Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/FxeNtouZh3

A P O D...

NASA će za 8 godina posetiti 8 asteroida. Sledi 7 stvari koje treba znati o tim misijama

Odmah po praznicima NASA je objavila da će lansirati dve nove planetne misije koje bi između 2021. i 2033. posetile 8 asteroida. Predstoji nam dugo čekanje, ali će na kraju to ipak biti 8 svetova za samo 8 godina!

Letilice, nazvane „Lucy“ i „Psyche“, biće lansirane 2021. i 2023. godine. NASA se nada da će nova saznanja popuniti pojedine praznine u našem shvatanju o nastanku Sunčevog sistema – iz vremena kada je naše Sunce bilo jedva 10 miliona godina staro.

Sledi sedam stvari koje trenutno znamo o te dve misije.


„Lusy“, misija koja će posetiti nekoliko trojanaca u blizini Jupitera, konačno je u januaru 2017. dobila zeleno svetlo od Nase. Nosiće 3 instrumenta.

1. „Lusy“ će proleteti pored nekoliko ateroida u blizini Jupitera

Plan je da sonda poseti jedan asteroid Glavnog pojasa (52246 Donaldjohanson) i 6 Trojanaca (3548 Eurybates, 15094 Polymele, 11351 Leucus i 21900 Orus, kao i binarni par 617 Patroclus-Menoetius). Uopšteno rečeno, Trojanci dele istu orbitu kao i Jupiter a drže se položaja zahvaljujući gravitaciji velike planete. Naučnici nusu baš sasvim sigurni odekle potiču – moguće je da su čak u pitanju zarobljene komete ili objekti Kajperovog pojasa.

Sonda će biti lansirana 2021. Očekuje se da će 2025. prošišati kroz asteroidni pojas koji deli Mars i Jupiter, da bi do prvog Trojanskog cilja stigla 2027. „Lucy“ je projektovana da poseti još pet drugih Trojanaca, da bi svoje putovanje završila 2033. godine.

Kako je na konferenciji za štampu objasnio rukovodilac programa Hal Levison, sonda je nazvana po slavnom fosilu ljudskog pretka starom 3,2 miliona godina. „Ti Trojanci su pravi fosili iz vremena nastanka planeta,“ izjavio je tada.


Orbiter „Psyche“ će posetiti metalni asteroid istog imena.

2. „Psyche“ će krenuti ka svetu od metala

U Glavnom asteroidnom pojasu postoji jedinstven (do sada nije otkriven nijedan sličan) metalni svet nazvana (16) Psyche. Sastoji se od metalnog gvožđa i nikla, poput Zemljinog protoplanetskog jezgra, sa brdima čvrstog metala na površini.

Nije li Psyche ogoljeno unutrašnje jezgro koje je trebalo da bude mnogo veća planeta da se nije udaril s nekim snažnijim asteroidom? Upravo to pokušava da dokaže Lindy Elkins-Tanton, glavni rukovodilac misije sa državnog univerziteta Arizona.

„Nezavisno od našeg unutrašnjeg uzbuženja, našu misiju smo nazvali direktno prema cilju našeg putovanja – Psyche,“ kaže ona.

Sonda će poleteti oktobra 2023. i stići će tamo 2030. Za razliku od „Lucy“, tamo će usporiti i ući u orbitu, gde bi mogla da ostane do 2 godine.

3. 'Lucy' i 'Psyche' su prve Nasine planetne misije koje su odabrane na konkursu u više od 4 godine

Poslednji put kada je NASA dala zeleno svetlo nekoj planetnoj misiji koja je odabrana na javnom konkursu bila je 2012. godina.

Avgusta te godine, NASA je objavila da će „InSight“, Marsova geofizička osmatračka stanica, biti lansirana 2016. Zbog lošeg „dihtovanja“ glavnog naučnog instrumenta u vakuumu, lansiranje „InSighta“ je prošle godine odloženo do 2018.

Ako se pitaš koje su sada misije učestvovale u takmičenju, pogledaj tačku 5.

4. Kao podsetnik, mali osvrt na tipove planetnih naučnih misija

Prema složenosti i spremnosti da se izdvoje sredstva, Amerika ima 3 tipa planetnih naučnih misija: „Discovery“, „New Frotier“ i tzv. „Flagship“[1] misije.

