Vesti iz sveta umetnosti

Život u staračkom domu na BFI

http://seecult.org/vest/zivot-u-starackom-domu-na-bfi

O prirodi stvari

http://seecult.org/vest/o-prirodi-stvari

Finale rekonstrukcije Narodnog muzeja



Građavinski radovi na rekonstrukciji Narodnog muzeja u Beogradu završeni su i počinje rad na pripremi stalne postavke, a kako je potvrđeno, svečano otvaranje biće 28. juna.

“Posle duge pauze od 15 godina, obaveštavamo sa ponosom građane Srbije da su građevinski radovi na rekonstrukciji Narodnog muzeja okončani”, rekao je 2. aprila u Narodnom muzeju ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, koji je obišao zgradu te institucije sa direktorkom Bojanom Borić Brešković.

Vukosavljević je istakao da će Narodni muzej “značajno obogatiti turističku ponudu Beograda”.

“Imaćemo priliku da turistima pokažemo umetničko i arheološko blago Srbije”, rekao je Vukosavljević, koji je i početkom januara obišao Narodni muzej sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić.

Direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković rekla je da sledi veliko finale rekonstrukcije, koja je rađena prema projektu Mašino-projekta i idejnom rešenju arhitekte Zorana Jovanovića.

Radove na restauraciji, sanaciji i adaptaciji zgrade obavila je grupa izvođača na čelu sa preduzećem “Koto”.

U atrijumu Narodnog Muzeja biće arheološki deo, na prvom spratu će biti izložena dela nacionalne kulture i umetnosti, kao i umetnost 18. i 19. veka, a na drugom spratu će biti umetnost 20. veka i dela iz Zbirke strane umetnosti.

Prema prvobitnom planu, objavljenom u maju 2016. godine, rekonstrukcija Narodnog muzeja trebalo je da bude završena za 18 meseci, odnosno do kraja 2017. godine, ali je kasnije odložena za šest meseci i ponovno otvaranje zgrade najavljeno je za jun 2018.

Prethodno je tokom 2015. godine završena restauracija fasade Narodnog muzeja.

Nakon odustajanja od ranija dva plana rekonstrukcije, radovi na fasadi i prozorima počeli su krajem 2014. godine, pa su predstavnici vlasti najavljivali završetak radova i ponovno otvaranje Narodnog muzeja za 2016. godinu.

Prethodno se odustalo od dva projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja – arhitekte Milana Rakočevića i potom Vladimira Lojanice, a onda je u vreme ministra kulture Bratislava Petkovića najavljeno je jeftinije i brže rešenje sanacije i otvaranje i MSU i Narodnog već tokom 2014.

Narodni muzej je osnovan 1844. godine ukazom ministra prosvete Jovana Sterije Popovića. Sadašnja zgrada na Trgu republike izgrađena je 1903. godine za potrebe smeštaja Uprave fondova, a 1933. je proširena i dograđena za potrebe Državne hipotekarne banke.

Nakon razaranja u Drugom svetskom ratu, obnovlјena je, a potom je 1966. godine rekonstruisana, dograđena i adaptirana za potrebe Narodnog muzeja koji poseduje zbirku od više od 400.000 najvrednijih umetničkih, istorijskih i arheoloških eksponata.

(SEEcult.org)

10. Festival srpske kulture u Istri

Vrsta dogadjaja:
Festival
Datum:
Thursday, April 19, 2018 - 19:00
Link:
https://www.facebook.com/skucpula
10. FESTIVAL SRPSKE KULTURE U ISTRI (19.4.-3.5.2018.)

19.4.

Srpski kulturni centar u istri, Maksimijanova 12, Pula

19.00 Svečano otvaranje 10. Festivala

GALERIJA SRPSKIH VELIKANA - izložba portreta velikim Srbima kojima su posvećeni prethodni festivali i izložba plakata dosadašnjih festivala

NACRT: Orijentisanje u savremenoj novomedijskoj umetnosti, BG

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Thursday, April 5, 2018 - 18:00
Link:
http://www.msub.org.rs
Salon Muzeja savremene umetnosti, Pariska 14, Beograd

NACRT: Orijentisanje u savremenoj novomedijskoj umetnosti - izložba (30.3.-28.5.2018.)

umetnici: Jin-Đu Čen (Tajvan), Džejms T. Hong (SAD/Tajvan), Bedfejt VR [Šon Gledvel (Australija/Velika Britanija) i Leo Fejber (Australija)], Dejan Grba (Srbija), Džonatan Haris (SAD), Greg Hohmat (SAD), Ron Hat (SAD), Nikola Megre (Francuska), Brendan Hauel (SAD), Keli Mark (Kanada), Julijan Palač (Austrija), Aleksander Šelov (Nemačka), Sintfarm [Vladimir Todorović (Singapur) i Andreas Šlegel (Singapur)]

autori izložbe: Dejan Grba (Srbija), Ana Novakov (SAD), Ivon Senuf (Španija), članovi međunarodnog konzorcijuma kustosa i umetnika Provisional Art Spaces [PAS]

Prezentacije kreativnih praksi umetnika RONA HATA i kustoskinje ANE NOVAKOV (na engleskom jeziku)

JDP obeležilo 70 godina, Glogovcu Dobričin prsten



Jugoslovensko dramsko pozorište obeležilo je 3. aprila 70 godina rada tradicionalnom dodelom godišnjih nagrada, a tom prilikom saopšteno je i da je nagrada za životno delo “Dobričin prsten” Udruženja dramskih umetnika Srbije posthumno dodeljena prvaku tog teatra Nebojši Glogovcu.

“Uprkos tužnim okolnostima tragičnog i preranog odlaska našeg prijatelja, kolege i prvaka JDP-a Nebojše Glogovca, odlučili smo da jubilej obeležimo našim redovnim aktivnostima na Dan pozorišta, dodelom nagrada i večerašnjom premijerom predstave ’Kralj Betajnove’”, rekla je direktorka JDP-a Tamara Vučković Manojlović, pozdravljajući mnogobrojne prisutne, a posebno starije kolege, počasne članove JDP-a, među kojima je bila i Branka Veselinović, članica prvog ansambla tog pozorišta.

Godišnju nagradu JDP-a za režiju dobio je Jagoš Marković za predstavu “Tako je (ako vam se tako čini)”. Glumačke nagrade pripale su Jelisaveti Seki Sablić za ulogu Gospođe Frole u istoj predstavi, Draganu Mićanoviću za Alberta i druge likove u “Ajnštajnovim snovima”, kao i Mirjani Karanović i Svetozaru Cvetkoviću za uloge Natalije Petrovne, odnosno Rakitina u predstavi “Mesec dana na selu”. Nagradu za lepotu govora “Dr Branivoj Đorđević” dobio je Radovan Vujović za više uloga u “Ajnštajnovim snovima”.

