Vesti iz sveta astronomije...

Iako NASA ’gura’ solarni pogon, on nas ne može odvesti dalje od Jupitera

http://www.astronomija.org.rs/misije/11241-iako-nasa-gura-solarni-pogon-on-nas-ne-moze-odvesti-dalje-od-jupitera

https://t.co/ZoE3YonuhZ

A P O D...

Jesmo li mi u crnoj rupi i kako se simulira bestežinsko stanje?



PITANJE ČITAOCA:

Da li je moguća teorija: da se mi i celokupni Mlečni put i cela naša poznata vasiona nalaze unutar crne rupe koja je aktivna i koja usisava sve oko sebe u nekoj drugoj vasioni i odatle proističe teorija da se vasiona širi?
Takođe me interesuje šta se dešava unutar crne rupe, da li i unutar vreme stoji ili se možda gradi neki novi svet?

Nenad

ODGOVOR

Mislim da je to totalno nemoguće, prema onome kako se crna rupa definiše tj. da je u centru singularnost a okolo, na izvesnom rastojanju - horizont događaja, koji je u suštini matematički model "ivice" crne rupe. Između hotizonta događaja i singulariteta nema baš ničega jer tu ništa ne može da se nalazi (ne postoji nikakva stalna "orbita" po kojoj bi nešto kružilo oko singulariteta). Sve ono što pređe horizont događaja pada u singularitet i ne ostaje u oblasti između.
Inače, horizont događaja nije nikakva kružnica, tj sfera, koja stoji oko crne rupe već samo matematički izračunato rastojanje do kog crna rupa sve zarobljava. Pored ovoga, sve što upadne u crnu rupu momentalno biva pretvoreno u elementarne čestice (sila gravitacije je toliko jaka, jača od svih drugih, međumolekularnih, elektrostatičkih itd sila, i one više nisu u stanju da predmet drže zajedno. Kako je svet oko nas izgrađen od stvari koje su "malo" složenije od elementarnih čestica nemoguće je da se nalazimo u crnoj rupi.

Milan Milosević

PITANJE ČITAOCA:

Da li se u zemaljskim trenažerima za astronaute postiže približno bestežinsko stanje? Ako da, molim za kratko objašnjenje.

Hvala unapred.

Dragan



ODGOVOR

Zemaljski simulatori za tako nesto prakticno se i ne mogu napraviti. Za simuliranje bestezinskog stanja na zemlji najcesce se koristi najobicniji bazen sa vodom u kome astronauti "rone" pod punom opremom. Ovo se posebno koristi za treniranje astronauta za svemirske setnje i rad u takvim uslovima. Evoluciju je dozivelo kod projekta Dzemini, sezdesetih proslog veka.

Medjitim, ovakav nacin nije previse realan jer tu je otpor i talasanje vode koji, naravno, ne postoji u svemiru. Da bi se na najbolji nacin simuliralo bestezinsko stanje ipak bi moralo da se poleti. U tu svrhu se koriste specijalno modifikovani avioni koji uzlecu na velike visine i tokom 60-90 sekundi se pustaju u slobodan pad. Tokom tog vremena javlja se privid bestezinskog stanja u kabini (elementarna njutnova fizika) i tada astronauti vezbaju kako da se ponasaju unutar broda.

Marko Tarabanović

Univerzum u brojkama

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/11249-univerzum-u-brojkama

Neverovatna doza zatucanosti!

Neverovatna zatucanost na svim nivoima obuzima naše društvo i siguran sam da nas psiholozi, filozofi, pa i psihijatri iz ostalih zemalja pomno posmatraju i sad uživaju jer imaju izobilje zanimljivog materijala za svoje naučne radove.

Meni je posebno interesantno što među najzatucanijima ima puno akademika, profesora i sličnih što lepo govori o tome da mi inteligenciju i nemamo.



Prenosimo članak iz Danasa

Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Odboru za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj Skupštine Srbije, Predsedništvu Srpske akademije nauka i umetnosti, kao i senatima Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Banjaluci dostavljena je peticija za reviziju izučavanja teorije evolucije u školama i na fakultetima, saznaje Danas. Peticiju protiv izučavanja Darvinove teorije evolucije potpisala su 52 akademika, naučna savetnika i profesora univerziteta, 61 doktor nauka, pet magistara nauka, pedeset lekara specijalista, 24 inženjera, 19 profesora srednjih škola, 14 filozofa, filologa i sociologa, 25 diplomiranih pravnika i ekonomista, pet farmaceuta i hemičara, osam umetnika, pet novinara i pet sveštenika.

Uz peticiju, u koju je Danas imao uvid, navedena je molba da institucije kojima je dostavljena ozbiljno razmotre činjenice navedene u objašnjenju peticije i, kako piše, "srazmerno vašoj značajnoj ulozi u našoj državi i društvu doprinesete realnom sagledavanju i usaglašavanju navedenih činjenica".

Za profesora Željka Tomanovića, dekana Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, peticija ne predstavlja novinu.

- Radi se o starim kreacionističkim idejama koje su potpuno anahrone i nenaučne. Ne postoji nijedno naučno saznanje koje ide u prilog navedenim tvrdnjama i negiranju evolucije. Kreacionističke ideje su potekle od kvazireligijskih organizacija iz SAD-a i ostalih zapadnih zemalja, a danas su raširene svuda. Mada sam siguran da državne institucije neće ozbiljno shvatiti peticiju, ipak će visokoškolske i naučne ustanove reagovati kod nadležnih - kaže Tomanović za Danas.

Ipak, Muamer Zukorlić, predsednik Odbora za nauku, obrazovanje i tehnološki razvoj, ocenjuje za Danas da unapred ne isključuje nijednu inicijativu.

- Iako nisam imao još prilike da se upoznam sa sadržajem peticije, ne bih unapred isključio njeno razmatranje na Odboru za nauku u Skupštini Srbije. Ja predsedavam telu ne jednog lica, već kolektivnog, i sve što stavim na dnevni red je predmet glasanja i argumentovane rasprave. Ono što principijelno, pre uvida u sadržaj peticije, mogu da kažem jeste da sam ja slobodouman čovek i da se zalažem za to da svako može da delegira svoje mišljenje i kroz nadležne institucije. Svaka isključivost je štetna - ističe Zukorlić za Danas.

Upitan da li to znači da će ovu peticiju uključiti u dnevni red naredne sednice Odbora za nauku, Zukorlić kaže da unapred ne može ništa sa sigurnošću da tvrdi, i ponavlja reči o sopstvenom zalaganju za ravnopravnost mišljenja i njihovo argumentovano sagledavanje.

