Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/kKKwRYZCoC

A P O D...

OSIRIS-REx proleteo pored Zemlje i naštelovao kamere

http://www.astronomija.org.rs/misije/11675-osiris-rex-proleteo-pored-zemlje-i-nastelovao-kamere

Sonda za sletanje na Pluton

http://www.astronomija.org.rs/misije/11676-sonda-za-sletanje-na-pluton

Nasine rezerve plutonijuma: 35 kg za istraživanje Sunčevog sistema

http://www.astronomija.org.rs/nauka/fizika/11677-nasine-rezerve-plutonijuma-35-kg-za-istrazivanje-suncevog-sistema

https://t.co/H8MZEWuERb

A P O D...

 U nedelju 29. oktobra 2017. počinje zimsko računanje vremena

http://www.astronomija.org.rs/vreme/11684-u-nedelju-29-oktobra-2017-pocinje-zmsko-racunanje-vremena

Ukratko o galaktičkim jatima i superjatima


Ovu fotogrfiju načinio je Svemirski teleskop Habl. Ona zauzima tek 10 ili 15 centimetara vašeg ekrana (zavisno od rezolucije) ali na njoj se nalazi nezamislivo ogroman prostor u kome lebdi jato masivnih galaksija WHL J24.3324-8.477. Bela tufna u sredini ne pripada tom dalekom prostoru, to je zvezda Mlečnog puta koja se isprečila pogledu Hablovog teleskopa te pozira u prednjem planu. Jato je od nas udaljeno 7,1 milijardi svetlosnih godina.

Kao što zvezde čine galaksiju, tako galaktička jata predstavljaju gradivne bokove od kojih je sagrađen univerzum – ako ne računamo njegovu zjapeću i nezamislivo mnogo veću prazninu. Ali astronomi tek u novije doba izučavaju galaktička jata jer njihovog postojanja nisu ni bili sasvim svesni ranije. Jata nije lako uočiti, tj. utvrditi njihovu međusobnu gravitacionu povezanost. Potrebno je puno rada, vremena i umešnosti da bi se skupili podaci o svakom članu jata kako bi se utvrdila njihova međusobna povezanost i na osnovu svega toga uočile karakteristike celog jata.

Uglavnom, astronomi jata dela na četiri osnovna tipa: na pravilna i nepravilna jate, te na bogata i siromašna.

Pravilna jata su džinovski sistemi čak i za pojam univerzuma. Većina njihovih članova su pak eliptične ili nepravilne galaksije. Sastoje se od više hiljada članova koji svi zajedno zauzimaju manje – više sferni oblik. Obično sadrže vrlo velike galaksije u svom centralnom delu i spiralne galaksije na svojim obodima. Sem toga bogate su vrelim gasom. Tipičan primer ovakvog jata jeste jato Coma.


Coma Cluster sadrži preko 1000 identifikovanih galaksija.
By NASA / JPL-Caltech / L. Jenkins (GSFC) - http://www.spitzer.caltech.edu/images/1803-ssc2007-10a1-Dwarf-Galaxies-in-the-Coma-Cluster, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=2182745

Nepravilna jata galaksija imaju različite oblike, a i različitu gustinu. Mogu biti sastavljena od malih grupa, labavo povezanih galaksija, mada su neki članovi opet ogromni i prostrani. Po pravilu nepravilna jata ne sadrže toliko galaksija koliko pravilna.

Naša galaksije ja član nepravilnog jata, poznatog pod imenom Lokalna grupa ili Lokalno jato galaksija. Lokalno jato sadrži oko 30 članova. U njemu se, pored našeg Mlečnog puta, nalaze i ogromna Velika galaksija u Andromedi, zatim pratioci naše galaksije Veliki i Mali Magelanov Oblak, kao i brojne patuljaste galaksije. Prostire se na jedan mega parsek.

