo o pitanju nestalih lica tokom rata na Kosovu, čitali ispovesti ljudi koji su ostali bez članova svojih porodica i imali priliku da pogledamo film "Ferdonija".

10:40 PM - May 30, 2019

U Dorćol planu je uoči incidenta održan razgovor o sećanju na nestale i prikazan dokumentarni film "Ferdonija" reditelja Gazmenda Bajrija - priča je o ženama koje su pre više od deceniju i po u ratu ostale bez sinova i supruga, koji se do danas vode kao nestali ili su ubijeni.

https://twitter.com/MDDfestival/status/1134146771884609536/photo/1

Mirëdita, dobar dan festival
@MDDfestival
"Najvažnije je da ne krivimo jedni druge za ono što se desilo, onaj ko je kriv mora da bude poznat po imenu i prezimenu."#MDDfestival #mireditadobardan

7:17 PM - May 30, 2019

estival je otvoren 29. maja u CZKD-u izložbom “Hajde da vodimo ljubav” Škumbina Tafilaja, koji je naslov tog rada izgovorio na srpskom i rekao da mu je “velika čast da bude u divnom gradu Beogradu”. Prikazan je i film "Hladni novembar" Ismeta Sijarine, čija se radnja dešava u periodu kada je raspad Jugoslavije već bio u punom zamahu, a kosovski Albanci bili su pod pritiskom da se opredele i naprave izbor: ko je pravi “patriota”, a ko “srpski špijun”?

Festivalski program obuhvata i promocije antologije savremene kosovske drame “Let iznad kosovskog pozorišta” i knjige “Istorija Kosova u istorijskim knjigama Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije”. Za završnicu 1. juna najavljen je koncert sastava Don’t listen to your neighbors iz Đakovice koji izvodi tradicionalnu albansku muziku sa džez elementima, te nastup DJ Matale (Linda Suhodolli) iz Prištine.

Festival “Mirëdita, dobar dan!” zamišljen je kao doprinos trajnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, a već šestu godinu prate ga tenzije, zbog čega se održava uglavnom uz jako prisustvo policije.

Festival je inspirisan velikim albanskim, kosovskim, beogradskim, jugoslovenskim i svetskim glumcem Bekimom Fehmiuom, kao simbolom i jedinstva i raskola, ali i mogućnost povezivanja dva kulturna prostora u celinu.

Ulaz na sve festivalske programe je besplatan, a organizuju ga Inicijativa mladih za ljudska prava i Građanske inicijative iz Beograda, te Integra iz Prištine, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo na Kosovu (KFOS), Fonda Rockfeller Brothers (RBF) i Ministarstva kulture, omladine i sporta Kosova.

Festivalski sajt je mireditadobardan.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Preminuo Slobodan Roksandić



Slikar Slobodan Roksandić, profesor u penziji i bivši dekan Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu, preminuo je u 70. godini, objavilo je Udruženje likovnih umetnika Srbije.

Ispraćaj za kremaciju biće 3. juna na Novom groblju u 15 časova.

Rođen 1949. godine u Beogradu, Roksandić je bio prisutan na likovnoj sceni od sredine 70-ih godina.

Završio je slikarski odsek i postdiplomske studije na FLU, na kojem je i radio kao redovan profesor, a od 2007. do 2010. bio je dekan.

Nudio je ostavku 2009. godine, u znak protesta zbog odnosa Ministarstva prosvete Srbije prema FLU.

Bavio se crtežom, slikom, kolažom, skulpturom, mejl-artom i videom.

Često je slikao portrete prijatelja, poznanika, javnih ličnosti, ali i nepoznatih ljudi.

(SEEcult.org)

Sličnost sa suprugama diktatora nije slučajna



Mestno gledališče ljubljansko (MGL) gostuje 1. juna u Ateljeu 212 u Beogradu crnom komedijom “Kao vi sam, volim jabuke” o susretu supruga trojice bivših diktatora na konferenciji za štampu povodom snimanja filma o njihovim životima.

Tu predstavu, nedavno premijerno izvedenu na sceni gradskog ljubljanskog teatra, režirao je Boris Ostan prema tekstu nemačke autorke Teresie Valser (Theresia Walser), koja je za naslov komada odabrala cinični citat nekadašnjeg libijskog vođe Moamera Gadafija.

Radnja teče u obliku konferencije za novinare koja se održava u Nemačkoj. Prisutne su tri žene koje su zloupotrebile moć, supruge bivših diktatora, a imena likova su gospođa Margot, gospođa Imelda i gospođa Leila. Kako navodi MGL u opisu predstave, sličnost sa istorijskim ličnostima (Margot Honeker, Imelda Markos i Leila Ben Ali, iz Tunisa) nije slučajna.

Tu je i prevodilac Gotfrid, koji izaziva politička i komična sporenja između njih svojim nepreciznim formulacijama.

Nevidljivi novinari postepeno otkrivaju duboko uverenje sve tri žene da je negativno javno mišljenje o njima formirano na osnovu neke vrste kriminalnog nesporazuma, kao i da je volja ljudi za postizanjem slobode precenjena. One ne žale zbog svojih postupaka, za pad sa trona okrivljuju zaveru i predstojeći film o njihovim životima vide kao priliku da se stvari razjasne.

Predstava se, kako navodi MGL, odlikuje lucidnom igrom sa činjenicama iz novije istorije, osećajem za ironiju i humorom, te zanimljivim upozorenjem na ljudsku neosetljivost vladajućih elita.



Uloge igraju Jette Ostan Virup, Aida Smrekar, Tjaša Železnik i Mario Dragojević.

Dramaturškinja je Ira Ratej, scenograf Dorian Šilec Petek, kostimografkinja Belinda Radulović.

Teresia Valser, ćerka nemačkog pisca Martina Valsera, rođena je 1967. godine, a diplomirala je dramaturgiju. Autorka je više od 20 drama, uglavnom izvođenih na nemačkim scenama, ali i u svetu.

*Foto: MGL

Trijumf Tartifa na 22. Teatar festu



Predstava “Tartif” Srpskog narodnog pozorišta i Narodnog pozorišta Sombor, u režiji Igora Vuka Torbice, trijumfovala je na 22. Teatar festu “Petar Kočić” u Banjaluci, osvojivši nagrade za najbolju predstavu i za režiju, kao i obe glumačke nagrade.

Stručni žiri, koji su činili teatrolog prof. dr Luka Kecman (predsednik), književnik Selimir Radulović i direktor Bitef teatra i Bitefa Miloš Latinović, jednoglasno je nagradio “Tartif”, uz obrazloženje da taj komad odlikuju “izuzetan sklad kolektivne igre, vrhunsko glumačko umeće, jasna i perfektna rediteljska poetika koja je u apsolutnom skladu sa scenografskim i kostimografskim rešenjima i koja ide u red predstava koje se imenuju kao totalni teatar”.

Nagrada za najbolju režiju dodeljena je Igoru Vuku Torbici za vrlo promišljeno i tačno osavremenjavanje Molijerovog, kojim je “ponovo dokazao svoju specifičnu rediteljsku poetiku”.

“Tartif” je odneo i obe glumačke nagrade – najboljom glumicom proglašena je Hana Selimović za ulogu Dorine, a najboljim glumcem Saša Torlaković za naslovnu ulogu.

Selimovićeva je, kako je istakao žiri, dočarala lik kompleksne žene koja je spremna na rušenje svega postojećeg da bi se ostvarila njena istina, dok je Torlaković u izuzetno zahtevnom glumačkom zadatku ostvario visok stepen igre kojom je demonstrirano potpuno poznavanje široke lepeze glumačkog izražavanja.