Srbijanka Turajlić, profesorka Univerziteta u Beogradu u penziji i bivša pomoćnica ministra prosvete u vladi Zorana Đinđića, za naš list kaže da bi imala daleko više razumevanja da su neki od potpisnika peticije, koji verovatno imaju stručna znanja o evoluciji, pokrenuli ozbiljnu raspravu na tu temu koja argumente ne bi crpela iz titula već iz svetski poznatih i priznatih naučnih rezultata.

- Ja svakako nisam kvalifikovana da raspravljam o tome kako treba da izgleda nastava evolucije, sasvim sigurna da se pitanje sadržaja bilo koje nastavne jedinice ne može rešavati peticijom koju potpisuju razni ljudi, zvučnih titula koje izvesno svedoče o njihovoj kvalifikovanosti da daju relevantno mišljenje o oblastima na koje se te titule odnose, ali ni na koji način ne ukazuju na to da su se potpisnici ikada bavili pitanjima evolucije, odnosno da su zaista stručni da o tome meritorno govore - navodi ona.

Kako dodaje, "ovako formulisana sa apriornim napadom na globaliste i ateiste i izvore finansiranja, meni peticija liči na pamflet".

- Koliko god da svedočimo urušavanju obrazovnog sistema u našoj zemlji, iskreno se nadam da on još uvek nije došao do tačke kada će se o sadržaju nastave odlučivati pamfletskim nadglasavanjem - naglašava ona.

Prema rečima Žarka Koraća, člana Odbora za nauku, obrazovanje i tehnološki razvoj i samostalnog poslanika na listi Liberalno-demokratske partije, napad na teoriju evolucije sa klerikalnog stanovišta koje samo maskira pseudonaučnim argumentima je povratak u doba inkvizicije koja je određivala šta je javno prihvatljivo, a šta ne.

- Ne postoji savremena biologija bez teorije evolucije koja je njena osnova. Srbija je sekularna država i sadržaj njenih školskih programa određuju stručnjaci a ne skupina klerikalnih lekara prema svojim političkim ubeđenjima. Ovaj apel odgovara iranskoj teokratiji a ne modernoj državi. I uzgred, naučno je potpuno besmislen - zaključuje Žarko Korać za Danas.

Članica Odbora za nauku i poslanica Demokratske stranke Aleksandar Jerkov za Danas kaže da škole, nastavni planovi, standardi, obrazovanje u Srbiji je na početku 20. veka, a da oni ovakvom inicijativom žele da ga vrate na početak 19. veka.

- Neverovatno da se danas u Srbiji bavimo ovom temom pored toliko gorućih problema srpskog obrazovanja i ujedno mi je žao što se potpisnici ovog dopisa nisu zauzeli i angažovali povodom rešavanja zaista važnih problema u obrazovanju od kojih zavisi budućnost naše zemlje - ukazuje Jerkov.

Do zaključenja ovog izdanja Danasa iz Ministarstva prosvete nismo dobili komentar.

Ljiljana Čolić: Darvinova teorija me vređa

- Nisam aktivno učestvovala u sastavljanju ove peticije, ali sam je sa zadovoljstvom potpisala i slažem se apsolutno sa svime što u njoj piše - ocenjuje za Danas LJiljana Čolić, profesorka Univerziteta u Beogradu i ministarka prosvete u vladi Vojislava Koštunice, koja je zbog pokušaja da ukine teoriju evolucije u nastavnom programu bila, kako i sama kaže za naš list, prinuđena da 2004. godine podnese ostavku na tu funkciju. Čolić ističe da od 2004. godine do danas nije revidirala svoja stanovišta o nastanku čoveka. "Darvinova teorija vređa vernike Srpske pravoslavne crkve i ja sam prvenstveno zbog toga mišljenja da bi je trebalo ukinuti iz nastavnog programa", kaže Ljiljana Čolić za Danas.

Upitana da li je ona predstavnik SPC ili profesor Univerziteta i naučnica, Čolić kaže da je ona pre svega pravoslavna vernica. "I da vam kažem, teorija evolucije i tvrđenja da je čovek nastao od majmuna vređa sve vernike, a ne samo pravoslavne", zaključuje za Danas bivša ministarka prosvete u vladi Vojislava Koštunice.

Obrazloženje peticije

"Kroz nastavu biologije, teorija evolucije zauzima sve tvrđe neodarvinističke dogmatske stavove. Globalisti i ateisti, koji danas u svetu zauzimaju najuticajnije pozicije, iz ličnih i globalističkih razloga, afirmišu teoriju evolucije i finansiraju promotere ove teorije. Danas se u celom svetu javljaju brojni poznati i priznat naučnici, među kojima ima i značajan broj ateista, koji upozoravaju da je teorija evolucije hipoteza čiji su stavovi o nastanku sveta, života i čoveka naučno nedokazivi ili u suprotnosti sa naučnim činjenicama", piše, između ostalog, u obrazloženju peticije.

Ovo su damari srednjeg veka u koji se lagano, ali sistematski vraćamo. O tom sunovratu govori i ova priča: Kratka istorija propasti
http://www.astronomija.org.rs/sf/5078-kratka-istorija-propasti

Noćas susret Meseca i Jupitera



Noćas ako bude vedro možete obradovati svoj dvogled ili teleskop jer će Mesec i Jupiter sa svojom svitom satelita na bliskom odstojanju proći jedan pored drugog. Koliko je to odstojanje? Pa, 1 stepen i 13 minuta što je skoro da se okrznu. Prst na ispruženoj ruci zaklanja otprilike dva stepena ili manje. E pa ovo je malo manje od prsta, naravno zavisno od toga koliko je vaš prst tanak (ili debeo, svejedno). Ilustracija desno pokazuje neke uglove koje zaklanja ispružena šaka što vam može poslužiti za približnu procenu ugaonih rastojanja na nebu.

Pogledajte sliku dole. To je situacija od jedan sat i 20 minuta iza ponoći, dakle u privim satima 8. maja .

Naravno, lepa predstava počinje i ranije. U 21 sat Jupiter će od Meseca biti udaljen tek malo više od jednog prsta, ili dva stepena i pet minuta.



Dok posmatrate ovaj prolaz obratite pažnju na Jupiterove satelite. U dvogledu se oni vide kao fine, sitne, sjajne tačkice i predstavljaju lep prizor za osmatrača. Evo slike na kojoj se vidi njihov raspored u trenutku najmanjeg rastojanja između Meseca i Jupitera, ove noći iza ponoći.



