Vesti iz sveta umetnosti

Boško Buha još tri godine bez svoje scene



Ansambl pozorišta “Boško Buha” pripremio je novu verziju bajke “Uspavana lepotica” prema tekstu Milene Depolo, u režiji Tatjane Mandić Rigonat, a premijera će biti 20. maja na sceni UK “Vuk”, gde će predstave tog teatra za decu i mlade biti igrane još najmanje tri godine, koliko će prema sadašnjem planu trajati rekonstrukcija scene na Trgu republike.

“Čini mi se da se stvari pomeraju. Oformili smo grupu medijski isturenih glumaca, ići ćemo u posetu premijeru, predsedniku i kod drugih, tražiti da se ubrza rekonstrukcija. Pre nekoliko dana primio nas je gradonačelnik Beograda Siniša Mali i obećao uzvratnu posetu”, izjavio je v.d. direktora “Buhe” Igor Bojović 18. maja na konferenciji za novinare.

Povratak “Buhe” na matičnu scenu bio je najavljen za prošlu jesen, a glumci su se prisetili da su poslednji put na njoj igrali još u junu 2014. godine.

Bojović, koji je na čelo “Buhe” došao pre nepunih godinu dana (posle iznenadne smrti Milorada Mandića Mande) objasnio je da mora da se radi novi projektni zadatak, pa idejni projekat, pa usaglašavanje sa čak četiri ministarstva..., pre nego što uopšte počnu radovi.

“U Mandino vreme je dosta urađeno, ali se krenulo sa pojedinačnim sanacijama, nije bilo glavnog plana, a sve to mora da se usaglasi. Slede zakonske procedure, tenderi. A ako će već sve toliko dugo da traje, predložili smo da se i poveća volumen scene, da se doda kamerna scena i druga poboljšanja”, rekao je Bojović.

U međuvremenu, ansambl se stalno seli, proba u Bitef teatru, u Beogradskom dramskom pozorištu, nastupa u “Vuku”, ali uspešno opstaje i puni sale.



Glumica Katarina Marković ukazala je da je to užasno naporno.

“Mi se pravimo da je sve u redu, ali nije. I novi rok je samo obećanje, a rekonstrukcija stoji. Apelujemo na sve nadležne da se to ubrza”, rekla je Katarina Marković.

“Uspavana lepotica” je već igrana u “Buhi”, a nova verzija biće rokenrol bajka za devojčice i dečake.

Autorka teksta i dramaturškinja “Buhe” Milena Depolo istakla je da osnovu repertoara tog pozorišta od samog osnivanja čine velike bajke, naravno sa osavremenjenim pristupom.

U njenom komadu glavna tema je odrastanje, a priče o odrastanju, kako je rekla, uvek sadrže i priče o prvim ljubavima, o borbi između dobra i zla, o sukobu ljubavi i dužnosti, o međugeneracijskom jazu, o potrazi za sopstvenim ja, o borbi za ličnu slobodu.

Rediteljka Tanja Mandić Rigonat, koja prvi put radi predstavu za decu, a u “Buhi” je režirala za Večernju scenu “Gospođu ministarku” sa muškim ansamblom, izjavila je da je imala pomoć dve “vile kreative” - kompozitorke Irene Dragović Popović i scenografkinje i kostimografkinje Ivane Vasić.

“Predstava deluje velelepno i pored skromnog budžeta. Srećna sam što sam radila i sa ženskim ansamblom ‘Buhe’, kao i što smo na audiciji izabrali troje divnih mladih glumaca”, naglasila je ona.



Princezu Taliju igraće Sanja Marković, princa Nestora Aleksandar Ristoski, a na audiciji je angažovan i Aleksandar Kecman za ulogu Batlera.

Vile su Katarina Marković, Vanja Milačić, Aleksandra Simić, Ivana Lokner, Bojana Ordinačev i Jelena Živković, lik Mačka (iz vremena pre bajke ‘Mačak u čizmama’) igra Uroš Jovčić, roditelje princeze i princa Nenad Nenadović i Boba Latinović, odnosno Miloš Vlalukin i Katarina Gojković, a dadilju Draga Ćirić.

Tanja Mandić Rigonat je napomenula da se čuju zamerke kako su klasične bajke suviše surove.

“Bajke su složene i ozbiljne priče iz davnina, koje u sebi nose svu sumu života, borbu dobra i zla i, kako kaže dečji psiholog Bruni Betelhajm, čija mi je knjiga bila vodič tokom rada na predstavi, pomažu detetu ne samo da obogati maštu i intelekt već i da dođe do procesa zdravog emocionalnog sazrevanja”, istakla je ona.

Prema njenom mišljenju, “važno je što Milena Depolo u osavremenjavanju drevne priče nije podlegla banalnosti i kiču, već je našla divnu meru da arhetipski, simbolički deo na duhovit, inventivan način približi današnjoj deci”.

“Uspavana lepotica” će 20. maja biti izvedena po običaju dva puta - u podne je premijera za decu, a uveče za odraslu publiku.

(SEEcult.org)

Nesaslušane priče



Centar za kulturnu dekontaminaciju organizuje od 21. do 25. maja u Domu omladine Beograda radionicu digitalne fotografije “Nesaslušane priče” zasnovanu na ideji interakcije generacija – migrantskih zajednica u kampovima i njihovih vršnjaka iz lokalnih sredina, kroz medij mobilnog telefona kao glavnog komunikacionog alata u celom svetu.

Cilj radionice je razvijanje osnovne fotografske veštine kroz analize i razgovor o različitim aspektima fotografije.

Poreklo pripadnika zajednica, kako navodi CZKD, nevažno je u svakodnevnom životu, što predstavlja bitnu karakteristiku uspešnih zajednica. Iako je kultura važan deo svakodnevnog društvenog života, retko se smatra jednim od osnovnih alata za suzbijanje i sprečavanje rasizma, ksenofobije i netolerancije. U okviru projekta SOKAK, kroz aktivnosti u oblasti kulture i umetnosti, CZKD otvara prostor za otvoreni dijalog i integraciju migrantske i lokalne zajednice kako bi se gradili pozitivni narativi za podsticanje interkulturnog dijaloga i međusobnog razumevanja, te podigao nivo svesti u lokalnim zajednicama o njihovim novim susedima. Aktivnostima tog projekta CZKD se obraća direktnim potrebama migranata, dajući im prostor da se izraze, da daju glas kreativnosti i imaju pravo glasa u sredini označenom “izbegličkom krizom”.

U prošlosti su izbeglice putovale s koferima, a danas putuju noseći mobilne telefone, kao nekom vrstom digitalnog prtljaga. Mobilni telefon je nezamenljivo sredstvo za opstanak u migraciji, jer se koristi za kretanje između svetova, za prevođenje jezika, za slanje poruka porodicama kući, za pravljenje planova za budućnost koristeći mreže u zemljama destinacije.

Aktivnost projekta “Nesaslušane priče” – radionice digitalne fotografije zasnovana je na ideji interakcije generacija – migrantskih zajednica u kampovima i njihovih vršnjaka iz lokalnih sredina, kroz medij mobilnog telefona, kao glavnog komunikacionog alata generacija u celom svetu.

Radionicu vodi Stefana Savić – fotografkinja, umetnica, predavačica (NOVA akademija umetnosti), koja ce pomoci polaznicima da razviju osnovne fotografske veštine kroz integraciju tehničke studije, estetske i tehničke analize, razgovor o različitim aspektima fotografije – od foto-šopa do šera.

Učesnici će raditi zajedno na stvaranju sadržaja, razmenjivaće iskustva, znanja, ali i upoznavati se bolje sa kulturom i vrednostima obe ciljne grupe. Radionica će pokriti osnove digitalne SLR, digitalno snimanje, osvetljenje, kompoziciju, tehnike i obradu fotografije.

Snimajući zadatak za učesnike na kraju radionice biće fotografije na temu procesa integracija u novoj/poznatoj sredini, a njihov sadržaj će omogućiti da se predstave uzbudljive priče, osećanja i istorije koje oblikuju našu sadašnjost, a koje će činiti deo velike onlajn izložbe.

*Na fotografiji: Donya Kashkooly (Iran) u dvorištu CZKD-a

(SEEcult.org)

Raskadriravanje stvarnosti



Izložba Igora Grubića “Raskadriravanje stvarnosti” u Galeriji ateljeu Dado na Cetinju obuhvata tri rada tog hrvatskog multimedijalnog umetnika nastala između 2008. i 2015. godine - opsežnu fotografsku instalaciju “366 rituala osobađanja”, video “Kapitalizam sledi socijalizam”, te eksperimentalno-dokumentarni film “Spomenik”.