Na svečanosti je uručena i nagrada “Branka i Mlađa Veselinović” Fondacije JDP-a za najbolje glumačko ostvarenje na sceni ovog teatra u 2017. godini, a dobila ju je Jelisaveta Seka Sablić, prema odluci žirija u sastavu: Miloš Krečković, Goran Šušljik i Nikola Rakočević.

Reditelj Jagoš Marković istakao je da sa ponosom prima nagradu i da je deli sa ansamblom.

“Čast mi je stajati ovde, zahvalan tvorcima, nastavljačima i čuvarima JDP-a. Mislim sa zahvalnošću pre svih na Bojana Stupicu, na Miru Stupicu, na veliku Crnobori, na Rahelu, Živanovića, Ljubišu Jovanovića, Ajvaza, Starčića, Matu Miloševića, Ljubu Tadića, na Žigona i Plešu, na Mlađu, a posebno na gospođu Branku Veselinović. Na osnivače koji su postavili temelje i krov, nivo i ugled. Mislim i na čuvare, na Miroslava Belovića, a pre svih na Jovana Ćirilova koji nas je skoro sve koji smo danas ovde doveo, na ovaj ili onaj način, u ovaj hram naše kulture i umetnosti. Mislim na Miju Aleksića, Nikolu Simića, Đurđiju Cvetić, Miloša Žutića... sve do ovih tužnih dana, kao i svi vi, na velikog Nebojšu Glogovca”, rekao je Marković.

JDP je, kako je istakao, umeo da “duhom mesta uzvisi one koji mu daju, da odbaci sve naše promašaje kao samo naše, a uzme, kao što i treba, onoliko umetničke vrednosti koliko smo imali da mu damo. Bio je nekada bešćutan i uzvišen, nezainteresovana za naše priče, muke, pravde i nepravde, ali uvek spreman da proslavi svaku umetničku predstavu, a njih je zaista bilo i ima i biće ih na ovoj sceni“.

“Na JDP smo se i ljutili, ali najčešće onda kada u njemu ne radimo. To je pozorište u kojem je malo ko odbio zadatak jer je dolazak u JDP značio i znači vrh u našoj profesiji. Bili smo uvek počastvovani kada pristupamo toj sceni koja čuva nasleđe najvećih glumaca i energije najvećih predstava koje su još u Bojanovo vreme sivih teških 50-ih pronosile slavu JDP-a od Pariza do Moskve”, rekao je Marković.

Marković je pomenuo i problem malog broja zaposlenih koje, kako je istakao, sa uspehom vode direktorka Tamara Vučković Manojlović i umetnički direktor Gorčin Stojanović.

“Kako u ovim danima ta mala grupa ljudi vodi ovu kuću, ja to ne znam. Jedno od čuda teatra za mene je kako se zavesa svako veče digne i spusti na ovoj sceni sa tako malo ljudi”, rekao je Marković, ukazujući na propise o zabrani zapošljavanja zbog krize.

Marković je istakao da jubilej JDP-a čestita ne samo zaposlenima, već i publici i celom narodu, sa “verom u opstanak ovog hrama kulture i umetnosti koji je simbol visokih dometa duha ovog naroda”.

Dvostruka dobitnica Seka Sablić zahvalila je žiriju, kao i JDP-u što joj je omogućio da se nađe u odličnoj predstavi “Tako je (ako vam se tako čini)”.

“Posebno hvala Mlađi i Branki Veselinović koji su bili divni glumci i veliki humanitarci. Nesebično su osnovali ovaj fond iz kojeg se svake godine dodeljuje nagrada glumcu, odnosno glumi koju su oni toiko voleli”, rekla je Seka Sablić.

Branka Veselinović je izjavila da je i uzbuđena i tužna.

“Možete primetiti suze u mojim očima, jer ja sam danas jedina došla. Do pre pet-šest godina bilo nas je tu još nekoliko kolega, moj Mlađa, Mira Stupica, Marija Crnobori... Evo ja sam još tu, sa 99 godina”, rekla je ona, pozdravljena snažnim aplauzom.

“Premeštena sam iz Narodnog pozorišta u novi ansambl. U ovom pozorištu sam bila srećna, ne samo što sam tu upoznala Mlađu, nego i druge divne kolege. Veoma je tužno, samo sam ja danas došla“, ponovila je Branka Veselinović i obraćanje završila svojim stihom “malo zbilja malo šala, srce sam vam svoje dala”.

Direktorka JDP-a prethodno je, u uvodnom govoru, napomenula da se “pre više od 70 godina ideja Bojana Stupice o stvaranju novog umetničkog pozorišta na prostoru starog Manježa ne bi ostvarila bez razumevanja ondašnje države”.

“Odluka o osnivanju doneta je 1947. godine i Stupica je počeo da okuplja najbolje umetnike iz cele zemlje. Istorija JDP-a počela je 3. aprila ’48. premijerom 'Kralja Betajnove' u režiji Stupice. Od tada do danas u JDP-u su radili i razvijali svoj talenat vrhunski umetnici, reditelji, glumci, pisci, scenografi, kostimografi, kompozitori. JDP je razvijao umetničke ličnosti. Osnov pozorišta od samog početka čini ansambl i upravo je on taj koji je formirao duh JDP-a. Sa takvim ansamblom sastavljenim od vrhunskih glumaca, na čelu sa Stupicom, postavljeni su najviši umetnički kriterijumi i visoki pozorišni standardi. Od 1954. kada je JDP gostovao u Parizu u Teatru nacija do danas JDP učestvuje na svetskim festivalima i gostuje na scenama svetskih i evropskih pozorišta u više od 30 zemalja”, podsetila je Tamara Vučković Manojlović.

Kako je istakla, “umetnici koji su stvarali u JDP-u uvek su pred sebe postavljali najviše zahteve i veliki broj predstava dostizao je vrhove pozorišne umetnosti”.

“JDP je odolevao različitim napadima i krizama, u različitim društvenim okolnostima. Bilo je i zabranjivanih predstava, bilo je prekidanih predstava. Prevaziđena je velika kriza nakon požara 1997, nova zgrada otvorena je 2003. godine Danas se sećamo svih upravnika, umetničkih direktora, reditelja, glumaca, saradnika, kolega na sceni i iza nje koji su izgradili i grade duh ove kuće i zahvaljujući njima, njihovim dostignućima JDP potoji i postojaće kao veliko i značajno umetničko pozorište”, naglasila je Tamara Vučković.

