Vesti iz sveta astronomije...

Kosmonautika 2017.

Protekle 2016. videli smo i u nedavnom osvrtu sumirali najznačajnija dostignuća svetske kosmonautike. U ovoj 2017. biće više lansiranja ali, po obimu nešto manje misija koje će ući u anale kosmonautike. Međutim, one će imati izuzetno veliki značaj za renesansu kosmonautike koja nas očekuje pre isteka ove decenije.

Sudeći po prvoj polovini januara, ova 2017. će, kada su kosmička lansiranja u pitanju, biti žestoka. Kinezi, koji su krajem decembra zatvorila sezonu lansiranja protekle godine, 5. i 9. januara su lansiranjem dva različita tipa raketa-nosača, otvorili kosmičku pozornicu 2017. Prvo je raketa CZ-3B lansirana sa kosmodroma Sičan sa eksperimentalnim telekomunikacionim satelitom, a onda je sa kosmodroma Đi Kjuan raketa KZ-1A koja koristi čvrsto gorivo na sunčano-sinhronu orbitu izbacila tri satelita.

Pet dana kasnije, 14. januara, Ilon Mask se na velika vrata lansiranjem telekomunikacionog satelita “Iridijum” vratio na kosmičku scenu. Njegova raketa-nosač “Falkon 9” (Falcon) je bez problema poletela za kosmodroma Vandbenberg na obali Kalifornije, njen prvi stepen se nekoliko minuta kasnije uspešno vratio na ploveću platformu smeštenu na Pacifiku, dok je satelit čas i po posle lansiranja postavljen na planiranu orbitu i predat klijentu na upotrebu. Ovo je bio prvi start “Falkona” posle eksplozije ove rakete na lansirnoj rampi prošlog septembra i nagoveštaj veoma bogate sezone lansiranja kompanije SpaceX.

Istog dana, 14. januara, na drugoj tački planeti, na japanskom kosmodromu Utinomoru, beležimo i prvi neuspešan kosmički start u ovoj godini. Najmanja kosmička raketa SS-520-4, o kojoj smo pre nekoliko dana pisali, eksplodirala je za vreme lansiranja, zbog problema u dovodu goriva drugog stepena.

Sve u svemu, očekuje nas godina koja će obilovati zanimljivim kosmičkim misijama. Sa preko stotinu planiranih lansiranja i tridesetak čiji datumu tek treba da budu utvrđeni, 2017. će biti jedna od najplodonosnijih kosmičkih godina. Kina planira 30 lansiranja, Rusija 29, dok će kompanije SpaceX i ULA obaviti najmanje po trinaest lansiranja, dok se na spisku evropskog koncerna Arianespace za ovu 2017. godinu nalazi jedanaest komercijalnih lansiranja.



Ako sve bude išlo po planu, ova 2017. će biti upamćena kao godina velikog prodora privatnog sektora na kosmičku scenu, ne samo u svojstvu prućanja komercijalnih lansirnih usluga, već i po prvi put po misijama koje su do sada bile isključivo u domenu nacionalnih kosmičkih programa.

“Kosmičke zvezde” 2017. su prva lansiranja rakete-nosača “Falkon hejvi” velike nosivosti i broda “Dragon v2” koji će sledeće godine poneti prvi put američke astronaute u kosmos sa američkog tla posle prizemljenja spejs šatla sredinom 2011. U ovim misijama ključnu ulogu igra kompanija SpaceX.

2017 - Novo rukovodstvo NASA-e

Ono što geopolitički znači izbor novog američkog predsednika, “geo-kosmonautički” važi za imenovanje novog administratora NASA-e. Sadašnjeg i odlazećeg administratora Čarlsa Bouldena (Charles Bolden) je na čelo NASA-e postavio takođe odlazeći predsednik Obama još 2009, tako da je izbor novog administratora događaj koji se ne dešava tako često..

Decenijama, NASA čiji godišnji budžet nadmašuje ukupne finansije najvećih kosmičkih agencija drugih država, diktira smernice razvoja svetske astronautike. Za razliku od prethodnih rokada američkih predsednika, dolazak Donalda Trampa u Belu kuću je za NASA-u specifičan događaj. Naime, treba očekivati da se nova administracija fokusira na još aktivniju komercijalizaciju kosmosa. Ona, pored teretnih i transportnih misija na MKS, može uključiti privatizaciju i nekih od američkih modula Kosmičke stanice. Takođe, Trampova administracija će podržati mega-projekte SLS i “Orion”, ali ne treba isključiti detaljnu analizu mogućnosti koje privatni sektor pruža u sferi lansiranja velikih korisnih tereta.

