Vesti iz sveta astronomije...

Plan 'SpaceX' za osvajanje Sunčevog sistema

http://www.astronomija.org.rs/164-misije/11708-plan-spacex-za-osvajanje-suncevog-sistema

https://t.co/5vqxz9FAW1

A P O D...

TRNOVIT PUT DO PLUTONA

Istorija sondi za istraživanje poslednje granice solarnog sistema

U suštini naslov je pogrešan, jer Pluton NIJE poslednja granica solarnog sistema, ali u vreme kada sam ja bio mali on je tako tretiran. Još od tada sam fasciniran svime što je vezano za ovu planetu (čak više nije ni planeta!) Tada je izgledalo da čovek nikad neće odleteti tako daleko i da će Pluton večito ostati nedokučena tajna, tako da sam jedva čekao da 'New Horizons' stigne tamo i pošalje mi makar jednu fotografiju, shvatajući to kao nenadani bonus čitavoj mojoj generaciji. Upravo tome je posvećena naredna priča:



Kada je započeta kosmička era, od svih planeta Sunčevog sistema najmanje se znalo o Plutonu. Smešten na ivicama solarnog kraljevstva, činilo se da će čovečanstvu trebati vekovi da se pojavi neki Flaš Gordon 1 pa da stignu do ovog tajnovitog sveta. Međutim, prva šansa da posetimo Pluton stigla je mnogo pre nego što je većina vizionara mogla i da zamisli.

Bila je 1964. kada je budući doktor nauka sa Caltecha, 30-godišnji Gary Arnold Flandro, tada aeronautički naučnik u Nasinoj Laboratoriji za mlazni pogon (JPL), uočio da bi kosmički brod lansiran između 1976. i 1978. mogao da obiđe većinu spoljnjih planeta koristeći seriju uzastopnih gravitacionih asistencija zahvaljujući retkoj prednosti poravnavanja planeta koja se dešava jednom u dva veka. Ubrzo potom, NASA je napravila vrlo ambiciozni plan 'Grand Tour', koji se sastojao od dve jednake sonde 'TOPS' (zapravo, bilo ih je četiri). Prva sonda je trebalo da bude lansirana 1976. ili '77. radi istraživanja Jupitera, Saturna i Plutona, dok bi druga, lansirana dve godine kasnije, proletela pored Jupitera, Urana i Neptuna. Prema Nasinim planovima, susret s Plutonom je trebalo da usledi 1985. ili '86. godine.



http://www.astronomija.org.rs/images/stories/Astronautika/istorija/2017/Pluton/Trnovit-put-do-Plutona.pdf

Autor: Draško Dragović

Rečnik Mesečeve nomenklature

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/11713-recnik-meseceve-nomenklature-2

https://t.co/gJSAxgvTN2

A P O D...

100 godina od prve svetlosti slavnog teleskopa



Pre sto godina, 1. novembra 1917. godine na planini Vilson, Kalifornija, čuveni Hukerov teleskop je uhvatio svoje prvo svetlo. U to vreme, sa prečnikom ogledala od 100 inča (2,5 metra), taj teleskop je bio najveći i najmoćniji na svetu. Tek će se 1949. izgraditi veći. I danas ovaj teleskop spada u pet najslavnijih u čitavoj istoriji.

Teleskop nije imao okular i astronom operativac je stajao pored instrumenta te samo pravio fotografske snimke. U to vreme pre sto godina zaista je bio na samom vrhu među astronomskim instrumentima.

Teleskop je projektovao Džorž Eleri Hejl, a ime nosi po Džonu Hukeru, američkom biznismenu koji je izgradnju finansirao. Hejl je bio vodeći astronom, pre svega solarni, u svetu, veliki stručnjak za astronomske instrumente i kao takav ključna ličnost u izgradnji nekih od najvećih teleskopa na svetu. Džon Huker je opet bio američki biznismen koji je finansirao izgradnju velikog teleskopa i tako zaslužio da njegovo ime ostane ubeleženo u istoriji astronomije.

Ali, zašto je teleskop slavan toliko da se i njegova godišnjica beleži? Pa zato što su upravo njime proširene granice ljudskog znanja, što je njime bliže utvrđena priroda univerzuma i što je njime astronomija doživela gotovo neverovatan preobražaj.