Prema njenim rečima, novo vreme donelo je nova iskušenja, društvo se našlo u tranziciji, što nije zaobišlo ni pozorište.

“Suočeni smo bili sa situacijom da je bilo sredstava za samo jednu premijeru godišnje. Današnja situacija je promenjena u tom pogledu na bolje, ali i dalje JDP funkcioniše uz velike napore, komplikovane procedure, sa nedovoljno zaposlenih u tehnici, administraciji, sa izuzetno malim brojem glumaca. Sve to dovodi do toga da smo ponekad prinuđeni da poslujemo po tržišnim principima, a tada je teško održavati umetničke kriterijume i zadate standarde. Mislim da smo u tome uspevali, uprkos svemu, zahvaljujući svim zaposlenima u pozorištu, kao i saradnicima koji nisu članovi naše kuće, naravno i malobrojnim ali vrlo značajnim sponzorima”, rekla je direktorka, te svima uputila veliku zahvalnost.

Tamara Vučković je podsetila da je od prošlog aprila JDP izveo četiri premijere, gostovao na brojnim festivalima i scenama u zemlji i inostranstvu – Zagrebu, Rijeci, Ljubljani, Beču ..., osvajao nagrade, a i ugostio značajne strane teatre. Takođe je učestvovao na konferencijama i sastancima Evropske unije pozorišta, čiji je član od 2006, a jedna konferencija te unije održana je u septembru u JDP-u.

Direktorka je rekla i da bi građevinski radovi na rekonstrukciji Teatra Bojan Stupica trebalo da počnu 2019. godine, a otvaranje te scene može da se očekuje 2020. godine.

Godišnje nagrade za izuzetan doprinos visokim standardima poslovanja JDP-a dobili su pravnica Dragana Pantelić, inspicijent Rade Stojiljković, šef Službe rasvete Dejan Draganov i šef Službe garderobe Jova Mihajlović.

Zahvalnice JDP-a za uspešnu saradnju dodeljene su Rajfajzen banci i Radio-televiziji Srbije, a svi dobitnici su licno primili nagrade i kratko zahvalili.

Vest da je Nebojši Glogovcu posthumno dodeljena nagrada Dobričin prsten za životno delo saopstio je predsednik Udruženja dramskih umetnika Srbije Vojislav Brajović.

(SEEcult.org)

Katarina Velika - carica svih Rusa, ZG

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Thursday, April 12, 2018 - 19:00
Link:
http://gkd.hr
Galerija Klovićevi dvori, Jezuitski trg 4, Zagreb

KATARINA VELIKA - CARICA SVIH RUSA - izložba iz Državnog muzeja Ermitaž iz St. Peterburga (12.4.-29.7.2018.)

kustosice izložbe: Natalia Bakhtareva, Iva Sudec Andreis, Danijela Marković

Svet digitalne umetnosti, NS

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Kulturni centar Novog Sada
Datum:
Thursday, April 26, 2018 - 13:30
Link:
http://www.kcns.org.rs
Američki kutak, Petra Drapšina 3, Novi Sad

Ciklus: Svet digitalne umetnosti

Radova sa festivala VIDEOFORME 2018, Francuska

O festivalu i prikazanim video radovima govoriće Andrej Tišma

Šta će svet da kaže...

http://seecult.org/vest/sta-ce-svet-da-kaze

Konkurs za nagradu Duga za 2017/18.


Thursday, April 5, 2018 - 20:00 to Thursday, May 10, 2018 - 23:45

Gej strejt alijansa (GSA) objavila je konkurs za dodelu nagrade “Duga” za 2017/18. godinu, koja se dodeljuje za doprinos borbi protiv homofobije i transfobije i zaštiti i unapređenju ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji u prethodnih godinu dana.

Na konkursu mogu da učestvuju svi oni koji su u prethodnih godinu dana svojim delom, angažovanjem, radom i rezultatima doprineli smanjenju homofobije i transfobije, zaštiti i unapređenju ljudskih prava LGBT osoba, poboljšanju položaja i kvaliteta života LGBT osoba i promociji ravnopravnosti i tolerancije prema LGBT populaciji u Srbiji.

O nagradi odlučuje žiri koji svaki put čine pojedinci/ke iz raznih oblasti, dobitnik/ca prethodne nagrade “Duga”, predstavnici/ce osnivača nagrade, kao i aktivisti i aktivistkinje drugih organizacija koje se bave LGBT pravima.

Nagradu “Duga” ustanovila je GSA 2013. godine povodom 17. maja – Međunarodnog dana borbe protiv homofobije i transfobije (International Day Against Homophobia and Transphobia – IDAHO). Nagrada je ustanovljena sa ciljem da podstiče i afirmiše promociju i zaštitu osnovnih ljudskih prava LGBT osoba u Srbiji, kako od strane državnih i lokalnih institucija i organa, tako i od strane društva u celini.

Prethodni dobitnici/ce nagrade “Duga” su ministarka državne uprave i lokalne samouprave, a sada predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić, oficir za vezu sa LGBT zajednicom Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Aleksandar Stojmenović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Srbije EU Tanja Miščević, kao i Odeljenje za rad sa zajednicom MUP Srbije.

Konkurs je otvoren do 10. maja 2018. godine, a o uslovima konkursa i procedurama nominovanja zainteresovani se mogu informisati na sajtu GSA

(SEEcult.org)
https://twitter.com/intent/tweet?original_referer=https%3A%2F%2Ffeedly.com%2Fi%2Fentry%2FcvIHuISvGS8zny1ed6BEPKhBxidhRI60%2Fg9x8gtii%2FI%3D_162975a866c%3Aa462475%3A7d6c1c1c&ref_src=twsrc%5Etfw&related=%3ACheck%20it%20out!&text=Konkurs%20za%20nagradu%20Duga%20za%202017%2F18.&tw_p=tweetbutton&url=http%3A%2F%2Fseecult.org%2Fkonkurs%2Fkonkurs-za-nagradu-duga-za-201718

Učešće Jevreja u razvoju dobrovoljnog vatrogastva u Zemunu, ZR

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Friday, April 13, 2018 - 10:00 to Friday, May 11, 2018 - 10:00
Link:
http://www.muzejzrenjanin.org.rs
Narodni muzej Zrenjanin, Subotićeva 1, Zrenjanin

UČEŠĆE JEVREJA U RAZVOJU DOBROVOLJNOG VATROGASTVA U ZEMUNU - izložba (12.4.-11.5.2018.), na dan kada se u Izraelu obeležava Dan Holokausta, ili kako ga oni nazivaju Jom Hašoa

kustos: Biljana Dimkić Krčmar, istoričarka umetnosti u Narodnom muzeju Zrenjanin

Kuda ide ULUS?