Novo rukovodstvo NASA-e će imati izuzetno složen zadatak da odredi strateške smernice budućeg razvoja nacionalnog kosmičkog programa. Mnoga pitanja očekuju jasne odgovore – kao na primer, šta posle MKS, šta uraditi sa skupom i rizičnom misijom leta na deo asteroida koja nema mnogo pristalica kako u Kongresu, tako i u NASA-i, kako ponovo uklopiti Mesec u planove NASA-e jer postaje jasno da je njegovo izbacivanje i orijentacija na let na Mars veoma rizična strategija, koliko dugo koristiti ruske kosmičke brodove za prevoz američkih astronauta na MKS, kako bezbedno i rentabilno uklopiti privatne kosmičke brodove u planove letova na MKS i konačno – kako na Mars. Mask govori o kolonizaciji Marsa, Bezos o gradovima u kosmosu, dok NASA radi na programu leta na Mars prvo preko Fobosa, zatim sa spuštanjem na Crvenu planetu krajem 2030-ih. Tu treba dosta detaljnih analiza, balansiranja i koordinacija – inače bićemo svedoci krajnje nelogične trke među američkim privatnicima i NASA-e na Mars!


Kraj jedne epohe u istoriji NASA-e –
odlazeći administrator Čarls Boulden


Privremeni administrator NASA-e Robert Lajtfut

Moguće je da dolaskom Trampa u Belu kuću vidimo novi stil rukovođenja NASA-om, u okviru njene transformacije kakve nije bilo još iz vremena Ronalda Regana. S tim u vezi, odmah posle inauguracije Trampa, rukovođenje NASA-om će privremeno biti predato Robertu Lajfutu (Lightfoot), koji je jedan od zamenika Čarsla Bouldena (Charels Bolden), koji će praktično 20. januara završiti svoj radni vek u NASA-i. Lajtfut će biti VD administratora NASA-e do izbora sledećeg administratora, dok će do tada Dejvid Radzanovski (David Radzanowski) ostati na mesto direktora finansija NASA-e. Istovremeno, takozvani tranzicioni tim kojim rukovodi Kristofer Šank, koji je pre desetak godina radio u NASA-i, a u koji ulazi bivša astronautkinja Sandra Magnus i Stiven Kuk, koji je u NASA-i rukovodio programima razvoja mesečevih raketa “Ares” koje je Obama stopirao, nastavlja rad na pripremi terena za izbor sledećeg administratora NASA-e koga možemo očekivati za nekoliko meseci.

Još uvek se ne zna koga će Tramp postaviti za novog administrator NASA-e. Ono što je izvesno, za koji dan (20. januara 2017.) Lajtfut postaje VD adminstratora NASA-e, dok Boulden odlazi iz NASA-e. Takođe, Bouldenova prvi zamenik Dejvid Njuman, odlazi i Tramp će skupa sa administratorom imenovati i njegovog prvog zamenika. Ovo se može desiti sredinom 2017, i treba da bude potvrđeno od strane Kongresa.

Posle imenovanja novog administratora NASA-e, ne treba očekivati radikalne promene. Osnovni kosmički programi će biti nastavljeni, ali će istovremeno uslediti mnoge analize različitih aspekata budućeg razvoja NASA-e. Pretpostavljam da će tek 2019. biti prva fiskalna godina za koju će budžet pripremiti novo rukovodstvo NASA-e i to će biti događaj koji će sigurno odrediti njegove pozicije u odnosu na Kongres kojim dominiraju Republikanci.

https://t.co/kW3RIFwggk

A P O D...

Reinkarnacija Merkura

http://astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/merkur-48202/10972-reinkarnacija-merkura

Kosmos 2017 – godina Ilona Maska

Događaj koji će itekako obeležiti kosmonautiku 2017. je lansiranje super-teške rakete-nosača “Falkon hejvi” (Falcon Heavy) kompanije SpaceX. Sa nosivošću od 50 tona, “Falkon hejvi” će prestavljati najjači lanser ikada lansiran posle slavnih raketno-kosmičkih džinova – “Saturn V” (1967-1973.), N1 (1969-1974.), “Spejs šatl” (1981-2011.) i “Energija” (1987-1988.). Istina, u odnosu na ove nosače, “Falkon hejvi” ima upola manju nosivost. U odnosu na do sada nedostižni “Saturn V” u stvari njegov kapacitet je “tek” 35%. Međutim, reč je o, posle mnogo godina, prvom koraku u sferi razvoja velikih nosača koje će za nekih desetak godina evoluirati u lansera super-teške klase (preko 100 t) koji će utrti čovekove puteve ka drugim nebeskim telima.

Ako sve bude išlo po planu, negde u jesen 2017. (SpaceX još uvek nije objavio datum prvog lansiranja), imaćemo priliku da vidimo prvi start rakete-nosača “Falkon hejvi” i to sa lansirne rampe 39A (LC-39A) Kenedijevog (Kennedy) kosmičkog centra na Kejp Kanavarelu (Cape Canaveral), koja je korišćena za lansiranje raketa “Saturn V”. Ovu rampu je Ilon Mask kupio od NASA-e i preuredio za lansiranja “Falkona”. Iako je u osnovi ovog projekta dalji prodor Maskove kompanije SpaceX na kosmičko tržište, nesumnjivo je da će ovaj nosač, pre ili kasnije, naći primenu u čovekovim misijama u duboki kosmos.


