Vesti iz sveta astronomije...

Nov igrač na kosmičkoj sceni – izazov Ilonu Masku!

Američka privatna kompanija Blue Origin ("Blu oridžin" - u slobodnom prevodu "Plavo poreklo") je predstavila projekata rakete-nosača "Novi Glen" (New Glenn). Prvo lansiranje nove rakete očekuje se pre kraja 2020, saopštio je predsednik kompanije Džef Bezos (Jeff Bezos). Kontraverzni vlasnik Blue Origin Džef Bezos je poznat kao osnivač Amazona. Iako Blue Origin nije do sada lansirao ni jedan satelit u kosmos, za ovu kompaniju se govori kao veoma ozbiljnom konkurentu kompanije SpaceX Ilona Maska.

Bezos je rekao da će prečnik nove rakete koja nosi ime prvo Amerikanca na orbiti Džona Glena, iznositi oko sedam metara. Prvi stepen će nositi sedam motora BE-4 koji koriste tečni kiseonik i metan (kao prirodni gas) pod pritiskom. Prvi stepen će biti u stanju da se vertikalno vrati na mesto lansiranja, radi ponovnog korišćenja. Na drugom stepenu će se nalaziti jedan motor BE-4. Potisna moć raketnog motora BE-4 iznosi 2,4MN (Mega Njutna). Ovaj motor je inače odabran i za raketu Vulcan ("Vulkan") kompanije ULA koja će biti zamena za stare rakete Atlas V koje koriste ruske motore RD-180. Konačno, na trećem stepenu rakete New Glenn se nalazi motor BE-3 koji radi na tečni vodonik i tečni kiseonik, sa potiskom od 490kN (Kilo Njutna).


Upoređenje dvostepene, trostepene i stepena koji se vraća rakete New Glenn kompanije Blue Origin (u sredini) sa raketama Falcon 9 i Falcon Heavy kompanije SpaceX (levo) i mesečevom raketom Saturn V

Raketa New Glenn ima dve verzije - prva ima dva stepena, dok je druga verzija trostepena. Prva verzija rakete New Glenn, ona dvostepena, ima visinu od 82,2 m, dok je visina trostepenog nosača 95,4m, što je petnaest metara manje od čuvene mesečeve rakete Saturn V, koja je i sada, gotovo pedeset godina posle njenog prvog lansiranja, još uvek najjače operativna raketa-nosač. Međutim, u poređenju sa Maskovm super-raketom Falcon Heavy, trostepeni New Glenn će imati gotovo dva puta veću nosivost - odnosno oko 100t. Bezos, očigledno preko rakete New Glenn baca rukavicu u lice Masku, tako da će biti veoma zanimljivo pratiti nadmetanja dva kontraverzna biznismena.


Novi igrač na kosmičkoj seni - Džef Bezos

"Planiramo da obavimo prvo lansiranje rakete New Glenn do kraja ove decenije sa Kejp Kanaverala", rekao je Bezo. Raketa je predviđena za lansiranje komercijalnih satelita i kosmičkih brodova sa ljudskom posadom, dok trostepena verzija omogućava lansiranja kosmičkih aparata prema drugim nebeskim telima.

U razvoju džinovskog nosača New Glenn, inženjeri kompanije Blue Origin koriste iskustva i tehnička rešenja rakete New Shepard, koja nosi ime prvog Amerikanca u kosmosu. Prvi stepen ove rakete je pre nekoliko meseci uspešno obavio eksperimentalno vertikalno sletanje nedaleko od lansirne rampe u Teksasu posle leta do visine od 103 km. To je, inače najveća visina sa koje je jedan raketni stepen uspešno vraćen na Zemlju.

"Naša vizija je da jednoga dana milion ljudi živi i radi u kosmosu. Za postizanje tog cilja New Glenn je prvi značajan korak. Naši inženjeri već rade na projektu rakete New Armstrong, ali to je priča za budućnost", rekao je Bezos.


Prvi stepen rakete New Sheppard sleće vertikalno posle eksperimentalnog leta do visine od 100 km

Iako Bezos nije naglasio hoće li New Glenn takođe imati prvi stepen koji će moći da se vraća vertikalno na mesto lansiranja, na slikama ove rakete vide stajni trap sastavljen od šest nogu koje se koriste za meko ateriranje stepena.