Inače, galaktička jata se okupljaju u još veće strukture, u galaktička superjata. Ako su jata nezamislivo prostrana, superjata su besmisleno velika. Drukčije se ne može objasniti.

Galaktička jata su za astronome važna zbog proučavanja tamne materije koja u ponekim područjima jata postoji u natprosečnim količinama.

Autor: Aleksandar Zorkić

Umro astronaut Pol Vejc

http://www.astronomija.org.rs/112-autori/biografije/11685-umro-astronaut-pol-vejc

https://t.co/KwRwwsZ3i0

A P O D...

ELF2: sonda za lov na život na Enceladusu

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/11686-elf2-sonda-za-lov-na-zivot-na-enceladusu

U pripremi: 40 godina od Programa „Viking“

40 godina od Programa „Viking“
Bio je to ubedljivo najambiciozniji program za proučavanje Marsa u to vreme u svetu. Nasin program je podrazumevao lansiranje dva identična kosmička aparata – „Viking 1“ i „Viking 2“, koji su imali zadatak da sprovedu istraživanja i sa orbite i sa površine Marsa, a naročito da pokušaju da nađu tragove života u uzorcima tla.


Na preko 100 strana A4 formata, boagto ilustrovana, puna retkih fotografija i drugih ilustracija. Uskoro!

Iz knjige

Problemi sa lokacijom za sletanje

Među brojnim opcijama trebalo se odlučiti između dve finalne pozicije za sletanje u rejonima Cydonia (B1) i Capri (C1), koje su se nalazile na 44,3 odn. 5 stepeni severne širine.

U stručnom timu koji je planirao i vodio misiju vladala je demokratija, pa su sve bitne odluke donošene diskusijom i glasanjem. Inženjerima se lokacija C činila manje pogodnom od B zato što se nalazila na prevelikoj visini, i bila je prevruća i presuva. Zato je 16. jula 1976. dr Harold Masursky, geolog i vođa tima za odabir lokacije, pozvao kolege da mu objasne šta bi konkretno naučili kada bi mogli da spuste lender na bilo koju od razmatranih lokacija. Recimo, lokacija A1, koja je takođe bila u igri, nalazila se u najvećem kompleksu Marsovih kanala i "predstavljala je najbolju lokaciju za traganje za složenim organskim molekulima, budući da je tu očigledno u prošlosti bilo vode i možda velike količine površinskog leda". B1 je bila odabrana jer se nalazila u zoni gde se očekivala visoka koncentracija vodene pare; takođe, na toj geografskoj dužini oba orbitera su mogla zajedno da služe kao releji za prvi lender koji se već nalazio na površini. C2 i C3 su odabrani jer su radarskom timu sa Zemlje (teleskopi Arecibo i Australija) izgledale ravne i sigurne. Još neki vodeći geolozi u timu su preferirali lokaciju B, a centralni argument je bila voda. S druge strane, neki su bili protiv smatrajući da je region B prehladan i da su tamošnje temperature konstantno ispod nule. Sledećeg dana, samo 4 člana grupe su glasala za C, dok je njih 30 želelo da se ide u B.


Glasanje za odabir mesta za sletanje "Vikinga 2".

Nova drama

Orbitnim manevrom 25. avgusta završen je put "Vikinga 2" oko planete. Dva dana kasnije sinhronizovana je tačka periapsisa sa mestom sketanja, koje se nalazilo na 200 km od centra udarnog kratera Mie. Pre poslednjih provera druge letilice, kontrolori misije su prebacili prvi lender u "redukovani režim", omogućavajući time da se koncentrišu na drugu letilicu. U 9 sati ujutro 3. septembra rukovodioci misije su se našli pred konašnom odlukom "go/no-go". Sa izuzetkom jednog od četiri zraka radara za sletanje i žiroskopske stabilizacije koji su pokazivali izvesne anomalije, letilica je radila normalno; svi sistemi su bili "go" za odvajanje i "Viking 2" je bio spreman za sletanje na površinu.