Raketni kolos "Falkon hejvi" kompanije SpaceX

Pored ovoga, “Falkon hejvi” ima još jedan veliki značaj. Kao što znamo, NASA već više od jedne decenije razvija super-raketu koja je ranije nosila naziv “Ares V”, a sada je poznata pod skraćenicom SLS (Space Launch System – “Kosmički lansirni sistem”). Njeno prvo lansiranje se očekuje krajem 2018, ili početkom 2019. Planirano je da SLS ima dve verzije nosivosti 80 i 100 tona, a da takođe negde posle 2030. bude razvijena i verzija snage oko 150 tona. Za SLS, NASA vezuje sve svoje planove osvajanja dubokog kosmosa, uključujući i letove na Mars posle 2030.

Između raketa “Falkon hejvi” i SLS postoje mnoge konceptualno-tehničke razlike, ali najvažnija je finansijska osnova projekata. Dok se SLS finansira narodnim novcem, Ilon Mask finansira “Falkon hejvi” poptuno iz svog džepa. A to su ogromne pare! Kako SpaceX normalno ne govori o finansijama svojih projekata (samo o ceni usluga), pretpostavljam da je cena razvoja rakete “Falkon hejvi” u rangu od nekoliko milijardi dolara. Znači, sigurno na veliko zadovoljstvo novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, razvoj rakete “Falkon hejvi” ne košta ni centa američke poreske obveznike. Do tada, SLS (skupa sa razvojem novog kosmičkog broda “Orion”), svake godine guta po šest-sedam miliajrdi narodnog novca. To je još jedan razlog zbog koga prvo lansiranje super-rakete “Falkon hejvi” stavljam na prvo mesto na listi najvažnijih događaja kosmonautike 2017.

Ono što takođe pada u oči je da pored nosača “Falkon hejvi” i SLS, oko 2020. na kosmičkoj sceni možemo videti još jednu super-raketu – “Novi Glen” (New Glenn) kompanije Blue Origin još jednog kontraverznog multimilionera Džefa Bezosa. Njena nosivost iznosi 100t, znači duplo više od “Falkon hejvi” i 20% više od prve verzije SLS. Kosmonautikom se bavim veoma dugo, od malih nogu, s početka 70-ih prošlog veka, ali priznajem nikada nisam očekivao da će se jednoga dana dva kompjuterskog enterprunera takmičiti sa NASA-om u lansiranju rakete velike nosivosti! I da obojica maštaju o gradovima u kosmosu i na Marsu! Čudni su putevi kosmičkog biznisa.

Sledeći veliki događaj koji će itekako obeležiti 2017. je prvo lansiranje prvog privatnog kosmičkog broda namenjenog letovima ljudi u kosmos. I ponovo glavni akter na kosmičkoj sceni je Ilon Maks i njegov SpaceX! Još od 2012. Mask lansira kosmičke brodove “Dragon” ka Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS) u okviru programa NASA-e korišćenja privatnih aparata za prevoz terete na relaciji Zemlja –MKS-Zemlja. Stručnjaci SpaceX su pametno (i logično) razvili teretni “Dragon” sa karakteristikama pravog pilotiranog kosmičkog broda, znači broda koji će moći jednoga dana da nosi ljude u kosmos. Zbog toga je “Dragon” jedini u floti operativnih teretnih brodova koji opslužuju MKS (pored ruskih “Progresa”, japanskih HVT i aparata “Signus” kompanije Orbital ATK) koji se vraća na Zemlju. I sa sobom, on vraća rezultate kosmičkih istraživanja i različitu dotrajalu opremu koju inženjeri na Zemlji mogu da provere i usavrše za buduće kosmičke sisteme.


Mask ispred kosmičkog broda "Dragon v2"

Elem, ako sve bude išlo po planu 20. novembra 2017. prvi “Dragon” namenjen leti ljudi u kosmos treba da se spoji sa modulom “Harmoni” (Harmony) američkog dela MKS. Istina, u prvom letu, brod koji nosi oznaku “Dragon v2” (misija SpX-DM1, ovo “v” je od reči “verzija” a DM “demonstraciona misija”), će leteti bez posade. Spojiće se sa stanicom automatski, bez pomoći mehaničke ruke sa stanice šje poznata dogodišnja praksa kod Amerikanaca. Zvuči paradoksalno, međutim to će praktično biti prvo potpuno automatsko spajanje u američkoj astronautici. Dve nedelje kasnije, brod će biti odvojen od stanice i vraćen na Zemlju.