Posle New Glenn, kompanije Blue Origin planira razvoj rakete-nosača New Armstrong (pogađate, nazvanu u čast prvog čoveka na Mesecu). Njene tehničke karakteristike međutim još uvek nisu saopštene.

Evropa ostaje na MKS do kraja 2024.



Države članice Evropske kosmičke agencije (ESA) su se dogovorile da izdvoje 807 miliona evra za nastavak korišćenja Međunarodne kosmičke stanice (MKS) minimum do kraja 2024. Pored toga, odlučeno je da se dodatno izdvoji 153 miliona evra za naučne eksperimente na evropskom modulu "Kolumbus" (Columbus).


Čarls Boulden


Vladimir Solncev

Posle odluke ESA da ostane u programu MKS, praktično sve države koje učestvuju u ovom projektu će nastaviti eksploataciju Kosmičke stanice do kraja 2024. Administrator NASA-e Čarls Boulden (Charles Bolden) je pozdravio odluku ESA-e da ostane u programu MKS i izrazio nadu da će svi međunarodni partneri ovog projekta zajedno učestvovati u pomeranju granica kosmičkih istraživanja u budućnosti, uključujući letove ka drugim nebeskim telima.

Direktor RKK "Energija" Vladimir Solncev je izjavio da je tehničko stanje modula MKS takvo da obećava njeno bezbedno korišćenje do kraja 2028, odnosno 30 godina posle lansiranja prvog dela MKS, rusko-američkog modula "Zarja".

Autor: Grujica Ivanović

https://t.co/b2BeRwO8Ou

A P O D...

Jurnjava ISS-a u blizini Mjeseca

https://t.co/iKW8lxeBAL

A P O D...

Rusija, Amerika, Kina - iz ugla kosmonautike

Događaji u kosmonautici zadnjih godina, posebno u svetlu odnosa dve kosmičke super-sile, SAD i Rusije, čini se da ponovo postaju sve više pitanje uspešnosti ekonomsko-političkog sistema. U SAD sve veći značaj dobiju privatne kompanije čiji razvoj omogućava baš američki sistem.

O ovome razgovaramo sa našim saradnikom, Grujicom Ivanovićem, vrsnim poznavaocem kosmonautike



Grujica Ivanović: Da, veoma je impresivno koliko je privatni kosmički biznis napredovao, za relativno kratko vreme. Naravno, zahvaljujući koliko preduzetnicima koji su se obogatili zahvaljujući kompjuterskom biznisu, toliko i sistemu koji im je to omogućio. U takvom jednom sistemu Ilon Mask je mogao otvoreno da optuži Pentagon za pristrasnost kada su američki generali bez konkursa odabrali kompaniju ULA koju su formirala dva stara američka raketno-kosmička džina - Boeing i Lockheed Martin.

U SAD već postoji nekoliko privatnih kompanija sposobnih da projektuju i grade rakete-nosače i kosmičke brodove (kao SpaceX i Orbital ATK), ili su skoncentrisane isključivo na rakete (Blue Origin), kosmičke brodove (Sierra Nevada) ili specijalne naduvene module (Bigelow).

Ove kompanije uspevaju da sa malo zaposlenih (Blue Origin na primer ima samo oko 600 radnika), očigledno primenom novih metoda menadžmenta, novih tehnologija, kontrole kvaliteta i organizacije posla (u jednom istom pogonu SpaceX proizvodi se 70% rakete Falcon 9) ostvare grandiozne rezultate.

Pojedina inženjerska rešenja koja oni primenjuju su revolucionarna, tako da očekujem da će u narednim godinama biti mnogo zanimljivog nadmetanja na kosmičkoj pozornici - manje između država (nemam utisak da se Kina nadmeće), mnogo više između američkih privatnih kompanija - posebno onih koje grade rakete-nosače - ULA, SpaceX, Orbital ATK i Blue Origin.

AM: Da to sve je zapravo dobro za dalji razvoj kosmonautike, ali šta je sa Rusima? Zašto oni imaju toliko neuspešnih poletanja? Koji su njihovi problemi? Svakako novac, ali čini se da su u pitanju i organizacioni problemi? I zašto se Kina, kako kažeš, ne nadmeće?

Grujica Ivanović: Meni je, da dodam još i ovo, američka kosmička scena posebno interesantna, jer će NASA-e na niskim orbitama biti sve manje, dok će američke privatne kompanije da se bore za svoje mesto u kosmosu.