Ali do tog trenutka, kontrolore je čekalo još nekoliko događaja "za infrakt". Potvrda odvajanja stigla je po rasporedu, u 12:39:59 po američkom vremenu. Tri sekunde kasnije stigla je naznaka da orbiter ima problem. 26 sekundi kasnije prekinuto je napajanje žiroskopa, a rezervno je prekinuto u 12:41:19. Bez struje, inerciona referentna jedinica, koja je trebala da održava orbiter pravilno orijentisan u kosmosu, nije više mogla da obavlja zadatak. Kako je letilica skretala s kursa, tako je skretala i glavna komunikaciona antena i gubila kontakt sa Zemljom. Za manje od minut računar orbitera je uočio problem i komandovao rezernoj inercionoj jedinici da preuzme stabilizaciju orbitera.

Dok su ljudi iz mreže Deep Space Networka žurili da obnove kontakt sa "Vikingom 2", lender je putovao ka površini. Da bi pratio njegovo napredovanje, "flight team" je napeto pratio spori dotok inženjerijskih podataka koji je stizao preko male neusmerene antene (LGA). U sali JPL-a, osoblje projekta, novinari i gosti čekali su napeto u tišini bilo kakav znak koji bi im nagovestio da je sve proteklo kako valja.

U 15:58:20 po američkom (6:58 po našem, ili 9:49:05 po lokalnom Marsovom vremenu) 3. septembra 1976, drugi Nasin lender je sretno sleteo. Usledila su čestitanja pomešana sa uzdasima olakšanja, iako kriza još uvek nije bila okončana. Deep Space Network je radio sa timom misije kako bi poslali prave komande ka izgubljenom orbiteru. Čim su fotoćelije senzora uspele ponovo da lociraju referentnu tačku – zvezdu Kanopus – kontrolori su počeli da dobijaju podatke, uključujući i dve fotografije snimljene kamerama lendera čim je robot sleteo na Marsovu površinu.


Šematski prikaz faze sletanja lendera. U trenutku odvajanja orbitera i lendera, lender se kretao brzinom od 4 km/s. Manevar ulaska u orbitu započeo je na visini od oko 300 km. Plan je bio da lender radi makar 90 dana – radio je 1.343 dana!

Autor: Astronomski magazin

https://t.co/koh4CunHPO

A P O D...

Testiranje radara RIME

Za 5 godina ESA će lansirati robota koji treba da istraži Jupiterove mesece Ganimeda, Kalista i Evropu. Do rezultata imamo još vremena – tamo će stići tek 2030. a do Ganimeda 2033! Sadašnja tehnologija koju ugrađujemo u njegovih 11 instrumenata biće debeli anahronizam kada počnu da rade svoj posao, ali nema nam druge. Dokle su stigle pripreme za đus? Ne znaš šta je đus? Pročitaj dalje...


Esina i 'Airbusova' međuplanetna letilica JUICE ('JUpiter ICy moons Explorer').


Ganimedov lender će poleteti zajedno sa evropskom sondom JUICE.

Instrumenti za JUICE su odabrani posle konkursa još 2013. godine. Evropi će u tome pomići Amerikanci i Japanci, tako da bi na kraju trebalo da poleti ukupno 11 uređaja. Zanimljivo je da će se na sondi naći i radar pod imenom RIME – Radar for Icy Moons Exploration. Njega je osmislio i proizveo tim talijanskih naučnika, pa je logično da će njime (njegovim radom) rukovoditi tip predvođen L. Bruzzonom sa univerziteta iz Trenta.

Radar će imati zadatak da "gleda" kroz led debljine do 9 km, a radiće na frekvenci od 9 MHz. Antena ima širinu od 16 metara, a imaće vertikalnu rezoluciju u ledu do 30-90 metara. Nedavno su sprovedeni prvi testovi njenog rada, i to uz pomoć helikoptera.