Sve je počelo 1919. kada je na njemu počeo da radi, najveći astronom posmatrač 20. veka, Edvin Habl. Sve do treće decenije prošlog veka nije bilo ni blizu jasno koliko je svemir velik, i preovladavalo je mišljenje da je on po sadržini i dimenzijama identičan Mlečnom putu. Shodno tome i bledunjave magličaste pege, od kojih su se neke mogle videti čak i golim okom, tretirane su kao deo Mlačnog puta i nazvane su maglinama. A onda je Habl radeći na Hukerovom teleskopu počeo da meri rastojanja do tih maglina (zapravo merio je rastojanje cefeida, posebne vrste zvezda, u Andromedinoj maglini) da bi konačno shvatio da su neke od maglina toliko daleko da ne mogu prepadati našoj galaksiji. Nakon tog otkrića svemir se u svesti čoveka dramatično povećao. Isto je bilo i sa galaksijama: od jedne, ove naše, njihov broj se povećao na mnogo više (danas se smatra da ih ima najmanje 150 milijardi i to samo u vidljivom delu svemira).

To nije sve. Uskoro je Habl uočio da se galaksije udaljavaju jedna od druge što je dovelo do teorije širenja svemira, a i do teorije Velikog praska.

A sve je počelo od 1. novembra 1017. godine, kada je proradio teleskop Huker.

Autor: Aleksandar Zorkić

Pomozite NASA-i da imenuje nebesko telo

Sredinom 2015. godine NASA-ina sonda New Horizons proletela je pored Plutona, te na Zemlju poslala fotografije koje je tom prilikom napravila, a koje do tada nisu bile dostupne ljudskom oku. Pošto je ova misija završena, sonda se uputila ka Kojperovom pojasu, koji se nalazi iza planete Neptun, te se zaputila prema malom nebeskom telu (486958) 2014 MU69, koje je poznatije pod kraćim imenom MU69.



Ovaj objekat će predstavljati najudaljenije nebesko telo koje je posetila neka letelica sa Zemlje, a sonda bi do njega trebalo da stigne 1. januara 2019. godine. Pre nego što se to dogodi, NASA želi da u ovu misiju uključi čitavu javnost, te je tako raspisala konkurs za lepše i prepoznatljivije ime za MU69, a pravo učešća imaju svi zainteresovani.

Kampanju za predlog novog imena NASA vodi zajedno sa kompanijom SETI, te je na stranici ove kompanije moguće prijaviti predlog za novo ime (https://pcpress.rs/PCout/?url=http://www.frontierworlds.org/). Predlozi se primaju do 1. decembra, nakon čega će NASA-in tim izabrati nekoliko najzanimljivijih predloga, te ponovo pozvati javnost da glasa za najbolji.



Ime koje bude izabrano koristiće se u nazivu misije sve dok sonda ne stigne do ovog nebeskog tela, a nakon toga, pošto se bude videlo o kakvom se tačno nebeskom telu radi, predlog će biti predstavljen Međunarodnoj astronomskoj uniji koja bi trebalo da ga učini zvaničnim.

Izvor: NASA

https://t.co/IQHFcRPtCv

A P O D...

Sovjetski građanin na Marsu

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/11716-sovjetski-gradanin-na-marsu

https://t.co/C1VJRns0xW

A P O D...

Umro astronaut Ričard Gordon

http://www.astronomija.org.rs/112-autori/biografije/11721-umro-astronaut-ricard-gordon

Nema ništa od putovanja na Mars

Članak Draška Dragovića "Sovjetski građanin na Marsu", između ostalog, izazvao je i sledeće razmišljanje Danijela Reponja o putovanju na Mars.