U vezi Kine, mislim da oni imaju strategiju "tihe, etapne i dugoročne dominacije" koja može krajem 2030-ih da ide rame uz rame sa SAD-om. Vojni eksperimenti, posebno oni sa presretanjem i uništenjem satelita koje Kina obavlja na orbiti već itekako brinu Amerikance.

Sigurnost sa kojom Kina obavlja lansiranja novih raketa je impresivna i ispred one koju Rusi ispoljavaju kada unose čak i minimalne novine. Oni su ove godine, skupa sa Amerikancima prvi put još od "Sputnjika" pretekli Ruse po broju lansiranja u jednoj godini, što takođe mnogo govori. Međutim, o moći Kineskog kosmičkog programa mnogo više govori karakter tih misija, tako da iako mnogi govore kako su Kinezi još uvek iza Rusa, mislim da ih oni tehnološki već sustižu.

Rusi su u zadnjih pet godina doživeli svojevrstan kolaps - izgubili su 15 raketa! Ako je prosečna cena gubitka jedne rakete-nosača 100 miliona dolara, onda je samo finansijski gledano "Roskosmos" izgubio polovinu svog godišnjeg budžeta. Komentari koje sam imao u vreme Popovkina kada su ruske rakete padale gotovo svakog meseca ostaju i sada, kada je Komarov na čelu "Roskosmos". Istina, on je mnogo uradio i mnogo radi, ali diskontinuitet u raketno-kosmičkoj industriji koji je nastao uoči, a posebno posle raspada SSSR-a i oporavak tako složene naučno-tehničke sfere kakva su kosmička istraživanja imaju svoja pravila, standarde i logiku - a za to je potrebno mnogo vremena, upornosti, transformacije, reorganizacije i stabilne ekonomije.



Autor: Astronomski magazin

https://t.co/YeN56a9i5S

A P O D...

Koliko je brz Mesec?



Lepa boginja Selena je, kaže starogrčka priča, svako veče u svoje nebeske kočije uprezala dva bela konja i zatim lagano putovala nebom. U svetlu današnjeg znanja o dužini Mesečeve staze oko Zemlje rekli bismo da su Selenini konji morali ići na mlazni pogon jer put od preko 2,4 miliona kilometara za svega 27,3 dana može se preći samo velikom brzinom. Ovu brzinu možete i sami da izračunate. Ona iznosi 1,02 kilometara u sekundi, a to je brže od puščanog zrna.

Treba međutim znati da ovo nije konstantna brzina Meseca, već prosečna. Po drugom Kaparovom zakonu o kretanju planeta radijus vektor planete u istim vremenskim razmacima opisuje jednake površine.



Primenjeno na kretanje Meseca to izgleda ovako. Radijus vektor je zamišljena linija koja povezuje centar Zemlje sa centrom Meseca. Površine M1-Z-M2 i M3-Z-M4 su jednake, a Mesec opise lukove M1-M2 i M3-M4 za isto, jednako vreme. Kako je luk M1-M2 duži od luka M3-M4 to znači da je brzina Meseca oko perigeja veća nego u blizni apogeja.

Zbog promenljive brzine Meseca sve veličine koje ovde navodimo, a koje zavise od te brzine jesu samo prosečne veličine.

NASA predlaže nastavak jednogodišnjih misija na MKS

Komisija NASA-e je posle procene efikasnosti zajedničkih jednogodošnjih kosmičkih letova na MKS predložila nastavak programa dugotrajnih misija.



Na osnovu pozitivnih iskustava sa do sada jedinom jednogodišnjom misijom na MKS koju su tokom 2014/15. obavili Skot Keli (astronaut NASA-e) i Mihail Kornienko (kosmonaut “Roskosmosa”), komisija NASA predlaže da se obavi još pet ovakvih misija. U izveštaju komisije preporučuje se da se skupa sa ruskom kosmičkom agencijom “Roskosmos” pripremi program od pet zajedničkih jednogodišnjih kosmičkih ekspedicija na MKS.


Poslednji kosmički maratonci - Keli i Kornienko

Zanimljivo je da se navodi brojka od 20 kosmonauta i astronauta, što znači da se planiraju četvoročlane ekipe za maratonske kosmičke letove. To znači da NASA za ove letove računa na korišćenje američkih privatnih kosmičkih brodova Dragon V2.0 (kompanije SpaceX) i Starliner (Boeing), paralelno sa ruskim brodovima “Sajuz MS”.