Burne reakcije na poteze uprave Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) među članstvom te organizacije koja ima reprezentativan status, ali i u najširoj javnosti, povod su za debatu koja će biti održana 10. aprila u Kulturnom centru Baraka – nekoliko dana uoči najavljene Skupštine ULUS-a, a zamišljena je kao konstruktivan dijalog suprotstavljenih strana unutar samog udruženja koji je neophodan da bi se ustanovilo u kojem smeru ono zapravo ide.

“Na osnovu nekoliko spornih odluka ULUS-a, relativizujuće retorike za javnost, organizovanja nižerazrednih izložbi u ULUS-ovim izložbenim prostorima, kršenja Statuta u više navrata, neadekvatnog i neažuriranog obaveštavanja svojih članova o aktivnostima udruženja, stiče se utisak da ULUS funkcioniše u interesu svih sem samih umetnika, zbog kojih nominalno i postoji. Sve ovo dovelo je do toga da umetnici počnu da napuštaju svoje matično udruženje, da se samoorganizuju i osnivaju nova udruženja, preko kojih bi ostvarivali svoja prava iz okvira struke, koja nisu u stanju da ostvare preko ULUS-a odnosno, do potpune apatije starijih članova, koji nisu obučeni da se bave pitanjima koja nemaju dodirnih tačaka sa umetnošću”, naveli su organizatori debate ULUS, Quo vadis?, koju će moderirati samostalni umentik Arion Asllani.

Među povodima za debatu je i nedavna vest da je Upravni odbor ULUS-a predložio suprugu bivšeg predsednika Srbije Dragicu Nikolić za počasnog člana tog strukovnog umetničkog udruženja, osnovanog davne 1919. u Beogradu, koje se, pored organizovanja izložbi, bijenala i trijenala, bavi i radom na unapređenju socijalno-pravnog statusa svojih članova, kao i angažovanjem na rešavanju, odnosno poboljšanju materijalnog, stambenog i ateljeskog pitanja članova, što je definisano Statutom.

Šta je starije - Upravni odbor ili Skupština ULUS-a? Da li je ULUS-u potrebna regeneracija ili reorganizacija? Da li je moguće dobiti status samostalnog umetnika bez članstva u strukovnom udruženju? Umetnički savet ili Programski savet? Sistemsko rešavanje finansiranja ULUS-a? Da li je ULUS-u potrebna profesionalna plaćena uprava ili umetnici, članovi Udruženja, treba da nastave taj posao? Umetničke sekcije u Udruženju, za ili protiv? Stalno zaposleni kustos ili kustos po projektu (konkurs)? ULUS kao verska ustanova (krsna slava, bijenale crkvene umetnosti), obojena nacionalna ustanova (izložbe ruskih akvarela, ruska zastava na pročelju Cvijete) ili građansko strukovno udruženje? Šta se dešava sa komisijom za dodelu ateljea i da li je ULUS-u potrebno stalno telo koje se bavi pitanjem umetničkih ateljea? Zašto mladi umetnici ne žele povezivanje sa ULUS-om? To su neka od predloženih otvorenih pitanja za debatu, koja će početi u 19 sati u KC Baraka (Makedonska 42, ulaz iz Nušićeve). U pauzama je najavljen “intermeco iznenađenja”.

Skupština ULUS-a, inače, zakazana je za 14. april u 14 časova u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, a među tačkama dnevnog reda je i usvajanje izmena i dopuna Statuta, čiji je predlog takođe izazvao burne reakcije, a Upravni odbor je u međuvremenu odustao od prvobitnog plana.

Nakon javne rasprave o predloženim izmenama i dopunama Statuta, u okviru koje je 3. aprila održana i tribina, odlučeno je će Skupštini biti predložen na usvajanje samo predlog izmene čl. 29 Statuta koji se odnosi na kvorum tog tela, odnosno neophodnost prisustva najmanje 120 aktivnih članova radi punovažnog odlučivanja, kao i na pravo prioritetnog odlučivanja o nastalim problemima ukoliko za odluku glasa dvotrećinska većina kvoruma.

Predlogom izmena i dopuna Statuta, kako je UO objavio na sajtu ULUS-a, predviđeno je da Skupština punopravno odlučuje ako je prisutno najmanje 90 aktivnih članova, te da Skupština ima pravo prioritetnog odlučivanja ukoliko za odluku glasa 50% plus jedan od kvoruma.

Povodom burnih događaja u vezi sa ULUS-om, pokrenuta je i onlajn peticija za razrešenje članova svih organa i tela tog udruženja, koju je potpisalo gotovo 90 umetnika.

Peticiju je pokrenula Inicijativa umetnika, smatrajući da je rukovodstvo ULUS-a odgovorno za aktuelnu poražavajući situaciju tog udruženja koje bi sledeće godine trebalo da napuni 100 godina postojanja, a nalazi se u “krajnje kritičnoj situaciji, izazvanoj neodgovornošću i neprofesionalnošću organa upravljanja”.

Navodeći da je dodela počasnog članstva Dragici Nikolić u suprotnosti sa aktuelnim Statutom ULUS-a, te da se na najavljenoj Skupštini tog udruženja “evidentno planira manipulacija članstvom, u cilju promene Statuta", Inicijativa je navela da aktuelna uprava ULUS-a “nema legitimitet, kao ni prethodna, koja je izabrana na nelegalnoj Skupštini decembra 2013. godine i čiji je izbor osporen prvostepenim sudskim rešenjem”.

Prvobitno najavljene promene Statuta ocenjene su kao “pokušaj puča kojim se uzurpiraju ovlašćenja Skupštine i prenose na UO”, koji trenutno čine Miroslav Lazović (predsednik), Dušan Rusalić (zamenik predsednika), Dragana Knežević, Ljiljana Mićović, Zdravko Milinković, Slobodan Kuzmanović i Nenad Glišić.

Odsustvo unapred javno dostupnog spiska “aktivnih” članova ocenjeno je u peticiji kao “osnov za manipulacije i zloupotrebe vezane za organizaciju i održavanje Skupštine”.