Grubićevi radovi, kako je naveo istoričar umetnosti Dejan Sretenović iz Beograda, formiraju se malim gestovima oko proizvodnje vidljivosti i osetljivosti za događaje, stanja i procese u društvu, ostvarujući puni intenzitet doživljaja dela kao estetskog čina figuracije otpora. Prizori koje pred gledaoce postavlja umetnik formiraju mrežu različitih odnosa – pitanja društvene i političke stvarnosti, zatim kolektivne memorije i zbilje (post)tranzicione sadašnjosti, dodala je autorka teksta za katalog Branka Benčić.

Fotografska instalacija “366 rituala oslobađanja” predstavlja poligon u okviru kojeg se istražuju poetske i političke mogućnosti kritike i emancipacije. Obeležavajući 40. godišnjicu revolucionarne 1968, “366 rituala oslobađanja” realizuje se kao niz svakodnevnih rituala, odnosno mikropolitičkih akcija i intervencija koje je Grubić izvodio gotovo svakodnevno tokom 2008. i 2009. godine.

Video rad “Kapitalizam sledi socijalizam” formiran je kao eksperimentalni dokumentarac u kontekstu koji blisko komunicira sa formatom cine-tracts – kratkom i direktnom filmskom formom, svojevrsnim mikro-filmovima.

U filmu “Spomenik”, za koji je dobio ranije ove godine T-HT nagradu, Grubić sagledava spomenike iz NOB-a specifičnom optikom. U njemu se vreme rasteže i usporava, čime se produžava vremenska dimenzija slike na ekranu, a projekcija postaje poetska kontemplacija o stanju spomenika.



Grubić kao multimedijalni umetnik deluje od početka 90-ih. Njegov rad obuhvata umetničke intervencije u javnom prostoru, fotografiju i video radove. Od 2000. godine radi kao producent i autor dokumentaraca, televizijskih reportaža i društveno-angažovanih reklama.

Izlagao je, između ostalog, na Manifesta 4 u Frankfurtu; Tirana bijenalu 2; 50. Oktobarskom salonu u Beogradu; 11. Istanbulskom bijenalu; 4. Fotofestivalu u Majnhajmu; Manifesta 9 u Genku; Sweet Dew - since 1980 na Kvangdžu bijenalu; Zero Tolerance u Moma PS1 u Njujorku, na 5. Solunskom bijenalu…

Izložba “Raskadriravanje stvarnosti” na Cetinju, čija je kustoskinja Mirjana Dabović-Pejović, biće otvorena od 20. maja do 15. juna, u organizaciji Narodnog muzeja Crne Gore.

Narodni muzej povodom Evropske noći muzeja predstavlja ispred Ateljea Dado i reprodukcije radova velikana crnogorske likovne umetnosti, koji se većinom nalaze u stalnoj postavci Umetničkog muzeja u Vladinom domu.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/151037590

Titov bunker



Paralelno sa četvrtim Bijenalom savremene umetnosti D-0 ARK Underground, 27. maja u Štutgartu biće otvorena izložba “Titov bunker” sa radovima više od 20 umetnika i umetničkih grupa koji fenomenu nekadašnjeg atomskog podzemnog bunkera u Konjicu prilaze sa distance i u njegovom odsustvu – kao prema svojevrsnom fantomu.

Kustosi četvrtog Bijenala u Konjicu, Iris Dressler i Hans D. Christ iz Štutgarta, odabrali su video radove, fotografije, instalacije i objekte, koji su producirani za Titov bunker i dodatno razvijeni ili reprodukovani za izložbu u Nemačkoj. Bave se infrastrukturom bunkera, kao i njegovom transformacijom od vojnog skloništa u umetnički i vojni muzej.

Na izložbi u Württembergischer Kunstverein učestvuje sedmoro umetnika koji su se predstavili i u Konjicu – Jan Peter E.R. Sonntag (Berlin), Jan Peter Hammer (Berlin), Jorge Ribalta (Barselona), Annalisa Cannito (Akva Tera), Dan Perjovschi (Sibiu), Lia Perjovschi (Sibiu) i Milomir Kovačević Strašni (Sarajevo/Pariz).

Takođe, učestvuju i umetnici: Taysir Batniji, Bernd Behr, David Brognon/Stéphanie Rollin, Olga Chernysheva, Edith Dekyndt, James T. Hong, Susanne Kriemann, Dorit Margreiter, Eduardo Paolozzi, Vesna Pavlović, Alexander Sokurow, The Errorists (Hilary Koob-Saen, Andreas Kőhler & collaborators), Sandra Vitaljić i drugi.



Titov bunker, koji je poslužio za koncept izložbe kao konkretna lokacija i metafora, izgrađen je po nalogu doživotnog predsednika Jugoslavije i vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita kao tajno gigantsko atomsko sklonište površine 6.500 kvadratnih metara. Predviđeno je da posluži kao utočište za 350 odabranih predstavnika političke i vojne elite, uključujući jednu jedinu ženu – Titovu suprugu Jovanku Broz. Izgradnja bunkera, koja je koštala 4,6 milijardi dolara, završena je 1979. godine – samo godinu dana pre Titove smrti.

Sve do 90-ih postojanje bunkera u Konjicu bilo je tajna. Do tada se, srećom, nije dogodio nuklearni rat, ali je nacija, odnosno elita koju je trebalo spasiti nestala, odnosno atomizirana.



Umetnici Edo i Sandra Hozić su 2011. godine uspeli da pokrenu “Projekat Bijenale D-0 ARK” u Titovom bunkeru. Od samog početka, cilj je bio da se kroz bijenalno održavanje izložbe formira kolekcija koja će biti baza za muzej u Titovom bunkeru. Za sada je u bunkeru već više od 120 radova.

Dok je četvrto Bijenale u Konjicu ograničeno na produkciju svega šest novih umetničkih intervencija, cilj izložbe u Štutgartu je da prikaže širi spektar umetničkih radova, zasnovanih na različitim referentnim linijama i asocijacijama, počev od Drugog svetskog rata do opsade Sarajeva 90-ih; od nuklearne pretnje do “duha” Hladnog rata i pretnje ekološkim kolapsom u današnjici; od bunkera kao “žive mašine” za preživljavanje do propalog eksperimenta “Biosfera 2” koji je 90-ih zamišljen kao način bega sa Zemlje na Mars.

Uporedo sa radovima dvadesetak pozvanih umetnika, izložba obuhvata i određeni broj istorijskih i savremenih referentnih materijala, uključujući kultni film “Atomic Café” iz 1982. (režija Jayne Loader i drugi, preko različitih magacina, kao što je bila “Galaksija”.

Prateći program izložbe obuhvata filmske projekcije, predavanja, vođenja i druge događaje. Među filmovima koji će biti prikazani su “Veillées d'Armes” (Marcel Ophül, 1994) o opsadi Sarajevo i “Journalism in Times of War”, te Murakamijev potresan animirani film “When the Wind Blows” (1984) o nuklearnom naoružanju.

Izložba će biti otvorena do 6. avgusta.

(SEEcult.org)

Bez nagrade za najbolji muzej



Muzejsko društvo Srbije (MDS) dodelilo je nagradu “Mihailo Valtrović” za najbolju izložbu u 2016. godini Aleksandri Ninković Tašić i Dušici Bojić za projekat o Pupinu u Istorijskom muzeju Srbije, za životno delo nagrađen je istoričar i muzejski savetnik Dragan Drašković, direktor Narodnog muzeja u Kraljevu, dok nagrada muzejskoj ustanovi za izuzetne rezultate u stručnom radu postignute u 2016. godini nije dodeljena.

U okviru obeležavanja Dana muzeja, 18. maja, nagrade su dodelјene i dobitnicima Nacionalne organizacije IKOM Srbija, kao i učesnicima manifestacije "Muzeji Srbije 10 dana od 10 do 10".

Nagrada pojedincu ili autorskom timu dodeljena je Aleksandri Ninković Tašić i dr Dušici Bojić za interaktivnu izložbu “Pupin – od fizičke do duhovne realnosti” (2015-2016) u Istorijskom muzeju Srbije, uz obrazloženje da je pomerila granice u muzeologiji, ne samo u pogledu muzejske prezentacije, već i u pogledu značajnog uticaja izložbe na publiku, a posebno najmlađu, produbljivanje njihovih saznanja o nauci i daljom motivacijom za dodatnim istraživanjima.
Autorke su, kako je istaknuto, postavile “najviše standarde u prezentaciji kulturne baštine, ali i njenoj mnogo dubljoj dimenziji, dale su izuzetno veliki doprinos razvoju kulture u Srbiji i visoko su zaslužne dobitnice nagrade ‘Mihailo Valtrović’”.

