Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/iU9Pi7rEEv

A P O D...

Kalendar za 2017

http://www.astronomija.org.rs/fotografija/10904-kalendar-za-2017

Od kada brojimo godine?



Može se reći da jedan dobar deo država i naroda danas u svetu broji godine od Hristovog rođenja ili bolje reći od nove ere (n.e.), mada je još uvek u nauci sporna tačna godina (i datum) Hristova rođenja. Sa priličnom sigurnošću se ipak pretpostavlja da je mogao biti rođen bar 4. godine pre nove ere. Datumi i godine pre nove ere se označavaju sa p.n.e., a u literaturi engleskog govornog područja sa B.C. (before Christ).

Doduše, ima još nekih zemalja koje interno, nastavljajući svoju tradiciju, računaju godine od nekog drugog događaja iz prošlosti, kao na primer što to rade tradicionalni Jevreji, Kinezi ili muslimani.

Pa i u samom hrišćanskom svetu brojanje godina od Hristova rođenja, odnosno od početka nove ere, započelo je relativno kasno – tek između osmog i desetog veka iako je takav predlog učinjen od rimskog pape još u VI veku.

Najduže je trajalo računanje godina od biblijskog postanka Sveta, koje je po Svetoj knjizi bilo 5508. godine p.n.e. Srbi su čak i posle Kosova računali godine od postanka Sveta. Tako je Stevan Visoki [1], podižući Mramorni stub na mestu pogibije svoga oca kneza Lazara 15 godina posle Kosovske bitke, na stubu ostavio zapis da se slavna bitka sa Turcima odigrala "petnaestog dana meseca juna godine 6897." Ako od 6897. oduzmemo 1389. (godina kada je bio boj na Kosovu), dobijamo 5508. (p.n.e.), što je godina nastanka Sveta po Bibliji.

(U arheološkom muzeju kraj crkve Aja – Sofije u Carigradu nalazi se jedna kamena ploča. Njen grčki tekst kaže: "Obnovi se ova kula i ovo gradsko platno od Đurađa Despota Srbije 6956. godine." Kada se odbije 5508 godina od "postanka sveta" do rođena Hristovog dobija se 1448. godina.)

U antičkoj Grčkoj su dugo računali godine od održavanja prve Olimpijade, a to je bilo 776. godine p.n.e. Možemo se zapitati zašto su se igre održavale svake četvrte godine, što je ostalo pravilo i do danas.

Možda zato što je svaka četvrta godina prestupna, što nam govori da je svakako postojala neka povezanost sa kalendarom.

U drevnom Rimu, u periodu od osnivanja Rima pa do Hristova rođenja, godine su računate od godine kada je legendarni Romul, prvi rimski kralj (753 – 715 p.n.e.) osnovao grad Rim, a to je bilo 4755. godine od postanka Sveta ili 753. godine p.n.e.

U rimskoj imperiji jedno vreme se praktikovalo računanje godina od početka vladavine pojedinog imperatora. Tako je bilo za vreme vladavine cara Dioklecijana [2] – godine su počeli da računaju od 284. godine, kada je i proglašen za imperatora.

Međutim, ni nastanak sveta nije bio za sve narode u isto vreme. Za Jevreje svet je nastao 7. X 3761. godine p.n.e. Tako je 1999. godina po našem kalendaru, po jevrejskom računanju 5760 AM (Anno Mundi – Svetska godina).

Muslimani broje godine od Muhamedova bekstva iz Meke u Medinu (između 28.VI. i 20.IX.) 622.godine n.e. Osim toga islamska kalendarska godina je za 11 dana kraća, jer je muslimanski kalendar lunarnog tipa, pa se njihove godine ne mogu izračunati prostim oduzimanjem od našeg broja godina. Na primer, 1999 – 622 = 1377, što bi trebalo da nam govori da je sada kod muslimana ta godina po njihovom kalendaru. Ali nije! Zbog one razlike od 11 dana, sada je 1420. muslimanska godina.