Ako misija SpX-DM1 protekne bez problema, samo nekoliko meseci kasnije, u prvoj polovini 2018. “Dragon v2” će prvi put poneti i ljude u kosmos, dvočlanu posadu koja će provesti neko vreme na MKS. To će biti prvi start američkih astronauta sa američkog tla još od leta 2011!

https://t.co/XfhQ67N6B4

A P O D...

https://t.co/5sYavLQp9X

A P O D...

"Boing" prodaje NASA-i mesta na ruskim "Sajuzima"

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/10984-boing-prodaje-nasa-i-mesta-na-ruskim-sajuzima

https://t.co/qrbBy5GlZP

A P O D...

Dobro vreme za Vestu



Astroid Vesta je sada u odličnoj poziciji za posmatranje. Nalazi se na noćnoj strani Zemlje, tj. u opoziciji prema Suncu (poredak: Sunce – Zemlja – Vesta) što znači da je preko cele noći na našem nebu i ujedno nam je blizu. Naćićete je u sazvežđu Cancer (Rak) na samoj granici sa sazvežđem Gemini (tj. Blizanci), na oko 227 miliona kilometra od nas.

Vestu je pronašao nemački astronom Heinrich Wilhelm Olbers 29. marta 1807. i to je četvrti po redu otkriveni asteroid (nakon asteroida Ceres, Pallas i Juno). Prečnik Veste je 525 kilometara, Sunce obiđe za 3,63 godine. Vesta je ime dobila po rimskoj boginji zaštitnici porodice.


Vesta na nebu 20. januara 2017. Nalziz se na samoj granici sazvežđa Cancer i Gemini.

Vesta je drugi asteroid po veličini (iza Ceresa koji ima oko 965 km u prečniku) i nalazi se u glavnom asteroidnom pojasu (pojas velikog broja asteroida između Marsa i Jupitera) i njena magnituda ovih dana je 6,3 – što je, pod idealnim uslovima, čini vidljivim čak i golim okom. Ako nemate oštro oko onda svakako uzmite dvogled za posmatranje Veste. Naravno, potrebno je da znate gde da je tražite jer se ona lako gubi u moru zvezda.


Fotografija Veste koju je snimila letelica Dawn 24. jula 2011. godine sa rastojanja od 5200 kilometara.

Autor: Aleksandar Zorkić

SPEKTR-RG

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/10983-spektr-rg

https://t.co/Pu5eUTV3BL

A P O D...

Teški udar na astronomiju u Hrvatskoj

Zakulisne igre ili poštena borba za nasljednika Ante Radonića donedavnog voditelja planetarija Tehničkog muzeja Nikola Tesla u Zagrebu?





Legendarni, karizmatični voditelj Planetarija Tehničkog muzeja Nikola Tesla u Zagrebu, Ante Radonić prošle je godine otišao u zasluženu mirovinu. Astronomska zajednica i javnost prepoznaju Radonića kao eksperta na području astronomije i astronautike. Njegovi su medijski istupi, predavanja, tekstovi i interakcija sa gledateljima, slušateljima, čitateljima mnogobrojnih medija doprinjeli stvaranju razumljive kulture poznavanja događanja pod zvjezdanim nebom. Nakon raspisivanja Natječaja za radno mjesto voditelja Planetarija na isto su se javila dva pretendenta. Ogren Variola i Zvonimir Drvar. Prema neslužbenim informacijama oba su kandidata sa visokom stručnom spremom i zadovoljavaju taj kriterij natječaja. No tu njihove sličnosti prestaju. I dok je Variola već desetljećima poznat i priznat astronom kako u zemlji tako i u inozemstvu, čovjek koji je održao na stotine predavanja, napisao mnogobrojne popularno-znanstvenie članake, sudjelovao na brojnim tuzemnim i inozemnim astronomskim događanjima, Variola slovi i kao vrstan poznavatelj nebeskih objekata, rekorder je po broju pronađenih Messierovih objekata na međunarodnom astronomskom natjecanju Messier Marathon. Autor je najopsežnije knjige s područja astronautike (Kratka kronologija svemirskih letova, u naravi prava enciklopedija) u Hrvatskoj. Pisac je SF romana te čovjek koji je volonterski i bez naknade petnaest godina redovno zamjenjivao Ante Radonića kad je isti bio odsutan zbog medijskih nastupa ili predavanja ili ilo čega drugoga. Nebrojene su ekskurzije i posjetitelji koje je upravo Variola uveo i proveo kroz zanimljivosti zvjezdanog neba pod kupolom Zagrebačkog planetarijuma. Može se reći kako je Variola čovjek sa dugogodišnjim iskustvom i znanjem, čovjek koji je već godinama prepoznatljivo lice koje je nesebično i volonterski uvodilo tisuće i tisuće građana u tajne zvjezdanog neba. Istaknuti je i aktivan član odnosno suradnik nekoliko astronomskih društava.