“Skupština, koja bi po zakonu morala da se održi najmanje jednom godišnje, nije održana između 2013. i 2016. godine, kao ni čitave 2017. godine. Ostala je nepoznanica kako su završni računi usvajani, budući da Zakon o udruženjima predviđa da ih Skupština usvaja svake godine. Postavljamo pitanje: Da li je Uprava falsifikovala finansijske izveštaje, objavljene na sajtu APR-a?”, navela je Inicijativa u peticiji, dodajući da se urušavanje ugleda ULUS-a ogleda kroz: sporan kvalitet programa, dodeljivanje počasnog članstva suprotno Statutu, problematične kriterijume za izbor članova organa i tela ULUS-a, potpunu netransparentnost na svim nivoima, što podrazumeva i odsustvo javnosti rada svih organa i tela, lošu komunikaciju sa članstvom, neodgovornost u obavljanju poverenih poslova vezanih za utvrđivanje statusa samostalnih umetnika i plaćanje doprinosa samostalnim umetnicima, nebrigu o ateljejskom fondu i evidentne zloupotrebe istog, nenamensko trošenje novca i neodgovoran odnos prema dodeljenim sredstvima, nezakonito iznajmljivanje prostora, što dovodi Udruženje u opasnost od otuđenja sedišta ULUS-a, dok se istovremeno članovima naplaćuju izlagački termini, manipulaciju kriterijumima u vezi sa prijemom u članstvo i utvrđivanjem statusa samostalnog umetnika. Celokupno stanje ukazuje na nameru potpunog urušavanja i gašenja jedinog strukovnog udruženja za likovne umetnike”, ocenila je Inicijativa, koju čine Anica Vučetić, Nina Todorović, Mirjana Denkov i Dragoslav Krnajski.

Potpisnici peticije su umetnici različitih generacija, među kojima su i Sanja Latinović, Šejma Fere, Miodrag Miško Petrović, Ivana Smiljanić, Dejan Kaludjerović, Ivan Zupanc, Jelena Mijić, Selman Trtovac, Boba Stojadinović, Mira Odić, Ana Srbinović, Ljiljana Bursać, Stjepan Mimica, Ivona Fregl, Željka Momirov, Svetlana Volić, Jelena Trpković, Predrag Terzić, Predrag Kočović, Isidora Ilić, Branislav Nikolić…

UO ULUS-a je, inače, odbacio kritike zbog predloga da Dragica Nikolić postane počasni član, navodeći da je dodela tavog statusa u skladu sa Statutom. Povodom, kako je naveo, “neverovatno (blago rečeno)” burnih reagovanja javnosti na tu vest, UO ULUS-a saopštio je da je to udruženje skoro od samog osnivanja ustanovilo formu počasnog članstva kao izraz zahvalnosti pojedincima ili grupama koji su svojim delovanjem doprinosili radu, promovisanju, ali i opstanku ULUS-a.

(SEEcult.org)

Marina Abramović na milion volti



Umetnica Marina Abramović planira rad sa strujom pod naponom od milion volti, koji će predstaviti na velikoj samostalnoj izložbi u Kraljevskoj akademiji umetnosti u Londonu 2020. godine.

Marina Abramović namerava da realizuje taj rad u saradnji sa studiom Factum Arte za umetnost i tehnologiju, piše “Tajms” povodom izložbe kojom će svetska zvezda performansa postati prva žena u 250-godišnjoj istoriji Kraljevske akademije za umetnost koja će izlagati u glavnim galerijama te institucije.

Osnivač Factum Arte studija Adam Lou izjavio je da bi prilikom realizacije tog rada moglo da dođe do katastrofe ako stvari pođu naopako, ali je ocenio da je 71-godišnja umetnica radila i “mnogo opasnije” performanse.

Za taj rad, kako je rekao, biće korišćena tehnika Kirlijanove fotografije koja koristi visoku voltažu za kreiranje kontaktnih fotografskih printova. Taj proces zasnovan je na otkriću da se, ako je objekat na fotografskoj ploči povezan sa izvorom napona, na fotografskoj ploči formira slika.

Umetnički rad Marine Abramović zasnovan na toj tehnici biće razrađen u naredne dve godine.

“Marina je performer, a mi smo zaduženi za postavku rada”, rekao je Lou, dodajući da će Marina Abramović, ukoliko bude uspešno “napunjena” sa milion volti, pokušati da ugasi plamen sveće udaljene jedan metar.

“Ako ste pod naponom na odgovarajući način, struja koja dolazi od vaših prstiju ugasiće sveću udaljenu metar od vas. Elektricitet je nešto što ljudi ne shvataju najbolje”, rekao je Lou, čiji studio sa više od 50 zaposlenih realizuje umetničke radove za umetnike širom sveta, uključujući i Marinu Abramović. Lou ga zove “renesansnom radionicom” koja pokazuje kako su umetnici oduvek prednjačili u istraživanju tehnoloških mogućnosti, za šta je primer i francuski umetnik Luj Dager, koji je izumeo fotografski proces.

“Želimo da pokažemo šta je moguće primenom tehnologije i proširenjem alata koji se mogu iskoristiti za stvaranje umetnosti”, rekao je Lou.

(SEEcult.org)

Poziv CPN-a za finansijsku podršku projektima promocije i popularizacije nauke u 2018. godini

http://seecult.org/konkurs/poziv-cpn-za-finansijsku-podrsku-projektima-promocije-i-popularizacije-nauke-u-2018-godini

Sećanje na Dadu Vujasinović



Veče posvećeno sećanju na novinarku Dadu Vujasinović “Izbliza i lično – Dada” biće održano 12. aprila u Centru za kulturnu dekontaminaciju, povodom 24 godine od njene smrti koja ni danas nije razjašnjena.

Kroz pisma, tekstove, sećanja i svedočenja, biće evocirani život i delo Dade Vujasinović koja je poklonila život istini 8. aprila 1994. godine.

To muzičko, poetsko i dramsko veče priređuju Dadina sestra, Sandra Vujasinović, i Sanja Krsmanović-Tasić, autorka predstave "O s(a)vesti-esej u pokretu o Dadi Vujasinović", prijateljica stradale novinarke.

Publika će imati priliku da kroz otvoreni razgovor na kraju večeri postavi pitanja, i da zajedno sa učesnicima otvori dijalog o Dadi Vujasinović, njenom životu i stradanju.

U toku večeri biće podeljena i knjiga Dade Vujasinović "Svedočenja (iz obeščaćene zemlje)”, kao i karte za predstavu “O s(a)vesti”, koja će biti izvedena 16. aprila u Bitef teatru.

Esej u pokretu “O s(a)vesti”, koprodukcija Hleb teatra i Bitefa, posveta je novinarki lista “Duga” koja je prvih godina ratova 90-ih izveštavala sa ratišta, a zatim otvoreno, jasno i istinito pisala o događajima na političkoj i društvenoj sceni Srbije.



