Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/xMpJfW9JP6

A P O D...

Fotoni koje detektuje naš mozak

Fotoni su paketi ili kvanti energije koji nastaju u svetlosnim izvorima. Kakvi će fotoni nastati u nekom izvoru zavisi od njegove raspoložive energije i fizičkih procesa koji se dešavaju u njemu. Radio fotoni nastaju u telima manje energije dok X i gama fotoni nastaju u telima visoke energije i vrlo burnih procesa. Fotoni se istovremeno ponašaju i kao čestice i kao talasi. Svaki foton putuje kao sinhronizovana oscilacija električnog i magnetnog polja pa se zbog toga kaže da je svetlost elektromagnetni talas. Oni nemaju masu. Razlikuju se po talasnoj dužini, broju oscilacija u jedinici vremena ili frekvenciji i po količini energije. Zajednička im je brzina od 300 000km/s.



Sve vrste fotona čine veoma bogat elektromagnetni spektar koji se sastoji od: radio, mikrotalasnih, infracrvenih, optičkih (“vidljivih”), ultraljubičastih, X i gama fotona. Radio i mikrotalasne fotone detektuju antene radio prijemnika. Naše telo ne reaguje na njih. Infracrveni fotoni nam stvaraju osećaj toploga. Ultraljubičasti fotoni izazivaju hemijske reakcije u našoj koži. X i gama fotoni prodiru dublje u naše telo i deluju razorno na naše ćelije. Svi ovi fotoni ne učestvuju u stvaranju našeg optičkog kontakta sa sredinom. To rade samo optički ili “vidljivi” fotoni. Naš mozak je detektor samo određene vrste fotona.

Kada posmatramo stvari oko nas vidimo da one imaju određenu boju. Boja je manifestacija koja nastaje u našem mozgu interakcijom određene vrste fotona i naših neurona. Boja je iluzija. Boje ne postoje. Boja nije svojstvo tela koje posmatramo nego svojstvo svetlosti.



Takozvana vidljiva ili „bela“ svetlost je kompleks koji čini šest različitih fotona. U kompleksu ili snopu vidljive svetlosti fotoni stoje jedan do drugoga po veličini svoje talasne dužine, od 400 do 700 nm. Kada vidljiva svetlost padne na neko telo, u zavisnosti od vrste atoma i njihovog rasporeda, neke fotone telo apsorbuje a neke odbija. Ako je naše oko na putu odbijenih fotona mi imamo doživljaj određene boje. Ako u naše oko padne svih šest vrsta fotona: ljubičasti, plavi, zeleni, žuti, narandžasti i crveni nama to telo izgleda belo. Zbog toga ovaj deo svetlosti zovemo bela svetlost. Ako u naše oko ne padne ni jedan o tih fotona to telo je nama crno. Samo ovih 6 vrsta fotona našem mozgu proizvodi senzaciju slike ili vizuelnog kontakta sa pojavama i telima u okolini.

Fotoreceptori mrežnjače našeg oka detektuju tri boje: crvenu, zelenu i plavu odnosno fotone tri različite talasne dužine. Neke životinje mogu da detektuju dve boje, neke četiri a neke vrste morskih račića čak 12. Razlog tome je verovatno prilagođavanje na biotop, način ishrane i zaštita od predatora.



Mešanjem ovih boja ili fotona ovih talasnih dužina u našem mozgu se manifestuju sve ostale boje. Ljudsko oko vidi oko 10 miliona boja. Moguće je da je to uticalo na razvoj mozga i pojavu visoke inteligencije na Zemlji. Najveća količina informacija koja stiže u naš mozak dolazi putem ovih šest vrsta fotona. Sva naša znanja o svemu što je nedostupno čulu sluha, dodira, mirisa i ukusa dugujemo ovim fotonima. Mozak je prijemnik velike količine raznovrsne energije koja u svojoj kompleksnosti, pored ostalog omogućava i pojavu procesa mišljenja. Kada kažemo da je neko prosvetljen to znači da proces osvešćivanja ima duboku fizičku osnovu.

Autor: Miša Bracić

https://t.co/nfKet9kg94

A P O D...

https://t.co/H5DuMCSzb6

A P O D...

