Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/IkEUABHhfC

A P O D...

Kako da posmatrate Mesec - uvodne napomene

Znam da su uvodi dosadni i ako želite odmah da pređete na pravu priču pritisnite ovde. Ako međutim želite da podelite naše iskustvo pročitajte donje redove. Možda će vam dobro doći.



Ako imate dobar vid mnoge nebeske pojave možete lepo posmatrati bez ikakvih optičkih pomagala. Što se tiče Mesca možete osmatrati njegovo kretanje kroz sazvežđa, njegove mene, možete meriti njegova dnevna zakašnjenja, visinu u kulminaciji itd. drugim rečima, možete osmatrati sve što su osmatrali i astronomi hiljadama godina pre pojave teleskopa, a što opet zavisi od vaših ličnih ambicija, sklonosti i mašte.

Ipak, za pravo uživanje u opserviranju našeg satelita potreban vam je bar jedan običan dvogled. Naravno, ako imate teleskop mogućnosti osmatranja vam se povećavaju srazmerno kvalitetu vaše sprave, ali nabavite bar jedan običan dogled. Pravo je čudo šta se sve sa njim može videti na Mesecu samo ako imate strpljenja i znanja.



Na svakom dogledu se nalaze ugravirani osnovni podaci, recimo 8 x 30. Ovaj prvi broj označava uveličanje vaše sprave tj. u našem primeru predmet udaljen 800 metara vidimo kao da je udaljen 100 metara. Drugi broj govori o prečniku objektiva (30 mm). Dvogledom iz primera možete na Mesecu videti kratere prečnika od oko 60 km. Pod povoljnim uslovima, u blizini terminatora (terminator je granica između dana i noći, tj. između osvetljenog i neosvetljenog područja), videćete i manje detalje, prečnika 30 do 40 km, tj. ukupno možete i tako skromnim instrumentom videti nekoliko stotina objekata na Mesecu što je svakako ohrabrujući broj iako ćete ove manje objekte videti samo kao crne tačkice.

Podrazumeva se da detaljnu sliku Meseca možete videti samo pri povoljnim meteorološkim uslovima. Nebo treba da je vedro a zrak čist. Dobra vidljivost je nakon kiše jer kiša čisti vazduh od čestica prašine. Zatim, Mesec jasniji što je bliži svojoj kulminaciji. Kada je blizu horizonta onda njegovi zraci prolaze dugi put kroz atmosferu i on se zbog prašine, kristala leda itd. ne vidi najbolje. Sem toga, atmosfera je ispunjena slojevima vazduha različite temperature i ti slojevi su u stalnom kretanju. Zbog refrakcije tj. prelamanja svetlosnih zraka u ovim slojevima objekti blizu horizonta čine se kao da podrhtavaju što remeti dobro osmatranje.

Na kraju ima još nešto važno. Ako zaista želite da na Mesecu vidite nešto, ali da dobro vidite, morate vašu optičku napravu da pričvrstite na neki stalak, jer vrlo brzo ruke se zamore i vaš dvogled počinje da podrhtava. Ako imate sreću da Mesec posmatrate nekom jačom spravom u ovo ćete se uveriti već pri prvom pokušaju. Ništa vam ne vredi da dvogled ili durbin samo oslonite na neku čvrstu podlogu. Čak i otkucaji srca u stanju su da tresu sliku dovoljno snažno da ćete odustati od svakog osmatranja.

Ako su se stekli svi pomenuti uslovi onda postupak osmatranja dalje zavisi od vaših ambicija. Korisno je ako posmatrate s određenim ciljem, ako znate šta želite da gledate. U tom smislu dobro je da proučite fotografije i kartu Meseca, da upoznate reljef oblasti koju ćete zatim posmatrati. Istovremeno treba da znate da vam se može desiti da "vidite" ono što očekujete, a ne ono što zaista vidite. Bilo je dosta iskusnih astronoma koji su tako "videli" na Marsu one čuvene kanale, koji u stvarnosti ipak ne postoje. Zato je dobro da Mesečev reljef posmatrate u vreme različitih mena, kada je on osvetljen iz različitih uglova. Tako ćete moći pouzdanije da utvrdite šta tačno vidite, a steći ćete i plastičniji utisak reljefa.

Astronomi savetuju da svako osmatranje bude praćeno izradom crteža, skica, šema, da se vode zapisnici i dnevnik osmatranja. To sve je bez sumnje korisno jer se na taj način bolje dožive i lakše upamte mnogi detalji reljefa. Zbog lošeg vremena ponekad prođe mnogo dana do novog osmatranja kada čovek već zaboravi šta je tačno video zadnji put. Sem toga uz crteže i dnevnik lakše se mogu porediti isti objekti pri različitom osvetljenju.

