Vesti iz sveta astronomije...

Najveća nesreća u istoriji kosmonautike

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/11213-najveca-nesreca-u-istoriji-kosmonautike

https://t.co/0kgcyMI5se

A P O D...

Lansiran prvi kineski teretni kosmički brod "Tjan Žou-1"

http://www.astronomija.org.rs/misije/11219-lansiran-prvi-kineski-teretni-kosmicki-brod-tjan-zou-1

’MERLIN’ – Nasina sonda za istraživanje Fobosa i Dejmosa

http://www.astronomija.org.rs/misije/11214-merlin-nasina-sonda-za-istrazivanje-fobosa-i-dejmosadd

https://t.co/m5HUZcLs3w

A P O D...

Prazni atomi i popunjena praznina

Sve je u članku lepo ispričano kako je to uobičajeno u naučnoj literaturi, a to je da su stari Grci prvi došli na pomisao da je od sićušnih nedeljivih atoma sve napravljeno, zatim da je Dalton pokazao da svaki hemijski element ima svoje atome, a potom da su Tomson, Raderford i Bor zaključili da se atomi sastoje od jezgra i elektrona... Pri tome se u nauci stalno prećutkuje činjenica da je Tomson od Ruđera Boškovića preuzeo ideju da se elektroni kreću samo po nekim stazama oko jezgra. Međutim objašnjenje Boškovićeve uloge zaslužuje poseban članak. Stoga, ovog puta želimo da damo dopunu za navedeni članak samo pričom o praznini kao sastavnom delu materije.

„E, od atoma, tih sićušnih čestica, je sve i napravljeno, tvrdio je Demokrit“ - rečeno je u navedenom članku. Uobičajeno da se kaže da su stari Grci smatrali da je materija sastavljena od atoma. Međutim, tako nešto oni nikad nisu tvrdili! Zapravo, „Leukip i njegov drug Demokrit kažu da su elementi punina i praznina nazivajući jedno bićem, a drugo nebićem. Od toga dvoga puninu i tvrdoću nazivaju bićem, a prazninu i razređenost nebićem (zato i tvrde da biće ne postoji više od nebića, jer ni prazina ne postoji manje od tela) i to uzimaju kao materijalni uzrok onoga što postoji“ [1]. Kad Demokrit kaže da se atomi dodiruju, pod „dodirom je nazivao međusobnu blizinu atoma i neveliku udaljenost, jer da su svakako njome rastavljeni“.


Praznina

Dakle, smatrali su da je materija jedinstvo punog i PRAZNOG. Ponavljamo: i PRAZNOG! Po njima, atomi su samo jedan deo materije (ono puno), a drugi deo predstavlja praznina. Tek uzeti zajedno, atomi + praznina, predstavljaju materiju.

To se ogleda i u strukturi atoma, kakvog ga danas poznajemo. Bez obzira što je veoma mala čestica, atom je „jedno gotovo beskrajno ništavilo sa nešto malo materije koncentrisane u jezgru i još manje u elektronima koji jurcaju daleko, daleko na horizontu... Zamislite nekoliko zrnaca peska na sredini fudbalskog igrališta i nekoliko sitnijih zrnaca koji jure oko igrališta - to je atom uvećan nebrojeno puta. Pustoš sa nešto zrnaca, ali prožeto silama“.

Zaista, to se može zamisliti. Ali, takođe se lako može zamisliti da se u prostoru od centra do oboda igralištu mogu smestiti još tone i tona peska - jer je taj prostor na igralištu zaista prazan.

Međutim, ma koliko da je srazmerno veliko rastojanje između jezgra atoma i okolnih elektrona, tu se ne može smestiti ni jedan jedini elektron. Tu više ništa ne može stati. Zar je to prazan prostor, kad u njega ništa ne može stati? Šta više, sve dok su zajedno, jezgro i elektroni svoj međuprostor ne prepuštaju nikome. Moguće je jedino da se elektroni smeštaju u orbitalama na obodu atoma, ali tako da u istu orbitalu mogu da se smeste najviše dva elektrona i to samo ako su uskladili svoja kretanja tako da su im spinovi suprotni. A tada je ta orbitala sasvim popunjena, ništa više u nju ne može stati.

