Vesti iz sveta umetnosti

Nagrade 58. MESS-a

http://www.seecult.org/vest/nagrade-58-mess

Posveta MESS-a Suzan Zontag



Članovi i prijatelji Direkcije Internacionalnog teatarskog festivala MESS odali su počast američkoj autorki, filmskoj umetnici i političkoj aktivistkinji Suzan Zontag (1933-2004) snimivši zajedničku fotografiju sa porukom koju je pre 25 godina napisala u ratnom Sarajevu.

U znak sećanja na Suzan Zontag, prijateljicu MESS-a i počasnu građanku Sarajeva, članovi Direkcije tog festivala i prijatelji snimili su 6. oktobra ispred Narodnog pozorišta zajedničku fotografiju sa natpisom: “Dont cry for me Sarajevo – Susan Sontag, oktobar 1993”.

Snimljena fotografija, kako je najavljeno, biće iskorišćena za monografiju povodom 60. izdanja MESS-a, a snimak tog događaja biće korišćen i u dokumentarnom filmu o Suzan Zontag koji je u pripremi.



Suzan Zontag bila je jedna od najbitnijih književnih, političkih i feminističkih ikona svoje generacije. Autorka je 17 knjiga, a ceo život posvetila je borbi za ljudska prava. Napisala je istorijski roman i bestseler “The Volcano Lover”, a 2000. dobila je Nacionalnu književnu nagradu za drugi istorijski roman “In America”. Najveći uticaj ostvarila je kao esejistkinja.

Bila je i veliki kritičar američke spoljne politike, a tokom 90-ih putovala je i u tadašnju Jugoslaviju, pozivajući na međunarodnu akciju protiv rasplamsavanja rata.

Prvi put je posetila okupirano Sarajevo 1993. godine, kada je odlučila i da režira predstavu "Čekajući Godoa" kako bi skrenula pažnju na situaciju. Više puta je tokom rata dolazila u Sarajevo, deleći sudbinu sa građanima tog grada.

*Foto: Velija Hasanbegović

(SEEcult.org)

Dani Zorana Radmilovića dobili regionalni karakter



Pozorišni festival “Dani Zorana Radmilovića” u Zaječaru dobija u 27. izdanju, koje će biti održano od 14. do 22. oktobra, regionalni karakter, pa će u takmičarskom programu učestvovati, uz domaće, i predstave iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Bugarske.

Festival će otvoriti ansambl domaćina - Narodnog pozorišta Timočke Krajine “Zoran Radmilović”, koji će izvesti “Audijenciju” i “Vernisaž” Vaclava Havela, u režiji Božidara Đurovića, dok će naredne večeri Satiričko kazalište Kerempuh iz Zagreba izveti “Ustav Republike Hrvatske” prema tekstu Rajka Grlića i Ante Tomića, u režiji Vinka Brešana.

U selekciji su i “Noćna straža” Fedora Šilija u režiji Borisa Liješevića (Atelje 212, Beograd), “Vinovnijat” (Krivac) Dimitra Dimova u režiji Jurija Dačeva (Narodno pozorište “Ivan Vazov”, Sofija), “Korešpodencija” Borislava Pekića u režiji Gorčina Stojanovića (Zvezdara teatar, Beograd), “Kralj Lir” Vilijama Šekspira u režiji Dijega de Bree (Narodno pozorište Sarajevo), “Balkanski špijun” Dušana Kovačevića u režiji Tatjane Mandić Rigonat (Narodno pozorište u Beogradu) i “Naši dani” Željka Stjepanovića u režiji Juga Radivojevića (Narodno pozorište Republike Srpske, Banjaluka).

Program je odabrao Umetnički savet čiji je predsednik Željko Hubač, dramski pisac i direktor Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, a članovi Pavlinka Trifonova, direktorka Državnog lutkarskog pozorišta u Vidinu, i upravnik Kazališta Virovitica Miran Hajoš.



Foto: Narodno pozorište Timočke Krajine “Zoran Radmilović”

Predsednik stručnog žirija, reditelj Nebojša Bradić, izjavio je na konferenciji za novinare 10. oktobra u Ateljeu 212 da su “Dani Zorana Radmilovića” odavno našli svoje mesto u pozorišnom životu Srbije, ali da “po svom programskom određenju ne pripadaju samo našem prostoru, već prelaze granice i dobro komuniciraju sa drugim pozorišnim sredinama”.

“Napravljena je relevantna selekcija u koju su uključene neke od najznačajnijih predstava koje se igraju u regionu. Imaćemo zadovoljstvo da ocenjujemo zaista najbolja glumačka ostvarenja. Okolnost da dolazi nekoliko predstava nacionalnih teatara govori da možemo očekivati jedan od najboljih festivala ove godine u Srbiji”, istakao je Bradić, dodajući da festival u Zaječaru “krasi posebna atmosfera i energija koja se stvara između scene, publike i celog grada”.

Direktor Festivala Vladimir Đuričić, koji je i v.d direktora Narodnog pozorišta Timočke Krajine - Centra za kulturu “Zoran Radmilović”, napomenuo je da je u razmišljanjima i razgovorima o daljem razvoju te manifestacije upravo Nebojša Bradić ukazao na nužnost regionalnog povezivanja.

Đuričić je izrazio zadovoljstvo zbog pozitivnog duha koji Dani Zorana Radmilovića uspostavljaju u Zaječaru svake jeseni i dodao da se sve ulaznice prodaju za svega nekoliko dana.

Željko Hubač je ocenio da je program 27. Dana Zorana Radmilovića najbolji u protekle dve decenije, te pohvalio napore organizatora, jer su, kako je rekao, neke od odabranih predstava tehnički kompleksne i zahtevne za gostovanja. “Imam uveravanja da je infrastruktura u Zaječaru spremna. Divno je što se u jednom malom gradu održava regionalni festival”, kazao je Hubač.

Novina ove godine je da će u okviru 27. Dana Zorana Radmilovića biti održan i Festival malih pozorišnih formi od 15. do 20. oktobra u Domu kulture Kotlujevac.

Predsednik žirija te manifestcije Ivan Bekjarev najavio je šest monodrama i duo drama, kao i koncept “festival festivala”, što znači da učestvuju samo predstave koje su već nagrađene.

To su “Ispovest Dmitrija Karamazova” u izvođenju Nebojše Dugalića (Madlenianum), kabare “Brevrovizija” Vladimira Cvejića (Dramska družina “A”, Beograd), “Nadežda Petrović” u izvođenju Biljane Đurović (Festival monodrame i pantomime, Zemun), “Bobočka ili drugih sto stranica Filipa Latinovića” - Ecija Ojdanić i Vilijam Miličević (Kazalište Moruzgva, Zagreb), “Iz početka” - Ana Bretšnajderi Miloš Tanasković (NP Zaječar) i “Bog te mazo” u izvođenju Zorana Karajića (Šabačko pozorište).

U okviru pratećeg programa 27. Dana Zorana Radmilovića, 15. oktobra biće otvorena izložba slika Miloša Šobajića iz kolekcije Umetničke galerije “Radionica duše” Momčila Moše Todorovića.

Šobajić je izjavio da mu je čast da bude deo tog festivala. “Ako je nešto dobro u kulturi Srbije, to je pozorište. A veliki glumac Zoran Radmilović bio je naš idol”, rekao je Šobajić.

Najavljen je i okrugli sto na temu digitalizacije snimaka pozorišnih predstava, o čemu će govoriti rukovodilac Audio-vizuelnog centra SANU Radoslav Zelenović.

Poslednje festivalske večeri, 22. oktobra na sceni NP u Zaječaru, nastupiće kineska Folklorna plesna grupa provincije Henan.

Prošle godine, na 26. Danima Zorana Radmilovića, nagradu za najbolјe glumačko ostvaranje dobila je dramska umetnica Svetlana Bojković za ulogu Dragice u predstavi “Moja ti” Olge Dimitrijević, u režiji Aleksandre Milavić Dejvis i izvođenju Atelјea 212 iz Beograda. Najbolјa predstava bila je “Hipnoza jedne lјubavi” Zvezdara teatra, koja je dobila prosečnu ocenu publike 9.83, dok je predstavi “Mrtve duše” Narodnog pozorišta u Nišu pripala nagrada “Krstomir Milovanović” za vizuelni identitet (Ana Đorđević).

Festival je osnovan 1992. godine u čast slavnog glumca Zorana Radmilovića, koji je rođen u Zaječaru. Njegovo ime nosi i glavna nagrada, a posle svake predstave dodeljuje se “Zoranov brk” najboljem glumcu večeri.