16-metarska radarska dipolna antena (crvena šipka) koja će biti deo Jupiterovog istraživača je testirana uz pomoć helikoptera u blizini Friedrichshafena (Nemačka) 20-21 septembra 2017. Radar će svojim zracima prodirati kroz ledene površine Jupiterovih ledenih meseci.

Jedan od načina da se utvrdi priroda unutrašnjosti meseca jeste "gledanje" kroz led radarom. Biće to posao instrumenta RIME, koji će biti prvi te vrste sposoban da direkrno utvrđuje stanje ispod površine svetova spoljnjeg dela solarnog sistema.

16-metarska antena će biti raširena odmah posle lansiranja i, kada stigne na cilj, emitovaće radio talase ka površini i analizirati tajming i jačinu reflektovanih talasa od prepreka koje se nalaze na dubini do 9 km. Moći će da se vide vertikalni detalji veličine do 50 metara.

Radar će pomoći da se karakterišu kompozicioni, termički i strukturni varijeteti šitokog raspona ispod površine tih jedinstvenih i geološki složenih svetova.

Da bi izmerili ključne karakteristike antene i proverili računarske simulacije, testiranje je nedavno obavljeno na jedriličarskom aerodromu u Heiligenbergu, u blizini Friedrichshafena. Antena je bila okačena na korpus koji je simuliral gabarit sonde i okačen 150 m ispod helikoptera, lebdeći na 50-320 metara iznad zemlje.

Test je obuhvatio situacije sa antenom i solarnim panelima u horizontalnoj i vertikalnoj orijentaciji u odnosu na maketu sonde, da bi se shvatila interakcija između komponenti letilice i antene, i testiraju karakteristike povratnog signala.

JUICE će leteti iznad meseci na visinama između 1000 km i 200 metara. Biće u Ganimedovoj orbiti9 meseci, od čega polovinu na samo 500 km. Budući da se smatra da su okeani Jupiterovih meseci pokriveni debelimledom, radar bi trebalo da pomogne da zavirimo u njihovu složenu evoluciju.



Autor: Draško Dragović

100 godina Lenglijevog istraživačkog centra

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/11689-100-godina-lenglijevog-istrazivackog-centra

Spirale zvezdanih vetrova pogonjene pegama supedžinova

Kanadski tim astronoma je nedavno otkrio da pege [i]superdžina stvaraju ogromne spiralne [ii]zvezdane vetrove u okolini zvezde. Navedeno otkriće je objavljeno u skorašnjem izdanju astronomskog žurnala [iii]Monthly Notices of the Royal Astronomical Society.


Slika 1. Umetničko viđenje vrućeg supedžina Zete Pupis. Period rotacije, po novim posmatranjima BRITE je 1,78 dana dok je osa rotacije nagnuta pod uglom 24° (+/-9°) u odnosu na liniju posmatranja.

Smatra se da teški elementi u vasioni uglavnom potiču od zvezda velikih masa i da zahvaljujući njima postoji život na planeti Zemlji. Zvezde velikih masa završavaju svoj životni vek u katastrofičnim eksplozijama supernovih i pri tome raspršuju teške elemente u međuzvezdani prostor. Ukoliko bi priroda bila uskraćena za opisanu pojavu, Solarni sistem se ne bi ni formirao.

Zvezda [iv]Zeta Pupis u južnom sazvežđu Pupis (Krma broda) je tokom svog životnog veka evoluirala u superdžina. Ona je oko 60 puta masivnija od Sunca dok je na njenoj površini temperatura viša sedam puta u odnosu na Sunce. Masivne zvezde su relativno retke i obično se nalaze u parovima poznatiji kao [v]binarni ili višestruki sistemi kada se nalaze unutar manjih grupa zvezda. Postoji nešto što je posebno kod Zete a to je da ona predstavlja usamljenu masivnu zvezdu dok se kreće kroz međuzvezdani prostor i to brzinom od 60 kilometara u jednoj sekundi. E sad, zamislite nekakav objekat šezdeset puta masivniji od Sunca i koji se kreće brzinom koja je šezdeset puta brža od ispaljenog metka! navode istraživači. Deni Vanbeveren profesor na Briselskom Univerzitetu [vi]Vrije daje jedno od mogućih objašnjenja zbog čega se navedena zvezda tako brzo kreće. Naime po jednoj teoriji, Zeta Pupis je došla pod uticaj nekog binarnog ili višestrukog sistema u prošlosti i koji ju je odbacio velikom brzinom u okolni prostor.