Iako još uvek nema reakcije Moskve, moguće je da počev od 2019. krene serija od pet jednogodišnjih misija, praktično do 2024. do kada su se svi partneri u programu MKS dogovorili da nastave korišćenje Kosmičke stanice.



Autor: Grujica Ivanović

https://t.co/wfFeieni0X

A P O D...

Umro Džon Glen

Umro je legandarni Džon Glen (John H. Glenn), prvi Amerikanac u orbiti i najstariji čovek u kosmosu.



Prvi Amerikanac koji je obavio orbitalni let oko Zemlje, Džon Glen preminuo je 8. decembra 2016. Glen je imao 95. godina. Pre nedelju dana, poznati astronaut je prebačen u medicinski centra Univerziteta države Ohajo, U GRADU Kolumbus (Columbus) na odeljenju za onkološke bolesti. Tada nije objavljeno razlog zbog koga je Glen hospitalizovan, ali je iz krugova bliskih njegovoj porodici rečeno da je slavni astronaut hitno odveden u bolnicu posle naglog pogoršanja zdravstvenog stanja.

Glen će biti sahranjen na Nacionalnom groblju Arlington blizu Vašingtona. Datum i vreme sahrane će kasnije biti objavljeni, ali je javljeno da će ona biti privatnog karaktera. Iza Glena ostaju supruga Eni (Annie), sa kojom je bio u braku 73 godina, ćerka Lin (Lyn) i sin Dejvid (David).

Glenov život je jedna veličanstvena priča jednog heroja tog vremena. Rođen u Kembridžu (Cambridge, Ohajo) 18. jula 1921. Glen je pohađao istu školu u kojoj je bila i njega buduća supruga Eni. Nameravao je da postane lekar, ali kada je sa samo osam godina prvi put ušao u avionsku kabinu letenje je postalo njegov život. Praktično, leteo je do kraja 2011. kada je prodao svoj avion koga je kupio 1981.

Glen je dobio letačku dozvolu 1941, dve godine kasnije se ženi i sledećeg dana posle venčanja, bez znanja supruge, odlazi kao brobeni pilot da leti nad Južnim Pacifikom. Obavio je 69 brobenih letova za vreme Drugog svetskog rata. Po završetku rata, Glen se vraća u SAD, gde je radio kao instruktor letenja, a kada je izbio rat u Koreji ponovo odlazi u borbene misije, Tamo je obavio 90 borbenih letova. Po povratku iz Koreje postaje probni pilot. Godine 1957. kao pilot mornarice, oborio je rekord u brzini transkoninentalnog leta iz Kalifornije do Nju Jorka (3 časa i 23 minuta).

Dve godine kasnije, aprila 1959. odabran je u grupu od prvih sedam astronauta programa “Merkjuri” (Mercury). Iako najpoznatiji medju njima, Glen je na svoje veliko iznenadjenje odabran za dublera prvog Amerikanca u kosmosu, Alana Šeparda koji je obavio kratkotrajni kosmički let od samo 15 minuta maja 1961. Bilo je te nekoliko nedelja posle istorijskog Gagarinovog kosmičkog leta koji je bio ujedno i orbitalni let. Zbog toga, kada je februara 1962. leteći u kapsuli “Merkujri” “Prijateljstvo-7” (Friendship-7) kao prvi Amerikanac u orbiti, Glen postaje i do kraja života ostaje američki nacionalni heroj. O njegovoj popularnosti dovoljno govori to što ga je samo u Nju Jorku dočekalo četiri miliona ljudi. Posle istorijskog kosmičkog leta, Glen je posetio mnoge zemlje, između ostalog bio je i u Beogradu.


Džon Glen, Džon Kenedi (u to vreme predsednik SAD) i Lindon Džonson (tada potpredsednik SAD

Iako je žarko želeo da ponovo poleti u kosmos, predsednik Kenedi je naredio da se Glen sačuva od rizika, čime je Glen izgubio šansu za sledeći let. U šali je 1969. rekao da je bio ljubomoran na svog zemljaka Armstronga (rodom takođe iz Ohaja) što je upravo on, a ne Glen bio prvi čovek na Mesec.