Author: Aleksandar Zorkić

https://t.co/xl23u3rXG8

A P O D...

Otkud imena kratera i planina na Mesecu?

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/11254-imena-na-mesecu

'SODA' – ruski sistem za rano upozoravanje od udara asteroida u Zemlju

http://www.astronomija.org.rs/oprema/11257-soda-ruski-sistem-za-rano-upozoravanje-od-udara-asteroida-u-zemlju

https://t.co/rYcX7nLKj6

A P O D...

Reakcije na peticiju za reviziju teorije evolucije

Peticija za reviziju izučavanja teorije evolucije upućenu prošle nedelje Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, a koju je potpisalo preko 150 građana sa zvučnim titulama, izazvala je burne reakcije u medijima. Povodom pomenute Peticije Prenosimo pismo Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva, nadležnim institucijama, a zatim i reakciju više profesora i njihovih asistenata Bogoslovskog fakulteta.

Pismo Etičkog komiteta Srpskog lekarskog društva objavljenou Danasu



Peticija je versko-ideološki pamflet

Povodom peticije da se revidira izučavanje teorije evolucije u našem školstvu, a na inicijativu dr Srđe Jankovića, lekara iz Beograda, Etički komitet Srpskog lekarskog društva donosi sledeće zaključke:

1. Uznemirujuće je saznanje da 166 uglednih građana, uključujući i neke naučnike, ne razume i/ili podređuje nauku religijskim ubeđenjima i ideologiji.

2. Teorija evolucije nije samo naučno viđenje našeg porekla, već je nezamenljivo oruđe u svekolikoj nauci, uključujući i medicinu. Kako je još pre više od pola veka primetio Teodosijus Dobžanski, "ništa u prirodi nema smisla ako se ne sagleda kroz prizmu evolucije".

3. Svođenjem teorije evolucije na "Darvinovu teoriju", negira se vek i po razvoja našeg razumevanja evolucije i krupnih konceptualnih promena do kojih je došlo u međuvremenu.

4. Autori peticije prenebregavaju činjenicu da se teorija evolucije i dalje razvija i da upravo taj specifični kvalitet razlikuje naučnu teoriju od religijske dogme.

5. Kreacionisti doživljavaju Darvina kao svog dogmatskog oponenta, a ne začetnika važne naučne oblasti i utemeljivača konceptualnih oruđa kako da se ta oblast proučava. Kritika Darvina sa takve kreacionističke pozicije može se uporediti sa pokušajem da se opovrgne savremena fizika traženjem nelogičnosti u Njutnovim principima, a zanemarivanjem sveukupnog razvoja fizike u vekovima koji nas dele od tog kapitalnog dela.

6. Peticija je versko-ideološki pamflet uperen protiv same suštine nauke, te zahteva odbranu evolucije kao neodvojivog dela teorijske i praktične naučne misli. Ako u peticiji ima ičega dobrog, to je svest da o evoluciji mora više da se razgovara, da se zablude iznose na videlo i da građani steknu potpuniju predstavu o tome šta jeste i šta nije teorija evolucije.

Za Etički komitet SLD
Prof. dr Zoran Radovanović, predsednik

Odgovor dela profesora Bogoslovskog fakulteta na peticiju sa sajta Vidovdan
http://vidovdan.org/2017/05/09/povodom-peticije-za-reviziju-izucavanja-teorije-evolucije-oglasio-se-i-deo-profesora-bogoslovskog-fakulteta/

Odgovor određenih profesora Pravoslavnog Bogoslovskog Fakulteta na ovu peticiju:

JAVNI APEL



Povodom inicijative grupe građana da se izvrši „revizija izučavanja teorije evolucije u našim školama i fakultetima“ osećamo obavezu i potrebu da javnosti i nadležnim institucijama predstavimo sledeće stavove:

1. Podsećamo da nijedna od institucija kojima je pomenuta peticija upućena (Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Odbor za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj Narodne skupštine Republike Srbije, Srpska akademija nauka i umetnosti, Saveti Univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Banjoj Luci) nemaju nadležnost da zadiru u ma koju naučnu oblast i vrše „reviziju“ onoga što se unutar nje ima smatrati za naučnu teoriju i kao takvo biti izučavano i predavano đacima i studentima.

2. Podsećamo da inicijative za slične „revizije“, kao što bi trebalo da je poznato svima koji se naukom bave, ne mogu poteći od skupine građana (ma koliko ona bila velika, a njeni članovi ugledni), već jedino i isključivo od same nauke, tj. date naučne oblasti (u ovom slučaju: biologije) odnosno od naučne zajednice eksperata kompetentnih u tom domenu istraživanja. Put za ovakvu reviziju je dugačak i dobro utaban viševekovnom naučnom praksom koja je i omogućila naučni progres u čijim blagodetima danas ponekad uživamo, a zove se naučni rad. Svaki od potpisnika ima priliku da prilježnim naučnim radom, na osnovu mnoštva „dokaza“ koje su naveli na dve štampane strane, postulira novu teoriju koja će, ukoliko stekne odobrenje naučne zajednice, zameniti teoriju evolucije. No, pošto je put (željene) „revizije“ naučnih teorija samo jedan (tj. gore pomenuti), zaobilaznice i prečice (u vidu peticija) moraju se, naravno, bezuslovno odbaciti.

3. Shodno prethodno rečenom, konstatujemo da je teorija evolucije jedina trenutno naučno prihvaćena teorija koja objašnjava razvoj života na Zemlji. Bez obzira na prigovore koji joj se mogu uputiti i poteškoće koje ima prilikom objašnjavanja pojedinih fenomena u istoriji razvoja života, trenutno ne postoji nijedna plauzibilna alternativna naučna teorija koja bi mogla da je zameni. Iz tog razloga, smatramo da u programu nastave biologije, na svim obrazovnim nivoima, ne postoji ništa što bi trenutno moglo da zameni teoriju evolucije ili da barem bude predstavljeno kao njena jednako plauzibilna alternativa.