Let ljudi na Mars neće se dogoditi u idućih pedeset godina, a vrlo vjerojatno ni u idućih sto. Zašto? Već sada se jasno vidi da je razvoj robotike otišao toliko daleko da strojevi samostalno borave godinama na Marsu obavljajući svakojake zadaće koje se pred njih postavljaju. I što je najvažnije, jeftini su i robusniji od čovjeka. Ne zahtijevaju vodu, kisik, sustave za održavanje života i slično. A bivat će sve bolji i savršeniji. Čovjek jednostavno tako skoro neće biti spreman na avanturu zvanu put na Mars. Prepreke su za čovjeka, sada i u bližoj budućnosti nepremostive.
Ne postoji letjelica niti pogon koji bi u skoroj budućnosti to bio u stanju izvesti, kao niti omogućiti čovjeku preživljavanje na negostoljubivom crvenom planetu. Troškovi bi u tom trenutku bili toliko skupi da ih nitko ne bi mogao financirati, tim više što se niti jedan dolar ne bi mogao vratiti ulagačima. Potpuno beskorisno, a riskantno do besmislenosti. Put na Mars vodit će izravno preko Mjeseca.

Na Mjesecu će prvo trebati razviti tehnologije koje će omogućiti čovjeku put i život na Marsu. Čovjek će prvo trebati kolonizirati Mjesec, na Mjesecu će izvlačiti rudu, proizvoditi energiju, razvijati tehnologiju i stjecati znanja za budućnost, koja će se koristiti na Marsu. Da bi čovjek došao do Marsa, mora prvo naučiti (pre)živjeti na Mjesecu.

Inače sadašnjom tehnologijom putovanje do Marsa traje oko 300 dana, ali to samo ako svemirska letelica na put krene u pravo vreme, onda kada nam se Mars približava. Međusobno rastojanje Marsa i Zemlje se stalno menja, te ponekad iznosi blizu 400 miliona kilometara, a ponekad svega 55 miliona što se dešava svake dve godine. Postoji, dakle, prozor za let na Mars. Jasno je da za kraći put treba obezbediti manje goriva. Više goriva znači i veći teret letelice što opet iziskuje – više goriva za put. Isti problem postoji i za povratak sa Marsa na Zemlju, s tim što je gravitacija Marsa manja od gravitacije Zemlje, te je za poletanje sa Marsa potrebna manja količina goriva.



Problemi koji očekuju astronaute na putu za Mars i na samom Marsu su brojni: zdravstveni, psihički, sociološki… Za mnoge od ovih problema još uvek ne postoje rešenja.



Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/R7u0qTQpRR

A P O D...

Marsove polarne kape

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/mars-43753/11722-marsove-polarne-kape

Tržište lansiranja satelita od dve i po milijardi dolara

http://www.astronomija.org.rs/misije/11723-trziste-lansiranja-satelita-od-dve-i-po-milijardi-dolara

Pogled u Sunčevu budućnost kroz Almine fotografije crvenog džina

Po prvi put posmatrani detalji na površini jedne stare zvezde Sunčeve mase. Snimci ALMA teleskopom od strane astronoma istraživača sa Univerziteta Čalmers (Geteborg, Švedska) ukazuju da se radi o zvezdi džinu i čiji je prečnik jednak dvostrukoj veličini Zemljine orbite oko Sunca. Pored ogromnih dimenzija, uočljivi su i neočekivano moćni talasi u atmosfera opisane zvezde. Rezultati istraživanja su objavljeni u astronomskom žurnalu Nature Astronomy oktobra meseca ove godine.


Slika 1. Najoštrija slika crvenog džina, W Hidre na rastojanju 320 svetlosnih godina od Zemlje i nekoliko milijardi godina u budućnosti u odnosu na Sunce. Radi poređenja, slici je dodat prsten koji predstavlja srazmernu veličinu Zemljine orbite oko Sunca. ALMA (ESO/NAOJ/NRAO)/ W. Vlemmings

Istraživači predvođeni Vouterom Vlemingsom sa Tehnološkog Univerziteta Čalmers su koristeći se ALMA teleskopom, Atacama Large Millimetre/Submillimetre Array uspešno snimili zvezdu džina mase Sunca do sada nezabeležene oštrine. Najnovije fotografije pokazuju po prvi put viđene detalje na crvenom džinu W Hidre. Zvezda je udaljena 320 svetlosnih godina od Zemlje u pravcu sazvežđa Hidra (Vodena zmija).