„Lucy“ i „Psyche“ spadaju u „Discovery” misije. One su najjeftinija ponuda na Nasinom meniju misija, koje su po pravilu jeftinije od $500 miliona, ne računajući lansiranja i operativne troškove. Do sada je pokrenuto 12 misija “Discovery”, počev od sonde „Near-Earth Asteroid Randezvous“ (NEAR) iz 1996. godine.

“New Frontiers” su srednje misije, i u njih sladaju „New Horizons“, „Juno“ i „OSIRIS-REx“. Ovaj poslednji, trenutno na putu ka asteroidu Bennu, ima cenu oko $800 miliona, uključujući i troškove rakete „Atlas V“.

Konačno, tu su „Flagship“ misije – velike, koje zahtevaju od agencije aktiviranje brojnih resursa. Takve misije su „Curiosity“ i „Mars 2020“, kao i pretstojeća misija na Evropu.

5. 'Lucy' i 'Psyche' su izabrane na konkursu – znači da su neki naučnici odbijeni

„Lucy“ i „Psyche“ su odabranje među 27 misija klase „Discovery“ koje su razmatrane u poslednjih pet godina.

Kako su svojevremeno pisali Casey Dreier i Emily Lakdwalla, program je prvobitno smatrao da će se novi predlozi razmatrati svake druge godine, ali smanjivanje agencijskog budžeta za otsek za planetna istraživanja nalagalo je da se odabir uspori.

Trujumf „Lucyja“ i“Psyche“ je, nažalost, značio da su tri ostale misije-kandidata ostala na stolu. Jedna od njih, teleskop za lov na asteroide NEOCam (Near-Earth Object Camera), nastaviće da dobija sredstva još godinu dana jer će možda moći biti iskorišćen za ostala Nasina istraživanja.

Druge dve misije, VERITAS (Venus Emissivity, Radio Science, InSAR, Topography, and Spectroscopy) i DAVINCI (Deep Atmosphere Venus Investigation of Noble gases, Chemistry, and Imaging), bi trebale da budu okrenute ka Veneri, gde Amerikanci nisu bili još od kada je 1990. sonda “Magellan” ušla u orbitu.

6. 'Lucy' i 'Psyche' su misije koje će voditi naučniici

Za razliku od „Flagship“ misija kao što je „Curiosity“, misije „Discovery“ će biti direktno vođene preko predloženih timova.

Rukovodilac „Lucyja“ Hal Levison je naučnik sa Southwest Research Institute iz Kolorada. SwRI će rukovoditi ukupnim naučnim istraživanjima. Nasin Godardov kontrolni centar će obezbediti rukovođenje misijom, sistemski inženjering i sigurnost misije, dok će letilicu napraviti „Lockheed Martin“.

Naučni tim „Psychea“ će biti lociran na univerzitetu Arizona, kao i rukovodilac misije Lindy Elkins-Tanton. Upravljanje misijom će preuzeti Nasina Laboratorija za mlazni pogon (JPL) u Pasadeni. Letilica će biti proizvedena od strane kompanije „Space Systems/Loral“.

7. Obe letilice će koristiti nasleđenu tehnologiju

Kada hoće da budu praktični, NASA poseže za već u prethodnim misijama proverenim hardverom – često to nazivajući nasleđenom tehnologijom. To ima brojne benefite; takvi delovi su obično mnogo jeftiniji nego da razvijaju nove komponente, a i uvek dobro znati da je nešto što ugrađuješ već provereno i pouzdano.

Letilica „Psyche“ veoma podseća na „Dawn“, i koristiće solarno-električni pogon (ksenonske jonske motore) – tehnologiju koju je „Dawn“ uspešno isprobao tokom svoje 10-godišnje misije. Njegova tri motora su za sve to vreme potrošila manje od 420 kg goriva.

Psyche – putovanje na metalni svet.
https://vimeo.com/194399729

45P/Honda-Mrkos-Pajdušakova - hladna kometa

Zimska noć 7. januar 2017. nebo veoma vedro očišćeno jakom burom, Mjesec u fazi prve četvrti u Ovnu. Hladno, vanjska temperatura oko -6°C.