Najboljim tekstom proglašen je “U čije ime” Aleksandra Mihailovića koji je, u duhu dramske poetike Ljubomira Simovića, još jednom “podsetio na sudbinu umetnika u turobnim vremenima i na večno pitanje da li muze treba da ćute, dok topovi grme”.

Direkcija Tetar festa, u organizaciji Narodnog pozorišta Republike Srpske, dodelila je Specijalnu nagradu Satiričkom kazalištu Kerempuh za kolektivnu igru u predstavi “Govori glasnije” autora Bobe Jelčića.

Žiri 22. Teatar festa, koji je sve odluke doneo jednoglasno, odgledao je pet predstava u konkurenciji - uz “Tartif”, to su bile i predstave Beogradskog dramskog pozorišta “Raslo mi je badem drvo” Živojina Pavlovića, u režiji Milene Pavlović Čučilović, Oxygen produkcije i BKC “Narodni poslanik” Branislava Nušića, u režiji Alena Muratovića, Satiričkog kazališta Kerempuh “Govori glasnije” Bobe Jelčića i Narodnog pozorišta Niš “U čije ime” Aleksandra Mihailovića, u režiji Milana Karadžića.

Kako je naveo žiri, Teatar fest opravdava postojanje i prerasta u pozorišni i kulturološki događaj bez kojeg Banjaluka, Republika Srpska, ali i region, više ne bi mogli da se umetnički legitimišu. Napori koji su ove godine učinjeni da se dovedu relevantna pozorišna ostvarenja su plod velikog truda i zalaganja selektora i direktora Festivala, što je rezultovalo neujednačenim kvalitetom viđenih pozorišnih ostvarenja. Žiri je posebno zadovoljan što je imao mogućnost da raspravlja o pojedinostima i specifičnostima, viđenim u predstavama, koje su ih izdvojili za nagrade.

“Čista srca i sasvim sigurni, konstatujemo da je ovogodišnji repertoar Festivala bio na tragu svih prethodnih. Nadamo se da će dosadašnji napori pozorišnih stvaralaca Narodnog pozorišta Republike Srpske doprinijeti da Banjaluka dobije modernu i adekvatnu pozorišnu salu u kojoj će moći da se igraju sve predstave. Ovo navodimo zato što su iz ovogodišnje ponude izostale predstave koje svojim gabaritima nisu mogle da stanu na ovu scenu”, naveo je žiri 22. Teatar festa, koji je završen 8. juna dodelom nagrada i izvođenjem predstave "Ciganski kabare" u čast nagrađenih.

Pobednička predstava "Tartif" dobila je, inače, i nagradu žirija RTRS-a, koji su činili Jelena Kojović Tepić (predsednica), Mišo Kočić i Tatjana Bursać.

"Taman kada smo pomislili da klasike danas vole još samo pozorišni kritičari, dok stvarno pozorište roni po užasima stvarnosti, pojavio se Igor Vuk Torbica i pokazao kako se čita klasična drama. Smestio je u Tartifa najuporniju i time najopasniju bolest naših dana, bolest o kojoj se gotovo nikad ne govori - zavodljivost demagogije. Njegov Tartif nas tihim i saosećajnim glasom podseća da smo grešni i bedni i mi mu verujemo i sledimo na utabanoj stazi građanske poslušnosti. Torbica hrabro, izuzetno uspelim teatarskim izrazom, bez preterivanja, tačno i precizno upire prst u sve nas i podseća na gotovo zaboravljenu veštinu slobodnog mišljenja", naveo je žiri.

U okviru Teatar festa, održan je i treći Festival monodrame mladog glumca, a nagrađena je predstava “Pometnje pitomca Terlesa” Roberta Muzila, u dramatizaciji Vaska Raičevića, režiji Zorana Rakočevića i izvođenju Marka Todorovića.

(SEEcult.org)

46. INFANT - U potrazi za ljudskošću

http://www.seecult.org/vest/46-infant-u-potrazi-za-ljudskoscu

Tuga uz zahvalnost Borki Pavićević širom regiona

http://www.seecult.org/vest/tuga-uz-zahvalnost-borki-pavicevic-sirom-regiona

Završnica burne, 150. sezone Narodnog pozorišta



Narodno pozorište u Beogradu završava 30. juna tradicionalnim operskim gala koncertom jubilarnu, 150. sezonu koja je, osim premijerama i gostovanjima, obeležena i razrešenjem dugogodišnjeg upravnika Dejana Savića, nakon pritiska članova Drame i šire javnosti.

Narodno pozorište za novu sezonu priprema Šekspirov “San letnje noći” u režiji Kokana Mladenovića, čija je premijera planirana za 8. oktobar, kao i obnovu opere “Na uranku” Stanislava Biničkog, u režiji Ane Grigorović i pod vođstvom dirigenta Stefana Zekića, koja je predviđen za 20. oktobar, najavila je v.d. upravnica Ivana Vujić. Sprema se i projekat “Sto posto Beograd” autora Štefana Kegija koji, prema rečima Ivane Vujić, treba da probudi solidarnost.

“Rad već kreće i traje do 20. aprila iduće godine”, rekla je ona na tradicionalnom susretu sa novinarima povodom završetka sezone, održanom 27. juna na brodu tokom plovidbe Savom i Dunavom.

U toku su pregovori sa Izabel Iper da gostuje predstavom Teatra de la Vil iz Pariza u režiji Boba Vilsona, a kako je najavila Ivana Vujić, u oktobru će u “Labudovom jezeru” igrati Sergej Polunjin, dok će NP gostovati na festivalu “Gorki” u Njižnom Novgorodu “Carstvom mraka”, te “Gospođom ministarkom” u zagrebačkom HNK-u.

“Tu su i radionice i drugi festivali. Radimo punom parom”, rekla je Ivana Vujić, ne želeći da otkriva sve detalje nove sezone.



Ivana Vujić zahvalila je celom timu NP i medijima na saradnji u protekloj sezoni, u kojoj je krajem novembra 2018. preuzela rukovođenje tim teatrom, na osnovu odluke Vlade Srbije i razrešenja dugogodišnjeg upravnika Dejana Savića - zvanično na njegov zahtev, a nakon višenedeljnog odbijanja da to učini na poziv dramskog sindikata Singlus i pretnje štrajkom.

“Srećna sam što sam sedam meseci provela sa veličanstvenim ansamblima, sjajnim umetnicima i svim vrednim i darovitim ljudima iz drugih sektora NP”, rekla je Ivana Vujić, navodeći kao “najvažnije u jednom kolektivu – entuzijazam i ljubav”.

“Radujemo se što smo u protekloj sezoni mesečno igrali od 55 do 70 predstava, išli na veliki broj gostovanja i dobijali nagrade… Narodno pozorište vidim kao dinamičnu ustanovu koja prihvata rizike. Biti spreman, to je sve – kako je govorio mudri Šekspir u Hamletu i Kralju Liru”, istakla je Ivana Vujić.

Deo ansambla NP ce provesti i leto radno - predstava “Balkanski špijun” učestvuje na Dubrovačkim letnjim igrama (16. avgusta), “Ivanov” gostuje na Ohridskom letu (20. avgusta), “Nečista krv” u Tivtu (24. avgusta)…

Drama NP, inače, imala je u sezoni 2018/2019. premijere predstava “Balkanski špijun”, “Nečista krv” i “Jeste li za bezbednost”. Opera je imala obnovu “Bastijena i Bastijene", te premijerno izvela “Koštanu” Petra Konjovića, a balet je premijerno izveo “Labudovo jezero”.



NP je imalo niz gostovanja u zemlji, kao i na festivalima MESS Sarajevo, Interferences u Klužu (Rumunija), Mitem festivalu u Budimpešti, Festivalu malih scena u Rijeci, Drama festivalu SNG u Ljubljani, Danima satire Fadila Hadžića u Zagrebu (Carstvo mraka, Rodoljupci, Ivanov, Balkanski špijun…).