W Hidre je primer asimptotskog džina AGB, asymptotic giant branch star. Navedena vrsta džinova predstavlja stare, hladne a sjajne zvezde koje gube svoju masu kroz snažan zvezdani vetar. Naziv pomenute klase zvezda potiče od položaja na čuvenom Hercšprung – Raselovom dijagramu i koji razvrstava zvezde prema njihovom sjaju i temperaturi.

Za nas je važno ne samo da proučimo izgled jednog crvenog džina već nam je bitna evolucija ovakve vrste zvezda, odnosno kako se menja tokom vremena a takođe su bitni i hemijski elementi koje ostavlja za sobom tokom svog kretanja kroz Galaksiju i čija je zastuplj[i][/i]enost bitna za postojanje života uopšte. koristeći se antenama ALME možemo vršiti detaljno proučavanje ovakvih zanimljivih zvezda u visokoj rezoluciji, u navodu Voutera Vlemingsa.


Slika 2. W Hidre smeštena unutar Solarnog sistema na mestu Sunca.

Zvezde poput Sunca evoluiraju na vremenskoj skali od mnogo milijardi godina. Kada ostare, dolazi do povećanja njihovih prečnika i u isto vreme snižavaju svoju spoljašnju temperaturu postajući sklonije ka gubljenju sopstvene mase kroz zvezdane vetrove. Zvezde proizvode važne hemijske elemente kao što su ugljenik i azot. Kada te iste zvezde postanu crveni džinovi, navedeni elementi se oslobađaju u okolni prostor i postaju nuklearno gorivo narednim generacijama zvezda.

ALMINE fotografije pružaju jasan uvid kakva je površina nekog crvenog džina mase Sunca za razliku od ranijih oštrih fotografija sa mnoštvom detalja ali mnogo masivnijih crvenih super džinova poput Antaresa i Betelgeza.

Samo posmatranje je takođe donelo dosta iznenađenja astronomima. Neočekivano su se pojavile kompaktne i svetle pege i koje ukazuju na vreli gas u hromosferi, odnosno u slojevima iznad površine zvezde.

Naša merenja svetlih pega ukazuju na postojanje snažnih udarnih talasa u zvezdanoj atmosferi i zahvaljujući kojim se javljaju više temperature nego što to predviđa model AGB-a, zaključuje Teo Kouri, član gupe astronoma istraživača sa Čalmersa.


Slika 3. DSS, Digitized Sky Survey fotografija W Hidre.

Postoji takođe i alternativno objašnjenje uočene pojave svetlih pega i ono glasi da je posmatranje rađeno baš u vreme pojave džinovskog izbačaja materije sa zvezde, takozvani flare.

Trenutno naučnici sprovode nova posmatranja W Hidre uz pomoć ALMA ali i drugih teleskopa kako bi bolje proučili atmosferu zvezde. Snimanje ovakvih zvezda u visokoj rezoluciji predstavlja izazov ali se pokazuje kao nešto veoma zahvalno, reči su Elvire De Bek, astronomkinje sa Čalmersa.


Slika 4. Poređenje zvezda po veličini.

Stiče se osećaj koliko smo mi zapravo mali kada posmatram našu sliku W Hidre u odnosu na celokupnu orbitu Zemlje oko Sunca. Mi smo rođeni iz materijala sličnog porekla tako da je vrlo uzbudljivo i izazovno proučavati nešto što može da kaže o našem poreklu i budućnosti, zamišljeno reče Elvira.

https://t.co/KDjb5TL5OJ

A P O D...

Današnji stanovnici Zemlje više ne razlikuju stvarnost od fikcije.

Članak Draška Dragovića "Sovjetski građanin na Marsu", između ostalog, izazvao je i ovo razmišljanje Danijela Reponja o putovanju na Mars. A ono je opet dovelo je do sledećeg članka:



Današnji stanovnici Zemlje jednostavno više ne razlikuju stvarnost od fikcije. Barem što se tiče istraživanja svemira. Industrija zabave je otišla toliko daleko da ljudi jednostavno ne razumiju zašto ne jurcamo po svemirskim prostranstvima. Nikako ne razumiju da znanost i SF nije jedno te isto.