Kao i svaki esej, i ovaj sadrži fusnote koje se sastoje od fragmenata sećanja i podataka, kao i umetničkih intervencija, a prema izboru publike, na kraju će, kao delovi slagalice, islikati život i rad Dade Vujasinović, kao i vreme njenog odrastanja i stradanja. Publika imapriliku da bira redosled kojim će se fusnote razotkrivati/prikazivati u prostoru - kroz tekst, video rad, scenu, intervenciju u prostoru, a sam esej će biti odigran na kraju predstave.

U predstavi su korišćeni tekstovi Bertolda Brehta, Sandre Vujasinović, Bogdana Tirnanića, Radislava Vujasinovića, Ljubomira Stojadinovića, Seke Vujasinović, Jelene Veljković, Sanje Krsmanović Tasić, kao i delovi “Pisama (1990-1994)” iz knjige “Svedočenja (Iz obešćašćene zemlje)” Dade Vujasinović. U predstavi se, između otalog, koristi i snimak Vukašina Krsmanovića iz 1969, snimak emisije “Utisak nedelje” iz 1993, snimak RTS-a Titove sahrane, kao i fotografije iz porodičnih albuma Vujasinovića i Krsmanovića i fotografije Zorana Tatara.

Video rad, scenografiju i dizajn programa potpisuje Anastasia Tasić, muziku Aleksandra Đokić, a kostim Boris Čakširan.



Dada Vujasinović pronađena je mrtva u porodičnom stanu u Beogradu 8. aprila 1994.

Zvanična verzija o njenoj smrti bila je tada da je izvršila samoubistvo pucnjem u grudi iz lovačke puške sačmarice. Istraga je obnovljena 1998. godine, a Okružni sud u Beogradu je krajem 2006. naložio novo sudsko-medicinsko i balističko veštačenje, uz obrazloženje da “ranije obavljena veštačenja nisu bila saglasna”.

Prema veštačenju koje je obavljeno po nalogu Okružnog suda u Beogradu, na zahtev tužioca, Dada Vujasinović je “najverovatnije ubijena”.

(SEEcult.org)

69. Dubrovačke ljetne igre

Vrsta dogadjaja:
Festival
Datum:
Wednesday, August 22, 2018 - 21:30
Link:
http://www.dubrovnik-festival.hr
69. DUBROVAČKE LJETNE IGRE (10.7.-25.8.2018.)

Park kampusa Sveučilišta u Dubrovniku

Ranko Marinković: POD BALKONIMA - Izbor iz proze

Festivalski dramski ansambl

režija: Dario Harjaček

dramatizacija i dramaturgija: Vedrana Klepica

scenografija: Vesna Režić

kostimografija: Doris Kristić

glazba: Nenad Sinkauz

dizajn svjetla: Elvis Butković

igraju: Nikša Butijer, Doris Šarić Kukuljica, Helena Buljan, Maro Martinović, Marko Makovičić, Kruno Šarić, Filip Vidović, Nataša Kopeč, Jelena Miholjević, Livio Badurina, Studenti Akademije dramske umjetnosti u Zagrebu

Dan fascinacije biljkama, BG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Grad, Beograd
Datum:
Saturday, May 12, 2018 - 12:00
Link:
http://www.gradbeograd.eu
DAN FASCINACIJE BILJKAMA - radionice za decu, predavanja o fenomenima kod biljaka, menjaža pelcera, izložba umetničkih fotografija i biljaka iz kulture, takmičenje, radionice, koncert benda Ljubičice

besplatno

Univerzitet umetnosti nezadovoljan gradskim konkursom za kulturu



Senat Univerziteta umetnosti u Beogradu (UU) pridružio se buri nezadovoljstva zbog načina na koji je sproveden gradski Konkurs za (su)finansiranje projekata u kulturi u 2018. godini, navodeći da njegovi rezultati dovode u pitanje realizaciju projekata i manifestacija UU i umetničkih fakulteta, i to u godini u kojoj dva od njih obeležavaju 70 godina postojanja.

U dopisu Sekretarijatu za kulturu Beograda, Senat UU izrazio je nezadovoljstvo konkursnom procedurom, jer nisu objavljena imena članova komisije koja je odlučivala o finansiranju projekata, niti su navedeni odbijeni projekti i ukupne sume za koje je aplicirano.

Izražavajući neslaganje sa ishodom ovogodišnjeg Konkursa Sekretarijata za kulturu grada Beograda, Senat UU je naveo da su takvim rezultatima fakulteti UU “oštećeni u velikoj meri i da je na taj način dovedena u pitanje realizacija njihovih projekata i manifestacija, značajnih za kulturnu scenu grada Beograda”.

Univerzitet umetnosti i četiri fakulteta u njegovom sastavu - Fakultet muzičke umetnosti (FMU), Fakultet likovnih umetnosti (FLU), Fakultet primenjenih umetnosti (FPU) i Fakultet dramskih umetnosti (FDU), dobili su na gradskom Konkursu za (su)finansiranje projekata u kulturi i projekata umetničkih, odnosno stručnih i naučnih istraživanja u kulturi u 2018. godini, ukupno 752.500 dinara od traženih 17.242.789 dinara, pri čemu FMU i FPU nisu dobili ni dinara.

FMU je za svoje projekte dobio nula dinara od traženih 4.278.976.

FPU takođe nije dobio bilo kakvu podršku, a tražio je 2.155.693, precizirano je u dopisu koji je potpisao predsednik Senata UU i rektor UU prof. mr Zoran Erić.

FDU je, kako je navedeno, dobio 100.000 dinara od ukupno traženih 6.151.000, FLU je dobio 500.000 dinara od traženih 3.627.120, a sam Univerzitet umetnosti dobio je svega 152.500 dinara od traženih 1.030.000.

FMU nije dobio podršku za sedam projekata: KoMA 15 – Koncerti mladih autora (traženo 400.000 dinara), 27. Bassomania - Festival studenata i profesora kontrabasa (traženo 157.126), Pianorg - muzika za duo klavir i orgulje (traženo: 200.000), Muzički poklon sugrađanima – četiri koncerta Simfonijskog orkestra i Mešovitog hora FMU (traženo 937.200), gostovanje opere “Dečak koji se ničega nije bojao” Dimitrija O. Golemovića u beogradskim opštinama (traženo 472.850 dinara), digitalizacija kulturnog nasleđa arhive FMU od međunarodnog značaja (traženo 1.485.000) i Musica movet: affectus, ludus, corpus - Muzika pokreće: afekt, igru, telo (traženo 626.800).