S druge strane, Zvonimir Drvar odstažirao je kraće vrijeme na Zagrebačkoj zvjezdarnici te zadnju godinu dana pokušao voditi predavanja u Planetarijumu. Drvar je i javnosti i astronomskoj zajednici potpuna nepoznanica, praktično bez iskustva i vještina na području astronomije i astronautike.

Zagrebački planetarij ima prevažnu ulogu u odgoju, obrazovanju i popularizaciji znanosti i tehnike u našoj zemlji. Ogren Variola se na toj poziciji etablirao već petnaestak godina kao stručno, prepoznatljivo lice iza stojeg stoje radovi, dok s druge strane imamo anonimnog Zvonimira Drvara.

Prema neslužbenim, ali provjerenim, informacijama nakon provedenog Natječaja ravnateljica Tehničkog muzeja Nikola Tesla, Markita Franulić predlaže Uredu za obrazovanje, kulturu i sport Grada Zagreba da se na mjesto voditelja planetarijuma primi Drvar bez obzira na sve prednosti, petnaestogodišnje iskustvo i ugled Ogrena Variole u astronomskoj zajednici i javnosti.

Je li takvim izborom (prijedlogom) od strane ravnateljice Franulić načinjen klasični hrvatski "deal" uhljebljivanja i podržavanja "lošijeg kandidata" nauštrb čovjeka sa iskustvom i znanjem ostaje upitno. Sada je na potezu Ured za obrazovanje, kulturu i sport Grada Zagreba. Nadajmo se kako će Radonićeva ostavština ipak doći u prave ruke. Ogren Variola, uz dužno poštovanje prema Zvonimiru Drvaru, definitivno se doima kao pravi izbor za Zagreb i Hrvatsku. Uostalom i sam Radonić i njegova popularnost i sveopća dosadašnja prisutnost u medijima jednim je dijelom zasluga volonterskog i požrtvovnog rada Variole, koji mu je jednim dijelom i omogućio nesmetan nastup u medijima, na poziciji voditelja u tajne zvjezdanog neba pri Planetariju Tehničkog muzeja u Zagrebu.

Autor: Marino Tumpić

Kako je praćen „Fobos - grunt“?

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/10987-kako-je-pracen-fobos-grunt

Legalizacija ubijanja robota

Umjetnu inteligenciju prisilno i sigurno zaustaviti u slučaju opasnosti



Računala, roboti, umjetna inteligencija danas su toliko snažno prisutni u našoj svakodnevnici a biti će još i više. Umjetna inteligencija u ovom ili onom "izdanju" upravlja našim životima na posredan ili neposredan način. Funkcioniranje vitalnih instalacija povjereno je "elektroničkom krvotoku". Za dvije do tri godine na cestama će se nalaziti operativna vozila kojima neće upravljati čovjek. Roboti kao seksualni partneri samaca više nisu stvar budućnosti. Sudovi diljem svijeta suočeni su i sa zahtjevima za legalizaciju braka čovjeka i robota.. Okrenemo li se oko sebe već danas naš život umnogome ovisi o nečem što čovjek više nije u mogućnosti direktno kontrolirati. A prošlo je tako malo vremena otkako je Isaac Asimov u svojim znanstveno-fantastičnim romanima uspostavio famozna tri zakona robotike. Što ako robot pogriješi i našteti čovjeku? Tko će odgovarati ako se robot koji upravlja vozilom na cesti ili atomskom elektranom ili smrtonosnim oružjem ili u konačnici sustavima u našoj kući, otme kontroli i zaprijeti zdravlju i opstanku čovjeka!? Predaleko smo otišli u suživotu ljudske i umjetne inteligencije a da to nismo popratili zakonskim i sigurnosnim mehanizmima.

U Europskom parlamentu svijesni su pravnog i sigurnosnog vakuma, pravog jaza koji se stvorio u tehnološkom svijetu današnjice. Hitno je potrebno uspostaviti zakonsku regulativu o pravima i obvezama robota odnosno odgovornosti za njihov rad i djelovanje. Nužno je brzo djelovati i u implementaciji "prekidača za trenutno ubijanje (zaustavljanje) robota" ukoliko bi njihova aktivnost mogla ugroziti ili ugrožava čovjeka.