Odabrani prvi objekti koje će posmatrati teleskop Džejms Veb


Svemirski teleskop James Wbb prema Svemirskom teleskopu Habl

Svemirski teleskop Džejms Veb (Space telescope James Webb, STW), koji treba da bude lansiran 2019-te godine već je dobio svoje prve posmatračke zadatke. Nakon što je pregledano više od 100 predloga, Nasa javlja da je izabrano 13 prvih «targeta» budućeg najmoćnijeg svemirskog teleskopa. Za ta posmatranja je obezbeđeno 500 posmatračkih sati. Ono što je astronomima širom sveta posebno važno jeste da će podaci koji pristignu sa ovog teleskopa biti odmah i potpuno dostupni za javnost.


Koliko daleko če da vidi JWT - u poređenju sa ST Hablom

Šta će STW da posmatra? Jupiter, organske molekule u oblacima u kojima nastaju zvezde i bebe galaksije u dalekom prostranstvu svemira. Kasnije i skoro sve ostalo: prve galaksije univerzuma, supermasivne crne rupe, rađanje novih zvezda, vansolarne planete, ali i planete Sunčevog sistema. Svaki podatak Vebovog teleskopa potencijalno je dragocen za bolje i dublje razumevanje evolucije zvezda, galaksija i čitavog svemira, ali i za bolje razumevanje porekla života na Zemlji.

STW je međunarodni projekat više svemirskih agencija, a to su pre svega Nasa, zatim Esa, i Kanadska svemirska agencija. Teleskop će biti lansiran raketom Ariana u proloće 2019.



Autor: Aleksandar Zorkić

Spremite se za BeiDou

Znate što je GPS, čuli ste za GLONASS, uskoro dolazi BeiDou!



Kina je prošle nedjelje (12. novembra) iz raketnog centra Xichang lansirala raketu Long March-3B sa dva navigacijska satelita nove klase BeiDou-3. Obje su letjelice uspješno postavljene na planirane putanje u Zemljinoj orbiti i nalaze se u operativnom stanju. Riječ je o ekspanziji kineskog globalnog sustava pozicioniranja (i navođenja!) na površinu cijelog planeta.

Razvoj kineskog gps sustava BeiDou (Veliki Medvjed) službeno je započeo 1994. Operativan za područje Kine postao je 2000, a u azijsko-pacifičkoj regiji 2012. Do kraja 2018. godine biti će lansirano najmanje 18 BeiDou-3 satelita, a do 2020. nešto više od trideset ovih letjelica. Kineski gps postati će tako pored američkog i ruskog (GLONASS) treći svjetski sustav globalnog satelitskog pozicioniranja. Smatra se kako će signal njihova sustava biti kompatibilan sa američkim i ruskim, a nuditi će preciznost od pola metra do tri-četiri metra ovisno o lokaciji, prijemniku i/ili dopuštenjima, izjavio je Yang Changfeng, glavni dizajner BeiDou letjelica/sustava. U narednim mjesecima sa svakim lansiranjem rakete Long March-3B lansirati će se najmanje dvije letjelice a moguće i više.

Slijedeći puta kada krenete u kupovinu primjerice novog mobitela, obratite pažnju je li „spreman raditi“ sa ruskim GLONASSom i kineskim BeiDou gps sustavom. Američka dominacija u području globalnog pozicioniranja završena je nakon stupanja na scenu ruskog GLONASSa a definitvno odlazi u povijest sa kineskim BeiDou sustavom. Pa ćemo na taj način a ukoliko se amerikanci „naljute na nas“ i isključe nam gps, nonšalantno prijeći na ruski ili kineski sustav. Djeco, učite ruski i kineski, trebati će vam!



Autor: Marino Tumpić

Uspješna misija ruskog svemirskog broda Federacija do Mjeseca i natrag

Simulator svemirskog broda Federacija skupa sa kozmonautima položio ispit



U sklopu programa SIRIUS (Scientific International Research In Unique Terrestrial Station) ruski su kozmonauti, tehničari, inženjeri i medicinsko osoblje uspješno proveli sedamnaestodnevni eksperiment koji se odvijao u Moskvi.

Šestero „kozmonauta“ boravilo je to vrijeme u zatvorenom simulatoru svemirske misije do Mjeseca i natrag. Virtualni kozmonauti ispitali su mobilni simulator svemirskog broda nove generacije pod nazivom „Federacija“, uspješno proveli sve faze „leta“ od lansiranja, spajanja, odspajanja i povratka na Zemlju.