Na izložbi koja je organizovana povodom 80 godina od smrti i sto godina od prvih patenata Pupina, život i delo tog velikog naučnika predstavljeni su na jednostavan i prijemčiv način, uz kombinaciju klasične muzejske postavke, dobrog izložbenog dizajna, različitih metoda i tehnika prezentacije, ali i primenu najsavremenijih dostignuća i informacionih tehnologija, kao i uz tehničku podršku stručnog tima, naveo je žiri.

“Autori su znalački spojili tradicionalnu muzeološku postavku sa multimedijalnim instalacijama, 3D tehnologijom, upotrebom holograma, kao i aplikacijom za mobilne telefone ‘Pupin’ uz koju je svaki segment izložbe postajao interaktivan, obogaćen audiovizuelnim sadržajima. Interaktivne AR (virtuelna realnost) naočare koriste se prvi put u muzejskoj izložbi. Prvi put je izložen Pupinov najveći umetnički legat (remek dela Paje Jovanovića, Uroša Predića, Konstantina Danila, Vlaha Bukovca i drugih), kao i njegova lična biblioteka“, istakao je žiri, dodajući da su izložbu posebno približila posetiocima autorska stručna vođenja, a tokom trajanja od više od godinu dana videlo ju je više od 100.000 posetilaca, i to ne samo videlo nego i doživelo, naučilo o Pupinu, bilo motivisano da dalje uči i istražuje, pročita dodatnu literaturu, bude ponosno na svog sunarodnika...

Nagrada u kategoriji muzeja/muzejske ustanove - za izuzetne rezultate u stručnom radu postignute tokom 2016. godine, nije dodeljena.

Nagrada za ukupan doprinos - životno delo dodeljena je Draganu Draškoviću, uz obrazloženje da je, zahvaljujući posvećenom i predanom dugogodišnjem uspešnom stručnom radu, organizacionim i iznad svega ljudskim kvalitetima, dao veliki doprinos u očuvanju muzejske struke i kulturnog nasleđa u Srbiji i Kraljevu i omogućio da Narodni muzej Kraljevo postane stožer, ponos i prepoznatljivi simbol kulture tog grada.

Drašković je direktor Narodnog muzeja Kraljevo u rasponu od dve decenije – od 1995. do 2017. godine, sa kratkim pauzama. Među njegovim najznačajnijim poduhvatima je angažovanje na kompletnoj adaptaciji Školske zgrade iz 1873. godine, gde je današnji reprezentativni muzejski prostor. Autor je i koautor 22 izložbe i 30 stručnih radova. Rukovodio je prpremom i realizacijom stalne postavke Muzeja, koja od 2008. predstavlja ličnu kartu grada Kraljeva. Zahvaljujući njegovom angažovanju, Narodni muzej Kraljevo je uspeo da dobije legat Olivere Radojković Čolović, kao jedan od najvrednijih legata grada. Urednik je obimne izdavačke delatnosti Muzeja, autor brojnih monografija i kataloga izložbi (Kraljevo, od varoši do grada; Odrastanje u Kraljevu u 19. i 20. veku; Šumadijska divizija 1914-18. i mnogih drugih), član je redakcije više časopisa, autor scenarija dokumentarnog filma, ostvario je više domaćih i inostranih projekata.

Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Kraljeva za doprinos u kulturi Kranjeva, a zaslužan je i za više priznanja tom muzeju – između ostalog, i za nagradu “Mihailo Valtrović” za muzej godine 2010, nagradu IKOM Srbija za projekat godine za izložbu “Odrastanje u Kraljevu u 19. i 20. veku”, te za Orden svetog cara Konstantina SPC 2014. i Plaketu Vojske Srbije.

Nagrada “Mihailo Valtrović”, koja se dodeljuje muzejskim radnicima za životno delo, muzejima i muzejskim ustanovama za poseban doprinos unapređivanju i razvijanju muzejske delatnosti, kao i pojedincima ili autorskom timu za zapažene rezultate u stručnom radu tokom jedne kalendarske godine, dodeljuje se u spomen na Mihaila Valtrovića (1839-1915), arheologa, arhitekte i istoričara umetnosti, člana Srpske kraljevske akademije, profesora Velike škole, upravnika Narodnog muzeja i osnivača Srpskog arheološkog društva, prvog srpskog muzeologa koji je postavio temelje sistematskom sakupljanju spomenika kulture na teritoriji Srbije.

(SEEcult.org)

Unkovski režira Ajnštajnove snove u JDP-u



Jugoslovensko dramsko pozorište započelo je probe za predstavu “Ajnštajnovi snovi” Alena Lajtmena, u režiji Slobodana Unkovskog, čija je premijera predviđena za jesen.

Novela američkog fizičara i pisca Alena Lajtmena, objavljena 1993. godine, prevedena je na više od 40 jezika. Reč je o delu izuzetnog jezika, jasne strukture i bogate mašte u kojem autor otkriva Ajnštajnove snove u vreme nastanka čuvene teorije relativnosti.

Direktor Jugoslovenskog dramskog pozorišta Tamara Vučković Manojlović i reditelj Slobodan Unkovski su tokom marta u Njujorku i Bostonu imali niz sastanaka u vezi sa predstavom “Ajnštajnovi snovi”, između ostalog, i sa direktorom festivala Linkoln centra Najdželom Redenom i autorom Alenom Lajtmenom koji je najavio dolazak na beogradsku premijeru.

U predstavi igraju Nikola Đuričko, Dragan Mićanović, Radovan Vujović, Vojislav Brajović, Anita Mančić, Branko Cvejić, Branka Petrić, Nataša Tapušković, Marija Vicković, Milena Živanović, Milica Gojković, Marko Grabež, Vučić Perović, Amar Ćorović, Joakim Tasić i Filip Đurić.

Autor dramatizacije je Rusomir Bogdanovski, scenograf Sven Jonke, kostimografkinja Lana Cvijanović, kompozitor Zlatko Origjanski, a za scenski pokret zadužen je Dimitris Sotiriu.

Unkovski je u JDP-u režirao predstave “Nije smrt biciklo (da ti ga ukradu)” Biljane Srbljanović (2011), “Kako vam drago” Vilijama Šekspira (2009), “Brod za lutke” Milene Marković (2006), “Galeb” Antona Pavloviča Čehova (2003), “Šine” Milene Marković (2002), “Bure baruta” Dejana Dukovskog (1995), “Pozorišne iluzije” Pjera Korneja (1991) i “Hrvatski Faust” Slobodana Šnajdera (1982).

(SEEcult.org)

Muzejski dan i noć



Evropska noć muzeja, 20. maj, obeležava se u Srbiji već treću godinu programima dve slične manifestacije, s tom razlikom što se za jednu ulaznice plaćaju, a za drugu ne, prva traje od 17 do sat posle ponoći i obuhvata i galerije, kulturne centre, crkve, pa čak i groblja, a druga je otvorena od 10 do 22 časa i organizovana je u nacionalnim muzejima i izložbenim prostorima. Najraznovrsniji program tradicionalno je u Beogradu, u kojem su već godinama zatvorena dva najveća muzeja – Narodni, koji bi prema novoj najavi Ministarstva kulture trebalo da bude otvoren do leta 2018. godine, i Muzej savremene umetnosti, čija bi rekonstrukcija trebalo da bude završena konačno na jesen.

U godini u kojoj nijedan muzej nije dobio nagradu “Mihailo Valtrović” Muzejskog društva Srbije za izuzetne rezultate u protekloj godini, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije treći put je organizovana nacionalna manifestacija “Muzeji Srbije – deset dana od 10 do 10”, koja se završava 20. maja. I ove godine se preklopila sa Danom muzeja, koji je širom sveta obeležen 18. maja temom “Muzeji i sporne istorije: Izreći neizrecivo u muzejima”. Za razliku od te internacionalne teme, manifestacija “Muzeji Srbije” osmišljena je na temu “Muzej u gostima”, čiji je cilј bio da gostujući muzej, pored jedne tematske izložbe, u drugoj sredini predstavi i celokupnu baštinu koju čuva i upozna publiku drugog podneblјa sa svojim radom.

Glavni strateški cilј te manifestacije, prema navodima organizatora, jeste “jačanje muzejskih institucija, njihovo bolјe umrežavanje i upoznavanje šire javnosti sa činjenicom da muzeji u Srbiji rade 365 dana u godini, jer se stvara slika da su oni zatvoreni”.

Za razliku od Noći muzeja, koju organizuje istoimena umetničko-produkcijska grupa, nudeći i razne zabavne sadržaje, organizatori manifestacije “Muzeji Srbije” ističu da njihova cilјna grupa “nije publika koja želi da protrči kroz muzej i da se zabavi, već publika koja želi da ostane, pogleda i nauči”. Osnovni princip te manifestacije stoga je, pored besplatnog programa, predstavljanje sadržaja “na drugačiji način”.