FPU je u godini obeležavanja 70 godina od osnivanja konkurisao sa dva projekta, a nijedan nije podržan - 70 godina Fakulteta primenjenih umetnosti – Forma, primena, umetnost (traženo 1.670.000 dinara) i Mapiranje (Beo)grada (traženo 485.693 dinara).

FDU je u godini obeležavanja 70 godina od osnivanja konkurisao sa 12 projekta, a odobreno mu je svega 100.000 dinara za projekat Evropska letnja filmska škola za koji je tražio 700.000 dinara.

Podrška nije odobrena za projekte FDU u virtuelnoj stvarnosti (traženo 900.000), BRIDL - Balkan Railway Interactive Digital Landscape / Interaktivni digitalni predeo balkanske železnice (traženo 748.000), 13. FIST (traženo 600.000), Klasika za 5! (traženo 600.000), Sutra će biti voljen - pozorišna predstava (traženo 120.000), Svetski dan muzike na FDU (traženo 700.000), Katedra za glumu 1948-2018 (traženo 578.000), FLUX 2018 (traženo 250.000), monografija “70 godina Fakulteta dramskih umetnosti” (traženo 350.000), monografija “Kako su reklame promenile filmski” autora dr Dragana Veselinovića (traženo 330.000) i međunarodna konferencija “Pozorište između politike i političnosti” (traženo 275.000).

FLU je konkurisao je sa pet projekata, a odobrena mu je podrška od ukupno 500.000 za dva – IX Međunarodnu grafičku radionicu “Beogradski susreti 2018” (traženo 1.485.000 dinara) i Godišnji program Galerije Centra za grafiku i vizuelna istraživanja (traženo 987.620).

Nije odobrena podrška za Godišnji program Galerije FLU (traženo 457.500 dinara), kao ni za projekte Instrument of activity / oruđe delanja, grafička novela (traženo 297.000) i Značaj i značenje crteža Branka Miljuša, profesora FLU, slikara i grafičara (1936-2012) (traženo 400.000 dinara).

Univerzitet umetnosti dobio je samo 152.500 dinara za projekat Tradicija Univerziteta umetnosti – baština Beograda (traženo 465.000 dinara), dok nije dobio podršku za projekte FESTUM - Festival studenata Univerziteta umetnosti (traženo 200.000) i Kulturna diplomatija Srbije i umetničke prakse (traženo 365.000 dinara).

Rezultati Konkursa za (su)finansiranje projekata u kulturi u Beogradu u 2018. godini izazvali su burne reakcije stručne i najšire javnosti, a kako je pokazala analiza koju je obavio tim Asocijacije Nezavisna kultruna scena Srbije (NKSS), gotovo trećina ukupnog budžeta tog konkursa raspodeljena je organizacijama čije je učešće sumnjivo iz različitih razloga, bilo da nisu registrovane za oblast kulture, bilo da su se registrovale neposredno uoči konkursa ili su promenile delatnost da bi ispunile uslov za učešće.

Asocijacija NKSS, Srpski PEN centar, Srpsko književno društvo i Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji zajednički su zatražili poništenje gradskog konkursa, ostavku gradske sekretarke za kulturu Ivone Jevtić, javnu raspravu o sprovođenju kriznog konkursa i utvrđivanju kriterijuma i izbora članova komisija za konkurse u kulturi, te objavljivanje kompletne dokumentacije o rezultatima ovogodišnjeg konkursa, kao i narativnih i finansijskih izveštaja projekata podržanih na Konkursu za kulturu grada Beograda 2017. godine, koji je takođe izazvao bio burne reakcije i proteste.

Smenu gradske sekretarke zbog “omalovažavajućih rezultata” konkursa zatražio je odvojeno i Upravni odbor Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije (ULUPUDS), smatrajući da se odluka konkursne komisije može tumačiti ili kao nepoznavanje posla ili kao notorna nedobronamernost.

Povodom gradskog Konkursa, Inicijativa Ne davimo Beograd podnela je krivičnu prijavu protiv gradske sekretarke za kulturu i drugih lica, zbog osnovane sumnje da je izvršeno krivično delo zloupotrebe službenog položaja.

(SEEcult.org)

11. Rovinj Photodays

Vrsta dogadjaja:
Festival
Datum:
Friday, May 4, 2018 - 13:00
Link:
http://www.photodays-rovinj.com
11. ROVINJ PHOTODAYS (4-6.5.2018.)

4.5.

Zavičajni muzej grada Rovinja, 1 kat

13:00 Službeno otvaranje festivala

izložbe

13:00 VELIKA IZLOŽBA FINALISTA International Competition of Contemporary Photography - 11th RovinjPhotodays, 2018. (21 nominirani autor s oko 100 radova iz 7 kategorija: arhitektura, pejzaž, dokumentarna, moda, portreti, tijelo, umjetnički koncept)
umjetnički postav: Iva Prosoli i Dunja Nekić

Crkva Sv. Tome

13:45 Magnum Photos: BORCI ZA NAŠE SLOBODE - izložba povodom obilježavanja 30. godišnjice nagrade Sakharov.

Europski parlament, zajedno s Magnum Photos, predstavlja novi dokumentarni projekt koji profilira četiri aktivista za ljudska prava

Zajednica Talijana Grada Rovinja

14:30 DOMAGOJ BURILOVIĆ: POST FACTUM - izložba pobjednika nagrade Rovinj Photodays Grand Prix 2017.

kustos: Iva Prosoli

14:45 BRANKO LENART: KRKAVČE Istria.Terra - izložba o povijesti istarskog sela Krkavče i njegovih stanovnika kroz emocionalne, djelomično intimne, crno-bijele zapise

kustos: Dejan Sluga

CVU Batana

15:15 FOTOGRAFKINJE IZVAN DOMOVINE - fotografska i video djela četiri autorice koje iz različitih razloga ne žive u svojoj domovini te, svaka na svoj način, interpretiraju svoju novu okolinu

kustosica: Lavoslava Benčić

15:45 FOTOGRAFKINJE IZVAN DOMOVINE

Artist talk: Ana Sircova

izložbe na otvorenom:

Udruga Livingstone: PRIJATELJI MORA 2018: KAO NEKAD - izložba na 60 velikih formata predstavlja niz crno-bijelih zapisa nastalih na hrvatskom Jadranu posljednjih godina

NOVI LIST: NA TERENU - motivi koji su odabrale novinske kuće i njihovi fotoreporteri

prezentacije, radionice, predavanja, druženje, show

Dom kulture Rovinj

17:00 Huawei by Aleš Bravničar - prezentacija Hauweijevog novog mobilnog uređaja s trostrukom Leica kamerom - Huawei P20 Pro

17:45 Koordinacija foto klubova

TN Amarin

20:00 večera za akreditirane pansionske goste

21:30 HUAWEI Foto Maraton: noćni izazov

TN Amarin

22:00 Magic Rock Band - Music & Magic Show, uz piće dobrodošlice Vina Geržinić

5.5.