S druge strane vođenje ovakve evidencije može biti dosadno, pogotovo za one koji tek počinju da posmatraju Mesec. Mislim da posmatranje treba da počiva na zadovoljstvu i intelektualnoj radoznalosti, a crteži i dnevnici osmatranja nametnuće kasnije se već sami od sebe.

Sada ipak pritisnite ovde
http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/11188-sta-se-vidi-na-punom-mesecu

Završena još jedna kosmička ekspedicija

http://www.astronomija.org.rs/misije/iss/11187-zavrsena-jos-jedna-kosmicka-ekspedicija

https://t.co/EGwNNQVHPj

A P O D...

Prva orbita

Dugometražni dokumentarni film posvećen prvom letu čoveka u svemir.

Šta se vidi na punom Mesecu!

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/11188-sta-se-vidi-na-punom-mesecu

https://t.co/LoiLB80tjW

A P O D...

Osvajanje svemira

Čovekovo osvajanje Svemira je počelo kada su Grčki filozofi počeli da broje zvezde, kada je Arhimed rekao: „Dajte mi tačku oslonca pa ću pomeriti celu Zemlju“, kada je Galilej video Jupiterove satelite, pege na Suncu i kratere na Mesecu, kada je Njutnu pala jabuka na glavu… Ali pravo osvajanje, kaže se počinje kada se stupi nogom u neki prostor. Ljudskom rodu se to dogodilo, 4. oktobra 2017. Tada je SSSR lansirao Sputnjik 1, prvi veštački satelit oko Zemlje.



Samo 108 minuta, 12. aprila 1961. u maloj kapsuli zvanoj Vastok, u kojoj nije mogao ni glavu da okrene, sedeo je Jurij Gagarin prvi kosmonaut SSSR.- a, tada najveće države i prve kosmičke sile na planeti. Posle su jedan po jedan odlazili drugi kosmonauti. Danas u svemiru borave timovi astronauta – naučnika.

Čovek je zakoračio i na drugo nebesko telo. Od 1969. do 1972. na Mesecu je boravilo ukupno 12 astronauta.

Već 15 godina u ISS non stop boravi i po 10 članova posade. Saobraćanje između površine i ISS je rutinska stvar. Danas se ne zna tačan broj veštačkih satelita oko Zemlje. Oko Merkura, Venere, Meseca, Marsa i Saturna kruže robotizovani orbiteri. Po površini Marsa šetaju roboti. Sonda Vojadžer 1 je već izvan granica Sunčevog sistema. Kosmička sonda Novi Hotizont je 2015. prošla na 12 000km pored Plutona.



Iz minute u minut na Zemlju stižu fotografije kratera na Merkuru, ledenih satelita Saturna i Jupitera, asteroida i ledenih glava kometa, vulkana IO-a, prstenova spoljašnjih planeta, Marsovog reljefa, eksplozija i magnetnih oluja na Suncu. Više hiljada satelita budno posmatra i skenira Zemlju. Skoro svaka civilizovana kuća na planeti može za nekoliko minuta da dobije podatke skoro sa svih čovekovih naprava u svemiru.

Uočili smo vše od 2 000 planeta oko drugih zvezda. Ima ih i zemljolikih. Do kraja decenije imaćemo snimke njihovih diskova.

Moćni teleskopi sa površine i sa različitih orbita Zemlje skeniraju duboki Svemir. Posmatramo Svemir u svim talasnim dužinama svetlosti. Pogled smo dobacili skoro do samog postanja. Vidimo objekte udaljene 13 milijardi svetlosnih godina. Shvatili smo da što dalje gledamo sve više gledamo u prošlost svoga sveta.

A nema ni 100 godina kako smo otkrili galaksije. Do pre 100 godina smo još uvek stajali na broju od 6 000 zvezda, koje su još stari grčki astronomi izbrojali. Količina znanja o Svemiru nam se iz dana u dan eksponencijalno povećava.

Na početku su u trci koja se zvala istraživanje Svemira učestvovale samo dve zemlje, SAD i SSSR. Danas samo u okviru Evropske Svemirske Agencije (ESA) u istraživanju svemira učestvuje oko 30 zemalja. Značajnu ulogu imaju Kina, Japan, Indija

Nove tehnologije koje je čovek razvijao za potrebe istraživanja kosmosa danas se uveliko koriste na Zemlji u svakodnevnom životu.