Kada je ostao bez kosmosa, već 1964. Glen kreće u politiku kao kandidat za demokratskog senatora. Istina, ispao je iz trke zbog povrede koju je imao u kupatilu, kada je oštetio unutrašnje uvo. Medjutim, 1970. ponovo se, sada uspešno oprobao u trci za senatorsko mesto. Kulminacija njegove političke karijere je usledila sredinom 1980-ih kada je bio jedan od kandidata Demokratske partije za predsedničke izbore na kojima je pobedio Ronald Regan.

Godine 1998. ipak je ponovo poleteo u kosmos. Sa 77 godina, bio je i ostao najstariji čovek u kosmosu. Tada je leteo kao član posade šatla ”Diskaveri” (Discovery). Ujedno, to je bila njegova poslednja senataroska godina.

I pored tako burnog života i neumitnih godina, Glenovo zdravlje je dugo bilo izvanredno. Prve ozbiljnije probleme je imao 2011. kada je morao da operiše koleno. Tri godine kasnije, međutim imao je daleko veći problem sa srcem pa mj je ugrađen pejsmejker.

Kolege astronauti su na Glena od prvih dana gledali sa podozrenjem, jer je pre prvih kosmičkih letova među njima on bio najslavniji, novinari su najviše njega slikali i sa njim obavili mnogo više intervjua. Tako da je pre prvog leta američkog astronauta u kosmos, Glen od strane novinara već bio viđen kao prvi Amerikanac u kosmosu – što se medjutim nije desilo. Kada je Šepard određen za prvi let, Glenova reakcija je bila krajnje neobična za ljude kojima su prethodili pionirski letovi u kosmos. Čak je otišao direktno kod novog administratora NASA-e Džejmsa Veba (James Webb) da se požali na ljude iz Hjustona. Moguće je da Kenedijeva odluka da nikada više ne leti u kosmos o kojoj je Glen govorio, a koju nikada nisam video kao zvanični dokument Bele kuće, nije toliko doprinela njegovom “prizemljenju” koliko ovaj incident, kao i njegovo neskrivene političke aspriracije. Kada je ponovo, 37 godina kasnije, poleteo u kosmos, takodje su mogli da se čuju “zli jezici” o tome kako je Glen preko reda, zahvaljujući politici i svom senatorskom statusu, odleteo u kosmos.

I pored svega toga, Džon Glen je bio i ostao jedan od pionira osvajanja kosmosa, čije će ime ostati zauvek zabeleženo u istoriji čovekovih letova u kosmos.


Džon Glen – prvi Amerikanac u orbiti (gore, 1962.) i najstariji čovek u kosmosu (1998.)





O Džonu Glenu članak iz 1998. nakon njegovog poznog leta u kosmos.
http://static.astronomija.org.rs/astronautika/glen/glen.htm

Autor: Grujica Ivanović

https://t.co/9YciTR0j42

A P O D...

https://t.co/PnUf6PhY9i

A P O D...

https://t.co/XylSQo21pX

A P O D...

Geminidi najblještavija meteorska skupina

Spori i sjajni meteori na našem nebu

Geminidi, meteorska skupina aktivna od 09. do 16. decembra u javnosti je malo poznata. Radi se o skupini malih tijela u međuplanetarnom prostoru čija se putanja u narečeno vrijeme preklapa sa Zemljinom.



Kao rezultat na noćnom nebu možemo vidjeti povećan broj sjajnih i sporih meteora. Obzirom da je njihova aktivnost u zimskom razdoblju, kada se malo tko u noćnim satima nalazi na otvorenom i gleda u nebo, najzanimljivija nebeska predstava meteora, potpuno neopravdano, prolazi prilično nezapaženo. Hoćete li vi propustiti ovogodišnje Geminide ili ne ovisi o vama. Mi vas na gledanje ne možemo natjerati no možemo vam reći kako je nekoliko desetaka koloritnih, sjajnih meteora (za vrijeme maksimuma aktivnosti i preko sto meteora na sat!) koji polako prelijeću nebom u sat vremena za noći maksimuma nešto čemu ni razvikani Perzeidi („Suze Sv. Lovre“) nisu dorasli.

Ovogodišnji maksimum aktivnosti projiciran je za 13:00h u srijedu 14. decembra. Najbolje noći za opažanje Geminida biti će tako biti sa utorka na srijedu te srijede na četvrtak, ponajviše u jutarnjim satima. No svih ovih noći od 09. do 16. decembra očekujemo povećanu aktivnost meteora na našem nebu. Stoga, ugledate li sporu i sjajnu „zvijezdu padalicu“ znajte da ste (najvjerojatnije) ugledali raspad dijelića materije koja potječe sa asteroida 3200 Phaethon u Zemljinoj atmosferi.