Jezgro i elektroni, prostor između njih i prostor koji je oblikovan u orbitale su jedna celina koja se danas naziva atomom. Ako se atom premesti kao celina, premešta se i taj njegov unutrašnji prostor. Kud on - tu i njegov unutrašnji prostor.

No, da bi se atom mogao premeštati, potreban je i prostor između atoma. Još su stari Grci to znali. Taj spoljašnji prostor između atoma je preduslov njihovog samostalnog postojanja. I taj prostor je sastavni deo materije u kojoj postoje atomi koji se kreću samostalno. Materiju na atomskom nivou čine atomi i prostor u njima i oko njih.

Do koje mere neki atom ljubomorno čuva svoj unutrašnji prostor pokazuje i činjenica da ga se ne odriče čak i ako je prinuđen da se udruži sa drugim atomom. Oba atoma će žrtvovati poneke spoljašnje elektrone, a svoje spoljašnje orbitale preoblikovati u zajedničke međuatomske ili molekulske orbitale. Međutim, kod svakog od spojenih atoma će biti sačuvane, možda neznatno izmenjene, unutrašnje orbitale i međuprostor između jezgara i elektrona.

Tada se priča ponavlja, ali ovog puta na nivou molekula. I opet se može uočiti da molekule ne sačinjavaju samo atomi, već i prostor između atoma i unutar atoma, a materija na molekulskom nivou mora obavezno da obuhvati i međumolekulski prostor.

Prema tome, kada se upitamo „Od čega je sve ovo?“ ne treba imati na umu samo elektrone, protone, neutrone, jezgro atoma, atome, molekule... To je samo deo materije, ono „puno“ u njoj. Ali materija nije samo ono „puno“, već i ono prazno. Pravi odgovor zahteva da uz svaku česticu uzmemo u obzir i prostor u njoj i oko nje.

Dr Dragoslav Stoiljković, red. prof.

Tehnološki fakultet, Novi Sad,

[1] Diels H., „Predsokratovci - Fragmenti“, II svezak, Naprijed, Zagreb, 1983.

Neobična galaksija Prsten

Ovo je vrlo neobična galaksija. Nazivana je po svom obliku Prstenasta galaksija. Otkrio ju je Art Hoag 1950. godine i uzima se kao predstavnik niza sličnih galaksija. Nalazi se u sazvežđu Serpens na daljini od oko 600 miliona svetlosnih godina od nas. Njen prečnik je oko 100 000 svetlosnih godina. Snimio ju je Svemirski teleskop Habl jula 2001.



Prsten se sastoji od velikog broja ekstremno sjajnih, masivnih, relativno mladih plavih zvezda.
Otkud ovaj, za galaksije, tako neobičan oblik? Neki astronomi veruju da je takva forma posledica dramatičnog sudara, zapravo probijanja manje galaksije kroz središte veće. Galaksije su uglavnom ogroman prazan prostor sa nešto zvezda. Nama se iz daljine čini da su ona gusto nastanjene ali činjenica je da se između zvezda nalazi ogromno prostranstvo. Zbog toga sudari galaksija nisu ni izbliza tako dramatični kako bismo pomislili. U galaktičkim sudarima vrlo retko dođe do fizičkog kontakta dve zvezde, te su ti sudari posve mirni i spokojni. Ali, do dramatičnih promena oblika galaksija ipak dolazi jer na delu je njihova gravitacija. Ovde se taj sudar manifestovao poremećajem gasova i prašina što je dovelo do komešanja materije te njenog grudvanje i na kraju do paljenja velikog broja novih zvezda.

https://vimeo.com/157010579

Otkrivena još jedna Teslina tajna!?!