Festivalski sajt je zoranradmilovic.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Urbanu nagrada Bojan Stupica



Bijenalna nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije (UDUS) “Bojan Stupica” dodeljena je reditelju Andrašu Urbanu za predstavu “Rodoljupci” Jovana Sterije Popovića, u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu.

Tročlani žiri za dodelu te nagrade za režiju, koji su činili Dimitrije Jovanović (predsednik), Ljiljana Todorović i Slavko Milanović, odluku je doneo jednoglasno, saopštilo je 11. oktobra UDUS.

U konkurenciji su bila rediteljska ostvarenja koja su premijerno izvedena u Srbiji u periodu od 1. aprila 2015. do 31. marta 2017.godine.

Nagrada “Bojan Stupica” ustanovljena je 1971. godine u znak sećanja na znamenitog reditelja, a Urban je 32. laureat tog staleškog priznanja.

Urbanova verzija čuvenog Sterijinog komada "Rodolјupci", postavljena u današnje vreme, premijerno je izvedena 30. oktobra 2015. godine na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Predstava govori o posledicama ideja i manipulacija, a nabijena je emocijama i nasilјem, kao sirova i surova žurka o tragičnoj realnosti koju svi vidimo, ali ništa ne činimo da to promenimo. Urban je režirao “Rodoljupce” iz ugla današnjeg vremena, u kojem je mnogo toga isto kao i sredinom 19. veka, kada je Sterija na vešt način raskrinkao “patriote”.



Rodoljupci, foto: Narodno pozorište

Urban jedan je od najprovokativnijih reditelja u Srbiji i regionu, a osim na sceni Pozorišta “Deže Kostolanji” u Subotici, na čijem je čelu od 2006. godine, režira i u drugim teatrima u zemlji i na prostoru bivše Jugoslavije. Osnivač je internacionalnog pozorišnog festivala Desiré Central Station u Subotici. Dobitnik je niza nagrada, među kojima su i nagrada “Jasai Mari” - najprestižnije mađarsko priznanje za pozorišnu umetnost, nagrada “Joakim Vujić”, “Pro Urbe” gradova Subotica i Senta… Njegove režije i predstave nagrađene su i na Sterijinom pozorju, Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine, Infantu, JoakimFestu, Tvrđava festu, Teatarfestu, Festivalu alternativnih pozorišta Mađarske, Festivalu mađarskih pozorišta, Bitefu u Beogradu, MESS-u u Sarajevu, MOT-u u Skoplju, Danima satire u Zagrebu.

Na proteklom 58. MESS-u dobio je nagradu “Hrabri novi svet” magazina “Dani” za komad “Leptir - vežba rođenja” Kraljevskog pozorišta Zetski dom, a učestvovao je i predstavom “Bordel Balkan” Jetona Neziraja, u produkciji Narodnog pozorišta u Prištini.

Nagrada “Bojan Stupica” sastoji se od bronzane plakete sa likom Bojana Stupice, rad akademskog vajara Stevana Bodnarova, unikatne diplome na pergamentu, rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića, kao i od novčanog iznosa.

Dodelu nagrade “Bojan Stupica” pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu Beograda.

Datum svečanog uručenja nagrade “Bojan Stupica” za 2017. godinu Urbanu biće naknadno utvrđen.

*Naslovna foto: Szerda Zsofia

(SEEcult.org)

Pozorišni kritičari osudili smenu Hubača



Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije osudilo je smenu v.d. direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu Željka Hubača kao "anticivilizacijski čin", odbacujući zvanično obrazloženje kao nedovoljno i netačno.

"Razlozi smene Željka Hubača s mesta direktora Drame Narodnog pozorišta u Beogradu, navedni u obrazloženju odluke UO ove institucije i njenog upravnika, Dejana Savića, nedovoljno su ili netačno obrazloženi i svode se, zapravo, na niz opštih mesta", saopštilo je 17. oktobra Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije.

Kako je navedeno u saopštenju, za navodni problem nedovoljnog angažmana stalno zaposlenih umetnika NP nije odgovoran Hubač, nego svi direktori ove kuće iz prethodnih decenija koji su zapošljavali glumce po krajnje netransparentnim kriterijumima. To je rezultiralo brojem od oko 70 članova ansambla Drame, od kojih čak i mi, profesionalni pozorišni gledaoci, već godinama nismo bar jednu trećinu videli na sceni, jer ih nijedan reditelj ne uzima u podelu: ne verujemo da je to zbog toga što reditelji ili direktor Drame imaju nešto lično protiv njih. S druge strane, repertoar Drame u poslednjih nekoliko godina ukazuje na to da je Hubač uspeo da angažuje ogroman broj i onih glumaca Drame Narodnog pozorišta koji godinama nisu bili prisutni na scenama ovog teatra.

Udruženje pozorišnih kritičara smatra da prave motive za smenu Hubača otkriva drugi navedeni razlog da se "izmeni vizura dramskog repertoara", odnosno nezadovoljstvo činjenicom da je u Hubačevom mandatu Drama Narodnog pozorišta postala i umetnički, ali i društveno najsmelija, najprovokativnija i najzanimljivija, a svakako i najkvalitetnija institucionalna scena u Beogradu.
"Onima koji bi rekli da to nije misija nacionalnog, već nekog eksperimentalnog pozorišta, može se odgovoriti samo to da su – neznalice. Pozorište po čijem su modelu nastali svi nacionalni teatri u našem regionu, bečki Burgteatar, već je decenijama jedno od najprogresivnijih pozorišta u Austirji i Evropi", navedeno je u saopštenju.

O rezulatatima rada Željka Hubača najbolje govore cifre: pune sale, više od sto nagrada u četiri godine, poglavito veoma pozitivne kritike, prisustvo na Bitefu, Sterijinom pozorju, redovno učešće i na drugim renomiranim festivalima u zemlji i regionu...

Kad se sve ovo ima u vidu, sa žaljenjem konsatatujemo da je ova smena anticivilizacisjki čin, iza koje se naslućuje namera da nacionalna pozorišna kultura ne dobije one dimenzije koje uveliko dobija u razvijenom svetu, onom kojem ovo društvo, valjda, teži: savremenost, umetnička i društvena relevantnost i kosmopolitizam, navedeno je u saopštenju koje je potpisao predsednik Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije Ivan Medenica.

(SEEcult.org)

Bitefovski zaokret koncepta Bitef teatra

http://www.seecult.org/vest/bitefovski-zaokret-koncepta-bitef-teatra

53. rođendan MSUB, ulaz besplatan



Muzej savremene umetnosti u Beogradu obeležava 20. oktobra 53 godine od osnivanja – godinu dana nakon što je ponovo otvoren posle desetogodišnje pauze zbog rekonstrukcije.

Povodom 53. godišnjice, ulaz u MSUB biće besplatan, a tokom dana biće organizovane radionice Dečjeg i Omladinskog kluba, dok su za najmlađe posetioce - buduću vernu publiku i učesnike umetničke scene, najavljeni pokloni.

Posetioci će, uz deo izložbe “Sekvence” na prvom i drugom nivou, moći da pogledaju na preostala tri nivoa deo retrospektivne izložbe Ilije Šoškića “Akcione forme”, čiji je drugi segment priređen istovremeno u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu. Takođe, u Salonu MSUB-u biće organizovane filmske projekcije u okviru izložbe “Projektor” Dušice Dražić i Vima Jansena.

MSUB je svečano otvoren 20. oktobra 1965. godine, a njegova zbirka tada je brojala oko 3.000 dela.

Istog dana, u isto vreme, 52 godine kasnije - 20. oktobra 2017. godine, MSUB je otvorio vrata za publiku nakon što je deset godina bio u procesu rekonstrukcije i adaptacije zgrade na Ušću.

Dela iz muzejske kolekcije, čiji je broj dostigao oko 8.500, predstavljena su bila proteklih godinu dana na izložbi “Sekvence. Umetnost Jugoslavije i Srbije iz zbirki Muzeja savremene umetnosti”. Autor postavke, dr Dejan Sretenović, u saradnji sa kustosima Mišelom Blanušom i dr Zoranom Erićem, osmislio je prikaz razvoja umetnosti na području Srbije i Jugoslavije u periodu od početka 20. veka do danas.

U toku sedmodnevnog 24-časovnog otvaranja, izložbu je obišlo 50.000 posetilaca.

Prošlog vikenda u MSUB-u je otvorena i prva retrospektivna izložba u obnovljenoj zgradi – “Akcione forme” Ilije Šoškića, koja prikazuje 50 godina stvaralaštva tog umetnika. Izložba je prvi zajednički projekat MSUB-a i MSUV-a, a biće otvorena do kraja decembra.