Zvezda je posmatrana mrežom nanosatelita u okviru kosmičke misije BRITE, [vii]Bright Target Explorer kako bi se ustanovila promena njenog sjaja u periodu od pola godine a u istom periodu je sa Zemlje praćeno ponašanje zvezdanog vetra od strane nekolicine profesionalnih observatorija kao i grupe amatera astronoma.

Posmatranja su pokazala da postoje ciklična dešavanja sa periodom od 1,78 dana kako u vezi sa zvezdanim vetrom tako i na površini same zvezde, reči su Tahine Ramiaramanantsoe, studenta na doktorskim studijama Univerziteta Montreal (Kanada) i članice CRAQ, [viii]Centre de Recherche en Astrophysique du Québec. Tahina tumači dobijene rezultate time što periodični signali predstavljaju odraz rotacije zvezde i džinovskih pega na njenoj površini od kojih potiču ogromne spiralne strukture u zvezdanom vetru otkrivajući svojevrsne regione uticaja takozvane CIRS-eve, co-rotating interaction regions.

Proučavajući specifične talasne dužine helijuma od emitovane svetlosti sa zvezdanog vetra, jasno se uočila izvezna uvijena struktura u obliku slova "S" uzrokovana delom CIRS-a indukovana u vetru od strane sjajne pege na površini zvezde, reči su Tahine. Pored periodičnih dešavanja sa pomenutom periodom od 1,78 dana, uočene su kraće pojave trajanja nekoliko časova na površini Zete Pupis i koje su u tesnoj vezi sa malim regionima u zvezdanom vetru povećane gustine nakupljenih oblačaka, clumps a koji se odvajaju od površine zvezde. Takođe su se po prvi put pojavili dokazi o direktnoj vezi pojava promena na površini neke zvezde i nakupljanja novih oblaka u okolini te iste zvezde, navodi Entoni Mofet član tima astronoma, profesor emeratus Univerziteta Montreal i vodeći istraživač Kanadskog učešća u programu BRITE.

Nakon višedecenijskog zastoja po pitanju moguće veze između promena u dešavanju na površinama vrelih masivnih zvezda i zvezdanog vetra, postignut je značajan napredak u istraživanju pre svega zahvaljujući radu BRITE nanosatelita i značajnog doprinosa koji su dali astronomi amateri. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem kako čak i u doba džinovskih profesionalnih teleskopa, astronomi amateri koristeći svoju relativno skromnu opremu mogu imati značajnu ulogu u prvoj liniji naučnog istraživačkog rada, zaključuje Pol Lukas člana međunarodnog istraživačkog tima ICRAR, [ix]International Centre for Radio Astronomy Research Univerziteta Zapadna Australija. Inače, Pol je jedan od šest amatera astronoma koji su posvećeni praćenju Zeta pupis tokom trajanja istraživanja iz svojih domova u okviru posmatračkog projekta Southern "Amateur Spectroscopy initiative".

U ovom trenutku, na postojećem nivou našeg znanja pitanje porekla sjajnih površinskih pega kao i slučajna varijacija u njihovom sjaju Zete Pupis ostaje otvoreno i biće predmet budućih istraživanja i verovatno će zahtevati mnoga dodatna posmatranja kosmičkih teleskopa, velikih zemaljskih kao i malih amaterskih teleskopa.