Geminidi su, uz Kvadrantide, jedina meteorska skupina čije porijeklo nije od komete već od asteroida! Svjetleći trag meteora vidimo prilikom njegove ionizacije na visinama od stotinjak kilometara. Brzina Geminida dvostruko je manja od većine ostalih meteorskih skupina i iznosi svega oko 35 km/s.

Ove godine će Mjesečina ometati vidljivost manje sjajnih meteora. Za promatranje meteora nisu nam potrebna tehnička pomagala. Meteori se promatraju golim okom a moguća je njihova pojava bilo gdje na nebu. Njihovo izvorište (radijant) se nalazi u zviježđu Blizanaca (Gemini), otud im i njihov naziv. Radi se o novijoj meteorskoj skupini, prvi su puta zabilježeni 1862.

Sovjetski astronauti na Mjesecu

Nedoživljena prošlost zbog koje još uvijek nismo na Marsu





Ne, sovjetski astronauti nisu bili na Mjesecu. Članak nema intenciju otkriti tajne sovjetskog programa slijetanja na Mjesec odnosno na stručnoj razini razlučiti zašto sovjeti nisu a amerikanci jesu bili na Mjesecu. To zadovoljstvo prepustiti ćemo vama. Teško da itko tko ima doticaja sa civilizacijom danas nezna za program Apollo i Neila Armstronga. Percepcija javnosti apropo čovjekova slijetanja na Mjesec predstavljena je upravo sa ova dva „pojma“; Apollo i Armstrong.



Fotografije slijetanja i boravka na Mjesecu svima su nam dobro znane. No zamislimo na trenutak male perturbacije u tijeku povijesti kakvu poznajemo. Zamislimo da su sovjeti imali malo više ljudske i tehničke sreće. Kako bi u tom slučaju izgledale naše knjige i kakve bi bile ikone osvajanja Mjeseca da je to pošlo za rukom sovjetima? Ogromna, široj javnosti nepoznata, raketa N1 stajala bi tu umjesto poznate Saturn-5. Specijalna varijanta svemirskog broda Soyuz (njegova osnovna konfiguracija i dan danas se koristi za letove u Zemljinu orbitu!) imala bi istu ulogu kao i Apollo. Lunarny korabl za jednog člana posade umjesto američkog Mjesečevog landera. Lunohod umjesto džip-kabrioleta..

Donosimo nekoliko računalnih ilustracija koje nam dočaravaju kako bi izgledala povijest koju nismo imali prilike proživjeti. Kao zanimljivost, u današnjoj Rusiji još uvijek postoje letjelice i sklopovi načinjeni sedamdesetih godina prošlog stoljeća namijenjeni nikad realiziranim misijama na Mjesec. Prije nekoliko godina po prvi smo puta imali priliku ugledati fotografije artefakata za koje nismo ni znali da postoje. Veliki dio tehničkih tvorevina i dokumentacije svojevremeno je uništen iz nerazumljive tajnovitosti sovjetskih tajnih službi. Kad su amerikanci prošetali Mjesecom, sovjeti su obznanili kako je njihov cilj istraživanje našeg prirodnog satelita ostvaren putem robotičkih misija te da nikada nisu ni namjeravali poslati čovjeka tamo „gore“. Iako je to bila notorna laž tek danas znamo koliko je nadljudskih napora načinjeno u ex SSSRu. Šteta da sovjetski astronauti nisu paradirali Mjesecom, no još je veća šteta što cijela paleta riješenja i proizvoda nije upotrijebljena onako kako je bilo planirano uključivo i ekstenzije za misije čovjeka ili robota negdje dalje.



Zaista, što bi bilo da raketa N1 nije imala peh na testnim lansiranjima. Tehnološki gledano amerikanci i sovjeti bili su jako blizu. Da su sovjeti uspješno lansirali raketu N1, da su ameikanci imali neuspješnu misiju Apollo 8. Svijetska povijest danas bi bila drugačija. Možda se amerikanci ne bi bili mogli pomiriti sa zadnjim porazom u svemirskoj utrci. Tko zna gdje bi onda bila postavljena letvica. Mars? Vjerojatno. Bilo bi to toliko skupo i rizično no tko zna. Da je bilo tako možda danas ne bi sa sjetom gledali filmove Odiseja u svemiru 2001., 2010... Kada je A.C.Clarke pisao te romane pozicioniranje njihovih radnji u jednom se trenutku čak činilo kao predaleko u budućnost.

