Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/P0A7PG7PKJ

A P O D...

https://t.co/JFOxhdbLfA

A P O D...

Svemirski teleskop Džejms Veb - lansiranje ponovo kasni

http://www.astronomija.org.rs/astronomski-instrumenti/11632-svemirski-teleskop-dzejms-veb-lansiranje-ponovo-kasni

https://t.co/tryv5ORNih

A P O D...

Zablude o meteorima i meteoritima

Meteori se zagrevaju trenjem dok prolaze kroz atmosferu! Ta postavka izgleda logična, ali je ipak pogrešna.



Meteoroidi su male čestice prašine, kamenja, leda ili metala čije orbite seku Zemljinu. Kad prolaze kroz Zemljinu atmosferu, oni se tako divlje zagrevaju da plamte (na toj tački oni se nazivaju meteorima) i vidljivi su stotinama kilometara daleko.

Međutim, njih ne zagreva trenje. Razmišljajte o tome na ovaj način. Kada Spejs šatl brzinom 25 Maha (Mach) silazi sa orbite i ulazi u atmosferu te zaštitne ploče bi se raspale da se zagrevaju trenjem. Letoovi Spejs šatla bili bi nemogući.

U stvarnosti, meteoride ne zagreva trenje već pritisak koji nastaje na njegovom vrhu dok se probija kroz atmmosferu. Kada je gas kompresovan, pod pritiskom, on postaje topao, kao kada se pumpa bicikla upotrebi svom snagom da se napumpa guma. Krećući se brzinom od 15 kilometara u sekundi ili više, meteoroid sabija vazduh svojim prednjim delom. Taj deo vazduha postaje vrlo topao i to je ono što zagreva meteoroid.

To je uzrok, a ne trenje..

Meteori su vrlo topli kad udare o tle



Normalno je očekivati da nešto što je gorelo, bude toplo još nekoliko minuta posle toga. Stvar sa meteoroidima je nešto drukčija.

Vrlo zagrejani vazduh ispred meteoroida nije u kontaktu sa tom nebeskom česticom. Čestica i može biti nazivana meteoroidom dok još leti kroz atmosferu, dok "meteor" označava ili opisuje celu plamteću pojavu.

Brzo kretanje meteoroida izaziva udarni talas u vazduhu, kao i ispred aviona koji leti nadzvučnom brzinom. Sabijeni vazduh ostaje ispred meteoroida, nekoliko santimetara ispred (zavisno od veličine meteoroida) u nečemu što se zove ravnotežni udar. Ispred udarenog vazduha i meteoroida nalazi se relativno malo pokretni džep vazduha.

Površina meteoroida topi se od toplote gasa pod pritiskom ispred njega i vazduh koji leti ispred, sagoreva istopljene delove u procesu nazvanom ablacija. [Astrofizički termin. Webster: razbijanje u male komade, topljenje ili isparavanje površinskog materijala usled ulaska u atmosferu ili prolaska kroz njunadzvučnom brzinom.]

Velika brzina meteorida stvara energiju za ovu toplotu i svetlost, ali i smanjuje njegovu brzinu. Kada padne ispod brzine zvuka, udarni talas nestaje, zagrevanje i ablacija nestaju i meteoroid onda pada mnogo sporije, verovatno brzinom od nekoliko stotina kilometara na sat.

Tačka na kojoj se to događa je još visoko u atmosferi i meteoroidu je potrebno nekoliko minuta da padne na tle.

Ne treba zaboraviti da je taj delić stene proveo mnogo vremena u Kosmosu i njegovo jezgro je vrlo hladno. Takođe, najtopliji deo je istopljen i ispario je. Šta više, i vazduh tamo gore je hladan, pa i on hladi tog kosmičkog došljaka.

Sve ove stvari zajedno znače da kamen nikako nije, niti može da bude topao kad stigne do tla. U stvari, on može bitivrlo hladan.

Neki meteoriti (tako se zove meteoroid posle udara u Zemlju) su nađeni pokriveni injem

Autor: Astronomski magazin

https://t.co/7TXgSugNco

A P O D...

Održano predavanje o Kasiniju u Zrenjaninu

http://www.astronomija.org.rs/predavanja/11633-odrzano-predavanje-o-kasiniju-u-zrenjaninu

https://t.co/r7izyvxEZC

A P O D...