Već dva dana u Trebinju su veoma niske temperature, noću padne do -14°C. Jedan čas nakon zalaska Sunca potražio sam sa 30 godina starim vlastoručno izrađenim reflektorom 140/1400 mm periodičnu kometu 45P/Honda-Mrkos-Pajdušakova. Kometu sam našao nakon traganja veoma nisko, oko 5° nad brdom na jugozapadnom nebu u sazvježđu Jarca.



Krenuo sam tražiocem 16x50 mm od sjajne planete Venere na zvijezdu Delta Jarca - Deneb Algedi (2,8 mag), pa do zvijezde Teta Jarca (4,0 mag). Oko 1,2° NE je zvijezda HD201335 Jarca (6,7 mag) ispod koje se na 20' nalazila kometa. Usprkos mjesečini lako se vidila pri 70x i 88x kao okrugla maglica velika 4' sa sjajnijim središnjim dijelom (DC=4). Zbog mjesečine i nizine nad brdom (oko 5°) sjaj kometi sam procjenio na 6,7 magnitudu. Kometa je noćas bila udaljena od Zemlje 0,54 astronomskih jedinica (AJ), a od Sunca 0,55 AJ.



Kometu je otkrio japanski amater Minoru Honda 3. decembra 1948. godine kada je bila sjaja oko 9. magnitude. Malo kasnije kometu su uočili Čehoslovački astronomi Antonin Mrkos i Ludmila Pajdušakova sa opservatorije Skalnate Pleso.

Iz Trebinja ovu kometu sam posmatrao prilikom predhodnog prolaza kroz perihel u 2011. godini. Tada je najveći uočeni sjaj bio 5,4 magnitude. Kometa je bila u periheku 31. decembra 2016. daleka 0,53 AJ od Sunca. Period komete je 5,26 godina i pripada familiji Jupiterovih kometa sa daljinom afela od 5,51 AJ. Najbliže Zemlji će biti 11. februara 2017. udaljena samo 0,083 AJ (12,4 miliona kilometara).

https://t.co/OhgoEtj5OU

A P O D...

Sudar zvezda 2022!

Ovo je fantastično! Kako izveštava časopis Astronomy Lawrence Molnar, profesor astronomije i fizike na Calvin koledžu, predviđa zvezdani spektakl koji nas čeka u bliskoj budućnosti, 2022. godine.

Tada će, po njegovim proračunima doći do spajanja dve zvezde što će izazvati eksploziju i pojavu crvene nove. Sa naše distance taj grandiozan događaj će se videti kao vrlo sjajna zvezda magnitude 2, što odgovara sjaju zvezde Polaris. Od zvezda, po sjaju će ga nadmašivati jedino Sirius i Vega. Na našem nebu videće se čitavih šest meseci.

Radi se o kontaktnom binarnom sistemu zvezda u sazvežđu Cygnus (Labud) od nas udaljenom oko 1800 svetlosnih godina. Oznaka ove zvezde je KIC 9832227 (KIC - Kepler Input Catalog).


Sazvežđe Cygnus, položaj KIC 9832227

Kontaktne binarne (dvojne) zvezde su one koje su toliko blizu jedna drugoj da se dodiruju tako da dele svoje gasovite spoljašnje slojeve.


Kontaktna binarna, umetnička impresija. ESO/L. Calçada

Do ovog otkrića profesor Molnar je sa svojim timom došao proučavajući krivu sjaja nove V1309 Scorpii koja je uočena 2008. godine. Proučavajući arhivske podatke astronomi su bili u stanju da prate evoluciju ove nove od 2001. godine, dobijajući tako jasnu sliku o razvoju nove tokom čitave dekade. Kriva sjaja, kaže profesor Molnar, i jedne i druge zvezde se gotovo savršeno poklapaju na osnovu čega je njegov tim proračunao da će se veliki događaj odigrati 2022. godine.

Podsetite se ovog članka za pet godina

Autor: Aleksandar Zorkić

Saturnovi prstenovi - krunski nakit

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/saturn-41754/10947-saturnovi-prstenovi-krunski-nakit

https://t.co/ARmHXyHsox

A P O D...

Koliko je težak kubni centimetar neutronske zvezde?