Eksperimentom je rukovodio Moskovski Institute of Biomedical Problems Ruske akademije znanosti a tijekom istog istraživano je i ponašanje posade na stres i nepredviđene situacije u svemiru za vrijeme dugotrajne međuplanetarne svemirske misije.

Zanimljiv je bio sastav posade Federacije, tri muškarca i tri žene; Anna Kikina, Elena Lukitskaya, Natalia Lysova, Ilya Rukavishnikov, Mark Serov i jedini stranac njemačkog državljanstva Viktor Fetter.

Federacija je nova klasa svemirskih brodova porijeklom iz Rusije, znatno veća i kapacitetnija od sadašnjih Soyuza. U svemir će do Zemljine orbite ali i prema Mjesecu u dužim svemirskim misijama moći ponijeti četvero do petero kozmonauta sa autonomijom neprekidnog leta više od 30 dana ili preko godine dana boravka u svemiru spojen na ISS ili buduću Mjesečevu orbitalnu postaju.

Prvi let Federacije ne očekuje se prije 2021., po nekim izvorima ne prije 2023. godine.



Autor: Marino Tumpić

https://t.co/OPLBdHRkvF

A P O D...

Saturn V - pola stoleća od prvog lansiranja

9. novembra 1967. u 11:00 po našem, uzletela je najveća ikad napravljena raketa. Orijaška mašina visoka 111 metara lansirana je sa rampe 39A u misiju sa oznakom AS-501 (Apollo-Saturn 501), iako je u istoriju ušla kao 'Apollo 4'. Vibracije su bile toliko snažne da se lansiranje beštije moglo osetiti desetinama kilometara daleko. Lansiranje je usledillo samo 9 meseci nakon tragedije 'Apolla 1' u kojoj su poginuli Grissom, White i Chaffee, i bilo je ključni korak napred u programu kome je bio neophodan zvučni uspeh za napredak. I dobili su ga. Gigantski 'Saturn V' je bio nesumnjivo ključni elemenat za slanje ljudi na Mesec pre 1970. i obavljena su samo dva bespilotna leta ovog monstruma – 'Apollo 4' i 'Apollo 6' – pre nego što su usledile misije sa astronautima i kojima je bio testiran lunarni modul u Zemljinoj orbiti. Uz to, iako misija 'Apolla 4' nije otputovala na Masec, komandni modul CSM-017 je uleteo u atmosferu brzinom od 11 km/s da bi prvi put testirao termičku zaštitu u uslovima sličnim onima koja će vladati na putovanju na Mesec.



Povod za ovu priču je prepiska koju sam nedavno imao na sajtu sa mr Reponjom, Ljubomirom, Dubravkom i drugim sličnomišljenicima, ako uopšte postoji takva reč.

'Saturn V' je u to vreme predstavljao pravo inženjerijsko čudo. Konstruisali su ga početkom 60-ih godina Nasini inženjeri iz Marshallovog centra u Alabami predvođeni legendarnim Wernherom Von Braunom i Arturom Rudolphom , čiji radovi su uzrokovali buduću trku za kosmos. U 'Boeingovom' prvom stepenu S-IC nalazilo se pet motora F-1 – odatle i ime Saturn V – na kerozinsko gorivo i tečni kiseonik, najsnažniji motori na tečno gorivo u istoriji, sve do ulaska u upotrebu РД-170/171 korišćenih na sovjetskim raketama 'Energija' i 'Zenit' . I drugi stepen, proizveden u kalifornijskoj kompaniji 'NAA' sa oznakom S-II, imao je pet motora J-2 na tečni vodonik i kiseonik, i sve do pojave šatlova 1981. bio je najveći kriogeni stepen u istoriji. Treći stepen S-IVB, proizveden u 'Douglas Aircraf Co.', takođe je bio kriogen ali je imao samo jedan motor J-2, manje snage of F-1 ali podjednako tehnološki izazovan. Raketaje bila toliko velika da je tek III stepen imao dovoljno male dimenzije da je mogao do kosmodroma bude transportovan Nasinim avionom.