4. S tim u vezi, podsećamo na stav, široko prihvaćen od naučne zajednice teologa širom sveta, da ne postoji nikakva „biblijska teorija stvaranja“ koja se može shvatiti kao naučna teorija koja bi, kao takva, predstavljala naučnu alternativu teoriji evolucije. Iz tog razloga, smatramo da ne postoji nijedan razlog zbog koga bi se, u okviru nastave iz biologije, fizike, antropologije ili geografije (a podsećamo da se, jednako kao i za razvoj života, „teorije“ iz svih ovih nauka mogu pronaći u Svetom Pismu), izučavala svetopisamska naracija koja se, naizgled, bavi istim pitanjem kao i pomenute nauke. Sveto Pismo, dakle, nije, niti može biti, shvaćeno kao udžbenik ili konačni arbitar bilo koje naučne discipline. Pritom, tekstovi o stvaranju iz Knjige postanja čak ni žanrovski ne odgovaraju naučnom tekstu. Shvatanje Svetog Pisma kao poslednjeg kriterijuma istine svake pojedinačne nauke potiče iz (teološki neutemeljene) ideologije američkog kreacionizma. Zbog svega toga, uvereni smo da alternativa jednoj naučnoj teoriji može biti samo druga naučna teorija.

5. S druge strane, biblijska naracija o stvaranju, kao i mnogo šta drugo, može i treba da se izučava, u osnovnim i srednjim školama, u okvirima nastave iz veronauke, književnosti, umetnosti, filosofije i sl, kao i u okvirima odgovarajućih visokoškolskih programa. Ta vrsta obrazovanja donosi važnu i preko potrebnu lepezu saznanja o hrišćanskom shvatanju Boga, sveta i čoveka, a uz to i sistem vrednosti koji igra važnu ulogu u obrazovanju i vaspitanju dece. Hrišćanska vera u trojičnog Boga, koji je slobodni tvorac sveta i života, uopšte nije (nužno) u sukobu sa teorijom evolucije.

6. Baš kao što hrišćansko tumačenje Svetog Pisma na polju biologije ne može ponuditi valjanu naučnu alternativu, ni biologija (fizika, ili antropologija) ne može ponuditi valjanu religijsku alternativu hrišćanskom učenju o Bogu, čoveku i svetu. Svaki sličan pokušaj, kakav se može sresti među brojnim zastupnicima scijentizma, budući zasnovan na temeljnom nerazumevanju, principijelno odbacujemo.

7. Na osnovu prethodne tri tačke, izražavamo načelno uverenje u vrednost očuvanja autonomije naučnih disciplina, kao i uverenje da nastavni program iz veronauke, biologije, fizike (i drugih prirodnih nauka) nije u međusobnom konfliktu koji zato ne treba veštački i po svaki cenu izazivati.

U svetlu svega prethodno rečenog, apelujemo na nadležne institucije, prvenstveno Narodnu skupštinu i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da ne reaguju na pomenutu peticiju pokretanjem ikakvog procesa koji bi doveo u pitanje izučavanje teorije evolucije u okvirima osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja u Republici Srbiji. Samo na taj način će biti obezbeđena vrednost i autonomija nauke, koja, kako se u spomenutoj peticiji s pravom ističe, „ne sme biti zatvorena u okvire dogme i ideologije“.

U Beogradu, 9. maja 2017.
Potpisnici
episkop dr Maksim Vasiljević, redovni profesor
protoprezviter dr Vladan Perišić, redovni profesor
dr Predrag Dragutinović, vanredni profesor
đakon dr Zdravko Jovanović, docent
prezviter dr Aleksandar Đakovac, docent
prezviter dr Zoran Devrnja, docent
dr Marko Vilotić, docent
dr Andrej Jeftić, docent
prezviter msr Vukašin Milićević, asistent
msr Nenad Božović, asistent

Prvi Hablov višestruki snimak standardne sveće

Svetlost supernove zahvaćena gravitacionim sočivom nam daje bolji uvid u širenje svemira.

Astronomi su po prvi put analizirali jednu supernovu tipa Ia koristeći se gravitacionim sočivom i Svemirskim teleskopom Habl. Četiri snimka eksplodirane zvezde će biti korištena za utvrđivanje stope ekspanzije vasione. Zahvaljujući navedenim snimcima, ovoga puta analiza širenja vasione ne zavisi od usvojenog kosmološkog modela i omogućuje nam realnu predstavu o tome koliko se brzo vasiona širi.


Slika 1. Detaljan snimak supernove gravitacionim sočivom. Izvor slike: http://www.spacetelescope.org

Internacionalni tim astronoma predvođen kolegama sa Stokholmskog Univerziteta (Švedska) je otkrio udaljenu supernovu tipa Ia pod nazivom iPTF16geu[1]. Njenoj svetlosti je trebalo da prevali 4,3 milijarde svetlosnih godina da dospe do Zemlje[2]. Svetlost je usput savijena i pojačana efektom gravitacionog sočiva što za rezultat ima ukupno četiri slike u njenom pojavljivanju na nebu[3]. Četiri slike leže unutar kruga prečnika približne veličine 3000 svetlosnih godina opisanog oko galaksije koja se nalazi između nas i supernove i najmanje je otkriveno ekstragalaktičko gravitaciono sočivo do sada. Pojava supernove podseća na čuvenu Refsdalovu supernovu detektovanu 2015-te godine[4]. Inače, navedena Refsdalova supernova je nastala urušavanjem jezgra zvezde.

Sve supernove tipa Ia imaju isti apsolutni sjaj tako da su astronomi u mogućnosti da odrede razdaljine do njih mereći njihov prividni sjaj. Iz tog razloga supernove tipa Ia predstavljaju standardne sveće u astronomiji. Navedene supernove su decenijama služile za određivanje razdaljina širom vasione a takođe su korištene u svrhu određivanja stepena širenja vasione i otkrića postojanja tamne energije. Zahvaljujući supernovi iPTF16geu naučnici su sada u mogučnosti da koriste jedan sasvim novi pristup testirajući teorije deformacije prostor – vremena na do sada najmanjim ekstragalaktičkim skalama.

Otkriće višestruke slike jedne standardne sveće pod snažnim uticajem efekta gravitacionog sočiva predstavlja veliki napredak u astronomiji. Sada je moguće odrediti jačinu sočiva i njenu mogućnost fokusiranja svetlosti tačnije nego ikada pre što za posledicu ima snižavanje fizičke skale posmatranja pojava i koje sve do sada nije bilo moguće posmatrati, reči su Arijela Gobarda, profesora u Oskar Klajn centru Stokholmskog Univerziteta i vodećeg autora studije.

Kritičan momenat koji daje posebnu važnost studije jeste taj što su vršena nova posmatranja supernove svega dva mesec nakon njenog otkrića i to dodatnim teleskopima kao što su Kek teleskop na Mauna Kea (Havaji) i Veoma veliki teleskop, ESO (Čile). Nakon prikupljanja posmatračkih podataka, tim je pristupio izračunavanju jačine gravitacionog sočiva i pronašao da je svetlost pojačana 52 puta. Zahvaljujući prirodi standardnih sveća kakve su supernove tipa Ia nije bilo potrebno predhodno usvajati kosmološki model i uzeti u razmatranje različite forme gravitacionih sočiva kao i usvajanje kosmoloških parametara.