Jedan atom je približno velik – 10–8 ili 1/100.000.000 cm u prečniku. Kod običnih čvrstih tela i tečnosti, atomi se nalaze vrlo blizu jedan drugom, praktično se dodirujući. Gustina čvrstih tela i tečnosti zavisi od veličine atoma, njihovoj sposobnosti povezivanja i jačini tih međusobnih veza, kao i težine samih pojedinačnih atoma.



Čvrsta materija sa najmanjom gustinom jeste vodonični led, čiji je kubni santimetar težak svega 0,076 grama. Najgušći se smatra retki metal osmijum (Os), sa 22,48 grama po kubnom santimetru. (Zlato ima 19,3 gr/cm3, živa 13,6 gr/cm3, gvožđe 7,8 gr/cm3, vazduh 1,29 gr/cm3, vodena para 0,80 gr/cm3.)

Kada bi atomi bili čvrste, nestišljive loptice, osmijum bi bio najgušći mogući materijal ali čak ni tada njegov kubni santimetar ne bi bio težak ni sto grama, a kamoli jednu tonu.

Ali atom nije kompaktan. Ne tako davno, 1911.godine, britanski fizičar Ernest Rutherford *, dokazao je da se atom sastoji uglavnom od praznog prostora. Ljusku čine veoma lagani elektroni, a preko 99,9 % mase atoma je koncentrisano u sićušnoj strukturi, nukleusu ili jezgru, koji se nalazi u sredini.

Jezgro ima prečnik od oko 10–13 cm, što je 1/100.000 deo prečnika samog atoma. Znači, ako bismo jednu loptu materije toliko snažno sabili da se sve elektronske ljuske slome, a sama jezgra na silu približe jedna do drugih, prečnik te lopte bi bio svega 1/100.000 deo početnog prečnika.

Ako bismo Zemlju sabili toliko da bude sačinjena isključivo od atomskih jezgara, čitava njena materija bi zapremala loptu prečnika oko 130 metara. Da tako isto sabijemo Sunce, ono bi bilo lopta od svega 15 km u prečniku. Ako bismo čitav kosmos komprimovali na isti način, dobili bi sferu prečnika jedva nekoliko stotina miliona kilometara i mogao bi komotno da se smesti u prostor prečnika asteroidnog pojasa u našem Sunčevom sistemu.



Enormni pritisci i temperature koje vladaju u centru zvezda dovode do lomljenja atomskih struktura i omogućava međusobna približavanja atomskih jezgara. Gustina materije u centru Sunca je daleko veća nego ona kod osmijuma (160 puta gušća od vode) ali se pojedinačna jezgra – nukleusi još uvek kreću slobodno, tako da je čak i sam centar Sunca gasovit. Neke zvezde su sačinjene gotovo isključivo od takvih "slomljenih" atoma. Prva otkrivena takva zvezda je bio pratilac nama najsjajnije zvezde na nebu Siriusa, Sirius B (ona je dvojna zvezda). Taj "beli patuljak" je 10.000 puta slabiji od svog kompanjona, ili 500 puta slabiji od Sunca. Izračunato je da ima masu malo manju od našeg Sunca, a veličinu neznatno manju od naše Zemlje.

Rekli smo da su jezgra atoma sačinjena od protona i neutrona. Svi protoni su čestice pozitivnog elekričnog naboja i zato se međusobno odbijaju, što im ne dozvoljava da ih bude više od, na primer, hiljadu u određenom prostoru. Neutroni, međutim, budući da su nenaelektrisani, pod odeđenim uslovima, a to je posle eksplozija supernovi, mogu da se zgusnu u tolikom broju, da formiraju neutronsku zvezdu. Danas znamo da su pulsari takve neutronske zvezde.

Kada bi se kojim slučajem Sunce pretvorilo u takvu zvezdu, sva njegova masa bi bila sažeta u jednu loptu 1/100.000–og dela njegovog sadašnjeg prečnika, odnosno 1/100.0003 ili 1/1.000.000.000.000.000–og (jednog kvintilionitog) dela njegove sadašnje zapremine. Znači, gustina takvog Sunca bi bila 1.000.000.000.000.000 puta veća nego što je sada.