Danas, danas o svemu možemo samo maštati i razmišljati kada će čovjek ponovo na Mjesec. Znate li odgovor? Prema svemu sudeći neće to biti ni Amerikanci ni Rusi već Kinezi. Tehnička (politička, ako baš hoćete) utrka u svemiru možda je predstavljena licem Gagarina ili Armstronga no ona se dobiva napornim radom i stvarima koje javnost ne vidi. A Kinezi su upravo tu tijekom ove godine pokazali i isprobali sve adute koji će im trebati u narednim godinama. Stoga, kada u narednom desetljeću budete na ekranima gledali slijetanje astronauta na Mjesec pripremite se na crvenu zastavu.

Umjesto zaključka; hajde da članak posljednjom rečenicom učinimo takvim da ga urednici označe kao „osvrt“ ili „blog“ kategorija; Šta kažete na hrvatsku zastavu na Mjesecu (hint; SYNERGY MOON TEAM, Google Lunar XPrize).



Autor: Marino Tumpić

https://t.co/uKIbfbTCmH

A P O D...

Zaboravljeni kosmički brodovi „E-7“ i sovjetsko fotografisanje Meseca

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/10869-zaboravljeni-kosmicki-brodovi-e-7-i-sovjetsko-fotografisanje-meseca

Novosti o istrazi u vezi „Schiaparelliju“; mesto pada u boji sa HiRSE-a

http://www.astronomija.org.rs/misije/10872-novosti-o-istrazi-u-vezi-schiaparelliju-mesto-pada-u-boji-sa-hirse-a

https://t.co/xEFxB9Oft4

A P O D...

Zemlja vs Mars

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/10873-zemlja-vs-mars

„MERLIN“, Nasina sonda za istraživanje Fobosa i Dejmosa

Već dugo godina predlozi misija na Marsove mesece Fobos i Dejmos su nekako u modi. Ovi mali sateliti kriju važne tajne vezane za povest nastanka Crvene planetei možda su jedini preživeli članovi veće porodice satelita. Do sada su radi njihovog proučavanja iz blizine pokrenute samo dve misije, sovjetske sonde “Фобос 1“ i „Фобос 2“ 1988. godine i ruski brod iz 2011. „Фобос-грунт“, koji je čak trebalo da donese i uzorke Fobosa na Zemlju. Sve tri letilice su omanule. Ali to ne znači da su ostale kosmičke agencije zaboravile Marsove mesece.


Sonda „MERLIN“ za izučavanje Fobosa i Dejmosa.

Japan se nada da će do 2020. uspeti da lansira svoju misiju „MMX“ koja će doneti uzorke sa Fobosa, dok ESA nastavlja da radi na sličnom projektu, nazvanom „PHOOTPRINT“, koji će možda sprovesti sdruženo sa Roskosmosom. Uz to, ruska agencija nastavlja sa svojom namerom da lansira „Фобос-грунт 2.0“, ili u okviru programa „PHOOTPRINT“ sa Esom, ili nezavisno unutar projekta „Експедиция-М“. A NASA? I njih interesuje Fobos i Dejmos. Na poslednjem konkursu za sledeće jeftine misije tipa „Discovery“ – agencija je razmatrala tri predloga za proučavanje Marsovih meseci: „PADME“ (Phobos ANd Deimos ORigin Assessment), „PANDORA“ (Phobos ANd Deimos ORigin Assessment) i „MERLIN“. Pogledajmo ovu poslednju, jer je ona najambicioznija.

MERLIN (Mars-Moon Exploration, Reconnaissance and Landed Investigation) treba da bude jeftina sonda (oko $450 miliona) napravljena da sleti na Fobos ili Dejmos radi studiranja sastava i unutrašnje strukture. Prvobitno je odabran Dejmos zbog svojih malih dimenzija – 15×12×10 km – osobina koja bi omogućila sondi da sleti na površinu sa manje goriva (ili, izraženo tehničkim rečnikom, moći će da sleti sa delta-V od samo 400 m/s zahvaljujući gravitacionom ubrzanju na površini od samo 0,002 g).