MSUB je tokom protekle godine organizovao predavanja, razgovore i predstavljanja umetnika, kao i edukativne radionice. Priređivana su javna i stručna vođenja kroz izložbu “Sekvence”, kao i poseban program - serija razgovora i predavanja “Priče o Sekvencama” u okviru koje su kustosi muzejskih zbirki upoznavali publiku sa najznačajnijim događajima, pojavama i ličnostima srpske i jugoslovenske umetnosti 20. i 21. veka.

Kao važnu aktivnost, MSUB navodi i radni sastanak koji je održan u maju ove godine sa stručnjacima u oblasti zaštite umetničkog nasleđa 20. i 21. veka, iniciran radi pospešivanja međuinstitucionalne saradnja i pronalaženja modela za bolji rad i dostizanje visokih standarda profesije.

Takođe, ponovo je pokrenut program MSUBioskop, u okviru kojeg su održane projekcije dokumentarnog filma “Maj 68, čudnovato proleće”, “Montažna groznica” i razgovor sa autorima Pavlom Levijem i Srđanom Kečom, zatim filmovi Zorana Popovića “Struggle in New York / Borba u Njujorku” i “Portret moje majke” Milice Tomić. Takođe, u okviru filmskog programa, prikazana je posebna selekcija filmova Meteori Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs.

U okviru saradnje sa kustoskim kursom Šta Kustosiranje može/treba da bude?, u MSUB-u je održan niz perdavanja međunardnih kustosa i stručnjaka u oblasti savremene umetnosti.

Zahvaljujući saradnji sa Beogradskom filharmonijom, u MSUB-u su nastupali dirigent Hajnc Karl Gruber, sopran Branislava Podrumac i dirigent Urs Gabriel Felc. Tokom otvaranja, održani su i nastupi džez kvartet Four Plus, DJ-a Bobana Petronija i DJ-a Sonje Pavlice, a Muzej je ugostio i igračku kompaniju Dresden Frankfurt Dance i Balet Hongkonga.

Više puta je u okviru izložbe “Sekvence” izveden performans Dah teatra “Žene DADE - Jedna moguća izložba”.

*Foto: Bojana Janjić

(SEEcult.org)

Borko Perić najbolji na 27. Danima Zorana Radmilovića



Najboljim glumcem 27. Dana Zorana Radmilovića u Zaječaru proglašen je Borko Perić – nagrađen za ulogu u predstavi “Ustav Republike Hrvatske” Satiričkog kazališta “Kerempuh” iz Zagreba. Publika je najboljom predstavom proglasila novu verziju “Balkanskog špijuna”, u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu i režiji Tatjane Mandić Rigonat.

Žiri 27. Dana Zorana Radmilovića, koji su činili Nebojša Bradić (predsednik), Miroslav Radonjić i Nenad Novaković, odlučio je većinom glasova da nagradu za najbolje glumačko ostvarenje dodeli Borku Periću za ulogu Vjekoslava Kralja u predstavi “Ustav Republike Hrvatske” Ante Tomića i Rajka Grlića, u režiji Vinka Brešana.

Perić se, kako je naveo žiri u obrazloženju, “u pravom sazvežđu izvanrednih glumaca koji nastupaju u izabranim predstavama” na 27. Danima Zorana Radmilovića, izdvojio u ulozi intelektualca koji “liči na šekspirovskog klovna sa šačicom ljudske prašine u ruci, što zabavlja i objašnjava, osvešćuje i pročišćava”. Perić i ansambl predstave “Ustav Republike Hrvatske” još jednom dokazuju da je “život jači od dogme i da je pozorište prvenstveno ogledalo svog vremena”, naveo je u obraloženju žiri, koje je na svečanosti dodele nagrada pročitao Miroslav Radonjić.



Borko Perić dobio je i Zoranov brk nakon izvođenja predstave "Ustav Republike Hrvatske"

Zahvaljujući na nagradi, Perić je istakao da je počašćen i dirnut što je dobio to priznanje. Istakao je, kako su saopštili organizatori, i da je ansambl “Kerempuha” zbog divne publike u Zaječaru osetio pravo pozorišno čudo, koje se ne doživljava svaki put kada igraju neku predstavu.



Balkanski špijun

Žiri je većinom glasova odlučio i da nagradu za vizuelni identitet “Krstomir Milovanović” dodeli predstavi “Naši dani” Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke, navodeći da su scenografija Dragane Purković Macan i kostimi Jelene Vidović otelotvorili “upečatljiv, osoben i efektan vizuelni identitet celokupne predstave, delujući, pri tome, funkcionalno i u potpunom skladu s tematsko-idejnom okosnicom dramskog teksta i rediteljskim rešenjima”.

Nagradu publike i prosečnu ocenu 9,80 dobila je predstava “Balkanski špijun” Dušana Kovačevića, u režiji Tanje Mandić Rigonat, a primio ju je donedavni v.d. direktora Drame Željko Hubač, koji je istakao da je prvo izvođenje nove verzije čuvene Kovacevićeve drame posle nedavne premijere u Beograda bilo u Zaječaru. “I u ovom trenutku nagrada Narodnom pozorištu puno znači”, rekao je Hubač, koji je nedavno smenjen odlukom uprave Narodnog pozorišta, koja je izazvala burne reakcije stručne javnosti i zahtev za smenu upravnika Dejana Savića.



Željko Hubač

Uporedo sa 27. Danima Zorana Radmilovića održan je i prvi Festival malih pozorišnih formi, a odlukom žirija na čelu sa glumcem Ivanom Bekjarevim, nagrađen je Nebojša Dugalić za ulogu u monodrami “Ispovest Dimitrija Karamazova” Fjodora Dostojevskog.

Kako je istakao žiri, iako “Ispovest Dimitrija Karamazova” predstavlja monodramsku adaptaciju samo jednog dela romana F. M. Dostojevskog “Braća Karamazovi”, u režiji i igri Dugalića dobija se utisak kao da je reč o celom romanu. Dugalić je “biranim sredstvima i diskretnom igrom uspeo da uverljivo izgradi lik Dimitrija Karamazova i da problem tog lika na majstorski način predstavi gledaocima”, naveo je žiri.

Specijalna nagrada tog novoosnovanog festivala pripala je predstavi “Brevrovizija” dramske družine A, koju je predstavio Vladimir Cvejić, te predstavi “Bobočka ili drugih 100 stranica Filipa Latinovića” Teatra “Moruzgva” iz Zagreba, u izvođenju Ecije Ojdanić i Roberta Othela.

U čast nagrađenih nastupio je Umetnički ansambl kineske provincije Henan koji čine Umetnička trupa pesama i igara provincije Henan i Džongjue Šaolin Zen borilačka akrobatska trupa.

(SEEcult.org)

Roman o Londonu u BDP-u



Predstava “Roman o Londonu” prema istoimenom delu Miloša Crnjanskog biće premijerno izvedena 27. oktobra u Beogradskom dramskom pozorištu, u dramatizaciji i režiji Ane Đorđević, koja ističe da to delo “nedvosmisleno govori o poziciji emigranta u stranoj sredini, o razlozima za emigraciju i emotivnoj, duhovnoj i egzistencijalnoj borbi koju vodi sa sobom i sa drugima osoba naterana na život van svoje zemlje”.

Ideja predstave je da, “ma koliko uslovi života bili surovi, razarajući po golu egzistenciju i po duševno zdravlje, čovek može i mora da zadrži dostojanstvo i pravičnost spram sveta u kome živi i ljubav prema ljudima”, zapisala je u programu predstave redteljka, koja nije prisustvovala, kao ni veći deo ansambla, najavnoj konferenciji za novinare 25. oktobra u BDP-u.

Novinarima su se obratili Milan Marić, koji igra glavnu ulogu Rjepnina, mladi glumac Aleksandar Vučković (Sorokin), scenografkinja Jasmina Holbus, direktor BDP-a Slobodan Ćustić, kao i predstavnici producenata, a uz BDP, to su BeoArt i Opština Krupanj

Na pitanje novinara šta se desilo, Ćustić je izjavio da se to i sam pita.

“Smatram da je ružan postupak ansambla. Što se tiče Ane Đorđević, ne mogu da joj zamerim, jer sam je i tako i upoznao. Ona je odlična na probama i u radu s glumcima, a posle je manje odgovorna. Trebalo je da se pojavi. Mogu samo da kažem da to nije u redu”, izjavio je Ćustić. Jasmina Holbus je dodala da su i oni iznenađeni, a Boris Mišković (BeoArt) da se slaže sa novinarima da je to čudno.