Sadašnja ukupna gustina Sunca iznosi oko 1,408 grama po kubnom santimetru (to je tačno četvrtina srednje Zemljine gustine – 5,515 gr/cm3) i jedan naprstak njegove materije je težak kao kocka šećera, a naprstak materije sa neutronske zvezde bi bio težak oko 1.400.000.000.000.000 grama.

Znači da bi samo jedan kubni santimetar neutronske zvezde bio težak 1.400.000.000 (milijardu i četiristotine miliona) tona.

* Baron Rutherford of Nelson, (1871–1937), inače dobitnik Nobelove nagrade za hemiju 1908. i naučnik po čijem imenu je 1997. jedan novi veštački hemijski elemenat nazvan raderfordijum (Rf, 104); dao osnive nuklearne fizike; izveo prvu transmutaciju elemenata (N14 – O17).

Venera se lagano udaljava od Sunca i to će trajati još dva dana

Venera se lagano udaljava od Sunca i to će potrajati još nepuna dva dana kada će ući u svoju maksimalnu istočnu elongaciju, na večernjem nebu. Preciznije, dogodiće se to 12. januara u 11 sati svetskog vremena, tj. u 10 po našem.



E sad, elongacija je ugao između Sunca i planete (ili nekog drugog tela) posmatrano sa Zemlje. U ovom slučaju govorimo o Veneri. Pomenutog datuma i časa, Venera će biti čak 47 stepeni udaljena od naše zvezde, imaće prividni prečnik od 24,4' i 51% njenog diska će biti osvetljeno. Magnituda Venere u tom času biće -4,4 m. Sve to činiće je odličnom metom za posmatranje, jer nam u drugim polažajima Sunce ometa pogled na ovu susednu planetu.



Sunce će tog, 12. januara, zaći u 16 sati i 21 minut, a Venera četiri sata kasnije, u 20 sati i 27 minuta. Visina Venere nad horizontom u trenutku zalaska Sunca biće 32 stepena i 40 minuta, što je sasvim pristojna visina za ugodno posmatranje. Već sada nije nikakav problem da se Venera uoči na našem nebu posle zalaska Sunca jer je odaje njen bleštav sjaj.

Nakon maksimalne elongacije Venera će početi da se približava Suncu te će 25. marta stići u donju konjunkciju, posle čega će početi ponovo da se udaljava od Sunca da bi 3. juna ušla u svoju najveću, zapadnu elongaciju.

Kako se vidi na crtažu, kada je Venera u konjunkciji onda se poravnava sa Suncem koje nam sasvim ometa da je vidimo.

Najvažnije o Veneri
http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/venera-7140/9838-najvaznije-o-veneri

https://t.co/Fw5GoQAefN

A P O D...

https://t.co/R8ZvmM1YK8

A P O D...

Zemaljske orbite

http://www.astronomija.org.rs/nauka/fizika/10953-zemaljske-orbite

Faze Meseca

 http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/10955-faze-meseca

Elektro-slabe ZVEZDE - nova klasa zvezda

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/zvezde/10958-elektro-slabe-zvezde-nova-klasa-zvezda

https://t.co/bsfZM2S8ol

A P O D...

Mesečeva orbitalna stanica će biti nekoliko puta manja od MKS

Stručnjaci država članica programa Međunarodne kosmičke stanice (MKS) razmatraju razvoj Mesečeve orbitalne stanice (MOS) kao logični nastavak međunarodne saradnje u kosmosu posle završetka projekta MKS.

Komentarišući planove posle završetka letova na MKS, načelnik Centra za pilotirane kosmičke programe CNIImaša, bivši kosmonaut Oleg Kotov je izjavio da će međunarodna MOS biti nekoliko puta manja od MKS. Podsećamo da je CNIImaš (Centralni naučno istraživački institut mašinogradnje) vodeća naučno-istraživačka institucija Rusije koja Državnoj korporaciji “Roskosmos” sugeriše pravce razvoja ruske raketno-kosmičke industrije.



Prema rečima gospodina Kotova, pitanje razvoja Međunarodne mesečeve orbitalne stanice (MOS) je u početnoj fazi. Stručnjaci zemalja koje učestvuju u programu Međunarodne kosmičke stanice (MKS), u okviru nekoliko radnih grupa, razmatraju različite verzije MOS-a. Cilj razvoja MOS-a je da se na orbiti oko Meseca formira infrastruktura koja će kasnije biti korišćena za spuštanja ljudi na Mesec i istraživanja njegove površine.