Kinezi su 15. februara u ponoć 1999. godine dočekali dolazak njihove Nove 4697. godine. To je godina Zeca, koja je zamenija dotadanju godinu Tigra. To nam jasno govori da Kinezi broje svoje godine još od 2698. godine p.n.e. (preračunato). Slično kao i hebrejski i kineski kalendar predstavlja jednu kombinaciju solarnog i lunarnog kalendara, koji nastoji da se dužina kalendarske godine poklopi sa dužinom tropske (astronomske) godine.

[1] Stevan Lazarević (1389–1427), srp. knez i despot, najobrazovaniji vladar Evrope svoga doba, posle Kosova bio tur. vazal i borio se na njihovoj strani. U bici kod Nikopolja 1396. sâm dobio bitku. U bici kod Angore 1402. tri puta je spašavao sultana Bajazita ali ga ovaj nije poslušao i tu je poginuo. Od mađ. kralja dobio na dar Mačvu sa Beogradom. Njegova zadužbina je man. Manasija. Nasledio ga Đurađ Branković.
[2] Na latinskom: Gaius Aurelius Valerius Diocletianus, pravo ime Diocles ; rođen 245 n.e. u Salonei, današnjem Solinu u Dalmaciji, gde je i umro 316 n.e. Vladao od 284 – 305

Autor: Draško Dragović

https://t.co/LDlb7mO9TA

A P O D...

Nauka u 2016. godini | Milan Milošević



Za mnoge stanovnike “plave” planete 2016. je već stvar prošlosti, dok mi ostali odbrojavamo nejen poslednje sate sumiraju se i događaji i utisci o ovoj, uskoro prošloj godini. Mnogo je onih koji u 2016. godini vide samo loše. Tačno je da se dogodilo puno loših stvari, bilo je tužnih događaja, umrlo je mnogo poznatih ljudi, dogodile su se neke, za mnoge neočekivane, razočaravajuće ili čak zastrašujuće, političke promene. Izgleda da je svet postao jedno baš opasno mesto za život, ali… dali je baš tako?

U okeanu loših vesti koje nas bombarduju sa monitora, televizora i malih ekrana lako nestanu one lepe vesti, a bilo ih je sigurno, možda nisu obišle svet kao one loše, ali bilo ih je svuda.

Živimo u vremenu brzih promena, vremenu mnogih dešavanja i brzog širenja informacija. Tokom istorije civilizacije ljudi su umirali, i poznati i nepoznati, odigravali su se ratovi, ekonomske krize i još puno loših stvari koje mi, više ne možemo ni da zamislimo. Ljudi je sve više, poznatih je sve više, informacija je sve više a loše vesti putuju mnogo brže od onih drugih – lepih.

Dok se mnogi prisećaju i sumiraju loše događaje iz godine čije poslednje sate odbrojavamo setimo se i onih pozitivnih stvari. Dobrih stvari iz sveta nauke jer, hteli to mnogi da priznaju ili ne – nauka, kultura, umetnost i tehnologija su jedine stvari koje oblikuju svet u kome živimo, jedino to nas razlikuje od mnogih “cimera” sa kojima delimo ovu ovu planetu. Ono što je danas najnovija vest sa ivice nauke za nekoliko godina biće u domovima mnogih i oblikovaće uslove života i nas.

Loše stvari i loše vesti će proći, ali mnoge od onih dobih omogućiće bolji život i nama i budućim generacijama koje će šetati ovom, a možda i nekim drugim planetama.

https://www.facebook.com/IFeakingLoveScience/videos/1598782300142775/

Odlaže se dolazak Nove godine



Odbrojavanje je započelo no stvari nisu onakvima kakvima se čine

Jeste li sigurni da ćete uhvatiti dobar tajming dočeka?

Posljednje ovogodišnje jutro je svanulo. Odbrojavanje je započelo. Do Nove godine preostalo je još samo jako malo vremena. Posljednje sekunde do nove godine neće biti „školske“. International Earth Rotation and Reference System Service odlučio je kako će zbog promjena u brzini Zemljine rotacije 2016. godina trajati sekundu duže. Zadnja minuta ove godine trajati će tako 61 sekundu umjesto uobičajnih 60 sekundi! Pogledate li protjecanje vremena na Vašim mobilnim aparatima vidjeti ćete kako se brojke izmjenjuju drugačije nego inače. Odbrojavanje posljednje minute izgledati će ovako; 23:59:59, 23:59:60 i tek onda 00:00! Dakle, Nova nam dolazi sekundu nakon „klasičnog odbrojavanja“!