Na matičnoj sceni i gostovanjima ansambli NP odigrali su 404 predstave, pred oko 115.000 gledalaca. Gostujuće predstave, koncerte, svečanosti – ukupno 93 programa, videlo je oko 24.000 gledalaca.

Zaživela je i Scena Radionica, na kojoj su bila tri javna čitanja i tri gostujuće predstave.



Jubilarna sezona biće zatvorena 30. juna na Velikoj sceni gala koncertom solista, Hora i Orkestra koji će izvesti popularne arije, duete i horove, a za dirigentskim pultom smenjivaće se Dejan Savić, Đorđe Stanković, Zorica Mitev Vojnović i Đorđe Pavlović.

Učestvuju prvaci i solisti Opere NP Jadranka Jovanović, Sanja Kerkez, Janko Sinadinović, Nataša Jović Trivić, Snežana Savičić Sekulić, Dušan Plazinić, Vladimir Andrić, Aleksandar Dojković, Nevena Bridžen, Željka Zđelar, Aleksandra Stamenković i Dragutin Matić.

Rediteljka je Ivana Dragutinović Maričić, a scenografi Miraš Vuksanović i Jasna Saramandić.

Narodno pozorište je, inače, raspisalo bilo sredinom maja Konkurs za izbor upravnika, na koji su se javili Ivana Vujić i Nebojša Bradić, ali procedura izbora još nije završena.

(SEEcult.org)

Finale nagrade Mangelos 2019.



Izložba finalista nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2019. godinu biće otvorena 5. jula u galeriji Remont u Beogradu, kada će biti poznato i ko je dobio to prestižno priznanje za mlade umetnike u Srbiji.

U finalu su, kako je ranije već saopšteno, Nina Galić, Jelena Pantelić, Katarina Petrović, Darko Vukić i Julija Zaharijević.

Finalisti će uoči otvaranja zajedničke izložbe pojedinačno predstaviti svoj rad članovima žirija, koji će potom doneti konačnu odluku o tome ko će dobiti dvomesečni studijski rezidencijalni boravak u Njujorku i samostalnu izložbu po povratku u Beograd.

Članovima žirija - Katarina Kostandinović (istoričarka umetnosti i kustoskinja, Kulturni centar Beograd), Stevan Vuković (teoretičar umetnosti, Beograd), Dušan Savić (freelance kustos, Beograd), Sandra Bradvić (istoričarka umetnosti, Cirih/Sarajevo i osnivačica Udruženja Sklop, Sarajevo) i Nadežda Kirćanski (umetnica i dobitnica nagrade Mangelos za 2018. godinu), koji su odabrali u prvom krugu petoro finalista, pridružiće se u konačnom odlučivanju i gostujuća članica Ylinka Barotto, kustoskinja saradnica u muzeju Gugenhajm u Njujorku.

Finalistkinja Nina Galić (1987, Kraljevo) završila je 2011. godine master studije na Fakultetu likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu, na odseku za vajarstvo. Bila je stipendista Fonda za mlade talente 2010/2011.

Polazeći od objekta kao minimizirane disciplinarne arhitekture, Nina Galić kreira objekte koji, definišići subjekte, intuitivno pretpostavljaju savremene fenomene kapitalističkih oblika proizvodnje kulture, antagonističkih oblika ekonomija i reprodukcije klasnih odnosa moći. Njen rad uključuje objekte, skulpture, prostorne instalacije i intervencije.



Samostalne izložbe imala je u Kontakt galeriji SKC Kragujevac (2017), Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda (2016), galeriji Remont u Beogradu (2015) i Galeriji Beogradske tvrđave – Stambol kapija (2011). Učestvovala na više grupnih izložbi, likovnih kolonija i radionica u Srbiji i inostranstvu, među kojima je i izložba stipendista 23. internacionalnog studio programa ACC galerije i grada Vajmara “Romance mit der Revolution” (2018) i grupna izložba u sklopu radionice “Tropical Lab” na Lasalle College of Fine Arts u galeriji Instituta za savremenu umetnost u Singapuru “Masac – masac” (2011). Od 2012. godine članica je Udruženja likovnih umetnika Srbije.

Jelena Pantelić (1992, Beograd) takođe je završila osnovne studije na vajarskom odseku FLU u Beogradu, a trenutno je na završnoj godini master studija na istom fakultetu. Kao stipendista francuske vlade provela je semestar u Nacionalnoj školi lepih umetnosti u Parizu. Dobitnica je nagrade “Sreten Stojanović” za dostignuće u skulpturi za 2018. Trenutno priprema samostalnu izložbu u Umetničkom prostoru U10, a do sada je izlagala na grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.

U fokusu umetničke prakse Jelene Pantelić su autobiografski narativi oblikovani kroz svakodnevne interakcije i kroz odnos sa predmetima za svakodnevnu upotrebu. Baveći se suptilnim detaljima iz sopstvenog iskustva, njen rad donosi specifičnu interpretaciju ljudskog ponašanja nudeći širu sliku društvenog konteksta u kom deluje. Njena umetnička praksa podrazumeva disciplinovanu metodologiju čiji su rezultati fetišizovani objekti, odnosno procesi. Koristi skulpturu i video kao glavne medije vizuelnog izražavanja.



Katarina Petrović (1986, Niš) je umetnica i istraživačica čiji su rad i stvaralaštvo smešteni u sferu u kojoj se prepliću umetnosti, nauka i humanističke nauke. Njeno istraživanje se fokusira na kosmogoniju, proces stvaranja i pojam generativnosti, a u radu koristi medije kao što su tekst, jezik, zvuk i kod.

Završila je master studije na ArtScience departmanu Kraljevskog konzervatorijuma i Kraljevske akademije umetnosti u Hagu, kao i osnovne i master studije na FLU u Beogradu, na odseku slikarstvo. Kao stipendistkinja francuske vlade, pohađala je i École Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu. Koinicijatorka je ArtScience Forum platforme, podkasta i umetničkog/medijskog projekta Femkanje i članica Trixie The Hague kolektiva, Stroom Den Haag i ULUS-a. Od 2014. do 2016. bila je član RePlay ansambla za elektro-akustičnu improv muziku u Hagu.



Izlagala je na samostalnim i grupnim izložbama u Beogradu (U10, Magacin, festival art+science), Arnehmu (festival Oddstream), Hagu (izložba Kraljevske akademije umetnosti), Milanu (Salone del Mobile), Roterdamu (Test Lab: Summer Sessions Homecoming u V2_ Lab for unstable media), Ljubljani (Festival Sonica i međunarodna konferencija i izložba Zemlja bez ljudi II u galeriji Kapelica). Njena recentna predavanja i prezentacije uključuju: art +science: makers konferenciju u Beogradu, seminar Politike prostora na Norveškoj pozorišnoj akademiji u Fredrikstadu i Evropski naučni planetarni kongres u Nantu. Rad Katarine Petrović bio je nominovan je za Emotional Synthesis nagradu FutureDome u Milanu 2018. godine i nagradu Master ArtScience Kraljevske akademije umetnosti u Hagu. Trenutno radi kao istraživačica u Centru za transdisciplinarna istraživanja Leo Apostel u Briselu.

Darko Vukić (1992, Ivanjica) diplomirao na slikarskom odseku FLU u Beogradu (2016), gde je trenutno na postdiplomskim studijama. Član je Centra za istraživačku praksu (The New Centre for Research & Practice). Izlagao je više puta grupno i samostalno, radove predstavljao i na festivalima u zemlji i inostranstvu.