Milan Marić nije komentarisao odsustvo rediteljke i kolega, a o radu na svom liku je rekao da nije želeo da se bavi romanom, već pitanjima sa kojima može da se identifikuje.

“Roman je tu, pozicioniran u književnosti, a glumački posao je da izađe iz okvira romana, da unutar sebe pronađe neke karakteristike Rjepninove borbe i da da lični pečat, da nađe stvari sa kojima se identifikuje. To su stvari koje su me zanimale u ovom procecu. Mislim da smo, ako ne do kraja odgovorili, onda počeli da odgovaramo. Užasno je složeno to pitanje odlaska, gubljenja identiteta, pitanje etike”, rekao je Marić.

Ukazujući da je “etički kodeks danas mrtav”, kritički se osvrnuo na stanje u srpskom pozorištu i kulturi uopšte, gde su “u prvom planu zarade i trendovi”. “Ne želim da se pomirim s tim da je to tako i sve što radim u svojoj karijeri radim iz tog glavog motora da ne dozvolim da to bude tako, da ne pristanem da je umetnost zanemarena i da gubi bitku u svakoj borbi - ekonomski, poziciono, kod ljudi gubi bitku i sve postaje laka zabava... Pozorište ne sme da bude samo uživanje, beg od haosa u kojem živimo, ono mora da postavlja prava pitanja, a to je - zbog čega živimo u haosu. To nas vraća na ličnu odgovornost, na obavezu preispitivanja šta i zašto radimo, o kojim stvarima i kako mislimo, a ne da se prepuštamo. Ne želim da dopustim da pozorište bude zabava iako je to sada užasno jak trend”, naglasio je Marić.

Na pitanje šta je prema njegovom mišljenju glavna karakteristika Rjepnina, odgovorio je da je to “jaka kičma”. “To pitanje etike, pitanje nedopuštanja da ga život nosi. Ne bih voleo da od Rjepnina pravim Betmena koji ne popušta. Pokušao sam da ga izgradim kao čoveka koji je vrlo svestan situacije, vremena u kom živi i šta se oko njega događa. To je i moja filozofija – moraš da sagledaš u kom vremenu živiš, u kom sistemu i da se boriš unutar njega”, rekao je Marić.

“Koliko god mi se sviđao ili ne sviđao sistem koji živimo, ovde, u ovom gradu, u ovoj zemlji, moram da ga prihvatim, a onda da se pozicioniram unutar njega i da pravim neku borbu za boljitak. Ali ne da bih pravio sopstveni PR nego da bih pričao sa ljudima, da bismo se razumeli međusobno i da bi sistem vrednosti koje zastupam počeo da se širi”, dodao je Marić.



Boris Mišković je istakao da je veliki poštovalac Crnjanskog, a da je kao pozorišni zaljubljenik uvek maštao da neko njegovo delo postavi na scenu.

“Poklopilo se sada da je tema izbeglištva u centru pažnje javnosti, ali ova predstava se bavi time sa druge strane, pokazuje kako se ljudi osećaju u tuđini. Uz to, jedan od osnovnih motiva za rad na predstavi je nešto što je čini mi se na samom izdisaju ili je već prestalo da postoji, a to je dostojanstvo”, rekao je Mišković.

"Rjepnin je dostojanstven čovek i to mu je najvažnije. On ne da na Ruse, od kojih je pobegao, ne da na Engleze koji ga ostavljaju gladnim, on se protivi ucenama svojih sunarodnika koji su takođe u izbeglištvu, on beskrajno voli svoju ženu i spreman je na najveću žrtvu zarad te ljubavi. Istrajava u tome, ali, kao što i Milan kaže, svestan je svega i prilagođava se sistemu i situaciji u kojoj živi. Zaboravlja da je došao da gine za taj London, ne osvrće se na to što mu ti Englezi ne daju posla iako govori osam jezika, bio je konjički instruktor i zna da radi razne stvari. On je ogorčen samo zbog toga što ne može da se dovoljno pobrine oko supruge Nađe. Dotle to deluje melanholično. Ali predstava nije takva. Ana je dramatizacijom učinila da se napravi jedan triler. Kroz vešt triler zaplet će sve ove stvari izaći na površinu - i ta nostalgija i priča o izbeglištvu i o ljubavi prema ženi i prema zemlji, o dostojanstvu i o čežnji za nekadašnjom Rusijom, zapravo bilo kojom Rusijom, bez obzira ko je na njenom čelu, jer Rjepnin voli narod a ne vođe“, izjavio je Mišković, najavljujući da triler ima i vešt rasplet.

Jasmina Holbus je rekla da je scenografijom, u saradnji sa rediteljkom, nastojala da dočara i praznine koje su u literaturi Crnjanskog veoma bitne.

“Teško je na sceni predstaviti sve nivoe, mentalne prostore u koje nas tekst Crnjanskog nosi. On je uvek više od napisanog, više od izgovorenog, on traži neke prostore praznine u posmatraču, čitaocu. Crnjanski nastaje unutar bića posmatrača. Treba mu prostora. Treba ta rečenica da se čuje, da diše, da ima eha. To najčešće ima u nekoj intimi gledaoca ili čitaoca, a taj međuprostor je meni bio izazov za ovaj rad”, rekla je Jasmina Holbus.

Aleksandar Vučković je izrazio zadovoljstvo zbog svoje prve uloge u BDP-u i temeljnog rada rediteljke sa glumcima.

U predstavi igraju i Milica Zarić, Ljubinka Klarić, Milan Čučilović, Ivana Nikolić, Srđan Dedić i Branko Cvejić.

Rediteljka je odabrala muziku, a kostime je kreirala Adrijana Pajić.

Predsednik Opštine Krupanj Ivan Isailović je rekao da mu je drago što su bili u prilici da pomognu nastanak ove predstave i napomenuo da već imaju ugovor o saradnji sa BDP-om, čije se predstave igraju u Krupnju bar jednom mesečno.

“Želimo da oživimo kulturni život u jednoj maloj sredini. Krupanj ima 17.500 stanovnika, ali i vrlo lepu scenu. Postoji interesovanje za pozorište i u drugim opštinama, kod nas predstave može da prati cela zapadna Srbija. Pozorišnom produkcijom se bavimo već dve godine i do sada smo uradili četiri predstave”, rekao je Isailović.

U BDP-u ističu da je 26. oktobra, dan uoči premijere “Romana o Londonu”, 125. godišnjica rođenja velikog pisca Miloša Crnjanskog, pa je nova predstava svojevrsno obeležavanje te godišnjice.

*Foto: BDP

(SEEcult.org)

Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 3/5

http://www.seecult.org/vest/kritika-na-delu-57-oktobarski-salon-35

Nagrade 57. Oktobarskog salona

http://www.seecult.org/vest/nagrade-57-oktobarskog-salona

Završnica 57. OS uz oštre kritike i otvorena pitanja

http://www.seecult.org/vest/zavrsnica-57-os-uz-ostre-kritike-i-otvorena-pitanja

Malo verovatna misija: Rekonstrukcija MSUB



Pre godinu dana otvorena je rekonstruisana zgrada Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Sam proces rekonstrukcije, koji je trajao oko deset godina, detektovao je razne nivoe problema sa kojima su se suočavali inicijatori i nosioci ovog poduhvata. U pojedinim situacijama sticao se utisak da je zadatak rekonstrukcije bio postavljen pred vreme i društvo koji ga ne mogu niti zaobići niti rešiti na način koji je adekvatan istoriji i renomeu ove institucije.

Smisao i značaj osnivanja MSUB, njegova tehnička i idejna degradacija tokom devedesetih, kontradikcije između ambicija i kapaciteta društva u kom funkcioniše u prvoj deceniji, ispostavili su rekonstrukciju kao misiju koja će se neminovno naći pred više kritičkih razumevanja i reakcija, kakve poznajemo npr. iz pripovetke Svetu je teško ugoditi. U senci privođenja umetnika koji su samoinicijativno izvodili kritičku intervenciju-performans prilikom otvaranja obnovljene zgrade, kao pred još jednim ogledalom društva i vremena u kom se ponovo otvara MSUB, ostali su privremeno i nova zgrada i nova postavka.

Mišljenje struke o samoj rekonstrukciji iskazano je dodelom nagrade Grand Prix 40. Salona arhitekture i Nagrade grada Beograda za arhitekturu i urbanizam za 2017. godinu Dejanu Todoroviću, arhitekti koji je realizovao tj. završio odavno započetu i više puta prekidanu rekonstrukciju.