“Tu postoji opasnost da se iz kreativne industrije pređe u industriju zabave. Svakako da je potrebno pružiti atraktvniji sadržaj, ali se mora ostati u naučnim okvirima, jer je to važna uloga muzejskih institucija”, naveo je nedavno član Osnivačkog odbora manifestacije “Muzeji Srbije” Slavko Spasić.

Manifestacija “Muzeji Srbije” organizovana je proteklih dana u 90 ustanova kulture na više od 120 lokacija u 40 gradova - od Subotice do Vranja, a obuhvata više od sto izložbi i veliki broj pratećih programa – predavanja, radionica, muzejskh učionica, otvorenih atelјea, autorskih i stručnih vođenja…

Noć muzeja, održana prvi put pre 14 godina u Beogradu, organizovana je u 44 grada i mesta, a samo u Beogradu nudi program na 68 lokacija. Ukupno je najavljeno 390 programa, a među njima su i stalne postavke, i izložbe koje su deo redovnog programa i na koje je uoči i nakon te manifestacije moguće ući besplatno.



Kako bi posetioci izbegli redove, posebno u Beogradu - gde se očekuje najveća gužva, organizatori su preporučili raniji polazak u šetnju koja će ih koštati 500 dinara (u pretprodaji je bila 450). Ulaznica važi za po jedan ulazak na sve beogradske lokacije, dok deca do pet godina, u pratnji roditelja ili staratelja, ulaze besplatno.

Uz podršku Sekretarijata za javni prevoz, karta Noći muzeja važi i kao vozna isprava u Beogradu na svim linijama javnog prevoza od 16 časova do ponoći.

Da bi olakšali poetiocima izbor rute, organizatori su i ove godine ponudili servis “Moja staza”, posredstvom koga je moguće lakše isplanirati šetnju.

Manifestacija Noć muzeja traje od 17 sati do jedan sat iza ponoći, osim u slučaju programa ispred Umetničkog paviljona “Cvijeta Zuzorić”, gde od 16.45 nastupa hor The International Belgrade Singers, u Vojnom muzeju (u 17 sati fanfare i Umetnički ansambl “Stanislav Binički”), Crkvi sv. Ante Padovanskog (u 17 i 18.30 vođene ture fra Ilije Alandžaka, u 18 časova liturgija), Veterinarskom fakultetu (17.30 projekcija filma “Skupljači perja”), Zoološkom vrtu (radi od 17 do 20), Galeriji RTS-a (od 17 do 22 sata), Novom groblju i Beogradskoj nadbiskupiji (od 17 do ponoći), Legatu Petra Lubarde (u 19 i 21 stručno vođenje), Jevrejskom sefardskom groblju (od 20 do 01), Beogradskoj sinagogi (od 20.45 do 01), Galeriji Štab (od 21 do 23 razgovor sa epidemiologom o HIV-u i performans u 21).

Prijatelj 14. Noći muzeja je kompanija MTS, koja je sponzor te manifestacije 11. put uzastopno, a tradicionalni sponzori i podrška su i Delegacija Evropske unije u Srbiji, kompanija Coca-Cola, Bambi i drugi.

Evropska noć muzeja, čije je sedište u Parizu, organizovana je ove godine u više od 3.000 muzeja u 120 gradova u 30 država.

(SEEcult.org)

Smenjeni u potaji



Žiri za nagradu 'Isidora Sekulić', koji čine prof. dr Biljana Dojčinović, urednik časopisa Polja Alen Bešić i urednik časopisa Gradac Branko Kukić, saopštio je da ga niko nije obavestio da je smenjen i da je zapravo ukinut Fond pri Skupštini opštine Savski venac koji je dodeljivao književnu nagradu “Isidora Sekulić”.

Biljana Dojčinović, Alen Bešić i Branko Kukić izabrani su u žiri za nagradu “Isidora Sekulić” 2015. godine na period od tri godine, što znači da su, kako su naveli 19. maja u saopštenju, i ove godine rasporedili svoje obaveze tako da tri meseca provedu čitajući romane, eseje, putopise i pripovetke koje stignu na konkurs. Kako im se tokom marta niko iz SO Savski Venac, Skupštine grada Beograda i Fonda Isidora Sekulić nije javio, pokušali su da nađu osobu koja može da im odgovori na pitanje - šta se dešava i kada će knjige stići.

Saznali su, na sopstveno insistiranje i samo zahvaljujući sopstvenom istraživanju, da je Fond Isidora Sekulić ukinut i da je to, kako im je rečeno, učinjeno prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

SO Savski Venac i dalje dodeljuje nagradu, ali je izabran novi žiri.

“Ne ulazeći u pravnu osnovu te promene, želimo da skrenemo pažnju na to da se sve to odigralo tako da nas, članove žirija izabrane 2015, niko nije obavestio niti o ukidanju Fonda, niti o našem smenjivanju, a još manje nam je dato obrazloženje zbog čega se ovo potonje dogodilo. Ovim želimo da obavestimo javnost da iz žirija nismo istupili samovoljno i da su sve promene o kojima je ovde reč izvršene bez našeg znanja i saglasnosti, te da sa novim žirijem, njegovim izborom i odlukama, nemamo nikakve veze. O etičnosti smenjivanja žirijia u potaji i svih ostalih promena o kojima nismo obavešteni, neka javnost sama prosudi”, poručili su Biljana Dojčinović, Alen Bešić i Branko Kukić.

(SEEcult.org)

Od Bagdada do Pariza



Galerija Collegium artisticum u Sarajevu predstavlja od 20. maja izložbu skulptura/instalacija Mensuda Keče, koji tim radovima, nastalim u poslednjih 15 godina, želi da skrene pažnju na procese koji se dešavaju na globalnom planu, a menjaju geopolitičke i kulturne mape od Bagdada do Pariza.

Kraj XX i početak XXI veka, kako navodi Kečo, obeležen je razaranjem, stradanjem naroda, migracijama, uništavanjem kulturno-istorijskog nasleđa, poznatih kultura i naroda. To je činjenica već nekoliko polednjih decenija.

“Menja se fizionomija i Bliskog Istoka i Evrope. Ono što je počelo na našim prostorima 90-ih godina nastavlja se na globalnom planu (Azija, Afrika, Evropa). Izložba predstavlja moj pogled na te procese, a obuhvata segment radova koji se odnose na nas same i naše traume, te deo radova koji je ‘univerzalan’ i koji se odnosi na stvaranje novih temelja kulture i civilizacije koja sve manje liči na onu koju smo poznavali”, naveo je Kečo povodom izložbe simboličkog naziva “Od Bagdada do Pariza” koja se bavi problemom stvaranja “novih” formi, novog komponovanja i dekomponovanja poznatog, a sada oštećenog i uništenog. Ponovna izgradnja na ruševinama memorije.



Izložba bi se, kako je naveo Kečo, mogla zvati i “arhitektura skulpture”, jer kao umetnik pokušava da ukomponuje stare, poznate forme u novu “arhitektonsku“ celinu čija je bit skulptura.



Kečo je realizovao 20 samostalnih izložbi i učestvovao na više od sto grupnih i selektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učestvovao je na više od 50 umetničkih kolonija, simpozijuma, akcija i humanitarnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Rođen 1957. godine u Foči, završio je 1980. Akademiju likovnih umetnosti u Sarajevu. Od 1982. godine član je Udruženja likovnih umetnika Bosne i Hercegovine (ULUBiH), čiji je bio i predsednik od 1997. do 2002. godine, pokrenuvši reorganizaciju i obnovu tog udruženja.

Organizovao je 1998. i 1999. godine dva saziva internacionalnih umetnika u porušenom Počitelju. Idejni je tvorac “Godišnje izložbe BiH crteža” u Mostaru (1998), a 1999. pokrenuo je kampanju za obnovu kolonije Počitelj i ispred ULUBiH-a rukovodio obnovom. Pokrenuo je i rukovodio i obnovom umetničke galerije “Roman Petrović“ 1999.

Od 1997. do 2002. godine organizovao je više od 50 izložbi u galerijama “Roman Petrović” i “Collegium artisticum”, kao i u drugim prostorima u BiH i inostranstvu. Između ostalog, 2001. organizovao je izložbu ULUBiH-a u Dohi, te 2002-2003. dve međunarodne kolonije na Ilidži.

Član je međunarodne asocijacije “Skulptora monumentalne skulpture”.

Od 2001. godine do danas realizovao je desetak projekata u oblasti monumentalne skulpture u zemlji i inostranstvu, među kojima su najznačajniji: Nermine, dođi... (2015, Veliki park, Sarajevo), Totem (2011, aula Glavne železničke stanice, Luksemburg), Spomenik ubijenoj deci u opkoljenom Sarajevu (2009, prva nagrada na javnom konkursu), skulptura Ovo je naš dom (2006, Park skulpture, Teheran), skulptura Heroji Sarajeva (2004, Park skulpture, Čangčun), spomenici Davorinu Popoviću i Mirzi Delibašiću (2003, prva nagrada na javnom konkursu).