Žiriran je za “Perspektive 15” kao jedan od najperspektivnijih mladih umetnika u organizaciji Šok zadruge u Novom Sadu (2016), a dobitnik je nagrade za crtež FLU (2013). Gostujući je predavač na kursu Facing the Art (2019), FUD UJEP u Usti nad Labem u Češkoj, u čijoj se kolekciji nalazi i njegov rad. Kustos je Prosthetic paviljona za The Wrong - digitalno bijenale umetnosti (2019/20). Vukić objavljuje tekstove i vizuelne intervencije u časopisima za umetnost i arhitekturu kao što su Zent (Nova iskra) i 303 (Zagreb, Sarajevo, Novi Sad), kao i POSTblank (Mad Gleam Press, Njujork).

Julija Zaharijević (1991, Beograd) završila je studije slikarstva u Beogradu, a potom provela jedan semestar u Parizu, dok od 2014. godine studira na Akademie der bildenden Künste u Beču. Bavi se brzom cirkulacijom slika u globalizovanom društvu i posledicama koje takvo stanje ima na sfere privatnog i političkog.

Imala je samostalnu izložbu u Hamburgu (Bounce – Muhry, 2018), a izlagala je na brojnim grupnim izložbama (Nome d’us, Shore, Beč, 2019; Mundane, Eugster || Beograd, 2019; You’re a Giant, Voždovačka galerija, Beograd, 2018; ferry tales, St. Johann ferry “Ueli”, Bazel, 2017; You’ve Seen Me Before I, Between Appropriation and Déjà-vu, mumok kino, Beč, 2015). Od 2016. godine sa kolegama vodi nekomercijalni izložbeni prostor Gärtnergasse u Beču.



Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos”, biće dodeljena ove godine 18. put, u saradnji Remonta i Fonda “Ilija & Mangelos” sa Residency Unlimited i uz podršku Fonda za međusobno razumevanje (Trust for Mutual Understanding) iz Njujorka.

To prestižno priznanje nosi ime značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, Dimitrija Bašičevića Mangelosa, a deo je međunarodne mreže Young Visual Artists Awards (YVAA), u koju su, uz Srbiju, uključene i Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Češka, Hrvatska, Kosovo, Severna Makedonija, Slovenija i Slovačka.

Izložba finalista nagrade “Mangelos”, čija je dodela podržana od Ministarstva kulture i informisanja Srbije, biće otvorena do 28. jula.

(SEEcult.org)

Kultna Kovačevićeva satira nasmejala prepun Gradac



Kultno satirično delo “Balkanski špijun” Dušana Kovačevića o večito aktuelnom odnosu vlasti i pojedinca, u režiji Tatjane Mandić Rigonat i izvođenju Narodnog pozorišta iz Beograda, nasmejala je mnogobrojnu publiku 70. Dubrovačkih letnjih igara do suza, a park Gradac je bio ispunjen do poslednjeg mesta.

Izuzetna glumačka postava na čelu s Ljubomirom Bandovićem kao Ilijom Čvorovićem i sjajnom Nelom Mihailović u ulozi njegove supruge, u dva i po sata ispunjena smehom i aktuelnim temama, oduševila je mnogobrojne Dubrovčane i goste koji su taj program željno iščekivali, što je pokazao dugi, višeminutni aplauz i četvorostruko vraćanje glumaca publici na poklon, saopštili su organižtori.

Iako je prvobitno bila planirana samo jedna izvedba, zbog velikog interesovanja publike, dodat je još jedan termin, Narodno pozorište u Beogradu izvešće “Balkanskog špijuna” na jubilarnim Dubrovačkim ljetnim igrama i 17. avgusta, takođe u rasprodatom parku Gradac.



Kovačević je 1983. godine napisato tu satiričnu farsu, prema kojoj je snimljen i istoimeni film kultnog statusa, koji je korežirao sa Božidarom Nikolićem. Motiv paranoje prikazan je kroz analizu malog čoveka koji svet doživljava kao sistematsku zaveru protiv sebe i ideala koji zastupa, te obuzet manijom, stvara svoj mali, dobro organizovani totalitarni poredak, jednako aktuelan i danas.

U osavremenoj verziji “Balkanskog špijuna” rediteljke i dramaturškinje Tatjane Mandić Rigоnat, glavni lik Ilija Čvorović, koga tumači Bandоvić, kontaminiran je vestima koje govore o dobroj vlasti i o opasnostima koje prete od “stranih plaćenika i domaćih izdajnika”. Radnju prekidaju tirade prepoznatljivih medijskih laži koje izgovara dopisani lik TV voditeljke.



Uz Bandovića, u predstavi igraju i Nela Mihailović (Danica Čvorović), Dušanka Glid Stojanović (brat Đura, odnosno Ilijina sestra bliznakinja), Katarina Marković (ćerka Sonja), Milutin Miloševiću (Petar Jakovljević) i Vanja Milačić (spikerka).

U filmskim scenama pojavljuju se Boris Komnenić, Branko Vidaković, Vjera Mujović, Olja Bećković, Aleksandra Kolarov, Dunja Kostić i Nemanja Konstantinović. Kompozitorka je Irena Popović Dragović, scenografiju je uradio Branko Hojnik, kostime Ivana Vasić, a scenski pokret Anđelija Todorović.



Premijera predstave održana je u oktobru 2018. na sceni “Raša Plaović”, uz pohvale kritike koja, između ostalog, kaže da predstava vrvi komičnim, ali i uistinu potresnim trenucima. Posebno se ističe sjajno kreiran glavni lik Ilije Čvorovića u maestralnom tumačenju Ljubomira Bandovića.

Dubrovačke letnje igre, svečano otvorene 10. jula, ove godine su u znaku jubileja – sedam decenija postojanja, a do 25. avgusta nude više od 80 dramskih, muzičkih, baletskih, filmskih, folklornih i drugih programa na tridesetak scenskih i ambijentalnih lokacija, objedinjenih konceptualnim okvirom “Mitovi grada”.

Festival su tradicionalno podržali Ministarstvo kulture Hrvatske, Grad Dubrovnik, Dubrovačko-neretvanska županija, HTZ, TZ grada Dubrovnika, te brojni sponzori i donatori.

Festivalski sajt je dubrovnik-festival.hr, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: DLI

(SEEcult.org)

Nemoralne priče Fije Menar na 53. Bitefu



Među prestavama u glavnom programu 53. Bitefa je projekat francuske konceptualne umetnice i performerke Fije Menar (Phia Menard) koja će u Luci Beograd kreirati scensku metaforu raspada osnova zapadne civilizacije.

Projekat “Nemoralne priče – 1. deo: Kuća majka”, koji će otvoriti deo programa 53. Bitefa u Luci Beograd, biće izvođen od 22. do 26. septembra.

Fija Menar, potpuno sama na sceni, u gotovo prirodnoj veličini gradi konstrukciju od kartona koja predstavlja antički hram i koja počinje da se natapa vodom i propada onog momenta kada je završena. Fija Menar ne reaguje, već sedi ili se kreće oko hrama, te prodorno gleda u publiku i takvim probijanjem četvrtog zida osuđuje nas što ništa ne činimo da zaustavimo ovaj stvarni i simbolički raspad. Diskurzivni elementi performansa, koji bi mogli da deluju ilustrativno kada se prepričaju, u potpunosti su ublaženi i relativizovani izvođačkim kvalitetima, jakim čulnim i emocionalnim dejstvom, čak i saučestvovanjem, koje izaziva borba čoveka s materijalom i uništavanje rezultata ljudskog rada. To je, kako ističe Bitef, i svrstava u red “najspektakularnijih” predstava koje će videti publika 53. Bitefa od 17. do 26. septembra.