Na razgovoru će se prvo razmotriti neki osnovni problemi rekonstrukcije i-ili konzervacije modernističke arhitekture, sagledaće se zatim glavni problemi sa kojima se susreo odgovorni arhitekta a zatim komentarisati utisci korisnika ovog prostora pre i posle rekonstrukcije.

U razgovoru će učestvovati odgovorni arhitekta rekonstrukcije Dejan Todorović, grafički dizajner muzeja Andrej Dolinka i Jelica Jovanović, studentkinja doktorskih studija Tehničkog univerziteta u Beču, Katedre za istoriju umetnosti, arheologiju i restauraciju. Kratke biografije dostupne su na stranici (http://rex.b92.net/sr/ovogmeseca/tribineDebate/story/6425/Malo+verovatna+misija%3A+Rekonstrukcija+MSUB.htm) kao i na fejsbuk najavi. ([url=mvm:%20Rekonstrukcija%20MSUB]mvm:%20Rekonstrukcija%20MSUB[/url])

Razgovor se realizuje u okviru serije „Malo verovatna misija" koja analizira i prikuplja mišljenja i iskustva o inicijativama, projektima, radovima i drugim aktivnostima na kulturnoj, umetničkoj i aktivističkoj sceni, sa misijama koje teže da prevazilaze bilo kontekstualne uslove bilo kapacitete učesnika i aktera.

Отварање изложбе Српска књижевност и Велики рат

Изложба Библиотеке града Београда Српска књижевност и Велики рат аутора Олге Красић Марјановић и Марјана Маринковића, свечано ће бити отворена 2. новембра у 13. часова у Малој галерији Дома Војске Србије.

Изложба се састоји из две целине и осмишљена је с намером да прикаже особености српске књижевности од 1914. до 1918. године и да представи наше најзначајније ствараоце чији је живот битно обележен ратом, односно њихова дела која се тематски баве Првим светским ратом.

На отварању изложбе у име Медија центра „Одбрана“ присутнима ће се обратити потпуковница Биљана Пашић, затим директорка Библиотеке града Београда Јасмина Нинков, док ће изложбу отворити коаутор изложбе и помоћник директора Библиотеке града Београда Марјан Маринковић.

Током трајања изложбе до 30. новембра, организовано је и стручно вођење – посетиоце кроз изложбу води ауторка Олга Красић Марјановић (четвртак, 15. новембра у 13:00 часова).

Дизајн изложбе: Амалија Витезовић

Susreti profesionalnih lutkarskih pozorišta Srbije, NS

Pozorište mladih, Ignjata Pavlasa 4 i 8, Novi Sad

49. SUSRETI PROFESIONALNIH LUTKARSKIH POZORIŠTA SRBIJE (28-30.11.2018.)

10.30 ŠARENO DRVO (30 dece i njihovi pratioci, 1+)

Pozorište za decu Kragujevac

autorski tim: Anđelka Nikolić, Taša Kaluđerović, Alina Linjkova Veljković, Dubravka Brkić, Petar Lukić, Rade Krstić, Marko Đurić, Dragan Planić

11.00 PLAVI PETAR (lutkarska, 45 min, 4+)

NP Toša Jovanović Zrenjanin

režija: Emilija Mrdaković

igraju: Nataša Milišić, Tatjana Barać, Kristian Kardoš, Snežana Popov, Danilo Mhnjević

18.00 SVE ZA LJUBAV (lutkarska, 55 min, 7+)

Pozorište lutaka Pinokio, Beograd

režija: Vladimir Lazić

igraju: Marko Gvero, Teodora Marčeta, Ljubomir Bulajić, Zoran Todorović, Ljiljana Živić, Dragana Vasić, Jovan Popović, Biljana Mihajlović, Goran Popović, Ivana Todorović

http://pozoristemladih.co.rs

Dukiću i nagrada publike 29. Memorijala Nadežde Petrović



Nagradu publike 29. Memorijala Nadežde Petrović u Čačku dobio je Davor Dukić, koji je ranije već osvojio i nagradu Umetničke galerije “Nadežda Petrović”, a obe podrazumevaju samostalnu izložbu.

Proglašenjem dobitnika nagrade publike i promocijom dvotomnog kataloga izložbe “Limited”, 2. novembra zatvoren je 29. Memorijal Nadežde Petrović, koji su osmislili Uroš Đurić, Mihael Milunović i Vuk Vidor kao imaginarni sajam umetnosti sa tri galerije u kojima su predstavili odabrane umetnike.

U završnici Memorijala predstavljen je i dvotomni katalog izložbe, od kojih je jedan deo posvećen samoj izložbi, konceptu i umetnicima koji izlažu, a drugi koautorima, odnosno koselektorima 29. Memorijala i njihovom umetničkom opusu. O tim publikacijama govorili su v.d. direktora UG “Nadežda Petrović” Aleksandar Dačić i Uroš Đurić, kao predstavnik selektorskog tima izložbe “Limited”.



Publika je tokom izložbe imala priliku da pogleda radove 12 umetnika koje bi Đurić, Milunović i Vidor predstavili na nekom prestižnom sajmu umetnosti kada bi bili u ulozi galerista.

Dobitnik nagrade publike Davor Dukić jedan je od umetnika koje je predstavio Milunović u svojoj imaginarnoj galeriji Milunović Modern, uz radove Milana Hrnjazovića, Petra Mirkovića i Aleksandra Todorovića.

Dukić je na otvranju 29. Memorijala dobio i nagradu Umetničke galerije “Nadežda Petrović”, na osnovu odluke žirija koji su činili Zoran Erić, Slađana Petrović Varagić i Daniel Mikić.

Nagradu 29. Memorijala Nadežde Petrović žiri je dodelio Marku Markoviću, koji se predstavio u celini Đurić Contemporary, uz Aleksandra Dimitrijevića, Milorada Stajčića i Aleksandra Jestrovića Jamesdina.

Treću celinu izložbe (Vidor Project) čine radovi Marka Velka, Marte Jovanović, Ivane Bašić i Đorđa Ozbolta.



Na osnovu glasova publike, na drugom mestu našao se Aleksandar Todorović, a na trećem Aleksandar Jestrović Jamesdin.

U 60-godišnjoj istoriji Memorijala Nadežde Petrović, inače, samo nekoliko puta se dogodilo da je isti umetnik dobitnik dve nagrade, a to su do sada bili France Mihelič (5. Memorijal), Nikola Gvozdenović (7. Memorijal), Vladimiri Veličković (10. Memorijal), Ferdinand Kulmer (14. Memorijal), Andreaž Šalamun (15. Memorijal), Milan Blanuša (17. Memorijal), Jovan Čekić (19. Memorijal), Čedomir Vasić (20. Memorijal) i Nevena Hadži Jovančić (26. Memorijal).

(SEEcult.org)

Kritika na delu: 57. Oktobarski salon 5/5

http://www.seecult.org/vest/kritika-na-delu-57-oktobarski-salon-55

23. JPF - Bolje život u pozorištu, nego pozorište u životu

http://www.seecult.org/vest/23-jpf-bolje-zivot-u-pozoristu-nego-pozoriste-u-zivotu

Da li je ovo ponovo vreme rata?



Međuetničke eskalacije i jačanje desničarskih pokreta i organizacija, kako na tlu Balkana, tako i cele Evrope, okupile su mlade iz Srbije, Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine u okviru projekta “Is it war(r)ing time again?” (Da li je ovo ponovo vreme rata?) koji realizuje Grupa “Hajde da…” iz Beograda, u saradnji sa partnerima iz regiona.

Projekat omogućava mladima da zajedno razmišljaju o tim opasnim pojavama i pronalaze načine kako da o njima govore kroz umetničke forme (performanse i kratke filmove), ali i kako mogu da doprinesu promeni sveta koji ih okružuje.

Nakon obuke, učesnici projekta su kreirane filmove prikazali u Novom Sadu i Tuzli, a naredna izvođenja su 1. novembra u Skoplju i 2. novembra u Kukešu u Albaniji, uz razgovor sa publikom.

Projekat je, prema navodima organizatora, bio prilika da se mladi iz četiri zemlje upoznaju i druže, nauče kako da kreiraju kratke filmove i performans materijale, ali da i sami razmišljaju o ekstremizmu, ksenofobiji, fašizmu… kako u svojoj zemlji, tako i u regionu. Dragocen je bio i razgovor sa publikom nakon izvođenja, koja i sama nekada ne prepoznaje vesnike tih pojava i lako se navikava na njih, kao da su već postali deo svakodnevnog života.