Podcast - Andromeda - emisija o svemiru

Večerašnja Andromeda posvećena je preminuloj autorici i urednici emisije TANJI DEVČIĆ. Emisija je od 1997. godine utorkom u programu HR2.

http://radio.hrt.hr/aod/andromeda/227766/

https://t.co/SicyDvB9dD

A P O D...

Preuzmite svoju kartu za let ka Marsu

Besplatne karte dostupne do 01. novembra



Želite otići negdje daleko, ostaviti se briga i problema, laži i jada u kojima živimo sada je pravo vrijeme da to napravite.

Američka letjelica Mars InSight (Mars Interior Exploration using Seismic Investigations, Geodesy and Heat Transport) kreće ka Marsu u maju naredne godine, a na svoje odredište stići će šest mjeseci kasnije, krajem novembra 2018. Pored mnogobrojnih znanstvenih instrumenata Mars InSight na sebi nosi mikročip sa digitalnim zapisima imena i prezimena svih onih koji se uključe u kampanju „besplatnih karata”. Potrebno je kliknuti na link, te upisati tražene podatke. Odmah nakon toga karta za let na Mars nalazi se na vašim ekranima, možete ju „skinuti”, a zatim po želji i isprintati kao dokument, dokaz da idete u bolji svijet.



Ukoliko ste već ranije osigurali kartu u prvoj kampanji dijeljenja karata (Mars InSight trebao je poletjeti prije dvije godine, no zbog tehničkih problema oko opreme tada to nije bilo moguće) tu je i pretraživač po ranijim unosima podataka.

Vaše ime i prezime ova će letjelica sobom odnijeti na Marsovo tlo. Radi se o landeru, nepokretnoj geofizičkoj laboratoriji koja će se spustiti na planet a čiji je zadatak istraživanje „crvenog planeta” ispod površine kako bismo saznali više o procesima koji su doveli do stvaranja čvrstih, kamenitih planeta u Sunčevom sustavu, ali i sličnih koji orbitiraju oko drugih zvijezda.

Planirani datum lansiranja je 05. Maja, a slijetanja 26. novembra 2018. Lansiranje će se izvršiti sa vojnog lansirnog kompleksa Vandenberg u Kaliforniji raketom Atlas V 401. Mjesto slijetanja na Marsu je područje Elysium Planitia. Troškovnik misije iznosi nešto manje od 850 milijuna USD.



Na ranije navedenim internet stranicama nalaze se privlačni informativno-edukacijski materijali, odvojite li svega par minuta vremena saznati ćete puno toga o tom dalekom svijetu kojeg u narednim jutrima možemo vidjeti i golim okom iznad istočnog horizonta, nedaleko (pre)sjajne Venere (zvijezde Danice, Zornjače, Jutarnje zvijezde, kako ovaj planet nazivamo u „narodnom žargonu”).

Autor: Marino Tumpić

https://t.co/A0bPkhyMJ4

A P O D...

Progress MS-07 uspješno lansiran prema ISSu

Nakon odgode lansiranja svega nekoliko sekundi prije paljenja raketnih motora u četvrtak nešto prije podneva po našem vremenu, ruski bespilotni transportni brod Progress MS-07 uspješno je danas (subota, 14. oktobra), nakon dva dana tehničkih provjera, lansiran prema Međunarodnoj svemirskoj postaji.



Raketa Soyuz 2.1a poletjela je u 10:46 (GMT+2) sa ruskog kozmodroma Baikonur u Kazahstanu a teretni brod spojiti će se sa ISSom ponedjeljak u 13:09 po našem vremenu (GMT+2).

Modernizirani Progress MS-07 (nosi i oznaku Progress 68) prema izvornom planu trebao je isprobati exstra brz pristup ka ISSu od svega tri i pol sata leta kojeg će u budućnosti koristiti astronauti sa Soyuzima. No zbog odgode lansiranja Progress je preprogramiran na standardni, spori, dvodnevni letni profil.

Kozmonautima i astronautima na ISSu (Ekspedicija 53) Progress nosi 1349kg rezervnih dijelova i znanstvenih instrumenata, 879kg goriva, 420kg vode, 24kg zraka i 23 kg kisika, ukupno 2697kg potrepština za život i rad šesteročlane posade ISS u Zemljinoj orbiti.

Autor: Marino Tumpić

Bilo svemira - 3

Treća epizoda TV emisije Bilo svemira. Urednik i voditelj: Marino Tumpić.