Dobitnik je više nagrada za crtež i skulpturu.

Izložba “Od Bagdada do Pariza” deo je programa obeležavanja Međunarodnog dana muzeja i Evropske noći muzeja, a biće otvorena do 7. juna.

Realizaciju izložbe podržali su Ministarstvo kulture i sporta Kantona Sarajevo i JU “Centar za kulturu Kantona Sarajevo”.

(SEEcult.org)

Danak borbe za Darvina



Centar za promociju nauke (CPN) primoran je da pronađe novu lokaciju za tribinu o Čarlsu Darvinu, jer je Studentski kulturni centar u Beogradu, u kojem je bila najavljena za 23. maj, otkazao gostoprimstvo, navodeći u obrazloženju “tehničke razloge”.

Tribina “Borba za opstanak Čarlsa Darvina” biće ipak održana 23. maja u 19 sati, ali na drugoj lokaciji, koja će biti blagovremeno saopštena, najavio je CPN.

Tribina je organizovana povodom velike uznemirenosti i brojnih dilema koje je u javnosti izazvala sporna peticija sa 166 potpisnika za ukidanje teorije evolucije u obrazovanju u Srbiji, zbog čije je kritike pokrenuta u međuvremenu i smena direktora CPN-a Nemanje Đorđevića.

Tribina o Darvinu je zakazana u ovom terminu još početkom maja, nakon što se pojavila peticija za reviziju izučavanja teorije evolucije u školama i značajno pre aktuelnih napisa o CPN-u u javnosti.

Tribinom sa uglednim domaćim evolucionistima, CPN želi da ukaže na značaj teorije evolucije i objasni da li je i zašto Darvin neophodan.

Na tribini će govoriti, kako je najavio CPN, najugledniji naučnici, evolucioni biolozi dr Biljana Stojković, vanredni profesor za užu naučnu oblast genetika i evolucija na Biološkom fakultetu u Beogradu, autorka knjige “Od molekula do organizma”, te dr Aleksej Tarasjev, evolucionista, naučni savetnik na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković” u Beogradu, zatim dr Sofija Stefanović, vanredna profesorka na Filozofskom fakultetu u Beogradu i saradnik Biosense instituta u Novom Sadu, prva dobitnica prestižnog ERC granta u Srbiji, kao i teolog dr Andrej Jeftić, docent na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu i jedan od 12-orice potpisnika javnog apela kojim su bogoslovi odgovorili na peticiju za reviziju izučavanja evolucije.

Moderator tribine je glavni i odgovorni urednik časopisa Elementi Slobodan Bubnjević.

CPN je organizovao četiri godine mesečne tribine u SKC-u, a najnovija je izazvala interesovanje više od 1.600 ljudi.

(SEEcult.org)

U slavu Olivere Marković



Izložba posvećena Oliveri Marković (1925-2011) u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu predstavlja život i delo te dive srpskog glumišta 20. veka kroz fotografije, plakate i citate, uz filmske inserte i muziku sa ploča.

Izložba “Olivera Marković izbliza” autorke dr Milje Stijović otvorena je 20. maja, u Noći muzeja, a posetioci mogu da je pogledaju do kraja avgusta u foajeu Jugoslovenske kinoteke.

Pored fotografija mnogobrojnih likova koje je Olivera Marković tumačila, pažnju privlače i filmski plakati. Za ovu priliku odabrano ih je 12, od kojih je pet originalnih iz bogate kolekcije Kinoteke.

U jednoj vitrini izložene su singl ploče sa šlagerima koje je pevala Olivera Marković, a pored je kabinet gramofon “His Masters Voice” iz Kinotekine zbirke tehničkih predmeta. Tu je i njena kutija za nakit, pozajmljena iz Narodnog pozorišta, koju je poklonio njen sin, reditelj Goran Marković.

“Osnovna ideja bila je da prikažemo kompletnu delatnost Olivere Marković, tako da je naša izložba koncipirana u četiri celine. Posle njene smrti kustos Muzeja pozorišne umetnosti Mirjana Odavić napravila je izložbu u kojoj se fokusirala na njenu pozorišnu karijeru. A kako je Kinoteka kuća filma hteli smo da prikažemo i njen rad na filmu, na televiziji, a takođe njen glas koji je bio izuzetan”, navela je istoričarka umetnosti Milja Stijović povodom izložbe.



Postavka uključuje i tri videa koji se neprestano emituju – o filmskom, televizijskom i pozorišnom stvaralaštvu Olivere Marković, kao i audio snimke sa njenim pesmama.

“Posebno sam ponosna što smo uspeli sa dizajnerima da napravimo vremensku liniju koja označava upečatljive godine iz njenog života i umetničke igre, koja je veoma bogata. Trudili smo se da sve bude dvojezično”, dodala je autorka izložbe.

Predstavljena je i kompletna filmografija, zatim lista pozorišnih uloga koju je Jugoslovenska kinoteka dobila od Mirjane Odavić, a tekstualno su predstavljene i mnogobrojne nagrade koje je dobila.

Umetnica raskošnog dara Olivera Marković nije imala fah, već je igrala najraznovrsnije uloge, dajući svakoj od njih pečat svoje prirode, a kako je sama govorila, “najviše je, i najbolje, igrala žene od krvi i mesa, prave žene”.

“Te uloge su mi ležale i najviše sam ih volela:, izjavila je jednom prilikom Olivera Marković, dobitnica dve nagrade za životno delo – “Slavice” (kasnije preimenovane u “Pavle Vuisić”) u oblasti filma i Dobričinog prstena u oblasti pozorišta.

Olivera Marković osvojila je i dve Zlatne arene u Puli - 1964. za ulogu Marije u filmu “Službeni položaj” Fadila Hadžića i 1983. za nedoljivu epizodnu ulogu Tetke u “Balkan ekspresu” Branka Baletića.

Slavni poljski reditelj Andžej Vajda angažovao ju je za “Sibirsku ledi Magbet”, a posebno poglavlje u njenom filmskom opusu predstavljuju i uloge u filmovima koje je režirao njen sin Goran Marković – “Nacionalna klasa”, “Majstori, majstori”, “Variola vera”, “Sabirni centar”...

Olivera Marković preminula je 2. jula 2011. u rodnom Beogradu u 87. godini.

Dizajn izložbe u Kinoteci kreirali su Vuk Popadić i Miroslava Vuković iz “Sinergija dizajna”.

(SEEcult.org)

Beogradsko sajmište - povratak u budućnost



Izložba “Beogradsko sajmište - povratak u budućnost” u Konaku kneginje Ljubice predstavlja, kroz radove studenata master studija Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, istorijat nastanka Sajmišta i njegov budući izgled, pružajući posetiocima mogućnost da dožive i njegovu atmosferu i arhitekturu.

Reč je o završnoj fazi istoimenog projekta Muzeja grada Beograda i Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, čiji najznačajniji doprinos, prema organizatora, predstavlјaju upravo radovi studenata: maketa Sajmišta u razmeri 1:100, urađena u skladu sa rekonstrukcijom tog prostora predviđenom Detalјnim urbanističkim planom Beograda iz 1992. godine, te virtuelna šetnja kroz Sajmište, 3D modeli i crteži sajamskih pavilјona.

U okviru drugog dela izložbe, kojim je obuhvaćen period od 1937. do 1941. godine, prezentovan je nastanak i rad prvog Beogradskog sajmišta kroz sedam reprezentativnih događaja, koji ilustruju dešavanja na Sajmištu, ali i njegov značaj za Beograd i njegove građane.

Cilј izložbe, čiji su koncept osmislili prof. dr Zoran Đukanović i asistent MA Predrag Jovanović sa Departmana za urbanizam Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i MA Angelina Banković, kustos Muzeja grada Beograda, jete da se, korišćenjem najadekvatnijih tradicionalnih, ali i najsavremenijih multimedijalnih tehnika prezentacije, najširoj javnosti skrene pažnja na karakteristike, značaj i vrednost kako arhitekture Beogradskog sajmišta, tako i međunarodnih i nacionalnih sajamskih izložbi koje su, u okviru tog prostora, realizovane u periodu od otvaranja 1937. godine, pa do nacističkog bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine, odnosno do početka Drugog svetskog rata, kada je namena tog prostora iz korena promenjena u zloglasni koncentracioni logor.