Projekat realizuje Grupa “Hajde da…” u partnerstvu sa organizacijama Center for youth progreš (Albanija), Psihointegra (Makedonija) i Crveni križ Tuzlanskog kantona (Bosna i Hercegovina), uz podršku Regionalne kancelarije za saradnju mladih – RYCO.

(SEEcult.org)

Štrajk upozorenja ili ostavka Savića?



Dramski sindikat Narodnog pozorišta SINGLUS najavio je štrajk upozorenja za 8. novembar, nakon što je istekao rok koji je dat upravniku Dejanu Saviću da podnese ostavku. Prema nezvaničnim informacijama, međutim, Savić će to ipak učiniti.

Sindikat SINGLUS najavio je jednočasovni štrajk upozorenja, koji ne podrazumeva neigranje predstava. Ukoliko Savić ne podnese ostavku, predstavnici tog sindikata najavili su u Kulturnom dnevniku RTS-a generalni štrajk. Ujedno, pozvali su publiku na razgovor o krizi u Narodnom pozorištu uoči predstave “Važno je zvati se Ernest” koja je na repertoaru 8. novembra u 20.30 sati na sceni “Raša Plaović”.

Savić je proteklih dana odbacivao mogućnost ostavke, nastavljajući da u medijskim istupima optužuje umetnike i saradnike Drame, koji traže njegov odlazak sa funkcije, za politički motivisane napade na njega. Nakon sastanka sa ministrom kulture Vladanom Vukosavljevićem, međutim, kako nezvanično saznaje “Blic”, odlučio je da podnese ostavku.

Navodno je odluka najviših državnih organa da se pat pozicija u kojoj se našlo Narodno pozorište konačno reši, a prvi korak je odlazak upravnika koji nema podršku većine glumačkog ansambla i zaposlenih. Savić je tim povodom i pozvan na sastanak sa Vukosavljevićem, na kojem mu je to predočeno.

Postoji inicijativa i da se delegacija glumaca Narodnog pozorišta sastane ovih dana sa premijerkom Anom Brnabić i predloži zamenu za upravnika.

Savićevu smenu zatražili su pre gotovo tri nedelje umetnici i saradnici Drame, nakon iznenadne smene v.d. direktora tog sektora Željka Hubača na samom početku jubilarne, 150. sezone, i to samo par dana nakon njegovog javnog predočavanja problema u Narodnom pozorištu.

Upravni odbor Narodnog pozorišta proglasio se nenadležnim za pitanja koja su umetnici i saradnici Drame, okupljeni oko inicijative “Nije umetnički ćutati” postavili Saviću. Nakon toga su predstavnici sindikata SINGLUS preneli predsedniku UO Aleksandru Gatalici stav o neophodnosti Savićeve ostavke, kao jedinom mogućem rešenju sporne situacije, a za to su postavili rok do 6. novembra do 22 sata.

Umetnici i saradnici Drame, koji su nakon smene Hubača zatražili smenu Savića, pozvali su prethodno Ministarstvo kulture i informisanja da reaguje povodom stanja u tom teatru i spreči urušavanje te institucije u godini jubileja. “Vaša je obaveza da nas zaštitite od sramote kojoj nas izlaže Dejan Savić. Vaša je obaveza da nam omogućite da nastavimo sa razvojem svojih već dokazanih umetničkih potencijala, koje su prepoznali i publika i kolege iz zemlje i regiona”, poručili su umetnici i saradnici Drame Narodnog pozorišta.

Savić je zahteve za smenu i kritike kolega odbacivao kao politički motivisane i zasnovane na privatnim interesima, što je inicijativa “Nije umetnički ćutati”, koja okuplja više od 70 zaposlenih, doživela kao novu uvredu i jedan od razloga za njegovu smenu.

*Foto: Narodno pozorište

(SEEcult.org)

Proglašenje Evropske Republike i sa balkona Bitef teatra



Građani širom Evrope, okupljeni ispred vodećih pozorišta, simbolično će proglasiti 10. novembra Evropsku Republiku, a priliku da učestvuju u toj umetničko-političkoj platformi imaju i svi zainteresovani u Beogradu, zahvaljujući Bitefu koji je deo te panevropske inicijative za pokretanje široke debate o evropskoj demokratiji i o tome šta znači biti evropski građanin/ka.

Bitef stoga poziva sve koji žele da budu deo Evropske Republike da se okupe u subotu, 10. novembra u 15:55 sati ispred Bitef teatra na čitanju Manifesta, a potom i u debati o stvaranju nove Evrope u klubu Bitef teatra.

“Evropski projekat Balkon” biće održan simultano ispred vodećih evropskih pozorišta kao što su Burgteatar i Folksteatar u Beču, Šaušpilhaus i Talija teatar u Hamburgu, NT Gent u Belgiji, Štadšouburg u Amsterdamu i drugi, uz podršku nekih od vodećih umetnika i intelektualaca, poput Mila Raua, Elfride Jelinek, Dubravke Ugrešić, Antonija Negrija...

Na godišnjicu završetka Velikog rata, učesnici projekta će simbolički proglasiti Evropsku Republiku sa pozorišnih balkona i javnih prostora širom Evrope, a potom debatovati i otvoriti put za emancipatorsko proglašenje jednakosti građana izvan nacije-države.

https://www.facebook.com/EuropeanBalconyProject/videos/252753045422663/

Događaj počinje čitanjem Manifesta, koji je preveden na više od 20 jezika, među kojima su i esperanto, latinski i katalonski jezik.
Manifest će sa balkona Bitef teatra pročitati umetnički direktor Bitefa Ivan Medenica, a zainteresovani će potom moći da učestvuju u panel diskusiji o budućnosti evropske demokratije koju će moderirati Igor Štiks i Irena Ristić.

Manifestom se proglašava preuzimanje budućnosti Evrope u svoje ruke sto godina nakon završetka Prvog svetskog rata koji je unazadio evropsku civilizaciju decenijama, jer je došlo vreme da se obećanja o jedinstvu Evrope pretoče u stvarnost i da se svi prisete ideja koje stoje iza projekta evropske integracije.

“Proglašavamo da je svako ko se trenutno nalazi u Evropi stanovnik Evropske Republike. Mi shvatamo i prihvatamo našu odgovornost za zajedničke tekovine Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima i zalažemo se da ona konačno postane stvarnost”, poruka je Manifesta, kojim se konstatuje i da je bogatstvo Evrope bazirano na eksploataciji drugih kontinenata i gušenju drugih kultura vekovima. “Iz tog razloga, vrlo rado ćemo podeliti našu teritoriju sa onima koje smo terali sa njihove”, poručuje se Manifestom i dodaje da “svako ko želi može biti Evropljanin” i da je “Evropska Republika prvi korak na putu prema globalnoj demokratiji”.

“Evropa sačinjena od država-nacija je propala. Vizija evropske integracije je izdata. Bez političke osnove, jedinstveno tržište i evro su postali plen neoliberalne agende koja je u suprotnosti sa ciljevima društvene pravde”, poručuje Manifest, koji se zauzima za aproprisanje moći evropskih institucija da bi se stvorilo zajedničko tržište i zajednička valuta unutar zajedničke evropske demokratije.

Manifest ističe i da Evropa znači ujedinjenje ljudi, a ne integraciju država i da suverenitet država treba da zameni suverenitet stanovnika. Evropska Republika, kako je navedeno, zasnovana je na principu univerzalne političke jednakosti bez obzira na nacionalnost i socijalnu i etničku pripadnost.

Konstitutivni elementi Evropske Republike su evropski gradovi i regije, poručuje Manifest i naglašava da je došlo vreme da se kulturna raznolikost Evrope izrazi unutar okvira političkog jedinstva.

Od gradova u regionu, proglašenje Evropske Republike najavljeno je i u Sarajevu (Scena MESS) i u Skoplju, u organizaciji Makedonskog centra Internacionalnog teatarskog instituta.

Projekat “Evropski projekat Balkon” nastao je na podstrek nekih od vodećih umetnika i intelektualaca nezadovoljnih stanjem u Evropi, kao što su Milo Rau i Robert Menase, a podržali su ga Elfride Jelinek, Antonio Negri, Dubravka Ugrešić, Srećko Horvat...

Projekat je nastao je u maju ove godine kroz crowdfunding kampanju, bez javnog finansiranja, a sprovodi ga Evropska laboratorija demokratije (The European Democracy Lab).