Online je treća epizoda serijala BILO SVEMIRA emitirana 09. oktobra 2017. U ovoj emisiji pogledajte prilog o raketama, novostima Enciklopedije Galaktike te prilog sa gostom o energiji svemiru.









https://vimeo.com/237452613

Čeka se specijalna, vrlo uzbudljiva vest


- Nešto jako zanimljivo se desilo! O tome za sad postoje samo šturi nagoveštaji u vidu najave vrlo važne konferencije za štampu. Mislim da konferencija ima veze sa detekcijom gravitacionih talasa nastalih sudarom neutronskih zvezda o čemu sam pisao još u avgustu, a što je preneo i AM. Evo najave:
https://www.eso.org/public/announcements/ann17071/

Kao što možete videti, u najavi konferencije se zvanično, formalnim i hladnim rečnikom nauke kaže:

„ESO will hold a press conference on 16 October 2017 at 16:00 CEST, at its Headquarters in Garching, Germany, to present groundbreaking observations of an astronomical phenomenon that has never been witnessed before.“

I još jednom: „groundbreaking observations of an astronomical phenomenon that has never been witnessed before”. Revolucionarno osmatranje do sada nezabeležene astronomske pojave!

Dakle, predstoji nam važno saopštenje - o nečemu... I sad mi treba da čekamo ponedeljak!!! Šta to može biti kad se tako ozbiljno i zagonetno najavljuje? Razmišljao sam o tome dva minuta i onda pitanje polsao prof. Milanu Mijiću, koji je inače autor nekoliko divnih članaka o gravitacionim talasima i njihovom detektovanju u poslednje dve godine, a što je ove godine krunisano i Nobelovom nagradom.

Za manje od deset minuta stigao je odgovor:
O da! Konferencija je zakazana u ponedeljak ujutro, ne samo u štabu ESO, već i u Vašingtonu, u sedištu NSF-a.

Šta je u pitanju? U avgustu je procurela vest da je LIGO upravo zabeležio (peti) signal, ali ovoga puta relativno dugog trajanja. Takav signal se očekuje u poslednjoj fazi spajanja kompaktnih objekata manjih masa, kao što su dve neutronske zvezde.

To je uzbudljivo jer za razliku od spajanja dve crne rupe u spajanju dve neutronske zvezde dolazi bukvalno do eksplozije čiji proizvodi su izbačeni i u principu mogu da se vide.

Nekoliko novinskih izvora, i onih na Internetu, je tada objavilo da su hitni zahtevi, van redovnog rasporeda, poslati za korišćenje velikih teleskopa na Havajima i Čileu (gde je ESO), kao i za FERMI svemirsku opservatoriju u domenu gama zračenja.

Onda je skoro dva meseca nastao tajac. Predstavnik LIGO-a je samo izjavio da ceo događaj zahteva detaljne analize.

I sada je evo, ova najava za simultane konferencije za štampu. “Radio Mileva” kaže da se zaista radi o dugom LIGO signalu, oko 50 sekundi, i da su optički teleskopi i Fermi pogledali u tom pravci i našli "bljeskove" koje su zabeležili!

Navodno se vidi ogromno izbacivanje materijala koji ima visoku koncentraciju teških metala. Ako je zaista tako, to bi bila sjajna potvrda scenarija (i mogućnost za njegovu dalju razradu) po kome su ovakvi sudari neutronskih zvezda mehanizam koji je odgovoran za najveći deo ako ne i za svo zlato, platinu, olovo, uranijum u svemiru. Fascinantno!

Verovatno je to u pitanju, jer panel fizičara i astronoma koji će se pojaviti na toj konferenciji za štampu u ponedeljak uključuje ljude koji su radili na tom scenariju ranije, kao i one sa LIGO projekta. (Da nije bilo LIGO signala da ukaže deo neba, optički teleskopi i Fermi verovatno ne bi primetili bljeskove u svojim dijapazonima.)

https://www.nsf.gov/news/news_summ.jsp?cntn_id=243379&org=NSF&from=news

Uzbudljivo! :-)

Misterija kamena sa Marsa

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/meteoriti/11651-misterija-kamena-sa-marsa

https://t.co/5D2yz34nWi

A P O D...