Planet neumitno rotira oko svoje osi a u večernjim satima, nedugo nakon zalaska Sunca, nebesa su nam odlučila pokloniti zanimljiv koloritni prizor. Nebitno jeste li se odlučili posljednji dan 2016. provesti kući ili na nekoj proslavi nabacite pogled na nebesku pozornicu iznad zapadnog horizonta. Tanano osvjetljen Mjesečev srp nisko na zapadu, poviše njega blještava Venera a još iznad nje crveni planet Mars koji se prividno iznimno blisko susreće sa plinovitim divom Neptunom. Istina za razliku od pomenutih nebeskih tijela Neptun je vidljiv samo sa dalekozorom ili teleskopom no takvi bliski susreti su rijetkost.

Sunce nam je danas izašlo u 07:43 a zaći će u 16:32. Noći polako postaju kraće a dan je danas za četiri minute duži nego prvog dana zime. Neće nas puno biti briga kada Sunce izlazi prvog dana nove godine (isto u 07:43), no zaći će minutu kasnije (16:33).



Novu godinu započeti ćemo sa vedrim Sunčanim danom koji će k tome trajati još jednu minutu duže. Želimo Vam sve dobro u predstojećoj godini pod zvjezdanim nebom!

Napomena; Podaci su izračunati za Vidulini Observatory!

https://t.co/LnhUp1zuL5

A P O D...

Čestitke saradnika AM

http://www.astronomija.org.rs/vesti/10925-cestitke-saradnika-am

https://t.co/SoAkox2yaH

A P O D...

Kosmos 2016.

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/10927-kosmos-2016

NASA: faze Meseca za 2017.

https://t.co/Intw8iDYWA

A P O D...

Raketna testiranja katapultirajućih sedišta za šatl „Буран“

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/10928-raketna-testiranja-katapultirajucih-sedista-za-satl

RSCC – Ruska satelitska komunikaciona kompanija sklopila ugovor za dva nova satelita

Ruska državna kompanija RCSS je 28. decembra odobrila prvu ratu za proizvodnju dva nova satelita za sopstvene potrebe.



Ruska državna kompanija „Kosmička veza“ (rus. ФГУП „Космическая связь“) – glavni nacionalni operater za satelitske veze – osnovana je 1967. godine. RSCC je grana Ministarstva komunikacija i masovnih medija, i vodeći je operater u Rusiji za satelitske komunikacije. Kompanija poseduje najveću mrežu geostacionarnih satelita u Rusiji (pokrivaju od 14° zapadno do 140° istočno) i pokriva čitavu teritoriju Evrope, Rusije, Srednjeg Istoka, Afrike, Severne i Južne Amerike, Pacifičkog regiona Azije i Australije.

Kompanija je ruski operater za međunarodne komunikacione sisteme Intelsat, Eutelsat i Intersputnik, i sarađuje sa tim organizacijama. Kompanija poseduje snažne zemaljske stanice smeštene na Medveđim Jezerima, Vladimiru, Dubno Skolkovu, Željeznogorsku, Habarovsku i Šabolovskom tehničkom centru u Moskvi, koje putem satelitske mreže RTRS[1], kao i digitalne mreže optičkih kablova, obezbeđuju prenos kanala u svih pet vremenskih zona Rusije.

Kao nacionalni satelitski[2] operater, RSCC ima odgovoran zadatak da omogućava predsedničku i vladinu komunikaciju, prenos radio i TV signala na federalnom nivou duž čitave teritorije Rusije i većine zemalja sveta.


Centralni ofis kompanije u Moskvi.


Dva nova satelita, „Ekspress-80“ i „Ekspress-103“, biće proizvedena u pogonima ruskog proizvođača satelita ISS „Rešetnjev“[3] i talijanske divizije evropskog proizvođača satelita „Thales Alenia Space“[4] (bivši „Alcatel“). ISS „Rešetnjev“ iz Krasnojarska će obezbediti „bus“ (kostur) za srednju klasu satelita tipa „Ekspress-H1000“, dok će „Thales Space“ obezbediti višekanalnu elektroniku za oba satelita.