Između 1960. i 1962. Marshallov centar je razmatrao nekoliko modela teških raketa, nazvanih 'Saturn'. Ime je nastalo jednostavno iz logike da su prethodne rakete koje je Fon Braunov tim napravio za vojsku nosile ime 'Jupiter' . Unutar porodice 'Saturn' postojala su dva različita tipa raketa: jedna koja je koristila prvi stepen proizašao iz nekoliko modifikovanih 'Redstone' raketa ('Saturn C-1' i 'Saturn C-2' , koje su na kraju rezultirale 'Saturnom IB' ) i drugi koje su koristile snažne motore F-1 u novom prvom stepenu ('C-3', 'C-4' i 'C-5'). Te poslednje verzije su mogle da odnesu 40, 100 i 120 tona tereta u orbitu, vrednosti koje su i danas za respekt, a koje su tada izzgledale skoro kao naučna fantastika. Fon Braun je čak razmatrao i teže konfiguracije, kao što je 'Saturn C-8', sa osam motora F-1, koja je trebala da ponese 200 tona u orbitu!



Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(26 strana, 3,1 MB)
http://www.astronomija.org.rs/images/stories/Astronautika/nasa/istorija/SaturnV/SATURN-V.pdf

 Šta bismo mi bez medija?

Šta bismo mi bez medija? Da njih nema, živeli bismo u mraku neznanja. Ovako živimo u mraku znanja. Ne uvek, ali nije retkost da je bolje neki članak ne čitati.

Evo primera koji nam je u očajanju i potpunoj rezignaciji poslao naš čitalac Dušan Milovac. Dakle, naslov članka glasi: «NASA nas je PRESTRAVILA: Zemljani, dve nedelje ćemo živeti U POTPUNOM MRAKU». E eto prestravljeni smo. Da bi prestravljanje bilo još jače ono je napisano velikim slovima. Iz istog razloga velikim slovima i piše šta će da nam se desi. Bićemo u POTPUNOM MRAKU. U članku se suočavamo sa detaljima opasnosti: bićemo u mraku dve nedelje, najmanje, u novembru. A sve to je izjavio niko drugi nego direktor Nase Čarls Bolden! Čekaj, Čarls Bolden!? Čarls Bolden!? Pa Čarls Bolden je dao ostavku u Nasi još u januaru. Već i na osnovu ovoga pomislili biste da je autor članka baš nadaren za izmišljanje, ali čekajte, glavno tek dolazi.


Kreacija vodonika?

Dakle, očekuje nas «nadvijanje tame nad našom planetom», a do čega će doći – sad sedite, popijte čašu mineralne vode, duboko udahnite i spremite se za šok: dakle, nadvijanje tame biće «izazvano paralelnom pozicijom dve druge planete». Paralelnom pozicijom, kaže, dve druge planete! To baš stručno zvuči, mada ne znači ništa. Evo nek me neko prosvetli i objasni mi šta je to «paralelna pozicija dve planete», biću srećan da znam. Radi se, kaže članak, o prolasku Venere pored Jupitera. Da, da, i to će - e ovo je strava: «dovesti do oslobađanja velike količine vodonika». Kako, gde, otkud, zašto, e to se ne objašnjava. Samo će se osloboditi velike količine vodonika. Kakve veze ima prolaz Venere pored Jupitera sa oslobađanjem vodonika ostaje misterija. O ovom prolazu je inače pisao Marino Tumpić(http://www.astronomija.org.rs/posmatranja/11726-venera-i-jupiter-sljubljeni-u-ranu-zoru), ali nije pominjao nikakav vodonik. Kao što naši čitaoci sigurno znaju radi se o prividnom prolazu, dakle o događaju gledano sa Zemlje. U stvarnosti Venera i Jupiter su u tom prolazu međusobno bili udaljeni preko 700 miliona kilometara.

Ima i dalje, ali zbilja ne mogu više da komentarišem toliku količinu besmislica. Evo članka, samo, čitate ga na sopstveni rizik. AM ne preuzima nikakvu odgovornost za posledice.
http://www.blic.rs/slobodno-vreme/vesti/nasa-nas-je-prestravila-zemljani-dve-nedelje-cemo-ziveti-u-potpunom-mraku/8z35x57

Vidite, nije problem to što neko nešto ne zna. Uostalom svako od nas sigurno ima velike rupe u znanju i niko ozbiljan nije zadovoljan količinom svog znanja. Problem je što pomenuti članak izvrgava ruglu nauku i znanje. Sigurno niko nije ozbiljno shvatio taj članak (što autora čini još mizernijim novinarem). On je objavljen u rubrici Slobodno vreme jer ga ni urednik novina ne smatra ozbiljnim člankom. Ipak, taj članak je sprdanje sa zdravim razumom. A nije ni duhovit.

Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/ZobKStEkPq

A P O D...

Sastanak sa Oumuamaom, prvim posetiocem sa druge zvezde

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/asteroidi-60008/11742-sastanak-sa-oumuamaom-prvim-posetiocem-sa-druge-zvezde

Japanski Phobos Grunt ili MMX

Kad nisu uspjeli Rusi onda će Japanci u zahtjevnu misiju na Marsove mjesece



Japanska svemirska agencija JAXA planira da prema Marsu 2024. pošalje Martian Moon eXploration (MMX) letjelicu sa težištem istraživanja njegovih mjeseci, uzimanja uzorka sa jednog od njih i dopremi ih na Zemlju do 2029. godine.
Misija je međunarodnog tipa i iznimno je zahtjevna. Kad stigne na odredište MMX će sa veoma male udaljenosti istraživati Fobos i Deimos te sa jednog od njih (za sada je u planu da to bude Fobos) uzeti uzorke i u specijalnoj kapsuli dopremiti ih na Zemlju. Istraživanja na licu mjesta a kasnije i uzoraka u laboratorijama na Zemlji možda nam konačno daju odgovore na pitanja porijekla Marsovih mjeseci. Jesu li to asteroidi koje je zarobila gravitacija crvene planete ili su pak nastali udarom nekog velikog nebeskog tijela u Mars u ranoj fazi njegova nastanka.
Zahvaljujući aparaturi koju će MMX ponijeti saznati ćemo mnoštvo novih informacija o nastanku svjetova, nebeskih tijela, kako u našem Sunčevom sustavu tako i oko drugih zvijezda.
Povijest ciljanog istraživanja Fobosa i Deimosa datira još iz osamdesetih godina prošlog stoljeća sa dvama ruskim letjelicama (Fobos 1 i 2), nažalost obje su otkazale prije početka ciljane misije, prva još po putu ka Marsu a druga neposredno iznad Fobosa i početka istraživačke misije. Ništa bolje sreće nije bila ni ogromna ruska letjelica Mars 96, zbog kvara rakete nosača nikada se nije ni odmakla od Zemlje. Nešto je „bolje“ prošao Phobos-Grunt (lansiran prije par godina) no dalje od Zemljine orbite ni on nije stigao. U Rusiji se govori o novom pokušaju (Phobos-Grunt-2) sa sličnim novim-starim zadatkom istraživanja „Straha i Užasa“ koja bi put Marsa trebala krenuti 2022. ili 2024. (možda i kasnije). Bilo bi zaista lijepo napokon imati ne jednu već dvije misije sa kompatibilnim ciljem istraživanja nevelikih, zagonetnih i znanstveno važnih nebeskih objekata koji kruže oko Marsa. 

Autor: Marino Tumpić

https://t.co/Jx9H19tZb9

A P O D...

Šta bi se desilo kada bi nestalo Sunce

Zamislimo da, uprkos zakonima fizike, Sunce najednom nestane. O tom besmislenom događaju po Internetu kruži više članaka, a ovo je njihov grubi presek.

Leto je, podne, nebo vedro, Sunce upeklo. Životinje leže u hladu, drveće opustilo grane, ptice se zavukle u krošnje. Asfalt se topi. I onda odjednom Sunce nestane. Informacija o tom kolosalnom događaju do nas bi putovala brzinom svetla: 8,5 svetlosnih minuta koliko ima od Sunca do Zemlje. Prevedeno u kilometre to je 150 miliona.



Prvi koji bi upali u paniku zbog nestanka Sunca su Merkurijanci (zamislimo da postoje). Od Sunca Merkur je udaljen nešto preko 57 miliona kilometra u proseku i do njegovih stanovnika bi vest o propasti stigla za 3 minuta i dvadesetak sekundi. Posle Merkura panika bi se proširila na Veneru, nakon 6 minuta i koju sekundu od početka događaja. Mi na Zemlji bi se još sledeća 2,5 minuta brinuli, radovali, svađali i ratovali oko stvari koje će kroz ta 2,5 minuta postati potpuno besmislene. Za to vreme planeta bi nastavila svoj put oko Sunca koje više ne postoji. Po uticajem Sučeve gravitacije koja takođe putuje brzinom svetla, napravila bi delić svog kruga oko nepostojeće zvezde pre nego što i gravitacija te zvezde iščezne.