Poenta svakog koraka u istraživanju Svemira može da se iskaže čuvenom rečenicom koju je izgovorio Nil Armstrong, kada se kao prvi čovek spustio na Mesec: „Ovo je mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo”

Šta će ljudi na planeti Zemlji raditi i šta će znati kada budu obeležavali 100 godina od leta prvog čoveka u svemir?

Autor: Miša Bracić

Astronomski kamp 2017 - kada i gde?



Pre svega:

ASTRONOMSKI KAMP JE PLANIRAN ZA PERIOD:

20 - 23 JUL 2017.

sakabd Beležimo važan događaj na putu realizacije ovogodišnjeg astronomskog kampa: Prirodnomatematički faklultet u Novom Sadu, nakon rasprave na dva svoja veća, doneo je odluku da i ove godine, kao suorganizator, podrži naš astronomski kamp.

Ta podrška je od ključnog značaja za kamp pošto je ona osnov za dobijanje nepohodnih novčanih sredstava od Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost.

Od pomenutog sekretarijata očekujemo dobre vesti, jer su to učesnici kampa zaslužili. Ove godine kamp će se održati 17-ti put što je tradicija koju treba respektovati.



Gde će se održati kamp? Očekujemo na istom dobrom starom mestu, na Letenki (to je na Fruškoj gori, ako neko ne zna). Svašta se pričalo o Letenki prošle godine, pa i da će se naselje zatvoriti, ali.... posetili smo Letenku za Mesijeov maraton i tamo za sad sve deluje uobičajeno, a o zatvaranju se više ne priča. Videćemo.

U vreme kampa Mesec će biti star i neće ometati astronomsko osmatranje.

Program kampa se priprema, ali je još rano da saopštavamo detalje.



Vremenom će biti sve više vesti. Rezervišite vreme za kamp.

Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/vDfrN54dI6

A P O D...

Astronautika - najznačajnije činjenice

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/11191-astronautika-najznacajnije-cinjenice

Mesec, Jupiter, sateliti

Mjesec, Jupiter i njegovi sateliti

Lijepi pozdrav!

https://t.co/Mq5QnxVsB6

A P O D...

Mesec - vrlo neobične pojave u vezi sa njim

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/11194-mesec-vrlo-neobicne-pojave-u-vezi-sa-njim

Magelanov potok

U pozadini veličanstvenih Magelanovih oblaka, udaljenih od nas svega 180.000 svetlosnih godina, proteže se neobičan mlaz gasova, sa još neobičnijim nazivom: Magelanov potok. Poreklo tih gasova možda sadrži rešenje zagonetke o poreklu i krajnjoj sudbini najpoznatijih i nama najbližih (bliža nam je jedino Sagitarijusova patuljasta) satelitskih galaksija našeg Mlečnog puta – Velikog i Malog Magelanovog oblaka.



Postoje dve hipoteze o poreklu ove struje hladnog vodonikovog gasa: jedna je da je ova struja ili "potok" nastala prilikom prolaska ovih galaksija kroz galaktički halo Mlečnog puta, a druga je da je ovaj mlaz nastaje usled snažnih gravitacionih sila naše ogromne galaksije.

Merenja neznatnih ugaonih pomeranja izvršena pomoću satelita Hipparcos (High Precision Parallax Collecting Satellite), koga je 8. avgusta 1989. godine raketom Ariana 4 lansirala Evropska svemirska agencija (ESA), pokazala su da se Magelanovi oblaci kreću za Potokom. Najnovija radio merenja su locirala sveže količine gasova koje emituju Oblaci, čime je samo potkrepljena novija, plimska teorija. Kroz nekoliko stotina miliona godina najverovatnije će i sami Magelanovi oblaci postati žrtve iste plimske sile.

Autor: Draško Dragović

https://t.co/h5ZbF6ORZF

A P O D...

Zašto su Rusi odustali od Meseca?

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/11197-zasto-su-rusi-odustali-od-meseca

Čudan vanzemaljski život van Sučevog sistema

Dokumentarni film Nacionalne geografije o nastanjivim planetama van Sunčevog sistema.

https://t.co/LgHX6wKZjy

A P O D...

„Ekspert“ - kako su futuristi zamišljali 21 vek!

Pre 50 godina, aprila 1967. godine, pojavio se prvi broj naučno-tehničkog magazina „Ekspert.“



Izlazio je mesečno, u formatu male sveske na otprilike 100 strana i prodavao na novinskim kioscima. Izdavač je bio Savez inžinjera i tehničara Jugoslavije. Magazin je postojao tačno pet godina i ugasio se sa poslednjim brojem aprila 1971. Pokrio je dakle doba „Kosmoplova“ (1969-70), a godinu dana kasnije pojavila se prva „Galaksija“ (1972 – 2001).