Na otvaranju izložbe 20. maja, u Noći muzeja, posetioci su mogli da vide kako su izgledali prolećni i jesenji međunarodni sajmovi koji su održavani redovno svake godine, ko su bili njihovi učesnici, šta je izlagano i kakvi su prateći programi organizovani. Između ostalog, prikazane su i sportske aktivnosti, s obzirom da je na Sajmu radio prvi zatvoreni teniski teren u Beogradu, kao i da su održavani veoma posećeni turniri u boksu, na kojima su gostovali i bokseri iz inostranstva. Među najposećenije i najpopularnije događaje na Sajmištu spadali su saloni automobila, koji su održavani tri godine za redom i na kojima su se predstavlјali svi najznačajni proizvođači automobila iz Evrope i SAD. Bila je tu i velika Međunarodna vazduhoplovna izložba, na kojoj su Beograđani mogli da se upoznaju sa istorijom i razvojem vazduhoplovstva, da sednu u avione i isprobavaju komande, da probaju let avionom ili skok padobranom sa kule visoke 70 metara podignute specijalno za potrebe te izložbe.



Posetioci izložbe bili su u prilici da vide i kako je izgledala Prva zemalјska zanatlijska izložba na kojoj su predstavlјeni praktično svi zanati - od drvorezbara, preko zlatara, poslastičara, do automehaničara i proizvođača kućne hemije. Tu je i Prva zemalјska lovačka izložba, koja je zapravo bila ponovo izloženi nacionalni pavilјon sa međunarodne izložbe u Berlinu, na kojoj su se mogli videti ulovi članova kralјevske porodice i nagrađeni lovački trofeji. Veoma posećen događaj na Sajmištu bio je i Festival narodne igre i pesme, na kojem su se predstavlјali izvođači iz svih krajeva Kralјevine Jugoslavije i za koji je beogradska publika svake večeri kupovala sve raspoložive ulaznice.



Pored Beograđana, posetioci Sajma bili su i mnogobrojni gosti iz inostranstva i iz unutrašnjosti ili, kako je pisala “Politika”: “Uostalom priredbe na Sajmištu su jedine izložbe na kojima se sreću ministri, selјaci, domaćice i dokone dame, đaci i sedi starci, lјudi svih društvenih redova i svih ukusa i džepova...”

Zahvalјujući Jugoslovenskoj kinoteci, posetioci izložbe u Konaku keginje Ljubice mogli su da vide i dva filma o izgradnji i otvaranju Sajmišta.

Izložba je otvorena do 20. juna.

*Foto: Sara Karac

(SEEcult.org)

HNK i SNG u JDP-u



Hrvatsko narodno kazalište u Zagrebu i Slovensko narodno gledališče u Ljubljani gostovaće krajem maja i sredinom juna u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, koje je nedavno i samo imalo u tim teatrima zapaženo gostovanje predstavom “Hamlet”.

Zagrebački HNK izvešće 29. maja predstavu “Tri zime” Tene Štivčić, u režiji Ivice Buljana, a SNG Ljubljana gostovaće 16. juna Geteovim “Faustom”, u režiji Tomaža Pandura

Drama “Tri zime” Tene Štivčić prvi put je postavljena u Kraljevskom nacionalnom teatru u Londonu, u režiji jednog od najpoznatijih engleskih reditelja Hauarda Dejvisa, trostrukog dobitnika najprestižnije britanske pozorišne nagrade Olivije.

Osim u Hrvatskoj, “Tri zime” postavljene su i na scenama u Estoniji, Namačkoj i Sloveniji.



Predstava HNK Zagreb, koja će biti izvedena u JDP-u, doživela je veliki uspeh u Hrvatskoj, a u njoj igraju Ksenija Marinković, Alma Prica, Bojan Navojec, Nina Violić, Jadranka Đokić, Dragan Despot, Luca Anić, Barbara Vicković, Mislav Čavajda, Franjo Kuhar, Siniša Popović, Mada Peršić, Silvio Vovk i Slavko Juraga.

SNG Ljubljana izvešće “Fausta” – poslednju režiju Tomaža Pandura, istaknutog reditelja koji je preminuo u aprilu 2016. To je ujedno bio i njegov treći susret sa slavnim Geteovim delom.

Pandur je prvi put režirao “Fausta” 1990. godine u SNG u Mariboru, drugi put ga je postavio na scenu madridskog Centro Dramático Nacional (2014), a treći put na scenu SNG u Ljubljani 2015.

Predstava ljubljanskog SNG-a, u kojoj igraju Igor Samobor, koji je i direktor tog teatra, te Branko Šturbej, Barbara Cerar/Maša Derganc, Polona Juh, Branko Jordan, Uroš Fürst, Robert Korošec, Filip Samobor, Žan Perko i Matic Lukšič, učestvovala je na festivalima u Meksiku, Kolumbiji, Češkoj, Makedoniji, Južnoj Koreji, Rumuniji…

Ulaznice za oba gostovanja mogu se kupiti na biletarnici JDP-a.

Umetničku razmenu JDP-a sa HNK-om podržala je Skupština grada Beograda.

Gostovanje JDP-a u Sloveniji i SNG-a u Beogradu deo je programa razmene koji je finansiralo Ministarstvo kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

Brave Heart ::  Smenjeni u potaji



Žiri za nagradu 'Isidora Sekulić', koji čine prof. dr Biljana Dojčinović, urednik časopisa Polja Alen Bešić i urednik časopisa Gradac Branko Kukić, saopštio je da ga niko nije obavestio da je smenjen i da je zapravo ukinut Fond pri Skupštini opštine Savski venac koji je dodeljivao književnu nagradu “Isidora Sekulić”.

Biljana Dojčinović, Alen Bešić i Branko Kukić izabrani su u žiri za nagradu “Isidora Sekulić” 2015. godine na period od tri godine, što znači da su, kako su naveli 19. maja u saopštenju, i ove godine rasporedili svoje obaveze tako da tri meseca provedu čitajući romane, eseje, putopise i pripovetke koje stignu na konkurs. Kako im se tokom marta niko iz SO Savski Venac, Skupštine grada Beograda i Fonda Isidora Sekulić nije javio, pokušali su da nađu osobu koja može da im odgovori na pitanje - šta se dešava i kada će knjige stići.

Saznali su, na sopstveno insistiranje i samo zahvaljujući sopstvenom istraživanju, da je Fond Isidora Sekulić ukinut i da je to, kako im je rečeno, učinjeno prema Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

SO Savski Venac i dalje dodeljuje nagradu, ali je izabran novi žiri.

“Ne ulazeći u pravnu osnovu te promene, želimo da skrenemo pažnju na to da se sve to odigralo tako da nas, članove žirija izabrane 2015, niko nije obavestio niti o ukidanju Fonda, niti o našem smenjivanju, a još manje nam je dato obrazloženje zbog čega se ovo potonje dogodilo. Ovim želimo da obavestimo javnost da iz žirija nismo istupili samovoljno i da su sve promene o kojima je ovde reč izvršene bez našeg znanja i saglasnosti, te da sa novim žirijem, njegovim izborom i odlukama, nemamo nikakve veze. O etičnosti smenjivanja žirijia u potaji i svih ostalih promena o kojima nismo obavešteni, neka  javnost  sama prosudi”, poručili su Biljana Dojčinović, Alen Bešić i Branko Kukić.

(SEEcult.org)

Stari žiri treba da reaguje ali na pravom mestu. Javnost će se složiti ali ne može ispraviti nepravdu. De iure ne može se obrazovati novi žiri (komisija) dokle god se ne donesu rešenja o razrešenju starih članova.

Nečuveno!

Spomenici na nišanu



Izložba “Spomenici na nišanu – Zatiranje istorije i sećanja”, koja će biti otvorena 27. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju, sastoji se od fotografija, video zapisa, svedočenja očevidaca i dokumenata koji govore o ogromnim razmerama uništene kulturne baštine tokom oružanih sukoba 90-ih godina u bivšoj Jugoslaviji.

Postavka se oslanja na istoimeni narativ SENSE - Centra za tranzicijsku pravdu, koji prikazuje kako su teški zločini nad kulturnim, istorijskim i verskim nasleđem, počinjeni tokom ratova u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, istraženi, rekonstruisani i procesuirani pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.

Prema oceni eksperata za očuvanje kulturne baštine, uništavanje istorijskih, verskih i kulturnih građevina i lokaliteta tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji predstavlja najveće razaranje na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. Uništavanje je bilo namerno i u službi progona određene etničke zajednice sa prostora koji se želeo osvojiti. Tako su tvorevine koje su nekada ujedinjavale narode postale mesta koja ih razdvajaju, često i nakon njihove obnove.