Fija Menar je taj performans-instalaciju, u produkciji Kompanije Non nova iz Nanta, kreirala u saradnji sa Žan-Likom Božolom (Jean-Luc Beaujault) i po narudžbini jedne od najvećih manifestacija savremene umetnosti u Evropi - Dokumenta.



Cela druga polovina 53. Bitefa, inače, biće održana u halama Luke Beograd, gde će biti izvedene i predstave “O mesu i betonu” koreografkinje Lusijane Lare u produkciji kompanije Anti Status Kvo (Brazil), “Ali: Strah jede dušu” Sebastijana Horvata, u produkciji Drame Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane, “Retke ptice” grupe autora, u produkciji kompanije Vuk za čoveka (Francuska) i u samoj završnici “Pozvani” kompanije Ultima vez (Belgija), u koreografiji Sepa Bajensa.



Tematski fokus 53. Bitefa, koji u glavnom programu nudi 12 predstava iz devet zemalja Evrope, Azije i Južne Amerike, usmeren je na pozorište koje se bavi raspadom zajednice na svim nivoima (od političke do partnerske) i mogućnošću njene obnove. Glavnu umetničku liniju 53. Bitefa čini imerzivno pozorište, odnosno pozorišne forme u kojima se briše jasna granica između izvođača i publike. Taj fenomen tretiraće se kroz dramske, ali i kroz predstave fizičkog teatra, kao što su “Retke ptice” i Bajensova koreografija “Pozvani”.

Festivalski program objedinjen je sloganom “Počnimo ljubav iz početka”, prema čuvenoj pesmi u izvođenju Beti Đorđević.

Rezervacija ulaznica za sve predstave 53. Bitefa traje do 1. septembra, a dan kasnije ulaznice će biti u prodaji.

Uporedo sa kupovinom ulaznica za 53. Bitef, zainteresovani će moći da nabave ulaznice i za prvu premijeru Bitef teatra u novoj sezoni koja predstavlja i prvi korak u novoj strategiji tog pozorišta za čvršće povezivanje sa festivalom. Zahvaljujući produkciji predstava vrhunskih svetskih umetnika u Bitef teatru, publika će moći tokom cele sezone da gleda predstave kakve je navikla da gleda na Bitefu. Radi se o plesnoj predstavi “Gradovi kojih više nema” jedne od najznačajnijih svetskih koreografkinja danas Konstance Makras, čija će premijera biti održana 1. oktobra uz učešće domaćih umetnika, glumaca i plesača Bitef dens kompanije.

Festivalski sajt je bitef.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Preminuo Vladimir Veličković



Srpski slikar i akademik Vladimir Veličković, koji je od sredine 60-ih živeo i radio u Parizu, preminuo je 29. avgusta u Splitu u 85. godini, saopštila je Srpska akademija nauka i umetnosti, navodeći da je ostavio "trajni beleg u oblasti kulture i umetnosti Srbije i njene afirmaciji u svetskim razmerama".

SANU je istakla da je Veličković, koji je postao njen član van redovnog sastava 1985. godine, dao veliki doprinos svojim delom i delatnošću njenim aktivnostima, posebno u okviru Odeljenja likovne i muzičke umetnosti.

Veličković je realizovao više od sto samostalnih izložbi širom sveta.

Rođen 1935. godine u Beogradu, Veličković je diplomirao 1960. na beogradskom Arhitektonskom fakultetu. Bio je saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića (1962-1963) u Zagrebu, a od 1963. izlaže samostalno i na kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu.

Od 1966. godne živeo je u Parizu, gde je 1983. počeo da radi kao profesor na École Nationale Supérieure des Beaux-Arts.

Kada je 1985. izabran za člana van radnog sastava SANU, njegova pristupna akademska beseda bila je impresivna izložba u Galeriji SANU (1986), u kojoj je priredio još dve velike izložbe (2002. i 2013. godine).

Predstavljao je Jugoslaviju 1972. na 35. Bijenalu u Veneciji.


Vladimir Veličković, foto: SANU

Dobitnik je brojnih značajnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu.

Nosilac je ordena Legije časti i najvišeg francuskog priznanja u oblasti kulture i umetnosti (Commandeur dans l’Ordre des Arts et des Lettres).

U Francusku akademiju lepih umetnosti (l'Académie des Beaux Arts de l’Institut de France) primljen je 2005. godine.

Njegova dala se čuvaju u brojnim javnim i privatnim kolekcijama u Argentini, Austriji, Belgiji, Brazilu, Venecueli, Velikoj Britaniji, Grčkoj, Danskoj, Iranu, Italiji, Japanu, Nemačkoj, Norveškoj, Poljskoj, Slovačkoj, SAD, Finskoj, Francuskoj, Holandiji, Čileu, Švedskoj, Švajcarskoj, Srbiji i ostalim zemljama bivše Jugoslavije.

O radu Veličkovića snimljeno je 12 dokumentarnih filmova i objavljeno 15 monografija.

Osnivač je Fonda za crtež “Vladimir Veličković” i nagrade za mlade umetnike koju, u saradnji sa Galerijom Haos, dodeljuje svake godine mladim umetnicima od sredstava koje dobija na osnovu priznanja za doprinos nacionalnoj kulturi.

Vreme i mesto sahrane Veličkovića biće naknadno saopšteni.

(SEEcult.org)

Isprobavanje vrednosti Bitefa

http://www.seecult.org/vest/isprobavanje-vrednosti-bitefa

Generalna direktorka Uneska prvi put u Beogradu

http://www.seecult.org/vest/generalna-direktorka-uneska-prvi-put-u-beogradu

Fluidni život u fokusu 59. MESS-a

http://www.seecult.org/vest/fluidni-zivot-u-fokusu-59-mess

Marina Abramović: Uspeh dolazi i prolazi

http://www.seecult.org/vest/marina-abramovic-uspeh-dolazi-i-prolazi

Od narkofašizma do narkokapitalizma

http://www.seecult.org/vest/od-narkofasizma-do-narkokapitalizma

Noviteti BDP-a na čelu sa Jugom Radivojevićem

http://www.seecult.org/vest/noviteti-bdp-na-celu-sa-jugom-radivojevicem

Poslednja decenija Šumanovića

http://www.seecult.org/vest/poslednja-decenija-sumanovica-0

Početak 59. MESS-a u protestnom duhu

http://www.seecult.org/vest/pocetak-59-mess-u-protestnom-duhu

Nova sezona Bitef teatra u bitefovskom duhu

http://www.seecult.org/vest/nova-sezona-bitef-teatra-u-bitefovskom-duhu

Šerbedžija najbolji na 28. Zoranovim danima



Najboljim glumcem 28. Danima Zorana Radmilovića u Zaječaru proglašen je Rade Šerbedžija za ulogu u predstavi “Ko se boji Virdžinije Vulf” Edvarda Olbija - koprodukciji Ulysses teatra iz Zagreba/Briona i Beogradskog dramskog pozorišta, u režiji Lenke Udovički, koja je nagradjena i za vizuelni identitet. Najbolja predstava prema izboru publike je “Sjećaš li se Doli Bel” sarajevskog Кamernog teatra 55, u adaptaciji i režiji Kokana Mladenovića prema tekstu Abdulaha Sidrana.

Žiri 28. Zoranovih dana istakao je u obrazloženju nagrade za najbolje glumačko ostvarenje da “virtouzna i suptilna, pročišćena do suštine, glumačka igra Radeta Šerbedžije duboko promišlja društvo i svet u kome živimo i umiremo”.

Šerbedžija u predstavi “Ko se boji Virdžinije Vulf” igra Džordža, koga je tumačio i 1991. godine u čuvenoj postavci Dušana Jovanovića u BDP-u.

Šerbedžija je za tu ulogu dobio na 28. Zoranovim danima i Zoranov brk za glumca večeri, a tom prilikom mu je dodeljena i Zorana Radmilovića “za pozorište u kome nastaju ovako sjajne predstave”.