Shodno profilu izdavača, većina članaka je bila o tehnici i novim tehnologijama. Astronautika je bila solidno zastupljena, kako ono što se upravo događalo u to zlatno vreme tako i futuristička predviđanja o novim letovima. Bilo je manje članaka iz same astronomije i fizike, ali su obično bili interesantni. Većina tekstova bili su direktni prevodi iz stranih časopisa, a manji broj je bio napisan specijalno za „Ekspert.“

Prelistavanje svakog starog časopisa uvek ostavlja jedan isti utisak: toliko toga sada znamo što onda nije bilo poznato, čak se i naš svakodnevni život donekle izmenio, ali je u nekom suštinskom smislu svet ostao isti. Iščezli autori članaka iz 1967-me ne bi bili zbunjeni stranci ako bi se našli u 2017-oj.

Iz naše perspektive šarmatno izgledaju eseji iz prvog broja na teme kao „Mikroelektronska kola omogućila konstrukciju prenosnog računara“; ili „LASER: prava revolucija još nije počela.“

Kod članaka kao „Otkriven deseti prirodni Saturnov satelit“, „Televizijska kamera za snimanje sa Meseca na Zemlju“, ili „Američka laboratorija za Mars“, mi sada znamo potpuniju priču.

A s druge strane tu je esej Nobelovca Glena Siborga, na temu „Svet u 21. veku,“ koji motiviše da pogledamo oko sebe i zamislimo se. Ipak je prošlo pola stoleća! Taj članak je ovde prenesen u celosti.

Bilo bi interesantno zamisliti šta će se čitati na AM aprila 2067-me? Da li će tada ove naše teme izgledati prevaziđene ili bliske? Šta će u astronomiji, fizici, i svakodnevnom životu biti drugačije a šta će i tada ostati samo kao futurističko sanjarenje?









Preuzmite članak Svet u XXI veku - PDF format, 678 kb
http://www.astronomija.org.rs/images/stories/Razno/zanimljivosti/2017/Svet_u_21.veku.pdf

April

Narodna imena za april: cveten (cvetanj), brzosok, duben, biljar, la?itrava, đurđevski u Hrvata: travanj
Latinski: aprilis
Engleski: April



April je četvrti mesec u godini i ima 30 dana. U starom Rimu ovaj mesec je bio posvećen boginji Veneri. Njegovo ime možda potiče od helenskog imena ove boginje (Afrodita), mada deluje uverljivija druga pretpostavka po kojoj reč april dolazi od latinske reci aperire što znači otvoriti, a što asocira na otvaranje pupoljaka u ovo doba godine.

April je svakako najpoznatiji po bezazlenim šalama koje se u Evropi i Americi prave prvog dana ovog meseca. Sličan običaj postoji i u Indiji samo 31. marta.

Jedna od poznatijih prvoaprilskih lakrdija desila se 1860. u Londonu kada je nekoliko stotina važnih ličnosti primilo poziv da posmatraju ceremoniju kupanja belog lava. Mnogi su se odazvali ovom pozivu da bi zatim ustanovili da beli lavovi ne postoje.

Poreklo prvoaprilskih šala je verovatno u vezi sa promenljivim, šašavim, vremenom u ovom periodu godine.

************

- 14. aprila 1629. rodio se Kristian Hajgens (Christiaan Huygens)

- 18. aprila 1756. umro Žak Kasini (Jacques Cassini)

- 12. aprila 1817. umro Šarl Mesije Charles Messier

- 28. aprila 1900. rodio se Jan Hendrik Oort

- 12 aprila 1961. poleteo je prvi čovek u svemir Jurij Gagarin u vasionskoj letelici Vastok 1.

- 13 aprila 1970. odigrala se drama Apola 13

- 25. aprila 1990. posada spejs šatla Discovery postavila u orbitu oko Zemlje Hablov svemirski teleskop.

------------------

- U istoriji književnosti april se pamti po rođenju i smrti Šekspira. Po tradiciji Šekspir se rodio 23. aprila 1564. a umro je 23. aprila 1616.

Author: Aleksandar Zorkić

Novosti u vezi sa ’MMX’, japanske sonde koja treba da donese uzorke Fobosa

http://www.astronomija.org.rs/164-misije/11210-novosti-u-vezi-sa-mmx-japanske-sonde-koja-treba-da-donese-uzorke-fobosa

https://t.co/CFofoG5qP8

A P O D...