Kasniji predlog je dopunjen kako bi omogućio sletanje na Fobos, mesec koji je NASA identifikovala kao glavno odredište za sletanje broda s ljudskom posadom u trećoj deceniji ovog veka[1]. Gravitacija na Fobosu je malo jača, između 0,002 i 0,008 g, zahvaljujući većim dimenzijama (27×21×19 km). Konstrukcija „MERLIN-a“ je vrlo jednostavna, sa zdepastim korpusom, dva solarna panela, i stajnog trapa sa tri nogara. Stručni tim „MERLIN-a“ vodi Scott Murchie iz APL (Laboratorija za primenjenu fiziku) univerziteta Johns Hopkins.



„MERLIN“ bi trebalo da u januaru 2024. uđe u eliptičnu orbitu oko Marsa pre nego što bude postavljen u kružnu orbitu sličnu Fobosovoj. U junu iste godine započeće približavanje Fobosu i spuštanje na sve manju visinu (300, 100 i 50 km). U sledećoj fazi, koja će trajati oko 6 nedelja, sonda će sleteti na samo 50 km visine i sprovesti nekoliko preleta na svega jedan ili dva kilometara visine radi proučavanja i odabira zona za ateriranje, koja treba da budu prečnika oko 500 metara.


Početne orbite „MERLIN-a“ u bliziini Dejmosa.


Moguća mesta sletanja na Dejmosu.


Sonda na Fobosu.

Pri sletanju, predviđenom za oktobar 2024. godinu, sonda će koristiti kamere DDIS (Deimos Dual Imaging System) ili FDIS (Phobos Dual Imaging System), formirane od širokougaone kamere WAC i teleobjektiva NAC, prema konstrukciji kamere koju koristi sonda „MESSENGER“. Kamera će biti u stanju da načini mapu čitavog meseca sa minimalnom rezolucijom od 1 metra po pikselu u crno-beloj tehnici, ili 10 metara u koloru. U finalnoj fazi sletanja, kamera NAC će dostići rezoluciju od samo 1 milimetara po pikselu. Kad bude sleteo, „MERLIN“ će osloboditi mehaničku ruku kojom će analizirati do detalja površinu Fobosa. Rendgenski spektrometar (APXS), Ramanov spektrometar (MRS) i kolor mikroskop (MAC), kao i panoramske kamere TerrainCam (pokretna) i OpsCam (fiksirana), montirane na ruci, slaće sigurno neverovatne fotografije površine Fobosa (kamere će se bazirati na malim kamerama HazCam i NavCam na roverima „Opportunity“ i „Spirit“). Na ruci će se nalaziti mala lopatica koja će ukloniti santimetar debeo sloh regolita i otkriti dragocenu površinu. Ruka će proučavati prvu lokaciju 25 dana, a onda će se prebaciti na drugu sledećih 20 dana.


Prilazni i sletni manevri „MERLIN-a“.

Misija „MERLIN“ bi istraživala Fobos skorodevet meseci, od kojih bi tri proveo na površini. U slučaju da meta bude Dejmos, ako posle prvog sletanja još uvek ostane dovoljno goriva razmotriće se mogućnost proširenja misije u neku zonu van meseca. Ukupno, sonda će tokom trajanja misije moći da pošalje 50.000 fotografija i oko 6.000 spektara.

Nažalost, „MERILIN“ nije ušao u finale za sledeću „Discovery“ misiju[2], tako da nam ostaje da sačekamo i vidimo da li će kasnije imati više sreće. Ono što je bitno to je da su Marsovi meseci još uvek interesantni naučnicima.

[1] Smatra se da je sletanje na Fobos najlakše sletanje od bilo kog planetnog tela

[2] To su: „NEOCam” (Near Earth Object Camera), “DAVINCI” (Deep Atmosphere Venus Investigation of Noble gases, Chemistry, and Imaging), “VERITAS” (The Venus Emissivity, Radio Science, InSAR, Topography, and Spectroscopy mission), “Lucy” (Jupiterov orbiter) i “Psyche” (misija na asteroid)

Autor: Draško Dragović

https://t.co/um9m325hC5

A P O D...

Možemo li se spasti od asteroida?

Zanimljiv i duhovit filmić o važnom pitanju. Preporuke za gledanje!









Author: Astronomski magazin

https://t.co/4sZ8KjTGtv

A P O D...