Da li je nađen davno izgubljeni crtež Nikole Tesle na kome je
prikazao svoju tehniku za računanje!?!

Abe Zuka je poznati grafički umetnik koji živi u gradu Feniksu u američkoj saveznoj državi Arizoni. Decembra 2015-te, tumarajući po lokalnoj antikvarnici, naišao je na stari crtež koji je odmah privukao njegovu pažnju.


Crtež koji je u umetnik Abe Zuka navodno našao u antikvarnici u Feniksu.

Pravilne, čiste linije ukazivale su na seriju povezanih geometrijskih struktura koje kao da daju neku mističnu „mapu za množenje.“ Na vrhu je bilo ime a na dnu potpis Nikole Tesle, čuvenog, genijalnog pronalazača poznatog po svojoj originalnosti! Ovaj crtež je bio u starom sanduku sa drugim interesantnim manuskriptima i dokumentima koji su opisivali razne uređaje i sistem za distribuciju energije. Sve je ukazivalo da se radi o zapisima iz 1912, iz tadašnje Tesline laboratorije u Vanderklifu kraj Njujorka.

Zuka je napravio i distribuirao kopije crteža koji su odmah izazvali žive reakcije. Među prvima je bio Džo Greter nastavnik matematike u lokalnoj srednjoj školi. Po njemu, spirala na crtežu predstavlja celovit, vizuelan način da se shvati kako su svi brojevi organizovani u 12 kompozitnih pozicija. Tesla je navodno nekom prilikom rekao „ako razumete značaj brojeva, 3, 6, i 9, imate ključ vasione.“ Po Gerteru, ova tehnika genijalnog pronalazača može da pomogne đacima širom sveta da prevaziđu odbojnost prema matematici i da razumeju relacije između brojeva umesto da samo memorišu tablice množenja.

To nije bio usamljen utisak. Pored sajtova posvećenih mističnim temema i glavne novinske kuće su prenele informacije o ovom otkriću a popularni sajtovi su eksplodirali u diskusijama. Na društvenoj mreži Reddit ovaj „Teslin crtež“ je do sada skinut preko 700,000 puta!

≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈≈

Međutim, sve je ustvari bila podvala, praktična šala Džoa Gretera. Kako je objasnio, on je po obrazovanju antropolog i grafički dizajner, i došao je na tu ideju dok je pokušavao na objasni elementarnu matematiku svojoj deci. Svima je pred očima časovnik sa 12 pozicija i izgledalo je prirodno da se to iskoristi za ilustraciju operacija između brojeva. Greter kaže da je samo zbog ovog projekta postao nastavnik matematike i onda to primenio na svoje đake u školi. Zatim je napravio poster koji je reklamirao i već nekoliko godina prodavao na raznim sajtovima.


Nastavnik matematike Džo Greter i njegova originalna spirala za množenje.

Međutim, malo ko od matematičara je obratio pažnju na Greterovu tvrdnju da je ovo efektivan način za učenje a još manje na njegovo insitiranje da ovakva struktura otkriva još nepoznate tajne u odnosima prirodnih brojeva. Tada je došao na ideju da šale radi proturi svoju spiralu kao „izgubljeno otkriće,“ kao mamac koji bi uzrokovao da se tako proširi po Internetu. Jedan prijatelj je sugerisao Teslu kao fiktivnog autora i Greter, koji je i sam Teslin obožavalac, oduševljeno je prihvatio tu ideju. Našao je na mreži jedan od Teslinih dokumenata, dao mu grafički još stariji izgled, stavio crtež svoje spirale sa objašnjenjem i dodao Teslin potpis. Njegov prijatelj, umetnik Abe Zuka, sa entuzijazmom je prihvatio ulogu „nalazača“. Ima šereta i van Balkana.