Trenutno se tim astronoma bavi preciznim merenjima kako bi tačno ustanovio koliko je vremena potrebno svakoj svetlosti posebno za četiri raličite slike iste supernove da dospe do nas. Cilj je da se ustanovi razlika u vremenu koje je potrebno svetlosti da dospe do nas radi izračunavanja Hablove konstante, odnosno da se sa velikom preciznošću[5] utvrdi stopa širenja vasione. Posebnu važnost studiji predstavlja činjenica da se nedavno ustanovilo neslaganje Hablove konstante lokalnog i ranog univerzuma što bi studija trebalo da razreši.

Supernove čija je svetlost pod uticajem gravitacionog sočiva je izuzetno teška za pronalaženje. Ne samo da se moraju precizno poklopiti položaji objekata na nebu, već se i samo posmatranje mora izvršiti u kratkom vemenskom intervalu kada je cela pojava vidljiva. Iz navedenih razloga, sa punim pravom se može reći da je otkriće iPTF16geu nešto poput pronalaženja igle u plastu sena, naglašava Rahman Amanulah, koautor i naučni saradnik na Stokholmskom Univerzitetu i dodaje da samo otkriće zapravo malo otkriva o svemiru ali pokreće veliki broj novih tema i naučnih rasprava.

Proučavanje više sličnih supernovih će nam pomoći da bolje uobličimo naše saznanje o tome koliko se svemir brzo širi. Izgradnja novih teleskopa u bliskoj budućnosti će svakako povećati šansu pronalaženja navedenih supernova.

Izvor teksta:

http://www.spacetelescope.org



[1] iPTF16geu je u početku posmatrana u okviru programa iPTF (intermediate Palomar Transient Factory) i prestavlja saradnju sa Palomar opservatorijom. Posmatranje je potpuno automatizovano i predstavlja širokougaonu pretragu neba i otkrivanje optičkih tranzijenata.

[2] što odgovara crvenom pomaku 0,4 dok je sama galaksija koja izaziva gravitaciono sočivo sa crvenim pomakom 0,2.

[3] Gravitaciono sočivo je prirodni fenomen koji je prvi put predviđen od strane Alberta Ajnštajna 1912-te godine. Pojavljuje se kada se masivni objekat nađe između udaljenog svetlosnog izvora i posmatrača što dovodi do savijanja i pojačavanja uočene svetlosti. Činjenica da je svetlost pojačana omogućuje da astronomi mogu da vide daleke objekte koji bi inači bili previše tamni i samim tim neuočljivi.

[4] Supernova u galaktičkom klasteru MACS J1194.5+2223. Norveški astronom Sjur Refsdal je još 1964-te godine predložio korišćenje vremenski odloženih snimaka neke supernove nastalih usled efekta gravitacionog sočiva radi utvrđivanja stope širenja vasione.

[5] Za svaku posebnu sliku supernove svetlost nije savijena na isti način. To dovodi do male razlike u vremenu za koje svetlost stiže do nas. Najveća vremenska razlika između sve četiri slike iste supernove je manja od 35 časova.

On se vratio: X-37B ponovo na Zemlji

Nakon 718 dana provedenih u svemiru na Zemlju se pomoću autopilota vratio robot američke vojske – letjelica X-37B.



Slijetanje je obavljeno na pistu Kennedyeva svemirskog centra na Floridi u ponedjeljak, 07. maja u 13:47 po našem vremenu (11:47 UTC). To je četvrta misija letjelice X-37B. Kako je cijeli ovaj program obavijen velom tajne nije poznato je li riječ o prvom OTV-1 ili drugom OTV-2 (Orbital Test Vehicle) izgrađenom primjerku letjelice.

Umanjene „kopije“ raketoplana bez posade dosad su u svemiru prikupile 2086 dana leta. O programu znamo samo da ga koristi i sponzorira američka vojska a njegova točna primjena nije obznanjena. Pretpostavlja se kako program služi kao višestruko iskoristiva orbitalna platforma za ispitivanje novih tehnologija, materijala, motora i postupaka manevriranja u orbiti za vojne potrebe.

Prva misija X-37B (OTV-1) obavljena je od 22.04. do 03.12. 2010., druga (OTV-2) od 05.03.2011. do 16.06.2012., treća (OTV-1) od 11.12.2012. do 17.10.2014. te upravo završena (najvjerojatnije OTV-2 ?) od 20.05.2015. do 07.05.2017. Lansiranja ovog tipa letjelica obavljaju se raketom Atlas 5 u nisku Zemljinu orbitu. Iako po svom obliku podsjećaju na raketoplane „space shuttle“ ovi vojni roboti su male bespilotne letjelice (dužina 8.92m, raspon krila 4.55m, visina 2.90m, masa 4900kg). Aktualna misija završena je na pisti koju su koristili i umirovljeni NASAini raketoplani a po prvi su puta i mediji imali priliku fotografirati ponos američke vojske po danu za vrijeme slijetanja.

Iako je cijeli program obavijen velom tajne razni izvori objavljuju osnovne podatke o elementima misije koji se moraju uzeti da dozom rezerve. Ono što američka vojska ipak ne može (za)držati u tajnosti je orbitiranje njihova miljenika oko Zemlje. Obzirom se Sunčeva svjetlost reflektira od fotonaponskog panela i samog tijela letjelice to je istu bilo moguće povremeno noću vidjeti čak i golim okom kako prolazi i iznad naših krajeva kao sporoputujuća zvijezdica slabog sjaja.

Slijedeća misija jednog od dva izgrađena primjerka X37B planirana je za kraj ove godine.

Author: Marino Tumpić

https://t.co/OMHhLP4kIy

A P O D...

https://t.co/wBXsE3Wj9O

A P O D...

MARS 96 - tačka pada ruske kosmičke industrije

Od samog početka kosmičke ere SSSR je bio u vođstvu u odnosu na Ameriku. Prva interkontinentalna raketa, prvi satelit, prvi čovek u orbiti , prva šetnja po kosmosu, prvi na Mesecu, prvi na Veneri i Marsu, prvi uzorci Meseca na Zemlji, orbitne stanice, itd. Tako je bilo sve do spuštanja ljudi na Mesecu. Ali sovjetske planetne stanice su i dalje bile za respekt. Međutim, i to se promenilo. Kada? Do kada je taj segment sovjetskog bespilotnog programa išao uzlaznom linijom? Od kada počinje nizlazna linija? Od ovog texta ...