U ovoj početnoj etapi, osnovna koncepcija MOS-a je zamišljena kao relativno mala stanica sastavljena od tri do četiri modula. Kada je orbita MOS-a u pitanju, stručnjaci su analizirali nekoliko opcija – nisku orbitu oko Meseca, jednu od Lagranžeovih tačaka libracije i visoko-eliptičnu orbitu. Kako stvari stoje, MOS će kružiti oko Meseca na polarnoj visoko-eliptičnoj orbiti. Za razliku od MKS-a, predviđeno je da posade na MOS-u borave periodično i kraće.

Na MOS-u će biti testirane nove tehnologije koje su neophodne za osvajanje ne samo Meseca, već i objekata u dalekom kosmosu. Takođe, sa MOS-a će posade istraživati površinu Meseca uz pomoć automatskih aparata, pokretnih lunohoda i statičnih lendera.

Autor: Grujica Ivanović

https://t.co/h00imX5XtM

A P O D...

Mrtve zone univerzuma

http://astronomija.org.rs/ivot/10967-mrtve-zone-univerzuma

Kako je CIA ukrala Sovjetima kosmički brod?

http://astronomija.org.rs/istorija-70162/10965-kako-je-cia-ukrala-sovjetima-kosmicki-brod

https://t.co/SO70UP5MQp

A P O D...

Umro astronaut Sernan – poslednji čovek na Mesecu

http://www.astronomija.org.rs/112-autori/biografije/10971-umro-astronaut-sernan-poslednji-covek-na-mesecu

Sinodički mesec

Da bi prošao kroz sve faze Mesecu je potrebno 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 2,78 sekundi.



Ovaj vremenski period se zove sinodički mesec pošto predstavlja zbir svih Mesečevih mena (sinodički dolazi od grčke reči u značenju zbirni, skupstinski). Ono što međutim zbunjuje jeste da u toku ovog ciklusa, dakle za 29,5 dana, Mesec načini ravno jedan krug oko Zemlje, a ranije smo tvrdili da je za taj krug Mesecu potrebno 27,3 dana, to jest jedan siderički mesec. Čitava stvar je utoliko interesantnije što su obe ove tvrdnje tačne i lako se mogu proveriti. Za jednu su dokaz mene, a za drugu zvezde.

Da bismo shvatili otkud potiče razlika izmešu sideričkog i sinodičkog meseca potrebno je da kretanje Meseca oko Zemlje dovedemo u vezu sa kretanjem Meseca i Zemlje oko Sunca. Ovo drugo kretanje ima za posledicu da se položaj Meseca i Zemlje prema zvezdama posle izvesnog vremena više ne podudara sa njihovim položajem prema Suncu.

Uzmimo da je Mesec u fazi punog Meseca (tačka M1) i da u tom položaju, gledano sa Zemlje, poklapa neku udaljenju zvezdu. Kroz 27 dana i nešto sati Mesec će napraviti jedan krug oko Zemlje i ponovo će poklopiti datu zvezdu (položaj B na crtežu). Ali za tih 27 dana i Zemlja i Mesec su na putanji oko Sunca prevalili određen put tako da u trenutku kada Mesec poklopi zvezdu on još nije dospeo u fazu punog Meseca. Za to mu je potrebno da stigne u položaj M3 što traje oko dva dana i pet sati.

Siderički mesec, dakle, predstavlja vreme kruženja Meseca oko Zemlje s obzirom na zvezde, a sinodički s obzirom na Sunce.

https://t.co/VcpITZaeLg

A P O D...

Mali leksikon za astronome početnike

http://www.astronomija.org.rs/nauka/astronomija/10959-mali-leksikon-za-astronome-pocetnike

2017 - Oproštaj sa “Kasinijem” i nekoliko starih raketa

Kao što smo pisali, u jesen 2017. posle trinaest godina istraživanja Saturna sa orbite, kosmički aparat “Kasini” (Cassini) će završiti ovu unikatnu misiju. “Kasini”, koji će do tada istraživati Titan i prstenove Saturna, će sredinom septembra 2017. uleteti u gustu i veoma aktivnu atmosferu ove džinovske planete.