Šta možemo da očekujemo od detekcije gravitacionih talasa

Detektovanje sudara dve neutronske zvezde, o čemu se poslednjih dana naveliko piše, ne samo u stručnim i naučnim meidijima, već i u naširoj dnevnoj svetskoj štampi, otvara niz interesantnih pitanja. Jer, ne radi se ovde samo o zabeleženom jednom, za nauku, vrlo važnom i intresantnom događaju, već i o velikom potencijalu koji nudi tehnologija koja je dovela do detekcije gravitacionih talasa. Kada je Galilej svojim teleskopom otkrio zvezde u Mlečnom putu, to otkriće je bilo samo po sebi značajno, ali ono je istovremeno bilo i otvaranje nove, teleskopske ere astronomije. Tako i sada, stiče se jak utisak da tehnologija koja je u stanju da detektuje gravitacione talase otvara novu granu astronomije.



Zamolili smo prof. Milana Mijića da nam odgovori na pitanje: da li ulazimo u novu fazu razvoja astronomije? Šta u skoroj budućnosti možemo očekivati od gravitacione astronomije?



MILAN MIJIĆ: Izgleda da ulazimo u tu fazu. LIGO je ove godine imao do sada 3 detekcije, od njih dve zajedno sa VIRGO, što poboljšava određivanje položaja izvora. Detektori su izgleda stabilni, softver neprekidno radi i analizira šum sa sva tri simultano, a izvori očigledno postoje.

Nekada je bio događaj kada se pronađe nova promenljiva zvezda, asteroid, ili kometa, pa nova ili supernova, pa bljesci gama zračenja, a sada je to sve napretkom tehnologije postalo i dalje važan i interesantan ali i sistematski i rutinski proces. Tako će biti i sa prijemima gravitacionih talasa. To je normalno. Umesto uzbuđenja prvih otkrića sada se fokus pomera na analizu samih izvora.

Ono što je tu interesantno je efekat daljine. Ima više galaksija pa time i dvojnih neutronskih zvezda ili crnih rupa koje su daleko nego onih koje su blizu. Neutronske zvezde imaju maksimalnu moguću masu pa time i najveću moguću jačinu gravitacionih talasa, tako da LIGO-VIRGO može da ih oseti tek ako nisu suviše daleko. Crne rupe s druge strane mogu da imaju veće mase pa gravitacione signale njihovih sudara možemo da vidimo i sa većih rastojanja.

Zato je od dosadašnjih pet detekcija (plus jedna koja je imala veliki šum, pa je ne računaju sa 100% sigurnosti) samo jedna bila par neutronskih zvezda iz relativno obližnje galaksije. Ostale su sve bile od parova crnih rupa, koje su sve bile masivne i iz dalekih galaksija.

Zato je samo u ovom slučaju kako kažete ispalo tako zanimljivo, jer u sudaru neutronskih zvezdi imamo eksploziju i talas nuklearnih reakcija koje onda pobude okolni gas, pa optički, rendgenski, gama i radio astronomi imaju u šta da gledaju. Kažu da je bar 70 opservatorija bilo uključeno u posmatranje hlađenja ove eksplozije! Spajanje crnih rupa s druge strane je u neku ruku kao spajanje dva mehura sapunice, ništa se ne vidi osim gravitacionih talasa, pa nema tog angažovanja drugih astronoma.

Biće sada interesantno da se vidi koliko je česta jedna vrsta procesa u odnosu na drugi što daje neku informaciju o formiranju neutronskih zvezda ili pogotovo crnih rupa sa masama od 20-100 masa Sunca. Postoje naravno, već teorijska očekivanja, ali sada ćemo imati informaciju iz posmatranja.

S druge strane, studije većeg broja sudara neutronskih zvezda će poboljšati razumevanje procesa za formiranje težih elemenata. Nisam ekspert za tu temu, ali koliko sam razumeo i dalje postoje polemike oko relativnog udela ovog procesa i eksplozije supernovih. I u jednom i u drugom slučaju dolazi do sinteze teških elemenata. Već sa 10 ili 100 objekata moći će da se radi neka statistika, biće bolji modeli eksplozija, itd.

Tako da jeste, možemo da očekujemo još dosta, ali kod tih stvari treba razlikovati ono što je privremeno od značaja samo za eksperte od onoga što ima značaja za nas, kao posmatrače šta se događa u svemiru. Činjenica da je u ovom slučaju uz pomoć detekcije gravitacionih talasa nađena "crno-na-belo" evidencija za postojanje spajanja neutronskih zvezda koje daje objašnjenje za dve već postojeće otvorene teme: takozvane kratke bljeskove gama zračenja i formiranje teških metala u vasioni. To je ono glavno što treba zapamtiti.

https://t.co/vpeMMSzb1i

A P O D...