RSS je objavila da će u finansiranju satelita učestvovati dve banke smeštene u Moskvi. „Sberbank“ se dogovorila sa operatorima satelita da će platiti ISS „Rešetnjevu“ ($85 mil.), dok će „Alfa-Bank“ finansirati konstruisanje korisnog tereta ($78 mil.).

Sateliti „Ekspress-80“ i „Ekspress-103“ treba da budu lansirani u trećoj četvrtini 2019. godine a njihove orbite će biti locirane na 80° i 103° istočne širine, čime će omogućavati direktnu komunikaciju i prenošenje radio i TV programa, kao i fiksnu i mobilnu telefoniju i internet velike brzine na čitavoj teritoriji Ruske federacije i Komonvelta.

Ugovor za „Ekspress-80“ i „Ekspress-103“ predstavlja samo nastavak čvrste saradnje između „Rešetnjeva“ i „Thalesa“. Kompanije koriste kombinaciju ruskog satelitskog „busa“ i evropskog korisnog tereta već na bezmalo petnaest satelita, od kojih dobar deo nije ruski.

Ruska kompanija je obećala da će sateliti biti lansirani domaćom raketom „Proton“ do kraja 2019. „Thales Alenia Space“ je letos objavio da će njihova elektronika biti montirana na ruske platforme 2018, a sateliti onda predati RSCC-u do 2019.

Svi ovakvi sateliti poseduju električni pogon i proizvodiće snagu od 6,3 kilovaka. „Ekspress-80“ će pokrivati Rusiju sa 16 C-band i 20 Ku-band predajnika, a međunarodno tržište sa dva L-predajnika. „Ekspress-103“ će nositi 16 C-band i 20 Ku-band predajnika i pokrivaće Rusiju i jugoistočnu Aziju, zajedno sa jednim L-band predajnikom za međunarodno tržište.


Ruski i evropski timovi ponovo prave satelite, kao što je ovaj „Ekspress-AM5“ za RSCC. Težina satelita – 3.400 kg; težina opreme – 1.030 kg; el. snaga opreme – 12,7 kW; rok rada – 15 godina. Satelit je napravljen u saradnji sa Francuzima, Japancima i Nemcima.

RSCC je prošle godine oko dve trećine kapaciteta svojih satelita prodao domaćim kupcima. Najnoviji satelit ovog operatera, „Ekspress-AM8“, pokriva međunarodno tržište Afrike, Evrope i obe Amerike. „Ekspress-AM8“ je lansiran u septembru 2015. godine raketom „Proton“.

[1] РТРС - Российская Телевизионная и Радиовещательная Сеть. Ruska radio i TV mreža, vlasnik 14.478 TV predajnika (90,9% ukupnog broja) i 3.697 radio predajnika (89,6%)

[2] Glavni u mreži su različiti sateliti serije „Ekspress“.

[3] Velika kompanija sa oko 8.500 zaposlenih, koja ima godišnji budžet od preko $625 miliona. Dve trećine narudžbi obezbeđuje država, a trecinu komercijalni sektor. Oni su najveći proizvođač satelita u zemlji.

[4] Ove dve kompanije uspešno sarađuju više od dvadeset godina.

Autor: Draško Dragović

Prva fotografija Meseca | Milan Milošević

Danas, kad hiljade fotografija viđamo stalno na društvenim mrežama, teško je zamisliti vreme kada je snimanje fotografija bilo komplikovano i “rezervisano” za mali broj ljudi. Jedan od najjednostavnijih izazova za savremene fotografe je Mesec. Dovoljan je malo bolji fotoaparat i malo strpljenja i odlična fotografija Meseca je tu, ako nemate bolji aparat može da posluži i običan mobilni telefon. Međutim, nekada je bilo mnogo komplikovanije pa čak i nemoguće snimiti naš satalit, bilo šta u svemiru pa čak i na Zemlji.