Kraj programa istraživanja Saturna - kosmički aparat "Kasini"

Istovremeno, u ovoj godini ćemo se rastati sa ruskom raketom-nosačem “Sajuz-U” koja je do sada lansirana 785 puta. U poslednje vreme, kako smo već javljali, pouzdanost ovog nosača je posle nekoliko neuspeha smanjena. Prošlog decembra problem u radu ventila za dovod tečnog kiseonika na trećem stepenu rakete “Sajuz U” su doveli do gubitka teretnog broda “Progres MS-04” krcatog veoma značajnom opremom za ruski segment Međunarodne kosmičke stanice.

Trenutno, “Roskosmosu” je preostala još samo jedna raketa iz ove serije i još uvek nije jasno hoće li sledeći teretni brod “Progres MS-05” biti lansiran ovom ili modernijom raketom “Sajuz-2.1A”. Njegovo lansiranje je planirano za kraj februara, međutim možda će u svetlu prošlog neuspeha, biti odloženo.

Pored starog “Sajuza-U”, ove godine će poslednja lansiranja obaviti i dve verzije američke rakete “Delta IV M”. Iako veoma pouzdani, nosači “Delta” koje na kosmičkom tržištu nudi kompanija ULA, su se pokazali kao veoma skupi i ne-konkurentni.

Kao što smo javili, prvo lansiranje najlakše kosmičke rakete, japanskog nosača SS-520-4 nosivosti oko 140kg za orbite maksimalne visine od 800km, nažalost završeno je pre dva dana neuspehom. Međutim, pored ove super-lake rakete, ove 2017. planirana su lansiranja još nekoliko raketa koje pripadaju klasi lakih nosača. Pored kineske lake rakete na čvrsto gorivo “Kuaj žou-1A” (Kuaizhou-1A №Y1, ili KZ-1A), nosivosti do 250kg za orbite visine od oko 500km, koja je lansirana 9. januara (to je bilo njeno tek drugo lansiranje), ove godine će biti nekoliko lansiranja evropske lake rakete “Vega” i, takođe lakih nosača koji predstavljaju modifikacije starih interkontinentlanih raketa - američkog “Minotaura” (kompanije Orbital ATK) i ruskog “Rokota” (kompanije “Hruničev”) na kome su sistemi ukrajinske proizvodnje zamenjene ruskom opremom.

Kada smo kod lakih raketa, ove godine ćemo takođe videti premijerno lansiranje američko-novozelandske super-lake rakete “Elektron” (Electron) kompanije RocketLab o kojoj smo takođe pisali pre nekoliko meseci. Kapacitet ove mini-rakete je 150kg za orbite visine do 500km, a lansiranje je planirano sa novog kosmodroma na obali Novog Zelanda.


Laka američko-novozelandska raketa "Elektron"

Posle dužeg vremena, planirano je lansiranje rusko-ukrajinske rakete “Zenit”, poslednje potpuno kompletne rakete ove serije. Iako je reč o komercijalnom lansiranju kompanije “Morski start”, “Zenit” će poleteti sa Bajkonura, dok su u ovoj kompaniji u toku analize izbora nosača posle prodaje plovećeg kosmodroma ruskom aviokoncernu S7 biznismena Vladislava Filjova.

Ovaj prikaz lansera 2017. zaokružićemo neobičnim rekordom koji indijski stručnjaci planiraju da postave u prvoj nedelji februara. Naime, ISRO (Indijska organizacija za kosmička istraživanja) namerava da za vreme jednog jedinog lansiranja na orbitu izbaci, ni manje ni više, nego 103 satelita! Kao nosač poslužiće raketa PSLV-C37 koja će sa kosmodroma Šriharikota (Shriharikota) u provinciji Andra Pradeš, lansirati tri indijska navigaciona i satelita daljinskog kartografisanja planete (ukupne mase 760kg) i 100 stranih mikro-satelita ukupne mase 590kg.

Indijski stručnjaci su poznati po tome što lansiraju mnogo satelita jednom raketom. Tako su na primer juna 2016. lansirali istovremeno 22 satelita nosačem PSLV, dok u isto vreme planiraju da koriste i lansera GSLV klase “Mark III” i “Mark II” veće nosivosti.


103 satelita jednom raketom - indijski lanser PSLV