Greter piše da je interesovanje koje je izazvala njegova praktična šala prevazišlo njegova očekivanja. Na ljutnje onih koji se smatraju prevarenim sa pravom kaže da ko je hteo mogao je lako da nađe na mreži njegov originalni crtež, a da je cela ideja bila prilično prozirna. Na primer, za datum po kome je Tesla navodno napravio crtež stavio je (gore u desnom ćošku) 12. decembar 1912-te!

Međutim, Greter i dalje veruje da je ovo efektivan metod za učenje množenja i da krije u sebi tajne o brojevima koje još nisu otkrivene. To je naravno besmisleno. Svaki treći broj je deljiv sa tri. Postoje 4 takva broja od 1 do 12, i ako ih povežemo na časovniku oni obrazuju četvorougao. Slično, svaki četvtrti broj je deljiv sa 4. Na časovniku su 3 takva broja i ako ih povežemo oni obrazuju trougao. Itd. Vizuelno, slika je privlačna, i moguće da će nekom đaku pomoći oko tablice množenja, ali to je elementarna aritmetika bez ikakvih neotkrivenih tajni.

Cela priča je u stvari tipična za naš odnos prema Tesli. Džo Greter je svesno znao šta radi i to je rekao. Mnogo, mnogo češće nešto vrlo slično se događa a da toga nismo svesni i „ podvala“ nije otkrivena.

Tesla je imao fantastičnu kombinaciju inspirativne mašte i tehničke preciznosti. Bez ovog prvog on bi bio samo još jedan suvoparan naučnik ili inžinjer. Ali bez uspeha u ovom drugom, ni ono prvo ne bi bilo tako značajno jer svako voli da mašta i ima toliko neobičnih, čudnih ljudi. Međutim, samo manji broj može da razume detaljnije šta je tačno Tesla uradio, a mnogo veći broj može da prepozna nešto od svog maštanja i entuzijazma u njegovom. Zato je naš osećaj bliskosti sa Teslom obično zbog tog mističnog doživljaja njegove ličnosti, a ne zbog razumevanja njegove tehnike.


Tesla kao mađioničar i šoumen: gravura demonstracije na javnom predavanju elektroinžinjerima
u Parizu, 1880s godina. Izvor.

Tesla je tako postao svetac-zaštitnik mnogih koji maštaju o fundamentalnim temama van tehničkih naučnih metoda i doživljavaju sebe „van sistema.“ To je naročito poraslo u poslednjih četrdesetak godina, prvo zbog širenja post-hipi „astralnog“ i holističkog doživljaja sveta, a onda zbog ponavljanja mitova o Tesli kroz štampu i Internet.

Tako da nije slučajno što je Greter odabrao baš Teslu za izmišljenog autora svog crteža. Greterov entuzijazam i mistifikacija strukture brojeva, koju samo napola razume, rezonirali su sa njegovom mistifikacijom Nikole Tesle, koga takođe samo napola razume.

U jednu ruku to je sve potpuno prirodno. Svako mašta, a zašto i ne bi? To čini život lepšim i smislenijim. Ali u ovom kontekstu, to je i bezveze. Knjižare su pune knjiga o Tesli koliko i o Stivenu Hokingu ili Albertu Ajnštajnu, ali većina tog ogromnog interesa se samo sublimira u polazni korak da se oslobode naše sopstvene mistifikacije u kojima Tesla postaje jedino mamac da nas drugi slušaju i autoritet koji treba da nam da neku legitimnost. Kada se priča i piše o Tesli, i u svetu i kod nas, ljudi u stvari najčešće pišu ili pričaju o sebi.


Nikola Tesla, u Njujorku početkom 20. veka. Izvor.

Autor: Milan Mijić

https://t.co/RF8DZO4veu

A P O D...

Pogled na Zemlju kroz Saturnove prstenove



Ovo je jedna od najpopularnijih astronomskih fotografija, koja je pre 11 godina privukla pažnju brojnih medija i tako obišla svet. Pričali smo o njoj na stranicama AM više puta. Ona ne samo da je interesantna i atraktivna po svom izgledu, već privlači posebnu pažnju i svojim sadržajem. Na njoj se vidi bledunjava tačkica, kroz prstenove Saturna.