Bosna i Hercegovina je u tom pogledu posebno teško pogođena, naročito njena otomanska i islamska baština. Nacionalna biblioteka u plamenu tokom opsade Sarajeva u avgustu 1992. i granatiranje Starog mosta u Mostaru u novembru 1993. spadaju među najpotresnije prizore postjugoslovenskih ratova. Svet je osudio uništavanje kulturnog nasleđa, posebno u urbanim sredinama, ali je do najvećeg razaranja došlo u velikim delovima ruralnih područja koja su etnički očišćena. Gotovo nikad to nije bila kolateralna šteta, nuspojava vojnog delovanja. Napadi na kulturne i verske objekte su u većini slučajeva izvedeni s predumišljajem, sistematski i daleko od linije fronta. Pratila su ih zverstva nad ciljanim grupama stanovništva.

U gradovima kao što su Sarajevo i Mostar, cilj napada su bile građevine koje su, kroz vekove, simbolizovale ili sadržale dokaze multikulturalnosti u Bosni: biblioteke, arhivi i muzeji. Bilo je to smišljeno uništavanje identiteta i pamćenja cele jedne zemlje i naroda. Mnogi su to nazvali kulturnim genocidom.

Izložba u CZKD-u, čija je kustoskinja Branka Benčić iz Hrvatske, nastoji da doprinese javnoj debati o obimu i posledicama uništavanja kulturnog nasleđa naroda bivše Jugoslavije. Takođe, nastoji da proširi vidike i izvan sudskog procesuiranja tih zločina pred Haškim tribunalom i doprinese sveobuhvatnijoj diskusiji o značaju kulturnog, verskog i istorijskog blaga na ovim prostorima.



Na postavci i realizaciji izložbe, održane nedavno i u Gliptoteci HAZU u Zagrebu, učestvovali su istaknuti ratni fotografi, brojne arhivske i muzejske institucije, te ugledni međunarodni eksperti za kulturnu baštinu Helen Walasek, Andras Riedlmayer i Colin Kaiser.

Povodom otvaranja izložbe, biće održan razgovor sa posetiocima i stručnjacima za očuvanje kulturne baštine i negovanje sećanja na ratna stradanja ljudi, zajednica i kulturnih tvorevina. U razgovoru će učestvovati dr Milena Dragićević Šešić, redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i voditeljka UNESKO katedre za kulturnu politiku i menadžment Univerziteta umetnosti u Beogradu, dr Olga Manjlović Pintar, viša naučna saradnica na Institutu za noviju istoriju Srbije i Mina Vidaković iz SENSE – Centra za tranzicijsku pravdu.

Izložbu organizuju SENSE – Centar za tranzicijsku pravdu i Fond za humanitarno pravo, u saradnji sa Documenta – Centrom za suočavanje s prošlošću, Historijskim muzejem BiH i organizacijom Europa Nostra.

(SEEcult.org)

55 godina Muzeja 25. maj



Muzej “25. maj” u Beogradu, jedan od retkih objekata potpuno očuvane originalne funkcije i namenske arhitekture iz perioda socijalističke Jugoslavije, obeležava 55 godina od kada je osnovan, kao poklon Grada Beograda tadašnjem jugoslovenskom predsedniku Josipu Brozu Titu. Povodom jubileja, pripremljen je specijalni program sa ekskluzivnom turom, a u slavu arhitekte tog zdanja Mihaila Mike Jankovića, autora niza drugih reprezentativnih objekata, poput stadiona Tašmajdan i Partizan i palata Srbija i Ušće, Skupština grada usvojila je inicijativu da Botićeva ulica ponese njegovo ime.

Jubilej Muzeja “25. maj” biće obeležen 24. maja od 18 sati ekskluzivnom turom za koju su mesta odavno popunjena, a obuhvata i odlazak do jednog od solitera naspram muzejske zgrade, koji su takođe delo Jankovića, i na čijem će vidikovcu učesnici imati priliku da čuju analizu najpoznatijih građevina tog čvenog arhitekte. Tura će biti nastavljena na muzejskom platou, gde će sa svojim projektom posetioce upoznati arhitekta Branislav Jovin, dok će o pojedinostima rada na mozaiku na pročelјu fasade više reći sin autora Bogdana Karanovića – fotograf Branislav Karanović. Tura se završava obilaskom unutrašnjosti Muzeja “25. maj” sa direktorkom Muzeja Jugoslavije Nedom Knežević, muzejskim savetnikom Momom Cvijovićem i profesorom Milanom Popadićem, a uključiće i gosta iznenađenja koji će, kao izuzetno blizak arhitekti Jankoviću, podeliti zanimlјive anegdote i sećanja iz njegovog života.

Objekat Muzeja “25. maj” svečano je otvoren 24. maja 1962. godine, a to zdanje i danas provocira i izaziva oprečne stavove stručnjaka i šire javnosti, kako svojim umetničkim oblikovanjem, tako i simboličnim vrednostima koje se za njega vezuju.



Iako je bio poklon Grada Beograda Titu za 70. rođendan, Tito je zapravo još 1954. godine inicirao njegovo osnivanje, a prema rečima Nede Knežević, posetio ga je svega tri puta.

“Svoje goste je uglavnom vodio u Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti”, rekla je direktorka MJ 23. maja novinarima, ističući da je Muzej “25. maj” otvoren prvenstveno da bi se u njemu izlagali pokloni koje je Tito dobijao - sve do početka 80-ih, kada ušao u sastav Memorijalnog centra “Josip Broz Tito”, a potom 1996. godine u kompleks Muzeja Jugoslavije.

Prema rečima muzejskog savetnika Mome Cvijovića, koji je u Muzeju “25. maj” proveo gotovo 40 godina, od dana osnivanja tog muzeja u zgradi nije ništa promenjeno - jedino je nestala stalna postavka, koja je postojala od 1962. godine do pole Titove smrti, odnosno 1982.



Tito je inicirao ideju osnivanja tog muzeja 1954. godine, kada se na satanku sa predstavnicima gradskih vlasti pobunio protiv predloga Vojske da se na tom prostoru grade stambeni objekti. tito e “rekao je da je planirao da se tu izgradi muzej. Tada nije imao mnogo poklona, jer je na čuvena putovanja krenuo tek posle Informbiroa, 1953. Najveći broj poklona koji je imao bile su štafete, pa je takav i muzejki fond bio. Od 2.200 eksponata, više od 1.200 su bile štafete. Muzej je u osnivanju i imao naziv Muzej darova, a tek kasnije dobio je ime ‘25. maj’, jer je i samim sadržajem ukazivao na tu najveću manifestaciju” – slet na Dan mladosti kojim je proslavljan Titov rođendan.

Iako se ne zna tačan broj posetilaca, Cvijović procenjuje da ih je do sada više od 20 miliona.



Prema rečima Cvijovića, posetioci najbolje reaguju na izložbe iz muzejskih kolekcija, a obrnutu reakciju imaju kada vide “stvari koje nemaju veze sa Titom i tim periodom”.

Muzej “25. maj” je pritom najstariji namenski izgrađen muzejski objekat u Srbiji, čiji je autor posebno zanimljiv, jer je zaslužan i za niz drugih najmarkantijih objekata u Beogradu.

“Ne razmišljajući ranije o tome, shvatili smo da - kada upućujemo naše goste šta da obiđu u Beogradu, nabrajamo zgrade koje je Mika Janković radio. Ispada je je Mika Janković zaista bio dvorski arhitekta”, rekao je Cvijović, ističući i da se za Muzej “25. maj” može reći da je bio jedan od “najjugolovenskijih objekata”, budući da su u njegovoj izgradnji učestvovali stručnjaci iz svih bivših republika SFRJ, a i materijal je stizao iz svih krajeva nekadašnje države.

Slovenci su, kako je dodao, davali predloge za tekstil i venecijanere, ploče ispred muzejske zgrade su sa Brača…



Muzej “25. maj” specifičan je i po tome što je jedan od retkih primera total dizajna u arhitekturi Beograda.

U centralnom holu dominira fresko-slika Raula Goldonija, naspram koje je mapa Titovih putovanja. Goldoni je sličnu fresku uradio i u centralnoj loži stadiona FK Partizan (nekadašnji stadion JNA), ali je ona, prema rečima Cvijovića, u lošem stanju.

U slavu Jankovića, povodom 40 godina od njegove smrti, Muzej Jugolavije pokrenuo je prošle godine i projekat “Prepoznavanje”, čije su autorke Neda Knežević i kustoskinja Marija Đorgović.

“Prepoznajemo u Muzeju neke vrednosti koje su davno prepoznate, ali i neke nove, dok upoznajemo mlađe generacije sa zgradom i eksponatima”, rekla je ona, ističući i da istoriju Muzeja “25. maj” krasi impozantan spisak izložbi iz zemlјe i inostranstva u periodu od 1978. do danas, kao i brojni međunarodni i domaći skupovi, seminari, predavanja i druge aktivnosti, te posete velikog broja državnika, poznatih ličnosti i delegacija.