Originala, prva sačuvana, fotografija Meseca koju snimio je Dr. John William Draper 1840. godine

Na današnji dan, pre manje od 200 godina, tačnije 2. januara 1839. godine snimljena je prva fotofrafija Meseca. Ujedno, bila je to i prva astrofotografija ikad snimljena. Fotograf je bio Luj Dager (Louis Jacques Mandé Daguerre), francuski pronalazač i začetnik fotografije. Pre ove fotografije sva astronomska posmatranja bila su vizuelna a ono što su posmatrači videli crtali su na papiru a zatim analizirali.



Ovoj prvoj astrofotografiji prethodnili su mnogobrojni pokušaji “zemaljske” fotografije. Godine 1793. francuski pronalazač Joseph Nicéphore Niépce prvi je radio na pronalaženju metoda za snimanje svetlosti. Prve eksperimente izvršio je 1814. godine a dve godine kasnije uspešno privremeno je zabeležio prve fotografije na papiru. Tek 1822. godine snimio je prve traje fotografije.

Najstarija sačuvana fotografija snimljena je 1825. godine.

Godine 1838. Dager je nastavio rad Niépcea i uspešno snimio fotografiju Meseca, na zahtev astronoma Dominique François Jean Arago.

Metod koji je Dager koristio pri snimanju ove fotografije postao je najčešći metod snimanja 1840. godine. Reč “fotografija” prvi put se pojavila 1839. godine a uveo je nemački astronom Johann Heinrich von Mädler (od grčkih reči “svetlo” i “pisati”). Reč “fotografija” przo je popularizovao britanski astronom William Herschel (kome se često, pogrešno, pripisuje i uvođenje reči).

Nažalost ova prva fotografija Meseca nije sačuvana.

Prvu fotografiju Meseca iz Severne Amerike snimio je John William Draper, doktor i hemičar. Ovo je prva sačuvana fotografija. Prva fotografija Sunca snimljena je 1842. godine ali na njoj nije bilo nikakvih detalja. Prva detaljnija fotografija Sunca, na kojoj su se videle pege, snimljena je 1844. godine.

Zemlja je danas najbliže Suncu

Čak pet milijuna kilometara bliže Suncu nego ljeti!



Danas, 04. januara u 14:00 po našem vremenu Zemlja će biti najbliže Suncu. Kažemo da je Zemlja u perihelu (od grčkog; peri – blizina, helios – sunce). Udaljenost od središta Zemlje do središta Sunca danas iznosi 147.1 milijun kilometara. Ljeti, početkom juna (točan datum i sat se neznatno razlikuje od godine do godine – Milankovićev ciklus) kada je Zemlja najdalje (afel) od matične zvijezde ta udaljenost iznosi 152.1 milijun kilometara. Srednja udaljenost od Zemlje do Sunca iznosi 149.6 milijuna kilometara, tako je definirana i „astronomska jedinica“, jedna od mjera za udaljenosti u svemiru.

Pomalo nam se čini nelogično da je na Zemlji najhladnije u trenutku kada je ona najbliže Suncu. No podsjetimo se kako je na južnoj polutci sada ljeto u punom jeku. Temperatura na Zemlji zapravo ovisi o nagnutosti njezine osi (od 22.1° do 24.5°) a ne o udaljenosti od zvijezde. Sunčevoj svjetlosti danas će biti potrebno samo osam minuta i sedamnaest sekundi da prijeđe taj put, ljeti putovanje fotona traje desetak sekundi duže.

Sunce je danas izašlo (07:43) dvije minute kasnije nego prvog dana zime (07:41) a zaći će u 16:36, deset minuta kasnije nego početkom zime. Kad „zbrojimo i oduzmeno“ trajanje dana osam je minuta duže, za isto toliko je noć kraća. Možda to još i ne primjećujemo no već za dva tjedna dan će biti više od pola sata duži a to će se itekako primjetiti u našem svakodnevnom životu.

Zašto je zimi hladno?
http://www.astronomija.org.rs/mala-astronomija/5653-zato-je-zimi-hladno-33585897

Autor: Marino Tumpić

Nasin „New Horizons“ kompletirao slanje podataka na Zemlju

http://www.astronomija.org.rs/misije/10934-nasin-new-horizons-kompletirao-slanje-podataka-na-zemlju

https://t.co/Y3SCSeNtif

A P O D...

https://t.co/KWBKBbagEd

A P O D...