Žiri 28. dana Zorana Radmilovića, koji čine Nebojša Bradić (predsednik), Duško Ljuština i Miroslav Radonjić, dodelio je predstavi “Кo se boji Virdžinije Vulf” i nagradu za vizuelni identitet “Krstomir Milovanović”, navodeći da su scenografija Stefano Кatunara i kostimi Bjanke Adžić Ursulov “pružili su pravi umetnički doživljaj i dali preciznu atmosferu za odličnu predstavu” BDP-a.

Publika je najboljom proglasila predstavu Kamernog teatra 55 “Sjećaš li se Doli Bel”, koja je dobila prosečnu ocenu 9,54.

Zoranov brk pripao je posle izvođenja tog komada glumcu Emiru Hadžihafizbegoviću za ulogu Mahmuta Zolja.



Žiri 2. Festivala malih pozorišnih formi, koji su činili Ivan Bekjarev (predsednik), Spasoje Ž. Milovanović i Nenad Novaković, jednoglasno je proglasio najboljom predstavom “Кrojcerovu sonatu” u izvođenju Vlada Кeroševića, nagradivši je za “intenzitet emocija i vanrednih kontrasta raspoloženja u tumačenju jednog od najznačajnijih likova svetske književnosti”.

Кerošević je, kako je istaknuto, svojom interpretacijom mračnog, diskutabilnog i kontroverznog Pozdniševa učinio da se pozorište u punom svom sjaju predstavi kao najznačajnija umetnost.

Nagrade 28. Dana Zorana Radmilovića biće svečano uručene 25. oktobra, a u čast nagrađenih biće izvedena predstava “Brodolomke” Kazališta Moruzgva iz Zagreba. Takođe, u Centru za kulturu u Kotlujevcu, u kojem je održan Festival malih pozorišnih formi, u čast nagrađenih biće izvedena predstava “Kod kuće/Kabul” Narodnog pozorišta iz Beograda, u izvođenju Dušanke Stojanović Glid.

Zaječarsko pozorište otvorilo je 28. Dane Zorana Radmilovića premijerom predstave “Petra” Irfana Mensura, a do 25. oktobra publika je imala priliku da vidi produkcije iz Beograda, Sarajeva, Zagreba i Banjaluke.

Sajt Narodnog pozorišta Timočke Кrajine "Zoran Radmilović" je zoranradmilovic.rs, a program festivala se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

*Foto: Tatjana Galić Zetović

(SEEcult.org)

Za minimum 1% za kulturu



Grupa aktera sa kulturne scene u Srbiji pokrenula je inicijativu za promenu politike finansiranja kulture, zahtevajući da izdvajanje za kulturu bude minimalno 1% ukupnog državnog budžeta.

Inicijativa je zasnovana na rezultatima istraživanja o izdvajanjima za kulturu u zemljama u regionu, prema kojima su ukupni budžeti Srbije i Beograda drugi najveći u regionu, ali da su, procentualno, izdvajanja za kulturu i Srbije i Beograda niža nego u svim drugim državama i svim drugim glavnim gradovima regiona.

Rezultati istraživanja koje je sproveo Centar za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope (CESK), u saradnji sa Asocijacijom Nezavisna kulturna scena Srbije, pokazuju da je izdvajanje za kulturu u Srbiji na državnom nivou svega 0,74%, a na gradskom 4,12%.

Rezultati komparativnog istraživanja pokazuju da je u periodu od 2015. do 2019. godine procentualno izdvajanje za kulturu u odnosu na ukupan državni budžet bilo najveće u Severnoj Makedoniji (tokom posmatranog perioda preko 2%, a u 2019. godini 1,55%) i Sloveniji (u 2019. godini – 1,68%). Izdvajanja za kulturu u Crnoj Gori su bila stabilno iznad 1%, a najmanji procenat ukupnog budžeta u posmatranom periodu izdvajan je u Hrvatskoj (2019 - 0.88%) i Srbiji (2019 - 0,74%).

U pogledu izdvajanja za kulturu po glavi stanovnika, u 2019. godini daleko prednjači Slovenija (78 evra), potom Hrvatska (39 evra), Crna Gora (36 evra), Severna Makedonija (28 evra), dok najmanje izdvaja Srbija - samo 11 evra za kulturu po glavi stanovnika.

U želji da se takvo stanje sistemski menja, grupa aktera sa domaće kulturne scene pokrenula je inicijativu za povećanje izdvajanja za kulturu u budžetu Srbije na minimalno 1%.
Taj procenat preporučuje i UNESCO, smatrajući da se time obezbeđuje minimalni budžetski podsticaj za razvoj savremenog stvaralaštva i očuvanje nasleđa kroz učešće sva tri sektora.



Inicijativa 1% za kulturu želi pre svega da utiče na uvođenje jasnih i transparentnih procedura koje bi omogućile odgovorno upravljanje i distribuciju javnih sredstava u kulturi, ali i uključivanje svih aktera u kulturi u procese donošenja odluka o upravljanju javnim budžetom i drugim javnim resursima u kulturi.

Tim povodom pokrenuta je i onlajn peticija “Svi za 1% - 1% za sve”, kojoj je šira javnost pozvana da podrži zahteve koji će zvanično biti upućeni Ministarstvu kulture i informisanja, Kabinetu predsednice Vlade i Savetu za kreativne industrije, kao i Ministarstvu finansija.

Inicijativa 1% za kulturu najavila je da će uskoro organizovati i javni razgovor o finansiranju kulture u Srbiji, čiji je cilj upoznavanje s mogućnostima planiranja budžeta u toj oblasti, mehanizmima i alatima koji bi omogućili transparentnije upravljanje i dugoročna ulaganja u reformu postojećeg kulturnog sistema.

(SEEcult.org)

Ana Karenjina premijerno u Novosadskom pozorištu



Novosadsko pozorište/Újvidéki Színház premijerno će izvesti 29. oktobra predstavu “Ana Karenjina”, u režiji Dejana Projkovskog iz Makedonije, a tom prilikom biće svečano otvorena i Velika sala tog teatra, koja je rekonstruisana proteklog leta.

Reditelj Dejan Projkovski, kome su ostvarenja ruskog realizma bliska, s obzirom na to da se u prošlosti bavio inscenacijom romana Dostojevskog “Braća Karamazovi” i “Kockar”, veruje da je neophodno da se između klasičnih dela i današnje publike sagradi, uslovno rečeno, savremeni most kako bi njihova komunikacija što bolja i učinkovitija.

To će biti prva premijera u 46. sezoni Novosadskog pozorišta, koja se odigrava pod slognom “Ožiljci”.

Anu Karenjinu igra Marta Bereš, Karenjina Atila Nemet, a Vronskog Arpad Mesaroš.

Mesaroš je izjavio 24. oktobra na konferenciji za novinare da se ekipa te predstave potrudila da pokaže fatalnu privlačnost koja može da se rasplamsa između dve osobe, a prvenstveno teži ka tome da se otarasi takozvanog “salon formata”.

“Oni koji dođu na predstavu u nadi da će videti lepu salon-melodramu, iznenadiće se. Ali, ubeđen sam, sigurno se neće dosađivati”, dodao je on, saopštilo je Novosadsko pozorište.



Novosadsko pozorište započelo je i probe mjuzikla “Kosa” koji priprema sa Pozorištem mladih, u režiji gosta iz Mađarske Petera Telihajia.

Premijera te predstave očekuje se u prvoj nedelji decembra.

Osim toga, uveliko teku pripreme za treći međunarodni festival teatara jezičkih i etničkih manjina Synergy WTF, koji će biti održan od 18. do 28. novembra, a učestvovaće predstave teatara iz Berlina, Zagreba, Ptuja, Targu Mureša, Budimpešte, Tabriza i Bolcana.