Šta je još bilo u aprilu

1. april 1948. – U časopisu "Phisycal Rewiew" pojavilo se jadno izuzetno pismo. Naslovljeno je kao "Poreklo hemijskih elemenata". U tom kratkom pismu dugom samo jednu stranu sugerisano je da su svi elementi u kosmosu stvoreni kao posledica eksplozije nazvane Veliki prasak. Ta ideja je ostala popularna do dan–danas, uprkos ozbiljnim problemima vezanim za teoriju Velikog praska. Potpisnici tog pisma su bila trojica fizičara, čija su imena simbolično počinjala trima grčkim slovima alfa, beta i gama. To su bili R.A. Alpher, H. Bethe i G. Gamow.

1. april 1798. – Austrijski kompozitor Franz Joseph Haydn (1732–1809) je po prvi put u Beču izveo svoj oratorijum "Stvaranje", u kome je na muzički način predstavio mističnu veličinu biblijskog nastanka Sveta.

2. april 1940. – Hitler je naredio napad na Dansku i Norvešku. Ukupno gledano, nije mu se isplatilo.

2. april1963. – SSSR lansirao prvu svemirsku sondu takvog tipa, Lunu 4, koja je promašila Mesec. Sledeće letilice su se razbile o površinu, da bi Luna 9 izvela prvo uspešno sletanje na Mesec.

3. april 1981. – Atletičar Arnie Boldt iz Saskatchewana, u Kanadi je skočio u vis 2,04 metra. To možda nebi bilo tako čudno da Arni nije bio invalid i imao samo jednu nogu!

3. april 1932. – Hemičar C.C. King sa univerziteta u Pittsburghu je prvi put izolovao vitamin C, poznat i kao askorbinska kiselina. Pored ostalog, ovaj antioksidantski vitamin pomaže u stvaranju kože, hrskavice i kostiju. Pomaže bržem zarastanju rana i sprečava razvoj avitaminoze skorbuta.

4. april 1968. – Iz Cape Kennedyja je lansirana letilica bez ljudske posade u cilju testiranja Apollo 6. Letilica je i pored toga sadržala i komandni i servisni i lunarni modul.

5. april 1887. – Izvesna Anne Sullivan je naučila šestogodišnju Helen Keller da izgovori reč "water". Helen (1880–1968) je skoro od rođenja bila gluva i slepa. Njena učiteljica, takođe slepa, uspela je da nauči Helen da izgovara reči metodom koja se sastojala samo od dodira rukom. Kasnije je Kelerova diplomirala visoke škole i sama postala poznati autor i nastavnik. Dokaz da se voljom može sve postići i nadoknaditi.

5. april 1993. – Na finalnoj utakmici studentske košarkaške lige NCAA između North Carolina Tar Heels i Michigan Wolverines pored imena Chrisa Webbera su se našle sledeće statistike: 23 koša, 11 skokova, 3 rampe, 1 krađa i 1 izgubljena lopta za 33 minuta igre. Danas je uz Divca i Peju Stojakovića u Sacramento Kingsima.

6. april 1909. – Istraživači Robert Peary, Mathew A. Henson i 4 Inuita su postali prvi istraživači koji su stigli na Severni pol. Pearyju je to bila kruna 15–godišnjih napora i bezuspešnih pokušaja.

6. april 1938. – Tokom hemijskih istraživanja neočekivano je otkriven novi plastični materijal, nazvan teflon. Prvi su počeli da ga koriste pekari, a danas se koristi u elektronici, u izgradnji toplotnih obloga kod raketa, u rezervoarima goriva itd. Teflon ne postoji u prirodi ali ima prirodnih materija koje imaju slična svojstva.

6. april 1973. – NASA je lansirala svoju drugu letilicu u pravcu Jupitera i Saturna, Pioneer 11. Tokom decembra 1974. godine letilica je proletela na 34.000 km iznad oblaka Jupitera, a septembra 1979. na 21.000 km iznad oblaka Saturna. Sve do 30. septembra 1995. godine održavana je veza sa letilicom, kada su 2 atomske baterije prestale da rade. Tada je Pioneer 11 bio na oko 44,7 A.J. od Zemlje.

8. april 1812. – Mladi Michael Faraday je počeo da ide na predavanja znamenitog hemičara Humphreya Davyja. Mada nikada nije išao u školu, Faraday je naučio da čita i piše. Kada je na kraju kursa pokazao Davyju svoje beleške i crteže sa predavanja, profesor je bio toliko impresioniran, da je Faradaya uzeo za svog asistenta. Tako je počela jedna uspešna karijera, jer je Faraday otkrio benzen i metod za dobijanje tečnog hlora, a smislio je i prvi električni motor.