Ta tačkica (vidimo je na donjoj slisci) je naš svet.




Sada imamo priliku da tačkicu oštrije vidimo. Ovo je nova fotografija orbitera Kasini. Snimljena je 13. aprila ove godine. Kasini je tada bio 1,4 milijardi kilometara daleko od nas. Mada se vidi samo kao pegica, iz Nase poručuju da je tog momenta Zemlja bila Atlantikom okrenuta ka objektivu kamere Kasinija. Na toj pegici živi preko sedam milijardi ljudi i nebrojeno mnogo ostalih živih bića.

Prsten koji gore vidimo je A prsten. U njemu se vide Kilerova i Enkeova pukotina Skroz dole je i F prsten.


Kada se malo uveća ova fotografija na njoj se može videti i naš Mesec. Levo je od planete.

Duboko unutar galaksije M87

Poreklo mlaza materije negde u okolini centralne crne rupe aktivne galaksije.

Nama bliska gigantska radio galaksija M87 sadrži supermasivnu crnu rupu i koja je čuvena po svom sjajnom mlazu materije dominantnog spektra u širokom opsegu frekvencija. Sobzirom na relativnu bliskost, veliku sjajnost mlaza i veliku masu centralne crne rupe, M87 predstavlja najbolju prirodnu laboratoriju u kojoj se posmatranjima vrši proučavanje mlazova materije, odnosno ispituju se mogućnosti nastanka i dinamika kao i razlozi koji dovode do usmerenosti jednog relativističkog mlaza. Tim istraživača predvođen Bricom Silkeom sa Maks Plank instituta za radio astronomiju MPIfr[1] u Bonu (Nemačka) je otkrio snažnu vezu između turbulentnih procesa unutar akrecionog diska i galaktičkog mlaza što omogućuje bolji uvid u davno poznati problem porekla astrofizičkih mlazeva.


Slika 1. Šematski prikaz ubrizgavanja materije iz turbulentnog akrecionog diska supermasivne crne rupe u globalno galaktičko helikoidno magnetno polje. Poreklo ilustracije: Aksel M. MPIA, Hajdelberg.

Supermasivne crne rupe dovode do nekih od najzanimljivijih i najtajanstvenijih astrofizičkih fenomena. Smatra se da je transformacija gravitacione energije u zračenje prouzrokovana oslobađanjem enormnih količina energije pod njihovim uticajem.

Aktivne crne rupe proizvode zračenja koja pogađaju materiju u procesu akrecije utičući na stanje akrecionog diska formiranog oko ove centralne mašine. Jasan znak aktivnosti masivni crnih rupa unutar galaktičko jezgra u procesu akrecije predstavlju ogromni mlazevi materije koji izbijaju iz ovih centara i prostiru se daleko van galaksija na dužinama reda Mega parseka i čiji sjaj u širokom spektru frekvencija daleko premašije sjaj u optičkom domenu celokupne galaksije.

Moćna galaksija M87 u centru galaktičkog jata u pravcu sazvežđa Device je nama relativno blisko na rastojanju od 17 Mega parseka, odnosno oko 50 miliona svetlosnih godina. Njeno galaktičko jezgro je drugo nama blisko aktivno galaktičko jezgro (AGN) i u čijem se središtu nalazi aktivna crna rupa mase šest milijardi masa Sunca. To je ujedno i prva galaksija kod koje je bilo moguće uočiti mlazeve materije i to se dogodilo na observatoriji Lik posmatranjima u optičkom domenu pre gotovo 100 godina: "zagonetni prav zrak... deluje da je u vezi sa galaktičkim jezgrom i povezan je tankom linijom materije" Heber Kurtis, 1918-te godine.