10:00-12:00 HUAWEI Foto Maraton

Dom kuture Rovinj

10:30-12:00 pregled portfolia (prema unaprijed utvrđenom protokolu i prijavama)

12:30 druženje s glavnim selektorom natječaja Gabriella Uhl

Grad Rovinj

13:00 Zamrznite pokret s Profoto flash rasvjetom - radionica by Danijel Berković

14:00-14:30 Predstavljanje umjetnika (Artist Talk): pobjednici u kategorijama

16:00 Ulični događaj braće Brkan - 20 minutni film baziran na fotografijama braće Brkan

režija: Vlado Zrnić

TN Amarin

19:00 Večera za sve akreditirane uzvanike festivala

21:15 Svečana dodjela nagrada pobjednicima Rovinj Photodays-a 2018 i proglašenje dobitnika Grand Prix-a festivala

22:15 After Party: One Dread i proglašenje pobjednika HUAWEI Foto maratona

6.5.

TN Amarin

11:00 Sastanak članova savjeta festivala i selektorskih timova

Drama o talačkoj krizi u Bitefu



Drama nemačkog pisca Torstena Buhštajnera “Severoistok”, inspirisana svedočenjima onih koji su preživeli talačku krizu u pozorisstu “Dubrovka” u Moskvi 2002. godine, biće premijerno izvedena 15. aprila u Bitef teatru, u režiji Jane Maričić.

Komad nosi naslov ruskog mjuzikla “Severoistok” tokom čijeg su izvođenja čečenski teroristi upali u pozorište “Drubravka” i uzeli 800 ljudi za taoce, tražeći da Rusi povuku svoje trupe iz Groznog.

Likovi u Buhštajnerovoj drami su Ruskinja iz publike Olga, čečenska teroristkinja Zura i Letonka Tamara, doktorka koja je učestvovala u spasavanju žrtava.

One iznose svoja potresna sećanja i ponovo ih proživljavaju.

“Ove priče kreiramo suptilnim pozorišnim jezikom, insistirajući na istinitosti i tananosti ljudskih osećanja, a ne na političkom kontekstu događaja. Terorizam je suviše važna i prisutna pojava da bismo ga samo površno osuđivali - mi priznajemo njegovu prisutnost na celoj planeti i bavimo se složenim mehanizmima straha”, naveo je Bitef teatar povodom premijere te predstave, realizovane u koprodukciji sa Beo artom.

Uloge igraju Katarina Žutić (Ruskinja), Jovana Gavrilović (Čečenka) i Milica Janevski (Letonka).

Scenu je kreirala Jasmina Holbus, kostime Adrijana Pajić, a kompozitor je Božidar Obradinović.

Nagrađivanu dramu “Severoistok”, čija je praizvedba bila 2006. godine u Kraljevskom dramskom pozorištu Dramaten u Stokholmu, prevela je na srpski jezik Milica Perić.

Prva repriza u Bitef teatru biće 15. aprila, a kako je najavljeno, na reprizno izvođenje 26. aprila iz Hamburga će doći autor Torsten Buhštajner (54) i nakon predstave razgovarati sa publikom.

(SEEcultr.org)

Klasici naïve: Ivan Generalić, ZG

Vrsta dogadjaja:
Ostalo
Datum:
Thursday, April 19, 2018 - 13:00
Link:
http://www.hmnu.hr
Hrvatski muzej naivne umjetnosti, Ćirila i Metoda 3, Zagreb

Biblioteka: Klasici naïve

Vladimir Crnković: IVAN GENERALIĆ - predstavljanje monografije

govore: recezenti Tonko Maroević i Marijan Špolja, ravnateljica HMNU-a Mira Francetić Malčić, i autor

Pasteli Marka Čelebonovića, NS

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Thursday, April 19, 2018 - 19:00
Link:
http://www.pavle-beljanski.museum
Spomen-zbirka Pavla Beljanskog, Trg galerija 2, Novi Sad

PASTELI MARKA ČELEBONOVIĆA - izložba (19.4.-3.6.2018.)

autori izložbe: Aleksandra Tomić, Milica Orlović Čobanov

Putovanje kroz kulturno nasleđe

http://seecult.org/vest/putovanje-kroz-kulturno-naslede

Jugoslovensko slikarstvo druge polovine XX veka, SM

Vrsta dogadjaja:
Izložba
Datum:
Tuesday, April 17, 2018 - 12:00 to Friday, May 18, 2018 - 12:00
Link:
http://nadezdapetrovic.rs
Galerija Lazar Vozarević Sremska Mitrovica, Gradski Park 4, Sremska Mitrovica

JUGOSLOVENSKO SLIKARSTVO DRUGE POLOVINE XX VEKA, iz fonda Umetničke galerije Nadežda Petrović Čačak - izložba (16.4.-18.5.2018.)

autorka izložbe: Julka Marinković, muzejska savetnica Umetničke galerije Nadežda Petrović Čačak

Petar Lubarda, Ivan Tabaković, Milan Konjović, Stojan Ćelić, Peđa Milosavljević, Mića Popović, Vera Božičković Popović, Vladimir Veličković, Radomir Damljanović Damnjan, Predrag Nešković, Oton Gliha, Andrej Jemec, Miljenko Stančić, Edo Murtić, Zlatko Prica, Zmago Lenardič, Milovan Vidak, Vojislav Stanić, Olga Vujadinović, Đorđe Ilić, Kosa Bokšan, Ferdinand Kulmer, Velizar Krstić, Gordana Jocić, Marija Dragojlović, Branko Filipović Filo, Klavdij Tuta, Slobodan Trajković, Milan Blanuša, Miroslav Đorđević, Vladimir Dunjić, Raša Todosijević, Uroš Đurić…

Istraživačaka stanica Petnica - 35 godina, BG

Vrsta dogadjaja:
Izložba
SANU, Beograd
Datum:
Sunday, April 22, 2018 - 10:00 to Sunday, April 29, 2018 - 10:00
Link:
https://www.sanu.ac.rs
ISTRAŽIVAČAKA STANICA PETNICA - 35 GODINA - izložba (21-29.4.2018.)

www.petnica.rs