Čitao sam komentare ispod članka o misiji LCROSS u kojoj ljudi nikako ne razumiju zašto se u današnje vrijeme nisu mogle snimiti HDTV snimke tog udara u Mjesec. Uzalud objašnjenja znanstvenika da je malena kamerica tamo bila montirana samo zato što je toliko mala da ne troši puno energije i što ima malu masu pa su si mogli dozvoliti jedan hir i postaviti ju na letjelicu. Nitko pri tome nije niti pokušao shvatiti da je LCROSS imala spektrometar kao glavni instrument koji je dao podatke koje niti jedna kamera ne može. To nitko nije spomenuo.

Jednostavno, ljudi ne shvaćaju koliko je golemi pothvat i danas, u 21. stoljeću, poslati čovjeka na Mjesec, a ne na Mars. Svi misle da je to sve skupa izmišljeno (program Apollo), ili da je to toliko banalno da samo što se nije dogodilo (put na Mars). Uopće ne razmišljaju o tome što stoji u pozadini svega toga (znanstvene i tehnološke prepreke), a zbog čega se to nije dogodilo opet (put na Mjesec) i neće tako skoro (put na Mars).

Puno lakše je sjediti pred kompjuterom, s mobitelom u ruci, pred velikim LCD TV-om, snimati s ultraturbo mega piksel kamerama, a ne shvaćati zašto bilo koja od tih stvarčica ne može funkcionirati u svemiru. Na Zemlji je sve lijepo i bajno, no kad se otisneš u svemir, sve ode kvragu. To je onaj dio koji ih ne uče u školama. Barem ne u onim za obične smrtnike. I zato ljudi u 21. stoljeću iz škola izlaze bez onih osnovnih znanja o tome što je Mjesec, Mars, astronautika, astronomija, svemir... Posljedica toga je laprdanje gluposti bez da itko zna što je prava istina.

Evo primjer.
https://dnevnik.hr/vijesti/znanost-it/amerikanci-ce-projektilom-od-dvije-tone-bombardirati-mjesec.html

Autor: Danijel Reponj

https://t.co/7UVXO3mtG8

A P O D...

Znaš li šta je astatin?

http://www.astronomija.org.rs/nauka/hemija/11730-znas-li-sta-je-astatin

https://t.co/RZPihWIDkX

A P O D...

Lebdi li pesak na Marsu?

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/mars-43753/11731-lebdi-li-pesak-na-marsu

Da li ići na Mars i zašto

http://www.astronomija.org.rs/misije/11732-da-li-ici-na-mars-i-zasto

https://t.co/kqGDNBFLLS

A P O D...

Svemir nas je iznenadio jer nismo u filmu Odiseje 2001

Povodom Da li ići na Mars i zašto komentar Marina Tumpića



Zeznuta su ta putovanja u svemir. Na ove šta oblijeću oko Zemlje smo nekako navikli. Te su letjelice pomalo postale profitabilne (mada to nitko nije prije pedeset godina očekivao).

Let čovjeka u svemir iznimno je opasan. Zašto ići na Mjesec ili na Mars, zašto voziti lamborghini ili bugati kad i fiat ili ford isto imaju četiri kotača, motor, udobna sjedala, klimu, radio, računalo? Zato što se to može i zato što se to želi.

Usput, EDS, ABS, EPS i ostala čuda razvijena su i upotrijebljena upravo na takvim skupim i "neuračunljivim" proizvodima. Vremenom se te skupe tehničke igračke prodaju običnim ljudima po pristojnim cijenama. Tko bi danas bio spreman otići na krstarenje do Australije i nazad u onaj drvenoj skalameriji na jedra bez pristojnog kineskog kompasa od 1 euro, bez wc, bez prsluka. Bez ičega. A to je bilo samo prije dvije tri generacije! A danas!?

Smatram da će tako biti i u svemiru. Smatram i da se nalazimo na svojevrsnoj prekretnici. Još uvijek samo Sojuz vozika astronaute gore dole, ali već sada jasno se vidi nekoliko svemirskih brodova privatnika koji će uskoro raditi...

Svemir nas je iznenadio jer nismo u filmu Odiseje 2001 no tko zna za 2061.

Vidjet ćemo


Image credit: Mars One, via http://www.swide.com/.