10. april 1816. – U Indoneziji je na planini Tambora proradio vulkan, izazvavši najveću eksploziju na Zemlji u tom milenijumu. Preko 50 km3 materijala je izbačeno u atmosferu, uz oslobođenu energiju jednaku eksploziji 40.000 hidrogenskih bombi. Poginulo je 12.000 ljudi (kasnije još 66.000 od gladi) i te godine klima na čitavoj planeti je doživela promenu.

10. april 1927. – Rođen je u Njujorku Nobelovac Marshall W. Nirenberg. On je podelio 1968. godine nagradu za medicinu i fiziologiju sa još dvojicom Amerikanaca, a svi su dali svoj doprinos na istraživanju genskog funkcionicanja ćelija.

11. april 1957. – Ryan X–13 Vertijet je postao prvi avion koji je mogao vertikalno da poleti i sleti, bez piste. Napravljeno je svega 2 komada. Kasnije je stvoreno još nekoliko usavršenih modela. Za mnoge ptice i insekte to je sasvim normalan način uzletanja.

11. april 1963. – Obavljeno je prvo lansiranje američke interkontinentalne nuklearne rakete tipa Minuteman. Lansiranje je izvedeno iz silosa dubokih 25 m na cilj koji je bio udaljen 5.000 milja u okeanu.

11. april 1980. – Na Zemlju su stigli poslednji signali sa lendera svemirske letiliceViking 2. NASA je lansirala ovu letilicu 9. septembra 1975. godine ka Marsu, a Vikinga 1 mesec dana ranije. Svaka letilica je imala orbiter i lender, sposoban da se spusti na površinu obližnje planete i šalje prikupljene podatke na Zemlju.

12.april1961. – Sovjetski kosmonaut Jurij A. Gagarin je postao prvi čovek koji je obišao Zemlju u svemirskom brodu. Let je trajao 89 minuta, a kapsula je letela brzinom od oko 27.500 km/h. Predsednik SSSR Nikita Hruščov je ponosno izjavio da je čovek bio gore i nije sreo nikakvog Boga.

12. april 1955. – Crkvena zvona u svim velikim gradovima amerike su obznanila uspešnost vakcinacije protiv sva tri tipa virusa poliomelitisa, opake dečje bolesti koja je harala zemljom i svetom. Više od 650.000 dece je uspešno vakcinisano u SAD vakcinom koju je pronašao Amerikanac Jonas Salk samo par godina ranije.

12. april 1981. – Posle priprema od 10 godina lansiran je prvi spejs šatl Columbia. Letilica Discovery je priključena 1983; Atlantis 1985, a Endeavour se pridružio floti 1991. godine. I Sovjeti su počeli sa sličnim programom Buran, ali je on otkazan 1993. godine.

15. april 1912. – Posle 5 dana putovanja ponos britanske mornarice brod "Titanic" od 46.000 tona je nestao u dubinama severnog Pacifika, odnevši sa sobom 1.513 ljudskih života (od 2220 ukrcanih). Brod je udario u ledenu santu i tragedija je posledica ljudske prepotentnosti i nemarnosti. Tek je 1985. godine pronađena tačna lokacija olupine na 3.800 m dubine.

15. april 1979. – Amerika je zabranila korišćenje hlorofluorougljenika – poznatijeg kao Freon. To je usledilo 5 godina posle otkrića Franka S. Rowlanda i Maria Moline sa univerziteta u Kaliforniji da atomi hlora nastali raspadom freona u stratosferi pod uticajem Sunca mogu da unište zaštitni ozonski omotač oko Zemlje.

16. april 1951. – Svetski poznati genetičar J.B.S. Haldane (1892–1964) je u Britanskom međuplanetarnom društvu u Londonu održao predavanje u kome je izjavio da iz činjenice da "na Zemlji ima preko 400.000 vrsta buba, a samo oko 8.000 vrsta sisara proizilazi da je Bog, ako ga ima, imao veliku ljubav prema bubama."

16. april 1972. – Sa lansirne rampe u Cape Kennediju je lansiran Apollo 16. Komandant je bio John W. Young, pilot modula Thomas K. Mattingly II a pilot Mesečevog modula Charles M. Duke, Jr.