Umro kosmonaut Igor Volk

Trećeg januara 2017. u 79. godini preminuo je sovjetski kosmonaut Igor Volk, učesnik jedne kosmičke misije i vođa tima probnih pilota krilatog orbitalnog broda “Buran”.

Poslednjih dana protekle godine, rastali smo se od američkog astronauta Pirsa Selersa. Na žalost, prvih dana nove 2017. rastajemo se od još jednog veterana kosmičkih letova - Igora Petroviča Volka. Prema nekim izvorima Volk je preminuo u Moskvi, dok drugi navode da se to desilo za vreme njegovog odmora u Bugarskoj. Uzroci smrti još nisu navedeni.


Igor Petrovič Volk (1937-2017.)

Igor Volk je proslavljeni probni pilot sovjetskog ratnog vazduhoplovstva. Od 1977. predvodio je grupu probnih pilota (tzv. “Vučju čopor”, po njegovom prezimenu) odabranih za eksperimentalne atmosferske letove sovjetskog krilatog orbitalnog broda “Buran”. Kao deo tih ispitivanja, Volk je u leto 1984. obavio jedan kosmički let na brodu “Sajuz T-12” i orbitalnoj stanici “Saljut-7”. Leteo je sa Vladimirom Džanibekovim i Svetlanom Savickom, koja je tada postala prva žena u otvorenom kosmosu. Volk, koji je postao 58. sovjetski kosmonaut i 143. Zemljanin u kosmosu, je proveo nešto manje od 12 dana na orbiti.

Odmah po povratku na Zemlju, kosmonauti su helikopterima sa mesta spuštanja prebačeni do aerodrome grada Džezkazgana. Odatle je Volk (praktično, samo dva časa posle ateriranja) upravljao avionom Tu-154 čija je kabina bila preuređena po ugledu na “Buran”, do Bajkonura. Onda je sa kosmodroma upravljao avionom MiG-25 do Moskve i natrag, do Bajkonura. MiG-25 je inače imao aerodinamičke karakteristike slične “Buranu” tako da je sve ovo bilo deo priprema kosmonauta za prve letove “Burana”.

Posle Volka, njegov dubler Anatolij Levčenko, još jedan član “Vučjeg čopora”, je takođe leteo u kosmos. Krajem 1987. proveo je nekoliko dana na orbitalnom kompleksu “Mir”. Međutim, dolaskom Gorbačova na čelo SSSR-a program “Energija-Buran” zapada u ćorsokak, iz koga potonjim raspadom Sovjetske države nikada nije izašao. “Buran” je 1988. obavio samo jedan, veoma kratak bespilotni orbitalni let, posle čega je zauvek prizemljen. Sa njim, prizemljeni su i svi njegovi potencijalni piloti, koji su, jedan za drugim ili ginuli u vazduhu (kao na primer isto tako slavni probni piloti Aleksandar Čurkin i Rimantas Stankjavičus), ili kao Levčenko prerano umirali od bolesti.

Igor Volk je rođen 12. aprila 1937. u gradu Zmijevu, u oblasti Harkova, u Ukrajini, Srednju školu je završio u Kursku gde je, istovremeno pohađao lokalni aeroklub. Tamo je, kada je imao samo 17 godina, obavio svoj prvi avionski let. Sa 19 godina (1956.) završio je Vojno avijaciono učilište vojnih pilota i do 1963. (kada prelazi u rezervu) leteo na avionima Il-28 i Tu-16 u vazduhoplovnoj jedinici stacioniranoj u Azerbejdžanu.

Godine 1965. završava [kolu probnih pilota instituta LII (nosi ime legendarnog pilota Mihaila Gromova) čime počinje njegova bogata karijera probnog pilota. Volk je učestvovao u ispitivanjima praktično svih sovjetskim lovačkih, vojno-transportnih i aviona-bombardera. Od 7000 časova, koliko je proveo za komandama različitih aviona, Volk je 3500 časova proveo ispitujući nove aparate. Pored toga, godine 1969. diplomirao je na Moskovskom avijacionom institutu (MAI), na katedri mehanike letećih aparata.