Ljudi se emocionalno povezuju sa robotima. Naši automobili su možda najlakše razumljiv upliv umjetne inteligencije u ljudsku svakodnevnicu. Današnji novi automobil pravi je, tehnološki gledano, svemirski brod za kojeg MI MISLIMO DA NJIME UPRAVLJAMO, no to nije tako. Istina volan je u našim rukama no što kad računala zaključe da neće zakočit ili da treba dodati pun gas - čovjek tada nemože ništa napraviti. Živimo u svijetu znanstvene fantastike kakvom su ju romanopisci opisivali prije tek koje desetljeće. Roboti su svuda oko nas ma koliko se to nama činilo da nije tako. Vrijeme je da u robote ugradimo Asimovljeva tri zakona robotike i prekidač za trenutno ubijanje stroja (prisilno zaustavljanje, ako baš hoćete) ako za to bude potrebe. Što mislite, mogu li strojevi "osijećati", može li "elektronička krv" odlučiti i djelovati po svojoj svijesti i savjesti? Slijedi nam prava revolucija u društvenom suživotu sa umjetnom inteligencijom.

Mislite li da je autor pretjerao sa tekstom? Sjetite se novog fiće ili stojadina prije samo tridesetak godina. Jeste li onda mislili da ćemo danas u vlastitom dvorištu imati parkirane metalne ljubimce na kotačima sa umjetnom inteligencijom daleko potentnijom od svemirskih brodova iz znanstveno fantastičnih romana ne tako davne prošlosti. Prekidač za ubijanje robota moramo instalirati prije nego uživo budemo sudionici u Terminatorskom okružju.

Pročitajte komentar povodom ovog članka
http://www.astronomija.org.rs/111-admin/komentari/10991-povodom-clanka-legalizacija-ubijanja-robota

Autor: Marino Tumpić

https://t.co/YKPdfBignl

A P O D...

U vezi članka: "Legalizacija ubijanja robota"



"U Europskom parlamentu svijesni su pravnog i sigurnosnog vakuma, pravog jaza koji se stvorio u tehnološkom svijetu današnjice. Hitno je potrebno uspostaviti zakonsku regulativu o pravima i obvezama robota odnosno odgovornosti za njihov rad i djelovanje."

Citirani pasus je primer kako rđava birokratija pokušava da se umetne tamo gde joj nije mesto, suštinski samo želeći da naplati još jedan reket u još jednoj sferi. Nemaju roboti nikakva prava, kao što ih nema ni nas toster ili naša bušilica, pa se treba ljubazno zahvaliti pravnicima iz bilo kog parlamenata, pa i evropskog, na ovako nesebično ponuđenim uslugama. O obavezama tostera, bušilice ili robota je još bizarnije govoriti. Sve u svemu, još pre mnogo vekova je u evropskom pravu definisana institucija odgovornosti za opasnu stvar, i nepotrebno je išta menjati. Isto važi i za opasnu delatnost. Ako moj vučijak ujede prolaznika, ja snosim odgovornost. Ako moj aparat povredi nekoga, u granicama održavanja sam odgovoran ja, a u granicama fabričke greške je odgovoran proizvođač.

Sve ovo je davno, davno rešeno u pravu, u oblasti naknade štete, pa nova mašina koja se zove robot ne može tu ništa da promeni.

Zastupnicu suprotnog stava će reći da AI za razliku od tostera donosi odluke, ali to je samo na prvi pogled tako. Prvo, i moj toster je programabilan, a drugo, odluka je neka algoritamska struktura postupanja, otprilike kao što je to procedura hirurške operacije ili upravljanja avionom. Za pogrešan algoritam odgovara onaj ko ga je ugradio, za sprovođenje algoritma onaj ko ga sprovodi, a za celokupnu opasnu delatnost onaj ko je vrši (i to po principu objektivne odgovornosti). To znači da ako Vas ispravan i održavan robot napravi štetu komšiji, odgovarate vi, a ako je šteta posledica fabričkog nedostatka fabrika (dok je mašina u garantnom roku).

Po prirodi stvari, ma koliko da ugradimo bezbednosnih mehanizama u mašine, one će uvek moći da naprave štetu. Rizik će se smanjivati kako bude napredovala tehnologija. Ako se odmah propiše neki nerealno nizak stepen rizika to može biti suviše visoka granica koja će usporavati razvoj (otprilike kao kad bi se 1910 propisali standardi sigurnosti letelica iz 1990 - to bi u startu ubilo avio industriju).
Sve u svemu, na našem sadašnjem nivou, jedini novi zakonski propis koji nam je potreban je da robotske masine moraju imati jedan taster OF, jednu verbalnu komandu za to, i nekoliko vizualnih. Svaki drugi rizik se mora dobrovoljno prihvatiti (kao sto se narod vozio avionima 1910 - sto bi po današnjim merilima spadalo u opasne sportove). Uostalom, ljudi se ožene pa prihvate neki rizik (i to bez tastera OF), pa što ne bi kupili i robota.

Upoznajte delić zimskog neba

Sad je pravo vreme da se upoznamo sa zimskim nebom ili bar sa njegovim najmarkantnijim delom.

Orionu čovek mora da se divi. Moćan je, veličanstven i lep. Zbog svojih sjajnih zvezda i veličine lako se uočava na nebu. Poznat je od davnina, pa ga i Homer pominje u Ilijadi. Orion spada u najstarija sazvežđa.