17. april 1629. – Posle mnogo miliona godina konji su se ponovo pojavili na tlu Severne Amerike. Donela ih je iz Evrope "Massachusetts Bay Co." kao pomoć kolonistima.

17. april 1961. – CIA je radi rušenja režima F. Kastra otpočela akcije u Zalivu svinja, na Kubi, koji je doveo čitav svet na ivicu nuklearnog rata.

19. april 1984. – U britanskom časopisu "Nature" pojavila se nova teorija o nestanku dinosaurusa. Kao uzrok njihovog masovnog izumiranja naveden je periodičan prolazak "zvetde smrti" kroz Solarni sistem, nazvane Nemesis, koji je izazvao velike kosmičke poremećaje i smrt mnogih bića na Zemlji.

20. april 1940. – U Filadelphiji je elektronska kompanija RCA demonstrirala rad prvog elektronskog mikroskopa na svetu. Taj novi uređaj je omogućavao mnogo veća uvećanja od klasičnih mikroskopa koji su koristili zrake vidljive svetlosti. Kod njega je korišćeno svojstvo da se ubrzani elektronski snopovi ponašaju u skladu sa talasnom teorijom i da se mogu fokusirati.

20. april 1918. – Nemački vazdušni as i plemić Manfred von Richthofen, poznat i kao "Crveni baron", sa ukupno 80 priznatih vazdušnih pobeda, oboren je od zalutalog metka sa zemlje i pao je iza britanskih linija.

20. april 1889. – Majka Klara je u Braunau am Innu, u Austrougarskoj rodila Adolfa Hitlera, čije je delovanje dalo neviđeni pečat XX veku i ljudskoj istoriji.

22. april 1864. – Američki kongres je izdao naredbu da se na kovanicama od 2 centa počne da utiskuje moto "S verom u Boga" (In God We Trust) kao izraz nacionalne vere u snagu božju. Sto godina kasnije, 1955., Kongres se složio da se na sve američke monete štampa isti moto.

22. april 1956. – Rodio se arhitekta Drago Dragović, autor knjiga "Kalendar kroz istoriju" i "Molim te objasni mi", koje imaju za cilj da bar donekle približe interesantni svet nauke svim zaljubljenicima u prirodu i njen beskrajni svet tajni:o).

22. april 1970. – Prvi put je slavljen Dan Zemlje kao internacionalni praznik. Milioni ljudi iz čitavog sveta su učestvovali u demonstracijama, marševima, ekološkim sajmovima i sadnjom drveća protiv zagađenja naše planete. Tokom sledećih godina praznik se razvodnjio, jer su ga počele da kontrolišu snažni finansijski interesi i političke grupacije. Ipak, na 20–godišnjicu je izašlo preko 200 miliona ljudi iz 140 zemalja sveta i protestovalo protiv uništavanja planete.

22. april 1971. – Nastavljajući program razvoja orbitalne stanice sa ljudskom posadom, SSSR je lansirao svemirski brod sa 3 člana posade Sojuz 10, koji se 25. aprila spojio sa naučnom stanicom Saljut. Zbog tehničkih problema Sojuz 10 se posle 5 ½ sati odvojio i vratio na Zemlju.

23. april 1977. – Japanski ribari su prijavili da su u vodama oko Novog Zelanda uhvatili u mreže telo "morskog čudovišta" dugo preko 12 m i teško oko 2 tone. Posle proučavanja i fotografisanja, raspadnuto telo je bačeno nazad u more. Kasnije je potvrđeno da se možda radilo o morskom reptilu Plesiosaurusu, koji je izumro pre 65 miliona godina.

24. april 1990. Space shuttle Discovery je odneo u Zemljinu orbitu Hablov svemirski teleskop. Ovaj uređaj je koštao preko 1,5 milijardi dolara i težio je 12,5 tona. Pomoću ovog moćnog instrumenta po prvi put su viđene stvari za koje čovek nije ni predpostavljao da postoje. Veruje se da će uskoro njime biti moguće videti i sam početak stvaranja poznatog nam kosmosa, pre nekih 13,7 milijardi godina.

24. april 1934. – Na fotografijama snimljenim na opservatoriji Heidelberg u Nemačkoj otkriven je asteriod Apolon, prečnika svega oko 8 km. Sve do 1973. godine se smatralo da je izgubljen, da bi potom bio ponovo "pronađen". To je prvi asteroid za koga je utvrđeno da se kreće orbitom koja se nalazi unutar Zemljine.

24. april 1970. – Kina je lansirala u svemir satelit težine 173 kg. Japan je iste godine 11. februara lansirao satelit od 23 kg nazvan Oshumi. Tako su postali 5. i 6. zemlja na svetu koje su izbacile svoje satelite u orbitu oko naše planete.