Mlaz galaksije M87 je jedno od najviše pručavanih do sada. Uočljiv je u širokom opsegu elektromagnetskog spektra, od radio domena do X – zraka. Takođe, M87 je ujedno i prva radio galaksija kod koje je detektovano Gama – zračenje najveće energije nekog izvora reda Tera elektron – volta.

Uprkos obilju posmatračkog materijala, veza između crne rupe u procesu akrecije i pravog mlaza koje dopire iz nje nije otkrivena sve do današnjih dana. Gore pomenuti istraživački tim upućuje na interferometrijska radio posmatranja Veoma velikim teleskopskim nizom (VLBA) i koji se prostire od Havaja do Devičanskih ostrva (uzduž Sjedinjenih Država) kao mogući izvor informacija u pogledu razrešavanja problema veze mlaza i crne rupe. Posmatranja sprovedena na 15 Giga Herca (na talasnoj dužini 2 centimetra) omogućuju postizanje ugaone rezolucije od 0,6 mili lučnih sekundi. Na rastojanju od 17 Mega parseka, večina luka odgovara dužini od 0,05 parseka ili svega 84 Švarcšildova prečnika crne rupe.

Do sada je detaljno posmatrano oko stotinu galaktički mlazeva ali jedino galaksija M87 omogućuje posmatranje direktne veze zbog bliskosti sa njenom centralnom crnom rupom.

Posmatrački podaci prikupljeni u projektu MOHAVE (MOJAVE[2]). Ponovna analiza podataka nam omogućuje dublji uvid u složenost procesa koji povezuju mlaz i akrecioni disk, reči su Brica Silkea. Po našem saznanju, po prvi put se došlo u situaciju da je moguće proučiti proces odašiljanja materije i napajanja mlaza istom, dalje navodi Bric. Brzi turbulentni procesi uključuju u sebe fenomen magnetske rekonekcije, slično pojavi uočene na površini Sunca ali u mnogo manjoj razmeri i predstavlja do sada najuspešniji model kojim se tumače posmatrački rezultati (videti Sliku 1).

Postoje dobri razlozi da smatramo kako je površina akrecionog diska po ponašanju slična površini Sunca: mehuri vrelog gasa uključeni u magnetsku aktivnost kao što je rekonekcija i baklje, dodaje Kristijan Fent sa astronomskog instituta Maks Plank MPIA[3], Hajdelberg član tima astronoma i stručnjak za fenomene mlazeva.

Na maloj dubini u disku, uticaj po dimenzijama malih magnetskih struktura je preovlađujući u odnosu na masu kojom se napaja mlaz. Nakon otiskivanja materije sa površine diska, jedino globalno magnetno helikoidno galaktičko polje očuvava, odnosno usmerava (upravlja) mlaz.

Očekuje se da u budućnosti posmatranja sprovedena na višim frekvencijama a samim tim i u boljoj rezoluciji uz pomoć mreže teleskopa realizovanu u projektu pod nazivom Teleskop horizonta događaja[4], projekat EHT, omogućiće još veće približavanje samoj supermasivnoj crnoj rupi. Postoje svega dva objekta za koje imamo šansu da snimimo horizont događaja kao svojevrsnu senku u radio domenu, zaključak je Andreasa Ekarta sa Univerziteta Cologne. To je centralna crna rupa galaksije M87 i crna rupa u centru naše galaksije, u Mlečnom putu. To su dve potpuno različite crne rupe kako po aktivnosti tako i po razdaljini od nas. Ipak, u oba slučaja je aparentno ugaono rastojanje slično što znači da i senke u radio domenu pokrivaju isti deo neba u odnosu na pozadinu snimka. Vladimir Karas sa Astronomskog instituta Češke akademije nauka naglašava da novi posmatrački dokazi u vezi galaksije M87 predstavljaju osnovu kako za dalji posmatrački rad tako i za nova istraživanja na polju teorije. Bliska oblast u okolini crne rupe je okružena veoma zanimljivom oblašću, takozvanom ergosferom koja za sada ostaje van domašaja trenutno operativnih teleksopa zbog njihove ograničene rezolucije.