Velika većina se slaže da postoji jedna granična misija, tačka od koje može da se kaže da je sovjetski uspon krenuo suprotnim smerom. Srećom, kada se to dogodilo SSSR nije postojao već četiri godine, a većinu njenih dobrih i loših strana nasledili su – Rusi.

Krajem 1996. godine, nova Jeljcinova Rusija je poželela da povrati staru slavu i prvi put posle slavne 70-godišnje sovjetske ere lansira jednu međuplanetnu misiju. Nažalost, „Марс-96“, ponegde nazvan i „Марс-8“, izuzetno složena i sofistikovana stanica, nije uspela da izađe sa orbite oko Zemlje i krene put Crvene planete zbog kvara na raketi. Gubitak ove, moglo bi se slobodno reći međunarodne misije, jer su u njoj participirale brojne zemlje, predstavlja onu prelomnu tačku nakon koje počinje sunovrat ruskog programa planetnog istraživanja, u kome je pad „Фобос-Грунта“ 2012. godine bio samo poslednji ekser u kovčegu.

ISTORIJA PROJEKTA

Mnogi čitaoci ne vole ovaj deo (izgleda da niko više ne voli istoriju smajlituzni), ali on je zanimljiv i neophodan da bi se shvatio kontinuitet ne samo tehničkog razvoja date kosmičke agencije ili zemlje kojoj pripada, već i istorijski kontekst, bez koga je nemoguće shvatiti ne samo istoriju astronautike već i istorije uopšte.

Znam da čak i ovakav uvod od par rečenica predstavlja smaranje za mnoge mlađe čitaoce, ali se nadam i verujem da ima i onih drugih, starijih i studioznijih, koji uvek i u svemu pokušavaju da vide širu sliku. Kažu da je to siguran znak inteligencije kod viših primata...

Embrion onoga što je u istoriji postalo poznato kao misija „Марс-96“, započeo je svoj život kao projekat „Марс-92“ a onda i kao „Марс-94“. Prvobitno, „Марс-94“ je sadržavao dve letilice interno označene kao „M1“. Jedna je trebala da nosi orbiter a druga mali rover. Kako je projekat promašio termin jer je kasnio zbog financijskih poteškoća, rešeno je da ostane samo orbiter, dok je rover pomeren na 1996. Međutim, kada je i orbiter pomeren na 1996, rover je odložen za 1998. ali je ubrzo potom zauvek otkazan.



Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(28 strana, 2,7 MB)
http://www.astronomija.org.rs/images/stories/Astronautika/istorija/2017/mars96/Mars-96.pdf

U paklenom zagrljaju Sunca

http://www.astronomija.org.rs/posmatranja/11263-u-paklenom-zagrljaju-sunca

https://t.co/wUGPQ13ELU

A P O D...

Astronomija Arapa

Islamski učenjaci su dali znatan doprinos razvoju astronomije. Za vreme srednjeg veka kada je evropska nauka doživela sunovrat, Arapi su bili ti koji su sačuvali astronomsku zaostavštinu antičkog sveta i razvili sopstvenu nauku.



Kada je hrišćanstvo krajem IV veka počelo da se širi po celom tada poznatom svetu, i samo sećanje na veličanstvena dostignuća grčke nauke i filozofije palo je u zaborav. Zemlja je u svesti mnogih opet postala ravna ploča okružena okeanom, a kretanjem nebeskih tela upravljali su anđeli. Mnoge heleneske knjige su spaljene i mnoge zaboravljene. Car Justinijan je 529. godine zatvorio čuvenu Akademiju i zabranio učenje paganske filozofije.

Ali u sedmom veku na arabijskom poluostrvu nikla je nova sila. Arapi su se ujedinili i otpočeli svoj veliki osvajački pohod prvo pokorivši Siriju, Palestinu pa Egipat. Jerusalim je pao u njihove ruke 638. godine, Aleksandrija 642., Tripoli 643., a cela Persija 650. Konačno, cela severna Afrika bila je pokorena do 710. godine. Posle toga Arapi su preko Gibraltara ušli u Evropu. Zaustavljeni su nekoliko godina kasnije kod Pirineja, ali su se u [paniji zadržali (što će se posle pokazati korisnim za mnoge učene ljude).

Arapi su svoje carstvo širili i stizali gde god su mogli. Od X veka putuju na daleki istok, stižu do Indonezije, Japana i Koreje. Trguju sa Kinom iz koje uvoze porcelan, svilu i čaj. Stižu i do Volge i Dona, pazalazeći u Sibir.

Usvajanje helenskih naučnih dela



U početku, Arapi su bili sasvim neprosvećen narod, ali otvoren za druge kulture. Ono helenskih knjiga što su našli u Aleksandriji i drugim osvojenim gradovima s pažnjom su čitali i studirali. Otkrili su da im fali znanje i uzimali su ga bez velikih predrasuda. Prevodili su na arapski sve što su zatekli a zatim su se dali u traganje za novim helenskim spisima. Koliko su cenili te spise ilustruje i primer da je jedan od uslova za zaključenje mira sa Vizantijom obavezivala vizantijskog cara Mihaila II da pošalje al-Mamanu grčke rukopise.

Helenski naučnici i filozofi veliku pažnju su posvećivali astronomiji i u toj nauci su dostigli veoma visok nivo. Tako je i to znanje došlo do Arapa koji su ga usvojili a na tim osnovama zatim izgradili sopstvenu naučnu svest. Prevodili su dela grčkih naučnika kao što su Aristotel, Euklid, Arhimed, Apolonije i Ptolomej. Po naređenju Haruma al-Rašida veliko Ptolemejevo delo „Veliki zbornik astronomije“ prevedeno je na arapski jezik i tada je dobilo arapski naziv Almagest. Kasnije će se ta knjiga prevesti na latinski (jer je original, na grčkom, već u to vreme bio izgubljen) i tako ponovo doći do Evropljana. Ali arapski pečat ostao je na ovoj knjizi, jer je to delo danas poznato baš po arapskom nazivu Almagest (to je inače zbornik najvećih helenskih dostignuća u astronomiji).Arapi su kritički pristupili Zborniku. Usvojili su ga, ali u XII veku arapskim astronomima sistem sveta sa nebeskim sferama i kruženjima planeta po brojnim epiciklima, činio se suviše komplikovan da bi odgovarao stvarnosti.