(SEEcult.org)

Kako do više para za kulturu?



Iako i akteri kulturne scene u Srbiji, i Ministarstvo kulture i informisanja smatraju da je budžetsko izdvajanje za kulturu poražavajuće malo – što potvrđuju i rezultati obimnog komparativnog istraživanja u regionu, šanse za unapređenje takvog stanja zasad nisu velike, ali se očekuje da bi kampanja “1% za kulturu” mogla da poveća vidljivost tog problema i utiče na donosioce odluka na svim nivoima da razmisle o prioritetima ne samo razvoja u toj oblasti, već i celog društva.

Kako je pokazao prvi u nizu razgovora u okviru kampanje “1% za kulturu”, održan 1. novembra u Kulturnom centru Grad, ni samo Ministarstvo, koje je u dugoočekivanom, a još neusvojenom Predlogu strategije razvoja kulture predvidelo postepeno povećanje budžeta za kulturu u periodu od deset godina sa 0,68 na 1,68%, nije u stanju da bitno utiče da se stvari maknu sa mrtve tačke.

Budžet za kulturu, kako je rekao pomoćnik ministra Dejan Masliković, određuje se na osnovu instrukcija koje MKI dobija na osnovu državnih prioriteta, te drugih statistika, metodologija, preporuka MMF-a.

“Lavovski se borimo… Nažalost, drugačiji su prioriteti. Kada neko kaže da Klinički centar nema, ili da su potrebni autoputevi… nema načina da se iznesu argumenti da bi kultura mogla da bude i izvozni proizvod, da mogu da se uberu značajni prihodi od autorskih prava…”, rekao je Masliković u razgovoru u kojem su učestvovali i nekadašnja poslanica Demokratske stranke i dugogodišnja članica gradske vlade Beograda zadužena za kulturu Gorica Mojović i Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope (CESK), vođa istraživanja o izdvajanjima za kulturu u zemljama u regionu, te Virdžinija Đeković iz Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, kao moderatorka diskusije.



Iako i Unesko preporučuje da se za kulturu izdvaja najmanje 1% državnog budžeta kako bi uopšte mogla da funkcioniše, MKI smatra da bi minimum zapravo trebalo da bude 1,5%

“Ministarstvo kulture nije zagovornik kampanje 1%. Smatramo da je 1,5% minimum za funkcionisanje kulture i umetničke produkcije”, rekao je Masliković, podsećajući da je Predlogom strategije razvoja kulture 2017-2027 predviđeno bilo godišnje povećanje budžeta za 0,1 odsto u periodu od deset godina.

Strategije, međutim, i dve godine po završetku javne rasprave, još nema, a prema rečima Maslikovića, neće je ni biti još neko vreme.

Predlog strategije “nije stigao ni do Vlade Srbije, nego je u saradnji sa Sekretarijatom za javne politike vraćen na doradu”, rekao je Masliković, dodajući da je tekst tog predloga “pretrpeo dosta promena”, te da su za doradu angažovani “strani konsultanti koji rade na izradi budžeta za Akcioni plan”. “Kako god da okrenemo, vraćamo se na novac bez koga ne možemo ništa da uradimo”, konstatovao je Masliković.

U odsustvu Strategije, Ministarstvo kulture mora da poštuje instrukcije koje dobija za izradu budžeta, jer su prioriteti “utvrđeni na višem nivou”.

“Cela država ima uticaj na MKI kada je u pitanju izrada budžeta. Postoje određene instrukcije koje dobijamo i koje su određene kao prirotiteti. Na primer, Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2021, infrastukturne investicije, zgrada Radio-televizije Vojvodine…”, rekao je Masliković.



Da nije tačno da u državnom budžetu nema para za veće izdvajanje za kulturu, već je problem pre svega to što nema političke volje, istakli su i Cvetičanin i Gorica Mojović, zamerajući Ministarstvu zbog pasivnog odnosa prema drugim centrima moći.

“Problem su prioriteti, a ne da nema para”, rekla je Gorica Mojović, podsetivši i da je informisanje ušlo u budžet MKI 2016. godine, nakon ukidanja takse za javne servise.

“Pojavilo se odjednom pet milijardi, jer je ukinuta taksa koja je posle vraćena, ali budžet nije smanjen”, rekla je ona, dok je Cvetičanin kao primer naveo obećanje o više od 4 milijarde dinara za izgradnju stadiona, odlaganje 1,4 milijarde poreskog duga TV Pink…

Gorica Mojović prisetila se i vremena kada je Ivan Tasovac postao ministar kulture: “Tada su se još održavale sednice Odbora za kulturu i informisanje i došli su ozareni iz Ministarstva finansija – sve nas je šarmirao - rekli su - dali smo još dve milijarde… Napisala sam tada tekst ‘Od šarmiranja do šamaranja’. Sve je to trajalo neko vreme, došao je prvi rebalans, počistili su te pare, jer nije bilo šanse da se potroše - stavili ih bili na muzeje, a nije bilo moguće da se za godinu dana potroše dve milijarde na njih, još se nije znalo ni po kojim projektima će se raditi”, rekla je ona, podsećajući i na ogromne pare potrošene na obeležavanje jubileja Milanskog edikta i godišnjice Prvog svetskog rata, koje su iznosile koliko je izdvojeno za rekonstrukciju MSU.

Da ne bi bilo šarmiranja i šamaranja, kako je naglasila, neophodno je da bude doneta strategija sa prioritetima i da postoji ubedljivost u argumentima prilikom planiranja budžeta.



Cilj inicijative “1% za kulturu”, koji je pokrenula grupa aktera kulturne scene, i nije samo nominalno povećanje izdvajanja za kulturu, već prevashodno povećanje sredstava za programe i projekte u oblasti savremenog stvaralaštva na osnovu konkursa, za koje je 2019. izdvojeno svega 4% ukupnog budžeta za kulturu, odnosno svega oko 3,15 milion evra.

“Pričamo o mrvicama budžeta”, rekao je Cvetičanin, podsećajući da rezultati komparativnog istraživanja govore da je procenat izdvajanja za kulturu u Srbiji najmanji u regionu (0,74% državnog budžeta), kao i procenat izdvajanja za kulturu u Beogradu (4.12% gradskog budžeta), iako su ukupni budžeti Srbije i Beograda drugi po veličini u regionu.

Posmatrano po izdvajanju za kulturu po glavi stanovnika, u regionu daleko prednjači Slovenija (78 evra), potom Hrvatska (39 evra), Crna Gora (36 evra), Severna Makedonija (28 evra), dok najmanje izdvaja Srbija - samo 11 evra (u Beogradu je to 22 evra, dok je u Podgorici 25, u Sarajevu 42, u Zagrebu 99, a u Ljubljani čak 145 evra).

Ogroman deo sredstava MKI pritom odlazi na republičke ustanove kulture (70%), dok je u Beogradu to oko 85%, a u drugim gradovima ide i do 95%.

Od budžeta za kulturu, koji iznosi 65% ukupnog budžeta MKI (35% namenjeno je informisanju), na kulturnu baštinu odlazi 11%, na međunarodnu saradnju 7%, na savremenu kulturnu produkciju 6%, dok se 4% izdvaja za samo MKI, a 2% za tzv. nacionalne penzije.

Od budžeta namenjenog za konkurse, na sve organizacije civilnog društva (OCD) ove godine je otišlo oko 1%, od čega su članice NKSS dobile oko 0,2%.



Prema ranijem istraživanju iz 2015-2016, OCD dobijaju prosečno godišnje 5.000 evra, a same obezbeđuju od međunarodnih donatora oko 30.000 evra, što praktično znači da više daju državi na ime PDV-a, poreza i doprinosa nego što dobijaju, rekao je Cvetičanin.