Izvor teksta:

https://www.ras.org.uk/news-and-press/3058-spots-on-supergiant-star-drive-spirals-in-stellar-wind



[i] Superdžin je zvezda iz klase najvećih i najsjajnijih poznatih zvezda. Superdžinovi mogu biti do 500 puta većeg prečnika od Sunca kao i nekoliko hiljada puta sjajniji. Superdžinovi mogu biti svih spektralnih tipova a najčešće završavaju kao supernove. Izvor: Vikipedija

[ii] Zvezdani vetrovi su strujanja čestica izbačenih iz gornjih delova zvezdane atmosfere u slobodni prostor. Izvor: Vikipedija

[iii] http://www.ras.org.uk/publications/journals

[iv] https://www.universeguide.com/star/naos

[v] Zvezdani sistem ili stelarni sistem je mali broj zvezda koje orbitiraju jedna oko druge i koje su vezane gravitacionom silom. Izvor: Vikipedija

[vi] http://we.vub.ac.be/en/astronomy-and-astrophysics

[vii] http://www.brite-constellation.at

[viii] http://craq-astro.ca

[ix] https://www.icrar.org

https://t.co/suL9W7RzvT

A P O D...

Kako su i zašto nestali dinosaurusi

http://www.astronomija.org.rs/ivot/11695-kako-su-i-zasto-nestali-dinosaurusi

https://t.co/dkMUuqN2ZK

A P O D...

https://t.co/BUf6xtvX8M

A P O D...

Podmornice, nada za ledene svijetove

http://www.astronomija.org.rs/misije/11701-podmornice-nada-za-ledene-svijetove

https://t.co/6tWyVJoHea

A P O D...

https://t.co/r5moF1iRFr

A P O D...

Na današnji dan: 03. novembar - Lajka

Da se podsetimo: na današnji dan, 3. novembra 1957. godine u svemir je lansirana Lajka.

Činjenice o Glavnom asteroidnom pojasu

Većina asteroida u Sunčevom sistemu se nalazi u području između Marsa i Jupitera. Tu oni formiraju pojas koji zovemo Glavni asteroidi pojas.



• Iako ima više milijardi asteroida u Pojasu, put kroz njega je za letelice bezbedan pošto je rastojanje između asteroida ogromno (em su oni sitni, em je obim Pojasa oko Sunca ogroman).

• Najveći asteroidi ovog pojasa su Ceres (950 km u prečniku), Vesta, Pallas i Hygiea.

• Ova četiri satelita imaju masu koja nadmašuje masu svih ostalih asteroida u pojasu.


Masa najvećih 12 asteroida prema masi ostalih asterodia u Pojasu.
By Kwamikagami at English Wikipedia, CC BY-SA 3.0, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=26833861

• Ukupna masa asteroidnog pojasa iznosi oko 4% mase Meseca.

• Ceres je odlukom Međunarodne astronomske unije 2006. godine svrstan u posebnu kategoriju malih tela u planete patuljke.

• Asteroidi u Pojasu predstavljaju «neuspešnu planetu», kako ih astronomi zovu. Bilo bi logično da se od svog tog kamenja iz Pojasa formirala planeta, ali Jupiter svojom gravitacijom to ne dozvoljava.

• Asteroidi Pojasa su sačinjeni od stena i metala.

• U pojasu ima više milijardi asteroida, a od toga broja ima između 1,1 i 1,9 miliona onih sa prečnikom većim od jednog kilometra.

• Neki asteroidi su veliki, ipak većina ih je manja od šljunka.

• Asteroid dobijaju imena po predlogu lica koje ga je otkrilo, a na osnovu odobrenja IAU. Takođe uz naziv asteroida ide i numerička oznaka (tj. redni broj asteroida).

• Povremeno se dogodi da gravitacija Jupitera izbaci asteroid iz pojasa. Tada on može da poleti ka Zemlji i udari u nju.


Asteroid 253 Mathilde

https://t.co/qUOggDENw3

A P O D...