(SEEcult.org)

Retrospektiva Čelebonovića

http://www.seecult.org/vest/retrospektiva-celebonovica

140 godina Kolarčeve zadužbine



Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca obeležiće 18. novembra 140 godina rada koncertom gudačkog kvinteta Wiener Kammersymphonie iz Beča, a prethodno i dodelom plaketa za izuzetan doprinos programskoj delatnosti i godišnje nagrade za najbolju samostalnu izložbu u sezoni 2017/2018. U saradnji sa Udruženjem muzičkih umetnika Srbije, na svečanoj dodeli priznanja nastupiće violončelista Filip Tomić, proglašen za najuspešnijeg mladog muzičara u 2017. godini.

Kolarčeva zadužbina, osnovana 1878. godine kao Književni fond i Fond za izgradnju Narodnog univerziteta, do danas ostvaruje svoju delatnost u skladu sa testamentarnom voljom svog osnivača.

Kolarčev narodni univerzitet počeo je da radi 1932. godine, a na svečanom otvaranju predsednik tadašnjeg Odbora, dr Aleksandar Belić, istakao je da “prokrčiti nove puteve znanju i prosvetiti, moralnim, duhovnim i stvarnim disciplinama, stvoriti za njih naročito interesovanje, uzdići ljubav prema napretku, kulturi i znanju i zameniti takvim rapoloženjima u našem narodu, koliko se god više može, prazno provođenje vremena i često uzaludno traženje zadovoljenja dubljih i ozbiljnijih interesovanja – jedan je od krajnjih ciljeva kojima teži Kolarčeve narodni univerzitet”.

Te su reči, kako ističe Kolarčeva zadužbina, trajna programska obaveza te ustanove koja godinu jubileja obeležava pod sloganom “Stvaramo tradiciju za budućnost”.



Programske aktivnosti Kolarčeve zadužbine, koja je dobitnik najviših priznanja za svoj rad i ukupnu delatnost, realizuju Centar za muziku, Centar za predavačku delatnost, Centar za nastavu stranih jezika, te Likovna galerija, Art bioskop, novoformirana galerija za digitalnu i multimedijalnu umetnost ArtLab i knjižara “Aleksandar Belić”.

Kolarčev Centar za muziku, od osnivanja, u kontinuitetu organizuje koncerte, muzičke promocije i edukativne programe u oblasti muzičke kulture, koji ovu instituciju čine posebnom i prepoznatljivom, kako zbog vrhunskih muzičkih umetnika koji su gostovali u Velikoj dvorani, tako i zbog promocije mladih muzičkih umetnika. Centar za predavačku delatnost, takođe, od osnivanja u toku godine organizuje više od 200 predavanja, po konceptu dodatne doživotne edukacije, ali i promocije najnovijih naučnih istraživanja koja upućuju na razvoj i napredak u svim oblastima života. Centar za nastavu stranih jezika prva je škola stranih jezika u Srbiji, a ove godine obeležava 85 godina rada.

Ilija Milosavljević Kolarac je 1878. godine testamentom ostavio sav svoj imetak srpskom narodu u cilju širenja nauke i kulture. Od tog imanja trebalo je osnovati Fond za podizanje srpskog univerziteta, koji će se zvati Univerzitet Ilije M. Kolarca osnovan sopstvenim trudom na korist svoga naroda.

Zdanje Kolarčeve zadužbine, površine 4.500 kvadratnih metara, podignuto je 1932. Arhitekta Petar Bajalović najpre je pristupio rešavanju problematike prostora koncertne dvorane. U izgradnji su primenjena najsavremenija naučna znanja o akustici tog vremena, pa se Velika dvorana i danas smatra najakustičnijom salom za potrebe muzičkih izvođenja u Beogradu.



Zgrada na Studentskom trgu svečano je otvorena koncertom Beogradske filharmonije u koncertnoj dvorani 4. februara 1932.

Kolarčev narodni univerzitet započeo je programsku delatnost 9. oktobra 1932. Od početka je otvoren za ljude iz različitih društvenih slojeva, različitog nivoa obrazovanja, različitog uzrasta, za sve one željne znanje i svesne njegove vrednosti. Bio je okrenut i onima koje su životne oklonosti onemogućile da se redovno školuju. Osnovni cilj od početka je bio da “širi naučna znanja i shvatanja, da razvija uticaj primenjenih nauka u narodnom životu i privredi, i da neprestano poučava u pojedinim veštinama i umenjima”.

Ilija Milosavljević Kolarac, rođen 1800. godine u selu Kolari kod Smedereva, po kojem je i dobio nadimak, bio je uspešan trgovac u Pančevu i potom u Beogradu. Interesovanje za književnost i prosvetu iskazao najpre time što je sa suprugom Sinđelijom postao 1854. godine član Matice srpske. Istovremeno, dao je novac za štampu “Grofa od Monte Hrista” Aleksandra Dime, u prevodu Milana D. Rašića. Sa vojvodom Tomom Vučićem osnovao je 1857. godine Fond za pominjanje onih koji su izginuli u borbama za oslobođenje od turske vlasti. Na poziv Svetozara Miletića, 1861. godine dao je prilog za osnivanje Srpske pravne akademije u Novom Sadu. Tim sredstvima upravljala je Matica srpska.

Godine 1878. bio je optužen i osuđen za veleizdaju, za učešće u Topolskoj pobuni. U zatvoru je proveo nekoliko meseci, posle čega je pomilovan. Iz zatvora se vratio narušenog zdravlja i iste godine, 6. oktobra (po starom kalendaru) umro je u svojoj kući na Stambolkapiji - današnjem Trgu republike.

*Foto: V. Savatić (arhiva Kolarca)

(SEEcult.org)

Obeležen jubilej Kolarca



Zadužbina Ilije Milosavljevića Kolarca, osnovana 1878. godine kao Književni fond i Fond za izgradnju Narodnog univerziteta, obeležava 18. novembra 140 godina rada, a tim povodom dodelila je plakete za izuzetan doprinos programskoj delatnosti i godišnju nagradu za najbolju samostalnu izložbu u sezoni 2017/2018, koju je dobio vajar Mice Poptsis. Jubilej Kolarčeve zadužbine obeležen je i solističkim koncertom violončeliste Filipa Tomića, najuspešnijeg mladog muzičara u 2017. godini, a u večernjim satima nastupiće gudački kvintet Wiener Kammersymphonie iz Beča.

Plakete Odbora Kolarčeve zadužbine dobili su profesor Učiteljskog fakulteta u Beogradu dr Aleksandar Jovanović, redakcija Kulturno-obrazovnog programa RTS-a za Kulturni dnevnik i Srpski poslovni klub Privrednik.

Prof. dr Aleksandar Jovanović dobio je plaketu Kolarčeve zadužbine zbog predanosti književnosti i obrazovanju.

Jovanović učestvuje na tribinama Kolarčeve zadužbine od 1993. godine. Kao izuzetan stručnjak za srpsku književnost 20. veka, stalni je saradnik Centra za predavačku delatnost Kolarčeve zadužbine. Učestvovao je na književnim večerima, predstavljanjima zbornika Deset vekova srpske književnosti, Sabranih dela Vladislava Petkovića Disa, antologije srednjovekovne književnosti Vaska Pope Jutro misleno, kao i na večerima posvećenim pesnicima Jovanu Hristiću, Ivanu V. Laliću, Milosavu Tešiću, Grozdani Olujić i mnogim drugim. S druge strane, kako je istaknuto u obrazloženju, publici Kolarčeve zadužbine pružio je uvid u spoj poetike i istorije na predavanju iz ciklusa Književnost i rat, kao i na predstavljanju edicije Poetička istraživanja, te na tribini Off-Nin 10 romana koji nisu dobili NIN-ovu nagradu. Govorio je i o važnim temama savremenog obrazovanja, učestvovao na tribinama Škola i religija i Mladi u vremenu izazova u ciklusu Laički apostolat, kao i u predstavljanju Leksikona obrazovnih termina, u izdanju Učiteljskog fakulteta.

Plaketa Kolarčeve zadužbine dodeljena je i Kulturnom dnevniku RTS-a, pokrenutom u februaru 2014. godine u okviru Kulturno-obrazovnog programa, kao jedinom pregledu dnevnih kulturnih dešavanja na nacionalnoj frekvenciji, ali i na domaćoj medijskoj sceni u celini.