U periodu od 2015. godine do danas, inače, u okviru budžeta MKI povećana su sredstva za međunarodnu saradnju sa 2% na 7%, a raste i udeo sredstava za zaštitu kulturne baštine, ali uglavnom nauštrb savremene kulturne produkcije, rekao je Cvetičanin, dodajući da ni nominalno povećanje budžeta za kulturu (MKI za oko 17 miliona, Beograda za sedam miliona 2019. godine), ne menja stvari na bolje. I sa tim povećanjem, na primer, izdvajanje za kulturu u Beogradu je još uvek ispod nivoa iz 2015. godine.

I sam pomoćnik ministra rekao je da godišnje povećanje izdvajanja za kulturu “može da bude maska”.

“To nije izdvajanje koje će osetiti NKSS ili umetnici, jer je povećanje za infrastrukturu”, rekao je Masliković, navodeći kao primer iz prethodnih par godina izdvajanja koja su po tom osnovu bila za završetak rekonstrukcije Narodnog i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Cvetičanin je pomenuo u tom kontekstu i podatke istraživanja Budimpeštanske laboratorije o povećanju budžeta za kulturu u poslednjih petnaestak godina u pojedinim evropskim zemljama, koje je iskorišćeno za populističke projekte i nacionalne spomenike.

“Ako imamo spomenike od nekoliko metara, jarbole, gondole, onda bolje da ne bude povećanja”, rekao je Cvetičanin.



Prema rečima Maslikovića, podaci komparativnog istraživanja o izdvajanju za kulturu dragoceni su za MKI, koje ih upoređuje sa zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku i Ministarstva finansija. Napomenuo je da u javnosti dolazi i do određene zabune zbog različite metodologije koja se primenjuje – u zavisnosti od toga da li se prilikom sagledavanja ukupnog budžeta računaju i krediti, zajmovi…

Gorica Mojović, koja se godinama bavila upravo budžetima, rekla je da je i sama svojevremeno bila u dilemi da li treba računati samo prihode budžeta ili zbirno i ukupne rashode i izdatke. Zaključila je da se i deficit mora računati, jer se vraća u budžet i biće utrošen, a ako se tako racuma, procena izdvajanja za kulturu nije ni 0,74% državnog budžeta.

Iako je budžet MKI skroman, u razgovoru je ukazano i na problem neutrošenih sredstava koja se javljaju iz godine u godinu.

Prema rečima Gorice Mojović, iz finansijskih izveštaja MKI vidi se da prošle godine, recimo, nije realizovano 339 miliona dinara, a 2016. godine to je bilo čak 1,4 milijarda, jer su bile predviđene investicije za muzeje, koje nisu iskorišćene.

Prema rečima Maslikovića, najveći deo vraćenih, odnosno neutrošenih sredstava budžeta MKI odnosi se na ustanove kulture, koje je neophodno naučiti i kako se planira, i kako se troši budžet.

“Ne znaju da rade strateške planove… Ne umeju da planiraju budžet. Kada dobijemo od ustanova budžet, to je spisak lepih želja…”, rekao je Masliković i ocenio da su mnoge ustanove, posebno one koje se bave zaštitom nasleđa, shvatile svoj samo kao organizovanje izložbi, izdavanje publikacija… “Nužno je da počnu da planiraju tako što će se pre svega baviti osnovnom delatnošću, odnosno zaštitom i čuvanjem kulturnog nasleđa”, rekao je on i dodao da je MKI zato i iniciralo reviziju fondova, pa će “svaki kustos morati da zasuče rukave, jer sada ne znaju ni šta čuvaju po depoima”.



Dok u odsustvu Strategije razvoja kulture Ministarstvo očekuje da će nešto više novca biti kada budu završene ranije planirane investicije i kada prestane finansiranje javnog servisa, inicijativa “1% za kulturu” nastaviće kampanju kojom želi da utiče i na uvođenje jasnih i transparentnih procedura koje bi omogućile odgovorno upravljanje i distribuciju javnih sredstava u kulturi, ali i uključivanje svih aktera u kulturi u procese donošenja odluka o upravljanju javnim budžetom i drugim javnim resursima u kulturi.

Cvetičanin je pohvalio Ministarstvo zbog unapređenja konkursne procedure koje je dovelo gotovo do nestanka “sumnjivih projekata”, ali je naglasio da na nivou Beograda to još nije slučaj, pa sredstva na osnovu konkursa, kako pokazuju analize, dobijaju već godinama i organizacije koje su osnovane tokom konkursnog roka, pa i po njegovom okončanju.

“Očekujemo da počnu da reaguju i drugi nivoi vlasti tim povodom, jer to su i krivična dela”, rekao je Cvetičanin.

Sledeći razgovor u okviru kampanje “1% za kulturu” biće održan u Novom Sadu, a zainteresovani mogu da potpišu i onlajn peticiju “Svi za 1% - 1% za sve” sa zahtevima koji će zvanično biti upućeni Ministarstvu kulture i informisanja, Kabinetu predsednice Vlade i Savetu za kreativne industrije, kao i Ministarstvu finansija.

*U prilogu: Pregled rezultata istraživanja o izdvajanju za kulturu u regionu (pdf)
http://www.seecult.org/sites/default/files/attachments/finansiranje-kulture-u-regionu-rezultati-istrazivanja-nkss.pdf

(SEEcult.org)

0,73% nije 1%



Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS) demantovala je navode ministra finansija Siniše Malog da predloženi budžet za kulturu u 2020. godini iznosi 1% ukupnog budžeta Srbije i ponovila da je to 0,73%.

Optuživši Malog da je 21. novembra u Skuštini, u kojoj je u toku rasprava o Predlogu zakona o budžetu za 2020. godinu, "pokušao da obmane javnost navodeći da se već u ovom trenutku za kulturu izdvaja 1% ukupnog budžeta" Srbije, Upravni odbor NKSS naveo je 22. novembra u saopštenju da je ministar je “zaboravio” da pomene da se radi o budžetu i za kulturu i za informisanje, te da je i on procentualno (0.995%) najmanji u poslednjih šest godina (2019. bio je 1,13% ukupnog državnog budžeta, 2018 - 1,10%, 2017 - 1,12%, 2016 '- 0,998%, a 2015 - 1,49%).



Od ukupno predloženog budžeta Ministarstva kulture i informisanja za 2020. godinu, koji iznosi 13.286.217.000 dinara, za kulturu je predviđeno 9.800.424.000 dinara, što je 0,73% ukupnog državnog budžeta.

Budžet za kulturne delatnosti u 2020. godini bio bi, prema Predlogu zakona, nominalno nešto veći nego 2019. godine, kada je iznosio 9.415.666.000, ali s obzirom da je i ukupan državni budžet povećan (sa 1.269.091.337.000 - 2019. godine na 1.334.681.031.000), odvajanje za kulturu je procentualno nešto manje (0,73%) u odnosu na 2019. godinu (0,74%), podsetila je NKSS, koja je na osnovu detaljnih analiza budžetskih izdvajanja u poslednjih šest godina, koje je obavio Centar za empirijske studije kulture Jugoistočne Evrope, i pokrenula kampanju za minimum 1% za kulturu.



I Srpsko književno društvo (SKD) apelovalo je na nadležne da se udeo za kulturu u državnom budžetu za 2020. godinu poveća, i to na dva odsto. Podsećajući da su izdvajanja za kulturu svojevremeno bila veća od 4% republičkog budžeta, SKD je apelovalo da do 2023. godine udeo za kulturu dostigne 5%, a kao primer za to navelo je izdvajanje Kube.

(SEEcult.org)