U julu 1977. Volk je odabran za člana grupe probnih pilota LII koji su trebali da obavljaju eksperimentalne letove u okviru program krilatog orbitalnog broda “Buran”. Godinu dana kasnije, imenovan je za komandanta ove grupe, da bi u jesen 1980, posle obuke u Centru za pripremu kosmonauta bio uvršten u grupu “kosmonauta-istraživača” LII.

Zanimljivo je da se prvobitno imenovanje Volka u jednu od osnovnih kosmičkih posada desilo u septembru 1982. Tada je on imenovan skupa sa kosmonautima Leonidom Kizimom i Vladimorom Salavjovim u treću osnovnu posadu orbitalne stanice “Saljut-7” koja je trebala da provede u kosmosu deset meseci. Međutim, usled promene grafika letova, zamenjen je drugim kosmonautom i prebačen u posadu broda “Sajuza T-12” u okviru kratkotrajne misije posete ove stanice i kolegama sa kojima se ranije pripremao. Kao što smo naveli, svoj jedini kosmički let Igor Volk je obavio u julu 1984. u trajanju od 11 dana, 19 časova i 14 minuta, skupa sa Džanibekovim i Savickom, drugom ženom u kosmosu.

Od 1984. Volk učestvuje u programu ispitivanja broda “Buran”, prvo za komandama aviona-laboratorije Tu-154 koji je imao sisteme upravljanja “Burana”. Na ovom avionu Volk je uvežbavao ručno i automatsko sletanje, dok je na avionima Su-7 i MiG-25 leteo u formaciji sa “Buranom”, dok su njime pilotirali drugi piloti. Volk je trebao de bude komandant prve posade “Burana” (skupa sa Stankjavičusom), a pripremao se takođe u posadi sa Aleksandrom Ivačnenkovim, kosmonautom iz NPO “Energija”, veteranom dve kosmičke ekspedicije, koji međutim nije bio probni pilot. Godine 1988. Volk se pripremao i sa probnim pilotom Magomedom Tolbojevim, takođe u okviru programa letova na krilatim brodovima “Buran”.

Od decembra 1984. do aprila 1988. Igor Volk je obavio pet rulovanja (do maksimalne brzine od 300 km/č) i 13 probnih letova na avionu BTS-02, analognoj maketi broda “Buran” koja je korišćena za njegova atmosferska ispitivanja. Bio je komandant prvog probnog leta makete sovjetskog šatla 10. novembra 1985, eksperimentalnog leta u februaru 1987. kada je obavljeno prvo spuštanje aviona u automatskom režimu i komandant poslednjeg 25. leta BST-02 aprila 1988.

Posle gašenja programa “Buran” radio je kao načelnik, a onda do 2002. i kao predsednik aviokompanije LII koja nosi ime Mihaila Goromova. Bavio se politikom, pokušavao (bez uspeha) da uđe u Rusku Dumu, bio je predsednik nacionalne teniske i federacije ljubitelja avijacije i jedan od osnivača grupe ekološke grupe “Zeleni svet” koja je radila na projektima razvoja čistih gradova (“bioagroekopolisa”).

Igor Volk je zaslužni probni pilot SSSR-a i Heroj Sovjetskog Saveza, ko-autor knjige “Svetska avijaciona i kosmička tehnika” objavljene 1991.

Igor Volk je 85. preminuli Zemljanin (34. sovjetsko / ruski kosmonaut) koji je bio u kosmosu. Iza Volka su ostale supruga Valenitna i dve ćerke.

Autor: Grujica Ivanović

https://t.co/dnTwuAVz2E

A P O D...

Dogodilo se u januaru

http://www.astronomija.org.rs/nauka/istorija/10938-dogodilo-se-u-januaru-2

https://t.co/THDZ5EGztf

A P O D...

Kosmičke novosti

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/10942-kosmicke-novosti

Misterija oko pada „Прогресса“ mogla bi da odloži sledeći let ljudi na ISS

http://www.astronomija.org.rs/misije/10944-misterija-oko-pada-mogla-bi-da-odlozi-sledeci-let-ljudi-na-iss