U tradiciji Srba Orion se često pominje jer je služio za orijentaciju i za određivanje doba noći. Na našem nebu se pojavljuje u avgustu i vidi se sve do aprila.

Stari Grci su u ovom sazvežđu videli snažnog lovca koji u jednoj, uzdignutoj, ruci drži veliku batinu, a u drugoj štit. Trup Oriona je markiran sa četiri zvezde. Ona koja se nalazi u desnom Orionovom ramenu zove ze Betelguese. To je promenljiva zvezda, pravi supergigant jer je njen prečnik veći od sunčveog, po nekim procenama čak i hiljadu puta!




Stavite kursor na ilustraciju da vidite konture sazvežđa

Desno od Betelgeza, u drugom ramenu lovca nalazi se Belatriks. Svoje ime ova zvezda je dobila u srednjem veku. Bellatrix je latinska reč, a znači ratnica. U astrološkim knjigama onog doba kaže se da su žene rođene pod ovom zvezdom predodređene da budu srećne i da vole da pričaju (u šta ne treba sumnjati).

Stari arapski astronomi dali su beti Oriona originalno ime: Rigel, što znači gigantova noga To je ogromna zvezda pavkasto-bele boje. Od našeg Sunca Rigel je sjajniji, pazite sad, 57 000 puta! Daleko je od nas, srećom, 772,9 svetlosnih godina.

Saiph ćete teže uočiti od ostalih velikih zvezda Oriona. Ona je nešto manjeg sjaja (2,07m) i blizu je horizonta pa njeni zraci prolaze kroz debele naslage Zemljine atmosfere što joj umanjuje vidljivost. Od nas je daleko 721,6 svetlosnih godina.

A tri zvezde u struku lovca čine pojas. To su Mintaka, Alnilam i Alnitak. One pokazuju najsjajniju zvezdu neba, Sirius, dole ka horizontu. Na našoj karti gore Sirius se nalazi na šest sati i toliko je sjajan da ga ne možete pobrkati sa nekom drugom zvezdom.



Sirius je posebna priča i o njemu ćemo neki drugi put pričati više. Upravo je on pomogao da stari Egipćani odrede dužinu godine, ali, rekoh, drugi put ćemo. Svakako je lepo znati gde i kada možete naći najsjajniju zvezdu zemaljskog neba.

Sirius je inače i najupadljivija zvezda sazvežđa Canis Major. Canis Major se kod nas zove Veliki pas. Čim postoji velki, normalno, postoji i Mali pas. Oba psa inače pripadaju lovcu Orionu, pa su sa njim i oni dospeli na nebo.

Sirius se nalazi na šest sati, a ako krenemo u pravcu kazaljke na satu malo dalje, na osam sati videćemo sjajnu žućkastu zvezdu Procion. Ona je najsjajnija zvezda Malog psa (Canis Minor).

Idemo dalje, jer sad postaje zanimljivije pošto znamo više o nebeskom sadržaju. Na devet sati i malo više srećemo bliznce, Pollux i Castor. Oni su nauočljivije zvezde sazvežđa Gemini, tj. Blizanci. Pollux i Castor su u grčkoj mitologiji sinovi boga Zevsa i Lede.

Na blizu dvanaest je Capella, žuta zvezda smeštana sazvežđu Auriga (Kočijaš). Po sjaju ona je treća među zvezdama severnog neba (Sirius pripada zvezdama južnog neba). Mnogo je veća i sjajnija od Sunca.

Na jedan sat je Aldebaran, sjajna zvezda ljutito oko Bika (Taurus) i džin među zvezdama. Njeno ime je arapsko a znači pratilac. Aldebaran prati predivno zvezdano jato Plejade koje se vide u njegovoj blizini.

Obratite pažnju na Plejade. To je pravi nebeski dragulj i nešto najlepše što se na nebu može videti, posebno ako posmatrate sa dvogledom. Telekop ima manje vidno polje pa vam uskraćuje zadovoljstvo da ovo jato vidite celo jednom pogledom.

Plejada ima oko 500, ali se golim okom dobro vide svega njih sedam. Čovek oštrog vida može po vedroj noći, sa mračnog mesta, da ih vidi i 9 golim okom, a i više pod idealinim osmatračkim uslovima. (Moestlin je 1579, dakle pre pronalaska teleskopa, video čak 11 Plejada, dok Kopernik pominje i više od toga - 14 zvezda u ovom jatu).

Naravno, tako divan skup sjajnih uzvezda nije mogao da ostane nezapažen ni u staro vreme pa Plejade pominju Homer, zatim Hesoid i drugi. U Japanu Plejade od davnina zovu „Subaru" što je u novo doba postalo i ime poznate marke japanskih kola, ali i gigantskog japanskog teleskopa od 8,2 metara koji je smešten na Mauna Kei, na Havajima.