Posmatranja u okviru projekta EHT koja omogućuje najveću ugaonu rezoluciju u astronomiji su sprovedena u prve dve nedelje aprila meseca 2017-te godine. Rezultati posmatranja mogu dati precizniji uvid u tekući gore predstavljen model i uopšte govoreći, može pomoći u našem boljem razumevanju veze mlazeva materije i supermasivnih crnih rupa.


Slika 2. Kompozicija posmatranja galaksije M87 svemirskim teleskopm Habl i šematskog prikaza centralnog regiona galaksije u kome se događa otiskivanje materije u mlaz kao posledica turbulentnih procesa i usmeravanja globalnim magnetnim poljem. Izvor slike: J. A. Biretta et al., Hubble Heritage Team (STScI /AURA), NASA; Axel. M. Quetz/MPIA, S. Britzen/MPIfR.

Dodatna pojašnjenja teksta:

Švarcšildov radijus je definisan kao prečnik sfere ili ti prečnik koji sadrži celokupnu masu i gde je brzina oslobađanja sa površine jednaka brzini svetlosti. Nazvan je u čast Karla Švarcšilda koji je 1916-te godine prvi došao do tačnog rešenja Ajnštajnovih jednačina polja za nerotirajući sferno simetrični objekat

Horizont događaja, u Generalnoj relativnosti je granica prostor – vremena nakon koje nepostoji uticaj na spoljašnjeg posmartača. Švarcšildov radijus je horizont događaja koja okružuje nerotirajuću crnu rupu. Objekat Sagitarijus A je prečnika 10 mikro lučnih sekundi. Za galaksiju M87, usled velike udaljenosti od Zemlje, horizont događaja izgleda manji između 4 i 7 lučne mikro sekunde. Međutim, usled efekta gravitacionog sočiva horizont događaja treba da deluje veći, između jednog i pet Švarcšildovih prečnika.

Posmatranja sprovedena VLBA-om koja su pomenuta u tekstu omogućuju proučavanje mlaza galaksije M87 sa rastojanja od približno 30 do 3500 Švarcšildovih radijusa od crne rupe. Veoma veliki teleskopski niz se sastoji od 10 radio teleskopa prečnika antene 25 metara i koji su postavljeni na teritoriji Sjedinjenih država na potezu od Havajskih ostrva do Devičanskih ostrva.



Izvor teksta: http://www.mpifr-bonn.mpg.de

[1] Max Planck Institute for Radio Astronomy (MPIfR) in Bonn

[2] Monitoring of Jets in Active galactic nuclei with VLBA Experiments

[3] Max Planck Institute for Astronomy (MPIA) in Heidelberg

[4] Event Horizon Telescope (EHT) project

https://t.co/wkuq39GLsf

A P O D...

Kasini uranja u prostor izmneđu Saturna i njegovih prstenova

http://www.astronomija.org.rs/misije/11230-kasini-uranja-u-prostor-izmnedu-saturna-i-njegovih-prstenova

Misterija kretanja planeta unazad

http://www.astronomija.org.rs/nauka/astronomija/11226-misterija-kretanja-planeta-unazad

https://t.co/DG59ntaXcO

A P O D...

Top 10 Recently Discovered Earth Like Planets

Deset najvažnijih vansolarnih planeta otkrivenih u poslednje vreme. Dokumentarac izjanuara ove godine.

Na engleskomsa mogućnošću izbora automatskog prevoda na brojne jezike.

10 najvećih paraboličnih ’tanjira’ na Zemlji

http://www.astronomija.org.rs/astronomski-instrumenti/11235-10-najvecih-parabolicnih-tanjira-na-zemlji

Petnica: Pristigla 35 generacija talenata

Istraživačka stanica Petnica je ovog vikenda započela svoju jubilarnu 35 sezonu obrazovnih programa za talentovane srednjoškolce koji su zainteresovani za prirodne, društvene i tehničke nauke.