Kulturni dnevnik, kako je istaknuto u obraloženju, nije samo dnevni pregled savremene umetnosti i kulture, već je i primer kako medij može da podiže svest o važnosti kulture u našem društvu, budući da obrazuje i podstiče interesovanje za kulturu i umetnost, vodeći računa o najvišim estetskim vrednostima stvaralaštva; afirmiše pojedince, umetnike, stvaraoce; informiše o događajima o kulturi u Srbiji, sveobuhvatno, kritički, objektivno. “Kulturni dnevnik ne podilazi ni prosečnom gledaocu, ni umetnicima. Ukazuje na probleme na kulturnoj sceni, sa izraženim kritičkim autoritetom i novinarskim znanjem. Prati svetske tokove i uspehe srpskih umetnika i kulturnih radnika na svim poljima stvaralaštva u svetu i kod nas. Pregled sadržaja emisija Kulturnog dnevnika, svojevrsna je istorija savremene kulture i umetnosti u našoj zemlji, kao izuzetno važan medijski zapis ne samo za danas, već i za buduće generacije. Pojedinci, autori, umetnici, koji nastupaju na Kolarcu, naši programi u celini, najvidljiviji su i svakodnevno, sa pažnjom i kritičkim stavom prisutni u pregledu kulturnih dešavanja ovog dnevnika”, istakla je Kolarčeva zadužbina u obraloženju.

Kulturni dnevnik prepoznaje i u prvi plan ističe kvalitet kulturnih dešavanja, a ne popularnost događaja, stvarajući time ambijent kulturne zajednice po meri čoveka 21. veka.

Dodeljivanje priznanja Kolarčeve zadužbine redakciji Kulturnog dnevnika rezultat je prepoznavanja kriterijuma vrednovanja u kulturi i umetnosti za koje se od svog osnivanja zalaže Zadužbina Ilije M. Kolarca kroz svoju programsku delatnost. “Ponosni smo što na postojećoj medijskoj sceni postoji prostor koji afirmiše istinske vrednosti savremene kulture i daje nadu svima da veruju da bez kulture i umetnosti, ali i njihove afirmacije u medijima nema ni razvoja našeg društva. Kao što i nema kulture bez ljudi, ali bez kulture nema ni ljudi”, navedeno je u obrazloženju.

Srpski poslovni klub Privrednik dobio je priznanje Kolarčeve zadužbine za donacije za razvoj programske delatnosti Kolarca, koje predstavljaju, kako je istaknuto, međusobno prepoznavanje u misiji razvoja i ulaganja društva znanja, dobročinstva i humanosti kao preduslova za razvoj društvene zajednice u celini.

Osnovan 2002. godine na tradiciji Privrednog društva Privrednik (1898-1947), Srpski poslovni klub deluje u cilju unapređenja preduzetništva i menadžmenta u Srbiji, a njegovog društveno odgovorno ponašanje ogleda se u kontinuiranom stipendiranju najboljih đaka i studentata u Srbiji, te u vođenju i učestvovanju u akcijama pomoći institucijama koje se brinu o deci i starima. Pored toga, lokalne zajednice i institucije dobile su značajnu podršku ovog Kluba za saniranje posledica požara i zemljotresa. Klub je organizovao i humanitarne akcije za pomoć u lečenju dece, istakla je Kolarčeva zadužbina, dodajući u obrazloženju da štampano izdanje o značaju zadužbinarstva u Srbiji, koje je taj Klub podržao pre skoro dve decenije, jasno ukazuje na svest o tome da napretka i razvoja u stvaranju moderne Srbije ne bi bilo bez podrške pojedinaca koji su kao uspešni privrednici imali viziju i sluha da ulaganjem u obrazovanje i kulturu trajno mapiraju našu budućnost.



Godišnja nagrada Galerije Kolarčeve zadužbine za najbolju izložbu u sezoni 2017/2018. godine dodeljena je za izložbu “Analogije” Mice Poptsisa, koja je održana u maju ove godine, a obuhvatala je video radove, skulpture, grafike, kolaže i plakate.

Rođen u Beogradu 1950. godine, studirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Nikole Koke Jankovića, a magistrirao je 1976. u klasi prof. Jovana Kratohvila. Od 1992. radi kao profesor na Vajarskom odseku FLU (Odsek za kamen).

Izučavao je klasično klesarstvo u kamenoklesarskoj školi Pučišća na Braču 1971. Radio je kao profesor u Tehničkoj školi u Smederevu od 1982. do 1992. Bio je saradnik klesarske radionice međunarodnog simpozijuma “Mermeri i zvuci” u Aranđelovcu od 1985. do 1988.

Imao je više samostalnih izložbi i učestvovao je u brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je više nagrada za umetnički rad. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije od 1975. i Udruženja apstraktnih umetnika Salon Realites Nouvelles u Parizu od 2015.

Umetnička postojanost Mice Poptsisa, kako je istaknuto u obrazloženju, poseduje neispitan raspon osobenih inteziteta. “Predstavlja oblikovni odziv veze između iskustva i strukturnih oblika izrazitog minimalizma i primarnih dimenzija u deonicama istančane vajarske izrade. Kroz horizontalno pružanje celine s okomitim vertikalnim ili dijagonalnim usecima sagledava se ukupna metoda Poptsisovog uobličavanja skulpture i njene strukture. Uočljivo svojstvo čistote forme, svojstvo je koje će i postati jedna od okosnica umetnosti oslobođenja i duha vremena”, navedeno je u obrazloženju Galerije Kolarčeve zadužbine.

Kolarčev narodni univerzitet počeo je da radi 1932. godine, a na svečanom otvaranju predsednik tadašnjeg Odbora, dr Aleksandar Belić, istakao je da “prokrčiti nove puteve znanju i prosvetiti, moralnim, duhovnim i stvarnim disciplinama, stvoriti za njih naročito interesovanje, uzdići ljubav prema napretku, kulturi i znanju i zameniti takvim rapoloženjima u našem narodu, koliko se god više može, prazno provođenje vremena i često uzaludno traženje zadovoljenja dubljih i ozbiljnijih interesovanja – jedan je od krajnjih ciljeva kojima teži Kolarčeve narodni univerzitet”.

Te su reči, kako ističe Kolarčeva zadužbina, trajna programska obaveza te ustanove koja godinu jubileja obeležava pod sloganom “Stvaramo tradiciju za budućnost”.

Programske aktivnosti Kolarčeve zadužbine, koja je dobitnik najviših priznanja za svoj rad i ukupnu delatnost, realizuju Centar za muziku, Centar za predavačku delatnost, Centar za nastavu stranih jezika, te Likovna galerija, Art bioskop, novoformirana galerija za digitalnu i multimedijalnu umetnost ArtLab i knjižara “Aleksandar Belić”.

*Foto sa dodele priznanja: V. Savatić

(SEEcult.org)

OKONČANA DRAMA U NARODNOM POZORIŠTU U BEOGRADU

U predvečerje proslave 150 godina postojanja Narodnog pozorišta u Beogradu Vlada Srbije razrešila je danas upravnika Narodnog pozorišta Dejana Savića (na lični zahtev?j.

Dakle nema reči da je Savić podneo ikakvu ostavku.

Nova v. d. upravnica Narodnog pozorišta je rediteljka Ivana Vujić.

Ovim je stavljena tačka i na moguću radikalizaciju štrajka glumaca.

Kulturnik čestita Ivani Vujić stupanje na dužnost, želi joj puno uspeha u radu i smatra da će ona svojom stručnošću i entuzijazmom dodatno podići ugled prestonog nacionalnog teatra.

Evo saopštenja Vlade Srbije:

"Vlada Srbije razrešila je dužnosti upravnika Narodnog pozrišta u Beogradu Dejana Savića, na lični zahtev. Za vršioca dužnosti upravnika Narodnog pozorišta imenovana je Ivana Vujič.“

Ivana Vujić je od 2005. godine redovni profesor Fakulteta dramske umetnosti, na predmetu Pozorišna režija.

Diplomirala je na Katedri za pozorišnu i radio režiju na FDU u Beogradu, a postdiplomske studije na pariskoj Sorboni.

Bila je umetnički direktor Bitef teatra od 1990. do1997, kao i umetnički direktor FIAT - festival internacionalnog alternativnog teatra u Podgorici od 1994-1996.

Osnivač je i umetnički direktor urbanog "frindž" festivala "Aeroplan bez motora" od 1994-1997, a bila je i umetnički direktor festivala Belef od 1997-2001.

Osnivač je i direktor pozorišta Beton hala teatar u Beogradu.

Više godina bila je direktor Internacionalnih letnjih škola Univerziteta umetnosti.

Za doprinos razvoju obrazovanja i kulture dobila je visoko priznanje Ministarstva za obrazovannj i nauku Francuske – Orden akademskih palmi – vitez komandirskog reda 2010. godine.

Na scenama Srbije, Slovenije, Nemačke, Italije postavila preko 80 predstava. Radila je širom bivše Jugoslavije: Beograd, Novi Sad, Subotica, Zrenjanin, Sombor, Pančevo, Kragujevac, Priština, Ljubljana, Maribor, Podgorica.