A onda, na dnevnoj strani Zemlje, 8,5 minuta nakon nestanka Sunca, svetlo bi se najednom ugasilo. Posle trenutka zbunjenosti i šoka, usledila bi očajna i beznadežna panika…. Ali to nije naša tema.

Dakle, na dnevnoj strani planete ugasilo bi se svetlo i odmah potom fotoćelije bi automatski uključile uličnu rasvetu po gradovima, svetionike po morima, svetla po aerodromima. Na noćnoj strani planete, još nekoliko sekunde sve bi izgledalo normalno i svet bi živeo u uverenju da je sve u redu na nebesima. Ali posle tri sekunde, po selima i svuda gde rasveta ne ometa pogled na nebo, primetili bi da je Mesec, ukoliko se nalazi nad tom stranom planete, nestao. Poslao bi na Zemlju poslednji odbijen Sunčev zrak i onda bi i on utonuo u tamu.

Posle Meseca i ostala velika tela na noćnom nebu redom bi se gasila: Mars, Jupiter, Saturn, već kako poslednji Sunčevi zraci stižu do njih. Ali zvezde, magline i galaksije treperile bi spokojno kao da se tragedija kod nas nije ni dogodila.

Bilo bi interesantno iz daljine posmatrati čitav događaj. U početku ne bi se videlo ništa dramatično, i samo bi u jednom trenutku, bez vidljivog razloga, planete iz kužnog kretanja, onda kada zadnji talas gravitacije Sunca prođe kroz njih, prešle u pravolinijsko. I to redom, Merkur, Venera, Zemlja… kako se gravitacija gasi.



Ali, posle nekog vremena, nastao bi haos. Svako telo nastavilo bi putovanje po tangenti na svoje dotadašnje orbite i tako bi svako krenulo u različitom pravcu i svako svojom brzinom, onom koju je imalo dok je orbitiralo oko Sunca. Brža tela sustizala bi sporija te bi gravitaciono manje ili više uticala jedno na drugo. Tako bi možda, zavisno od početnog položaja u momentu nestanka Sunca, Zemlja stigla Jupiter i postala njegov najveći mesec. Ili bi se s njim sudarila što bi bio kolosalan događaj koji ne bi imao ko da primeti jer bi složeniji život do tada već izumro. Tipična brzina Zemlje je 29,78 kilometara u sekundi, a Jupitera 13,07.

Ali šta bi se dešavalo sa samom Zemljom? Njena temperatura bi odmah počela da opada. Posle nedelju dana površina planete bi se ohladila na nula stepeni, a posle godinu na -100 i nastavila bi da pada sve do -240 stepeni kada bi se stabilizovala. Ali do tada bi prošlo više miliona godina. Međutim jezgro Zemlje bi i dalje bilo vrelo. Temperatura središta Zemlje iznosi oko 5,5 hiljada stepeni. Tu temperaturu održavaju dugotrajni radioaktivni raspadi. Zapravo, od svog nastanka pre 4,5 milijardi godina Zemljino jezgro se ohladilo za svega nekoliko stotina stepeni.

Bez svetla fotosinteza bi odmah prestala i većina biljaka bi u roku nekoliko nedelja, uvela. Izuzetak bi mogla da budu retka, vrlo velikih stabala koja bi preživela čak i nekoliko dekada. Ostali živi svet na površini bi ubrzo izumro od zime i gladi u najvećem pomoru od nastanka. Jedino bi strvinari neko vreme imali hrane u izobilju, ali i oni bi izdržali najviše nekoliko nedelja.

Međutim duboko ispod površine planete jednostavne forme života bi opstale godinama. To su mikroorganizmi koji ne zavise od Sunca i koji ne bi osetili nikakve promene sve dok jeziva hladnoća, kroz naslage zemlje, ne dopre i do njih.