U bogatim arapskim bibliotekama, pored dela helenskih naučnika, nalazila su se i znanja iz drugih delova sveta jer su, rekosmo, Arapi puno putovali. Upravo su Arapi iz Indije doneli znanje iz matematike i efikasniji način pisanja brojeva – koje mi danas zovemo arapskim brojevima. Takođe se smatra da su od indijskih naučnika preuzeli koncept nule, što je unapredilo evropsku matematiku.

Arapima srednjeg veka dugujemo zahvalnost za to što su sačuvali stare helenske spise, a to su uspeli podižući sopstvenu nauku i kulturu na visok nivo.

Razvoj sopstvene naučne misli kod Arapa

Arapi su stekli veliku veštinu posmatranja, nadmašivši preciznost grčkih astronoma. Kao dobri praktičari, poboljšali su neke merne instrumente. U sedmom veku su se upoznali sa izradom astrolaba *, a u osmomal-Fazani je napravio jedan takav, zatim u devetom astrolab pravi Hamid ibn Ali, pa Ali ibn Isa koji se ovim instrumentom toliko proslavio da dobija nadimak al-Asturlabi. A ima i drugih graditelja ovih instrumenta među Arapima. Arapi su takođe pravili i kvadrante i to ogromnih dimenzija. Jednim takvim u Bagdadu 995. je izmeren nagib ekliptike. I sekstant su pravili u velikim razmerama, pa se pominje jedan s lukom izdeljenim na po pet minuta.

Iz osmog veka potiču prve arapske tablica kretanja planeta, zatim slede i druge u narednom veku. Početkom devetog veka niču i prve arapske opservatorije, najpre u Bagdadu i Damasku, a kasnije i u Kairu (996.). Opservatorije su bile dobro opremljene raznim astronomskim instrumentima.

U devetom veku Arapi mere obim Zemlje. Bilo je to u vreme vladavine al-Mamuna, 827. godine, a merenje su izvršile dve grupe astronoma i to tako što je jedna išla na sever, a druga na jug mereći prevaljen put sve dok im se visina nebeskog pola nije promenila za jedan stepen. Tako su izmerili dužinu jednog stepena obima Zemlje. Vredi pomenuti astronome koji su izvršili taj podvig: Muhamed ben Musa ben [akir, Ali ibn Isa al-Asturlabi i al-Hvarizmi.

U devetom veku al-Fergani opaža smanjivanje nagiba ekliptike poredeći svoja merenja sa Ptolemejevim. Abu Hasan Ali Bin Amađur 918. ostavlja niz zapisa posmatranja Marsa. Al-Fergani pravi katalog zvezda (1022 zvezde) i to je zapravo prepravljen Ptolemejev katalog. Katalog pravi i al-Sufi u X veku, zatim Abul Hasan Ali ibn Omar itd.

Najvećim arapskim astronomom smatra se Muhamed Ibn Džabir al Batani (deveti i deseti vek), koji je otkrio postepeno pomeranje apsidne linije prividne Sunčeve putanje. Abul Vefa (940.-998.) ustanovio je treću veliku nejednakost u kretanju Meseca, koju nazivamo varijacija.

U VIII veku Bagadad je postao središte arapske kulture. Tu je osnovana Visoka škola, podignuta opservatorija, a bilo je i puno privatnih i javnih biblioteka i knjižara. Kasnije Kairo preuzima ulogu središta arapske kulture, pa je i u tom gradu bila podignuta opservatorija, Visoka škola itd.

Za nas je posebno važna Španija u vreme dok su u njoj vladali Arapi. OmajadAbderahman u VIII veku, u Kordovi, osniva kalifat koji u narednim vekovima doživljava kulturni procvat. U Kordovi, ali i u drugim gradovima, u Granadi, Salamanki, Sevilji i Toledu, osnivaju se visoke škole, velike biblioteke i opservatorije.

Vremenom u te arapske škole i biblioteke dolaze učenici i iz hrišćanskih zemalja jer su te škole bila izvor mnogo većeg znanja, a biblioteke mnogo bogatije nego bilo gde na svetu.

Prenos arapske naučne misli u Evropu

Oko 1250. n.e. neka od najvrednijih dela islamske biblioteke bila su dostupna Evropljanima u verzijama prevedenim na arapski.ZavelikipovratakstarogrčkenaukeuEvropuzaslužnisu,kako ispada, trgovci. U XI veku otpočeli su krstaški ratovi, kada su mnoge hrišćanske vojske krenule da od Arapa „oslobode sveti grob“. Ratovi su trajali dva veka i bili su zapravo pljačkaški i uglavnombezuspešni.Alikoristodnjihimalisutrgovačkigradovi Italije, najviše Venecija, Đenova i Piza. Jer, hrišćansku vojsku je trebalo snabdevati i prevoziti, te su ubrzo na obalama Azije i Afrike otvorena stovarišta. Trgovci su i ranije dolazili u dodir sa Arapima ne samo u [paniji, već i u južnoj Italiji i na Siciliji koju su jedno vreme držali Arapi. Bilo je dosta evropskih trgovaca koji su znali arapski jezik i sada im je to znanje koristilo.

Trgovci su bili prvi koji su uveli prednosti arapskih brojeva nad rogobatnim rimskim brojevima, kao i arapski način računanja. A sa arapskim brojevima ušla je u upotrebu i nula koju do tada evropljani nisu poznavali. Na taj način su se arapski spisi pokazali korisnim pa je i potražnja za njima rasla. Evrpljani su tako počeli da prevode sa arapskog i stare grčke knjige na latinski jezik. Čak su postojale prevodilačke škole od kojih su postale najčuvenije ona u Toledu i u Palermu. Ta dva grada su u međuvremenu oteta od Arapa.

Evropljani su uvideli ogromnu naučno-tehničku superiornost islamskog sveta i radoznalo tragali za prevodima arapskih dela. Tako su ovi grčki i arapski rukopisi koji su se odlili u Evropu, pogotovo u dvanaestom veku, činili veliki deo naučnog i filozofskog znanja. Ovaj prenos informacija se dogodio tačno na vreme, jer su oko 1350. na ovamo, Mongolska plemena na istoku i hrišćani u Španiji počeli da sistematski uništavaju islamske knjige. Zbog toga je, na žalost, malo sačuvano od astronomskih dela Arapa koji su u to vreme naseljavali Španiju. Međutim, ono malo informacija koje su ostale o sadržaju njihovih radova nesumnjivo ukazuju na njihov veliki značaj. Na primer, jedan naučnik koji je živeo u XI veku utvrdio je da godišnja vrednost pomaka ravnodnevnica zbog precesije iznosi 50'', što je ona vrednost koja postoji u modernim tablicama. Neki istoričari čak smatraju da su Arapi Španije otkrili eliptične putanje planeta i Zemljino kretanje oko Sunca mnogo pre Johana Keplera i Nikole Kopernika (čija dela sadrže mnogo toga što se može pripisati upravo tim ranim islamskim naučnicima).