A na 4 se nalazi Rigel koga smo već pomenuli.

Da ponovimo gradivo. Betelgeuse u centru, Sirius na 6, Procion na oko 8, Pollux i Castro nablizu 10, Capella 11, pa onda Plejade i Aldebaran na pola dva i Rigel na četiri sata. Za jednu noć i više nego dovolljno.

Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/w6WLWmzQsK

A P O D...

Sinhrona rotacija i koliko traje dan na Mesecu


Uvek istu stranu Meseca vidimo.
Gore je fotografija snimljena kroz teleskop te je obrnuta, jer je sever dole, a jug gore.

Dok se okreće oko naše planete Mesec se istovremeno obrće i oko svoje ose. Ova dva kretanja su sinhronizovana tako da se za jedan krug oko Zemlje Mesec tačno jedanput okrene i oko svoje ose. Kažemo, period Mesečeve revolucije oko Zemlje jednak je periodu njegove rotacije. Posledica ovakvog kretanja je poznata - naš satelit nam uvek okreće jednu istu stranu i zato na njemu vidimo uvek jedan isti pejsaž.

Do sinhrone rotacije Meseca došlo je u davno doba kada se pod uticajem Zemlje centar mase Meseca pomerio ka našoj planeti. Međutim sinhrona rotacija nije karakteristična samo za našu Lunu. Među satelitima Sunčevog sistema to je uobičajena pojava.

Koliko traje dan na Mesecu.

Rotaciju Meseca, isto kao i njegovu revoluciju, možemo posmatrati u odnosu na zvezde i u odnosu na Sunce. U prvom slučaju ono je jednaka sideričkom, a u drugom sinodičkom mesecu. Pošto se trajanje dana na nekom nebeskom telu određuje prema Suncu to znači da jedan dan na Mesecu traje, zbog sinhrone rotacije, isto koliko i sinodički mesec: 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 2,78 sekundi. Naravno, ovo je prosečno vreme izraženo u zemaljskim vremenskim jedinicama.



Osa rotacije Meseca prema ravni ekliptike ima naklon od 88°,5 te na tu ravan stoji gotovo pod pravim uglom. Otuda na Mesecu nama smene godišnjih doba.....

https://t.co/Ngjo5XkxbI

A P O D...

Pedeset godina od pogibije prve posade "Apola"

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/11002-pedeset-godina-od-pogibije-prve-posade-apola

https://t.co/poRsJT7WZl

A P O D...

Premijera nebeskog „blokbastera“

Ne propustite prikazivanje, samo tijekom naredna tri dana za odabrane



Naučili smo da se filmski uratci svjetske kinematografije danas smatraju kulturnim dobrom ali i financijskim projektom. „Blokbasteri“ se najavljuju mjesecima unaprijed. Najprije nas obasipaju „trajlerima“ pa premijerama i na kraju globalnom kampanjom gledanja pokretnih sličica.

U ovom slučaju stvar je ubrzana, sve se odvija u naredna tri dana. Najavljujemo vam globalni „nebeski blokbaster“. Tri dana; Gem, Set i Meč. Tri glavna glumca; Mjesec, Venera i Mars. Ponedjeljak navečer, sat vremena nakon zalaska Sunca gledati ćemo trajler (ili gem, ako vam je tako draže).

Tek vidljiv Mjesečev srp pojaviti će se u sumrak nisko iznad horizonta, poviše se nalaze sjajna Venera i znatno manje sjajan Mars. Premijera (set) priče je u utorak navečer. Već lijepo vidljiv srp Mjeseca u prvoj četvrti nalaziti će se između Venere i Marsa, nešto južnije („ispod“) od njih.

Ako nikada niste locirali, odnosno vidjeli Mars golim okom ovo je prilika koju nesmijete propustiti. Meč iliti globalna kampanja gledanja ovog izdanja nebeskog blokbastera događa se u srijedu navečer. Venera, Mars i pomalo od njih sad već udaljen mlad Mjesec biti će skoro u ravnini nakošeni u odnosu naspram horizonta gotovo vjerno prateći ravninu ekliptike.

Budu li nas vremenske prilike poslužile, odvojite dijelić svog vremena – ulaznica za ovaj blokbaster je besplatna a scena vrijedna divljenja. Možda se na tankom Mjesečevom srpu prisjetite i školskog gradiva o „pepeljastoj svjetlosti“. To je ona fina svjetlosna koperna koja obavija cijeli Mjesečev disk – a zapravo je riječ o Sunčevoj svjetlosti koju reflektira naš planet te tako obasjava neosvijetljen dio Mjesečeva diska.

Autor: Marino Tumpić

Prizemljene rakete "Proton-M", u toku istraga u Voronježu

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/11003-prizemljene-rakete-proton-m-u-toku-istraga-u-voronjezu