25. april – Ovo je poslednji dan u katoličkom kalendaru kada je moguće da se Uskrs pojavi. Najranije kada je to moguće jeste 22. marta. Datum Uskrsa se određuje u prvoj nedelji posle zvaničnog punog meseca posle prolećne ravnodnevice (ekvinocijuma). Način za izračunavanje tačnog datuma ovog velikog crkvenog praznika ustanovljen je na Vaseljenskom crkvenom Saboru u Nikeji 325. godine posle Hrista. Datumi padanja Uskrsa se periodično ponavljaju svakih 532 godine. (O svemu ovom ima detaljnije u knjizi "Kalendar kroz istoriju").

25. april 1602. – Naučnik William Harvey je diplomirao medicinu na univerzitetu Pedua u Italiji. On je otkrio da krv kod živih bića cirkuliše venama i time udario temelje modernoj fiziologiji.

26. april 1920. – Na sastanku U.S. Nacionalne akademije nauka otpočela je debata sa temom veličine univerzuma i udaljenosti misterioznih vrtloga svetlosti uočenih prvi put na noćnom nebu. Harold Shapely je smatrao da su to oblaci gasova i da se nalaze tu, blizu, a Herber Curtis je smatrao da su to daleke galaksije, udaljena ostrva zvezda u dubinama kosmosa. Debata se smirila 5 godina kasnije kada je novi teleskop sa Maunt Wilsona u Kaliforniji potvrdio da su svetleći vrtlozi uistinu udaljene galaksije.

26. april 1933. – U Minhenu, u Nemačkoj, rođen je Arno A. Penzias, koji je radeći zajedno sa Robertom W. Wilsonom u laboratorijama "Bell Telephone" otkrio pozadinsko zračenje svemira, odjeke ekspolozije Velikog praska.

26. april 1986. – Jedan od 4 reaktora u nuklearnoj elektrani severno od Kijeva u Ukrajini, u Černobilu, eksplodirao je i izgoreo, stvorivši tako jednu od najvećih globalnih katastrofa u tom stoleću. Posledice se osećaju i danas, čak i kod nas, jer je smrtnost od kancera stalno u porastu.

27. april 1953. – U prestižnom naučnom magazinu "Nature" dva britanska naučnika James Watson i Francis Crick su objavili da je molekul DNK zapravo dvostruka zavojnica. Taj kompleksni molekul dezoksiribonukleinske kiseline ima sposobnost da se cepa po sredini ipravi sopstvenu kopiju.

28. april 1947. – Norveški naučnik antropolog Thor Heyerdahl je sa 5 prijatelja je napustio luku u Peruu na svom splavu Kon–Tiki, napravljenom od stabala balze i bambusa. Tokom 101 dana plovidbe preplovili su tihi okean sve do Tahitija – udaljenost od 4.300 milja. Time su pokušali da oblasne poreklo polinežanske kulture.

29. april 1913. – Svima poznati "zip" ili "rajsferšlus" patentirao je Šveđanin Gideon Sudback. Jedna od prvih njegovih primena je bila na čizmama za sneg.

30. april 1932. – Objavljeno je da su John D. Cockcroft i Ernest T.S. Walton po prvi put podelili jedan atom. Oni su u akceleratoru čestica sudarili protone sa atomima litijuma, a kao rezultat su dobili da se litijum pretvorio u atom helijuma uz oslobađanje alfa čestica. Za to su 1951. dobili Nobelovu nagradu.

30. april 1955. – Naučnici sa Berklija u Kaliforniji su, bombardujući retki elemenat Einsteinium 235 sa atomima helijuma, uspeli da dobiju novi elemenat, nazvan mendeljevijum (Md). To je bio prvi veštački sintetizovan elemenat otkriven kao jedan pojedinačni atom. Svi otkriveni izotopi su kratkog veka i svi su radioaktivni.

30. april 1798. – Aktom novog Kongresa stvorena je mornarica Sjedinjenih Država kao odgovor na sve češće gusarske napade na trgovačke brodove u vodama severnih obala Afrike. Danas je to najveća sila na vodi u istoriji Zemaljske kugle i tako je to od II sv. rata.

Draško Dragović
Autor: Draško Dragović

Šta se desilo japanskoj kosmičkoj opservatoriji ’Hitomi’?

http://www.astronomija.org.rs/misije/11212-sta-se-desilo-japanskoj-kosmickoj-opservatoriji-hitomi