Arapi su zaslužni za sponu između klasičnih i renesansnih naučnih dostignuća a svoj trag su ostavili ispisan na nebu u vidu imena nekih zvezda.

O arapskim nazivima zvezda

Dok imena sazvežđa koja danas koristimo često opisuju junake i životinje iz raznih mitova Mesopotamije, a preuzeti su iz stare Grčke i Egipta, imena zvezda su neka vrsta mešavine starogrčkih, latinskih i arapskih.

Drevni astronomi kao sto su Hiparh i Ptolomej, opisivali su zvezde po njihovoj poziciji unutar sazvežđa. Koristili su opise kao sto su „oko bika” ili „zvezda na kljunu”. Arapski astronomi su u srednjem veku usvojili taj sistem označavanja zvezda ali sa svojim nazivima. Tako se i većina arapskih imena zvezda na neki način odnosi na njihov položaj unutar sazvežđa. „Deneb” na primer, znači rep, a taj naziv se odnosi na najsjajniju zvezdu u sazvežđu Labuda koja se nalazi na repu zamišljene životinje. Reč „deneb” se provlači u još mnogo formi kao Denebola u sazvežđu Lava (rep od lava) i Deneb Algedi u Jarcu, što znaci rep jareta. Arapi su koristili i neka imena koja potiču iz njihove nezavisne tradicije verovanja u zvezde.

Tokom renesanse u zapadnoj Evropi, arapske astronomske knjige prevođene su na latinski jezik. Kao posledica ovih prevoda, arapska imena zvezda i opisi njihovih položaja unutar sazvežđa latinizovali su se u nazive koje danas koristimo. Ova imena su nam prenesena često u izopačenoj formi koja je ili promenila njihovo značenje, ili ga u ekstremnim slučajevima potpuno izgubila. Druga imena greškom su se prenosila s jedne zvezde na drugu, tako da ona mogu da se odnose čak i na drugo sazvežđe (grčko ili arapsko) a ne na ono gde se ta zvezda zaista nalazi. Tako postoji pregršt imena za koja se čini da su potpuno van konteksta, kao zvezda po imenu Nihal, koja znači „kamile koje utoljuju svoju žeđ”, a nalazi se u sazvežđu Zeca! Možda je naziv preostao iz nekog prethodnog sazvežđa koje je autentično arapsko?

„Al” je određeni član u arapskom jeziku, (kao „the” na engleskom) i često se nalazi ispred naziva zvezda (Aldebaran, Alnitak, Algol…). Međutim, upotreba ovog prefiksa je postajala proizvoljna tokom vremena, tako da se neka imena koriste bez njega. Slede opisi nekoliko arapskih imena zvezda. Ispod svakog je napisan originalni arapski naziv, transkripcija, prevod na srpski uz kratak komentar. Naravno, lista ne uključuje sve zvezde sa arapskim nazivima.



*Arapska alfabeta sadrži 28 slova i piše se s desna nalevo. Unjoj nema slova koja postoje u mnogim evropskim jezicima kao sto su P, V i G ali zato ima, na primer, nekoliko varijanti slova H. Većina slova se pišu različito u zavisnosti od toga da li se nalaze na početku, u sredini, na kraju reci, ili kada stoje samostalno.

** Nastanak astrolaba se vezuje za Grčku u II veku p.n.e, a Arapski astronomi su ga koristili i unapredili u VIII i IX veku, da bi ga u XI veku ponovo predstavili Evropi.

Autorka duguje posebnu zahvalnost arabisti Srpku Leštariću i uredniku AM Aleksandru Zorkiću.

Svi podaci u tekstu se zasnivaju na sledećoj literaturi

Otkrivanje vasione: istorija astronomije do XIX veka Nenad \ Janković
Istorija astronomske nauke Milutin Milanković
Hronologija astronomskih tekovina Vojislav V. Mišković
http://www.hps.cam.ac.uk/starry/isaslabeastrol.html

Author: Romana Vujasinović

Animirani M1 ili Krab maglina

http://www.astronomija.org.rs/fotografija/11268-animirani-m1-ili-krab-maglina

Kosmička trka u Aziji

http://www.astronomija.org.rs/misije/11269-kosmicka-trka-u-aziji

https://t.co/uOOT8lPjEU

A P O D...

Hipatija

http://www.astronomija.org.rs/biografije/11270-hipatija

Vodena para i vodonik u atmosferi daleke planete

Zvezda HAT-p-26 je nešto manja od Sunca. Njena masa iznosi 0,816 od mase Sunca, a prečnik 0,788 prečnika Sunca. Spektralni tip: K1, magnituda 11,74, a nalazi se 437 svetlosnih godina daleko od nas.



2010-te godine otkrivena je planeta oko ove zvezde. Njena oznaka je HAT-P-26 b. Ta planeta je znatno veća od Zemlja, ali manja od Jupitera. Njena masa iznosi 18,76 mase Zemlja, a 0565 prečnika Jupitera i ima svega 0,32 od gustine Jupitera. Matičnu zvezdu obiđe za 4,23 naša dana.

Sve ovo pominjemo jer je ta planeta dospela u žižu interesovanja astronoma, zato što su podaci sa dva moćna teleskopa, teleskopa Habl i Spitzer pokazali da je atmosfera te planete bogata vodonikom, helijumom i vodenom parom i to u količini koja premašuje te elemente na Neptunu ili Uranu.



Zbog velike blizine matičnoj zvezdi smatra se da je ona plimski zaključana, tj. da je svojoj zvezdi okrenuta uvek istom stranom, poput našeg Meseca koji nam pokazuje samo jednu svoju stranu. Sem toga, planeta se nalazi duboko izvan nastanjive zone, sa unutrašnje strane. Sve, ili gotovo sve što je pomenuto urušava ideju da na toj planeti postoji život, ali podaci o vodenoj pari i vodoniku u atmosferi su za planetologe zanimljivi.

Do saznanja o elementima atmosfere planete došlo se komplikovanom analizom snimaka pomenutih teleskopa, a na osnovu proučavanja talasnih dužina svetlosti koja dolazi sa zvezde. Atmosfera planete je poslužila kao filter te se na taj način došlo do podataka o njenom sadržaju.

Prve karte Meseca

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/11273-prve-karte-meseca