Površina okeana bi se zamrzla da oko dva meseca. Površinski led bi zatim usporio dalje zamrzavanje dubokih voda. Ipak i one bi se vremenom sasvim zaledile, ali tek kroz hiljadu godina. Međutim, na samom dnu okeana oko geotermalnih izvora bilo bi i dalje toplo i tamo bi jednostavni život mogao da opstane više milijardi godina.

Gore, na površini, konačno bi se i sama atmosfera zamrzla, čime bi Zemlja ostala bez svog štita od kosmičkog zračenja. Cela planeta iz daljine bi izgledala kao ogromna ledena grudva koja besciljno luta galaksijom.

Do Alfe Kentaura, nama najbliže zvezde posle Sunca, ima 4,3 svetlosne godine. Ako bi krenula ka toj zvezdi Zemlja bi do nje stigla na 43 000 godina i postala delić njenog planetarnog sistema. Ali to je malo verovatno. Ako je ne bi zahvatila gravitacija ni jedne zvezde Zemlja bi nastavila putovanje. Za milijardu godina prevalila bi put od 100 000 svetlosnih godina. Ali, pre ili kasnije upala bi u neki sistem i tamo bi se možda probudile klice života koje je u svojim nedrima sve vreme nosila.



Autor: Aleksandar Zorkić

Plan razvoja kineskih raketa-nosača do 2045.

http://www.astronomija.org.rs/oprema/11746-plan-razvoja-kineskih-raketa-nosaca-do-2045

Sudbina direktora programa 'Saturn V'

http://www.astronomija.org.rs/istorija-70162/11747-sudbina-direktora-programa-saturn-v

https://t.co/zPGhsRtcUp

A P O D...

Da li ste znali?

http://www.astronomija.org.rs/182-zanimljivosti/11749-da-li-ste-znali

Mars za samo $1,5 triliona

http://www.astronomija.org.rs/misije/11750-mars-za-samo-1-5-triliona

Misija na Mars (1)

U ovoj relativno kratkoj seriji predavanja koja predstoje, zajedno ćemo razmotriti neke od izbora koji leže pred NASA–om prilikom praniranja njihovih misija ka Marsu. Na kraju predavanja, pred sobom ćeš imati odabrane ciljeve i sve ono bitno što ćeš naučiti o planiranju misije na Mars da bi te ciljeve mogao sprovesti u delo.


Možda prve posetioce na dalekom svetu čekaju iznenađenja o kojima i ne sanjamo? Slika Williama K. Hartmana.

Pre nego što odredimo razumnu dužinu trajanja i mnoge druge aspekte misije, potrebno nam je da prvo utvrdimo svrhu putovanja, a potom i da li će ono biti sa ljudskom posadom ili ne. Svrhu ekspedicije sa ljudskom posadom ili robotima, možemo da shvatimo i kao pripremu za buduće ambicioznije ljudske pohode, traganje za životom na Marsu, neka druga istraživanja na Crvenoj planeti, ili uspostavljanje budućih kolonija na Marsu.

Kada se jednom utvrdi svrha misije, postaće jasnije i da li će ona biti sa posadom ili ne (predavanje "Na Mars sa ljudima ili bez njih?"). Svrha će takođe umnogome uticati na to da li će put biti u jednom pravcu ili sa opcijom povratka (predavanje "Kružno putovanje ili ne?"). Takođe, odluka o nameni misije će moći da dâ odgovor i da li će misila leteti "bržim" putem, ili jeftinijim, "sporim" putem (predavanje "Koliko dugo će trajati put?"). Na kraju, razmotrićemo opcije za spuštanje na Mars ili za ostajanje u orbiti (predavanje "Sleteti na Mars ili ne?"). U zaključnom predavanju, "Planiraj svoju misiju", sakupićemo sve parametre na jedno mesto, i ti si konačno spreman da se uputiš na istorijsko putovanje ka zagonetnoj planeti Marsu!

Srećan put!



Autor: Draško Dragović

https://t.co/E2spXHWAKC

A P O D...

Sonde koje će stići do tajanstvene planete Proksime Kentaura

http://www.astronomija.org.rs/oprema/11757-sonde-koje-ce-stici-do-tajanstvene-planete-proksime-kentaura

Misija na Mars (2): Sa ljudima ili bez njih?

http://www.astronomija.org.rs/misije/11755-misija-na-mars-2-sa-ljudima-ili-bez-njih

https://t.co/uLpmyacF96

A P O D...