Gigantski Magelanov teleskop

Kada bude gotov Gigantski Magelanov teleskop (GMT) biće pravi div među teleskopima. Sastojaće se iz sedam ogledala, svako prečnika 8,417 metra. Svojim ogledalima prikupiće čak i 10 puta više svetlosti od sadašnjih teleskopa.


By Giant Magellan Telescope - GMTO Corporation - http://www.gmto.org/Resources/Still-GMT-S21-hi-res.jpg, CC BY-SA 3.0

Od tih sedam planiranih ogledala GMT četiri su već izlivena. Ostala tri će biti završena i u teleskop ugrađena narednih godina tako ceo teleskop punom snagom proradi 2024. godine.

GMT će biti postavljen u Las Kampanas opservatoriji, 115 kilometara severoistočno od Serena, gradića u pustinji Atakama, Čile. Ta pustinja spada u nekoliko najboljih mesta na palenti za astronomske opservatorije (broj vedrih noći izuzetno velik, nema svetlosnog zagađenja itd.). Pripremni radovi za postavljanje GMT se vrše od 23. marta 2012.



By Krzysztof Ulaczyk (more work on Wikimedia Commons: Kszulogaleria) - KszuloFotki (Krzul's Photo Gallery), CC BY-SA 2.5, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=724708

Ogledala ovog teleskopa moraju izuzetno precizno da budu izrađena i zatim uparena kako bi sva zajedno precizno reflektovala svetlo u sekundarno ogledalo. Iako su ogledala ista, ona se zapravo neznatno međusobno ipak razlikuju. Zakrivljenje površine svakog od njih razlikovaće se za po nekoliko nanometara.

Izlivanje prvog ogledala završeno je 3. novembra 2005. godine, nakon čega je sledila mašinska obrada i poliranje što je ukupno trajalo 6,5 godina.

Postojaće i rezervno ogledalo koje će po potrebi biti korišćeno umesto jednog od ostalih ogledala kada ovo bude izvađeno zbog poliranja. Naime, svako ogledalo će morati da se polira jednom u dve godine, ili češće.

Teleskop će inače moći da radi i sa četiri ogledala.

Teleskop će koristiti adaptivnu optiku i očekuje se da zbog svojih optičkih osobina i zbog adaptivne optike teleskop proizvodi fotografije koje će nadmašiti ne samo fotografije ST Habla, već i samog njegovog naslednika Džejms Veb teleskop.





Adaptivna optika je sistem pomoću kojeg se izobličenje slike u teleskopu, nastalo zbog turbulencija u atmosferi, poništava u realnom vremenu. Pošto optički senzori izmere izobličenje svetlosti koja potiče od prave ili laserom stvorene „veštačke“ zvezde, mehanički sistem pomera deformabilno ogledalo i tako kompenzuje uticaj atmosfere. Uz pomoć adaptivne optike moguće je snimiti fotografije neba skoro jednakog kvaliteta kao da atmosfere i nema. Time se postiže da teleskopi na Zemljiimaju skoro iste, pa i veće mogućnosti od svemirskih teleskopa. (Iz Vikipedije)

Autor: Aleksandar Zorkić

Vreme Urana

http://www.astronomija.org.rs/posmatranja/11668-vreme-urana

https://t.co/y4EcgvrZBn

A P O D...

Petnica: Otvoren godišnji konkurs za srednjoškolce za 2018.

Istraživačka stanica Petnicа, evropska prestižna institucija za rad sa mladim talentima, raspisala je konkurs za prijavljivanje za njene programe u 2018. godini. Srednjoškolci iz svih krajeva naše zemlje, bez obzira na tip škole, a koji imaju interesovanje za prirodne, društvene ili tehničke nauke su dobrodošli da se prijave za učešće na programima ove prestižne institucije.



„Istraživačka stanica Petnica već 35 godine uspešno radi na obrazovanju mladih generacija koje se zanimaju za prirodne, društvene i tehničke nauke, i koje žele da se usavršavaju i prave prve korake u nauci. Zainteresovani srednjoškolci, kojima možda regularan sistem školovanja nije dovoljan, a vole astronomiju, fiziku, elektorniku, računarstvo, matematiku, biologiju, hemiju, geologiju, medicinu, sociologiju, antropologiju, psihologiju, istroiju, lingvistiku, arheologiju ili grafički dizajn dobro došli su da se prijave na konkurs Petnice.“ – kaže Nikola Božić, programski direktor u Petnici.