Tokom sezone zimskih seminara kroz jednu od 19 naučnih disciplina u Petnici će proći oko 1500 srednjoškolaca iz svih krajeva Srbije, ali i iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Učenici 500 različitih škola će tako imati priliku da svoje prve korake u nauci ostvare u laboratorijama, i kabinetima ove prestižne evropske institucije u oblasti neformalnog naučnog obrazovanja.

Sezona obrazovnih programa u 2017. godini podrazumeva 4 ciklusa seminara – zimske, prolećne, letnje i jesenje. Tokom cele godine planirana je realizacija preko 160 različitih seminara, kampova, radionica, škola...

„Srednjoškolci, naši polaznici, imaju priliku da u okviru godišnjeg ciklusa realizuju svoje male naučne projekte, mentorisane od strane naučnika – postdiplomaca i doktora nauka sa instituta i fakulteta. Boraveći u najmodernijim laboratorijama i radeći na pravoj naučnoj opremi, oni imaju priliku da dožive relnu nauku već kao tinejdžeri. Učenje kroz istraživanje i otkrivanje je osnovni obrazovni model koji primenjujemo. Njihovi prvi koraci počinju upravo na zimskim seminarima.“ – kaže Nikola Božić, programski direktor ISP.

Za ovo godinu Istraživačka stanica Petnica planira i nekoliko eksperimentalnih programa iz oblasti bio-informatike, genetike, preko finansija i ekonomije, do klimatskih promena. U toku je priprema ovih programa u saradnji sa poznatim stručnjacima, ali i bivšim petničarima koji sada uspešno rade širom sveta. Pored toga i motivisane nastavnike ove godine očekuje ponuda seminara za dodatno usavršavanje.

„Petnica planira da svoj jubilej od 35 godina uspešnog rada obeleži nizom aktivnosti u saradnji sa naučnim institucijama iz zemlje i sveta. Želja nam je da svoju mrežu partnerskih organizacija, bivših polaznika, i eminentnih svetskih i domaćih stručnjaka stavimo na raspolaganje svima onima koji su zainteresovani za nauka i moderno obrazovanje.“ – objašnjava gospodin Božić kako Petnica planira da obeleži godišnjicu osnivanja.

Kao i do sada, i ova 35 generacija Petničara ima najbolje moguće uslove za rad, učenje i usavršavanje. Verujemo da će i oni, kao i prethodne generacije, potvrditi svoju posebnost kroz rezultate koje će ostvariti u budućnosti.

Istraživačka stanice Petnica od 1982. godine organizuje obrazovne programe za motivisane i zainteresovane učenike i studente u oblasti astronomije, fizike, elektronike, računarstva, matematike, biologije, ekologije, hemije, geologije, medicine, lingvistike, istorije, psihologije, antropologije, sociologije, arheologije i dizajna. Kroz programe ISP do sada je prošlo 50.000 učesnika.


Istraživačka stanica Petnica

Autor: Nikola Božić

https://t.co/SRqKEogNhF

A P O D...

’Cassinijev’ prvi prolazak između Saturna i prstenova

http://www.astronomija.org.rs/misije/11238-cassinijev-prvi-prolazak-izmedu-saturna-i-prstenova

Uspavanka za ’New Horizons’

http://www.astronomija.org.rs/misije/11251-uspavanka-za-new-horizons

Ruski centar za izviđanje stanja u kosmosu

http://www.astronomija.org.rs/oprema/11237-ruski-centar-za-izvidanje-stanja-u-kosmosu

https://t.co/SvlOEwqmQY

A P O D...

Vrlo čudne galaksije!

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/11239-vrlo-cudne-pekulijarne-galaksije

Operacija ’Visak’

http://www.astronomija.org.rs/blog-am/11240-operacija-visak