Petnica se na mapi obrazovnih institucija za rad sa talentima u Evropi, danas nalazi vrlo visoko, zahvaljujući rekonstrukciji, izgradnji i opremanju naučnom opremom od pre nekoliko godina. Zato evropske institucije Istraživačku stanicu Petnica svrstavaju u vodeće institucije ove vrste u celoj Evropi.

Gospodin Božić objašnjava i ko su oni koji treba da dođu u Petnicu: „Naša želja je da identifikujemo motivisane i zainteresovane srednjoškolce. Oni ne moraju imati najbolje ocene, ili biti takmičari, ali ako vole nauku, i već sami pokušavaju naukom da se bave kod kuće, onda je Petnica za njih pravo mesto. Dovoljno je da nam svoja interesovanja i dosadašnje aktivnosti dobro predstave i istaknu se među svim ostalim prijavljenim kandidatima, i postaće polaznici naših programa“.

Nakon procesa izbora, polaznici će naredne godine imati priliku da u Petnici svoje prve korake u nauci prave na najmodernijoj opremi, a sa njima će raditi najbolji mladi naučnici iz skoro svih instituta i fakulteta u Srbiji.

„IS Petnica raspolaže sa vrhunski opremljenim kabinetima i laboratorijama – za hemiju, biohemiju, biologiju, fiziku, elektroniku, arheologiju, geologiju... U planu je izgradnja astronomske i klimatološke opservatorije. Laboratorije i kabineti u Petnici su multifunkcionalne i fleksibilne i omogućavaju mladima da dožive iskustvo naučnog istraživanja na realnim problemima uz pomoć profesionalne naučne opreme. Imamo svoj hotel kapaciteta 170 mesta u sobama sa 1, 2,3 i 4 ležaja. Sve sobe su sa kupatilom i klimatizovane. U okviru hotela je i desetak sala za rad različitog kapaciteta. Restoran sa kuhinjom može jednovremeno uslužiti do 250 osoba. Petnička naučna biblioteka sadrži preko 50,000 knjiga i časopisa i desetine hiljada elektronskih publikacija. Uslovi za rad su, dakle, odlični.“ – objašnjava Nikola Božić uslove u kojima će budući polaznici boraviti i raditi.

Petničke obrazovne aktivnosti su oslonjene na široku mrežu od preko 800 stručnih saradnika koji u svojstvu gostujućih predavača, mentora ili savetnika učestvuju u kreiranju i izvođenju različitih kurseva i kampova. Oni dolaze iz preko stotinu fakulteta ili naučnih instituta i danas najveći deo njih su bivši polaznici petničkih programa. Sve ovo ukazuje na visok kvalitet programa, kao i na aktuelnost sadržaja.

„Prijavu za programe u Petnici možete skinuti sa našeg sajta. Nakon toga je potrebno dokumentaciju dobro da pročitate i da nam se lepo predstavite kroz formular, autobiografiju, motivaciono pismo i esej. Pozivamo i rodtelje, bake i deke, ali i nastavnike, da predlože onima za koje misle da će im boravak u Petnici značiti u napredovanju da se prijave. Vrlo je važno da to učenici sami urade.“ – dodaje na kraju gospodin Božić.

Iako je najveći broj petničkih kurseva, kampova ili seminara dizajniran za srednjoškolce, postoji i dosta aktivnosti namenjenih nastavnicima i studentima. Svake godine preko 2000 učenika iz Srbije i iz mnogih drugih zemalja učestvuje na oko 150 raznovrsnih programa u Petnici. Ova ustanova je stekla veliki ugled zahvaljujući inovativnim metodama rada, kao i zbog izvanrednih rezultata u otkrivanju mladih talenata i podršci njihovom kvalitetnijem obrazovanju i razvoju.

Autor: Astronomski magazin

NASA i "Roskosmos" grade Mesečevu orbitalnu stanicu

http://www.astronomija.org.rs/misije/11669-nasa-i-roskosmos-grade-mesecevu-orbitalnu-stanicu

Hablov katalog Mesijeovih objekata

http://www.astronomija.org.rs/fotografija/11671-hablov-katalog-mesijeovih-objekata