U okviru projekta “Prepoznavanje”, na osnovu obimnog istraživanja i valorizacije stvaralaštva arhitekte Muzeja “25. maj”, Muzej Jugoslavije uputio je u maju 2016. godine Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica inicijativu da Botićeva ulica ponese ime Mike Jankovića (Mihailo Janković tako je potpisivao svoje projekte), što je ovih dana i prihvaćeno.

Rođen u porodici građevinara u Beogradu, Janković je sledeći oca, poznatog beogradskog arhitektu, diplomnirao 1936. godine na Arhitektonskom odseku Tehničkog fakulteta u Beogradu. Odmah po oslobođenju, 1945. godine, stupio je na dužnost projektanta JNA, a 1953. osnovao je projektantski atelјe Stadion, na čijem se čelu nalazio sve do smrti.

Remek-dela u njegovom opusu, pored Muzeja “25. maj”, jesu i stadioni FK Partizan i Tašmajdan, Palata Srbija (nekadašnja Palata federacije) i Palata Ušće (nekada Centralni komitet SKJ).

Pored tih građevina sportskog i javnog karaktera, kao arhitekta s najbogatijim radom u posleratnoj arhitekturi Beograda, Janković je projektovao i izveo, kao autor ili koautor, čitav niz stambenih i stambeno-poslovnih zgrada. Između ostalog - stambenu višestpratnicu na uglu Mileševske i Božidara Adžije, stambenu zgradu u Palmotićevoj 17, stambeno naselјe između Kablarske, Kuršumlijske i Sitničke ulice na Senjaku, stambenu višespratnicu u Dobačinoj 36, stambenu trospratnicu u Drinčićevoj 2-4, stambenu zgradu u Takovskoj ulici, naselјe u Ulici gospodara Vučića, poslovno-stambenu zgradu Svetlost u Francuskoj 11, stambenu zgradu u 27. marta 121, poslovno-stambenu zgradu sa supermarketom u Gospodar Jovanovoj, modnu kuću u Ulici Kneza Mihaila 8, vlastitu porodičnu vilu u Šekspirovoj ulici, kolektivnu stambenu trospratnicu u Gospodskoj 8-12 u Zemunu, stambeni soliter u Cvijićevoj 28, naselјe u Ulici 27. marta sa tri solitera na brojevima 36, 28 i 20… Nјegovo delo je i adaptacija Doma JNA u Ulici braće Jugovića, kao i sportski park na Banjici sa igralištima za različite sportove i zgradom Fiskulturnog doma, kao i fontane ispred kafane Poslednja šansa na Tašmajdanu i ispred i u unutrašnjosti zgrade SIV-a.

Janković je dobitnik, zajedno sa Uglјešom Bogunovićem, prve Oktobarske nagrade Grada Beograda, koja je ustanovlјena 1956. godine, a nagrađen je za projekat Stadiona Tašmajdan. Za završetak zgrade SIV-a odlikovan je Ordenom rada s crvenom zastavom 1962. godine.

(SEEcult.org)

Zabava za celu porodicu

http://www.seecult.org/vest/zabava-za-celu-porodicu

Poziv institucijama da raspišu interne konkurse za otkup



Inicijativa, neformalna grupa umetnika koja se aktivno bavi analizom konkursa Ministarstva kulture i informisanja Srbije za finansiranje umetničkih dela u oblasti vizuelnih umetnosti, pozvala je institucije da, pored odabranih radova koje bi inače predložili za otkup, objave i interne javne pozive umetnicima za prijavu projekata i umetničkih radova za otkup.

Analizom rezultata prethodno sprovedenih konkursa za finansiranje umetničkih dela i na osnovu razgovora sa kolegama, uočene su prevashodno primedbe u vezi sa transparentnošću procedure i mogućnošću slobodnijeg i šireg pristupa Konkursu većeg broja različitih umetnika.

Nastojanje Inicijative usmereno je stoga na upoznavanje Ministarstva kulture i javnosti sa uočenim problemima, u cilju pronalaženja adekvatnijih rešenja za raspisivanje budućih konkursa i ostvarivanje opšteg interesa - izbora najznačajnijih umetničkih dela.

Institucijama je upućen poziv da objave interne konkurse na osnovu Konkursa za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti za 2017, koji je raspisalo Ministarstvo kulture i informisanja 17. maja.

“Pored predloga koje biste inače po sopstvenoj odluci slali Ministarstvu, smatramo da je važno da svaka institucija otvori i svoj interni konkurs i tako omogući svakom umetniku da ravnopravno i transparentno ponudi svoje projekte i radove za otkup”, poručila je Inicijativa (Anica Vučetić, Mirjana Denkov, Nina Todorović i Dragoslav Krnajski), koja je poziv za interne konkurse uputila na adrese više od 70 institucija.

Bilo bi poželјno da institucije javni poziv (model u prilogu) objave na svom zvaničnom sajtu, Facebook strani ukoliko je poseduje, te da proslede portalu SEEcult.org (na adrese info@seecult.org, redakcija@seecult.org) i pošalјu preko svojih mejling lista.

Konkurs je otvoren do 30. juna, pa su institucije zamoljene da što pre objave interne konkurse i daju rok umetnicima za slanje ponuda kako bi do kraja konkursnog roka imalievremena da pripreme neophodnu dokumentaciju.

Inicijativa je sličan poziv uputila i 2016. godine, a na njega se i odazvalo više institucija.

Ministarstvo kulture i informisanja 2014. godine je prvi put posle više od decenije raspisalo bilo konkurs za otkup i finansiranje umetničkih dela u oblasti vizuelnih umetnosti, a podržalo je oko 80 predloga institucija i organizacija za koje je rasporedilo 71,8 milion dinara.

Na osnovu Konkursa za 2015. godinu, Ministarstvo kulture odlučilo je da finansira otkup i nastanak novih radova u oblasti vizuelnih umetnosti sa oko 50 miliona dinara, na osnovu predloga oko 90 kulturnih, obrazovnih, naučnih, zdravstvenih i drugih ustanova i pojedinih organizacija. U 2016. godini odobreno je finansiranje 87 predloga sa 39,5 miliona dinara.

(SEEcult.org)

Doček na Dan mladosti u Parizu



Hleb teatar gostuje 25. maja, na nekadašnji Dan mladosti, u Kulturnom centru Srbije u Parizu, gde će izvesti predstavu “Doček” koja se bavi preispitivanjem revolucionarnih ideja i poleta nastalog u bivšoj Jugoslaviji tokom i nakon Dugog svetskog rata, kroz reinterpretaciju pesama iz NOB-a i prizmu gorke osvešćenosti u današnjem svetu neoliberalnog kapitalizma i novog kolonijalizma XXI veka.

Postavljajući pitanja gde je nestala nada, zašto je preovladavajući osećaj apatije u današnjem svetu i da li je utopija moguća, koncert-predstava “Doček”, čiju režiju potpisuje Sanja Krsmanović-Tasić, sadrži uvek aktuelne pesme kao što su Bella Ciao, Konjuh planinom, Bilećanka...

U predstavi su korišćeni tekstovi Sanje Krsmanović-Tasić, Darka Suvina, Eduarda Galeana, Ernsta Bloha, kao i delovi drame “Čekajući Godoa” Semjuela Beketa.

Uz Sanju Krsmanović-Tasić, glavne uloge u predstavi igraju i Jugoslav Hadžić i Anastasia Tasić, koji potpisuju i izvode i muzičke aranžmane.

Pretpremijera te predstave bila je uoči dočeka 2016. godine u Magacinu u Kraljevića Marka, a premijerno je potom izvedena u Bitef teatru kao doček “srpske nove godine”. Izvođena je, između ostalog, i kao doček 8. marta, Dana žena, kao i 29. novembra – nekadašnjeg Dana Republike.

Na nekadašnji Dan mladosti, 25. maj, Hleb teatar će izvesti “Doček” i u Kulturnom centru Srbije u Parizu, sa titlom na francuskom jeizku, kako će biti izvedena i 13. maja u Bitef teatru.

Predstava “Doček” nastala je u koprodukciji Hleb teatra sa Bitef teatrom i organizacijom Pekarna Magdalenske mreže iz Maribora, gde je takođe imala pretpremijerna izvođenja tokom 2015. godine – na Kopergraund festivalu, a potom i na festivalu PatosOFFiranje u Smederevu.

(SEEcult.org)

Suočavanje



Studenti druge godine doktorskih studija scenskog dizajna na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu predstaviće se 27. maja u Šok zadruzi izložbom “Suočavanje”, u okviru programa 62. Sterijinog pozorja.

“Suočavanje” čini šest autorskih iskaza: “Strašno je živeti u svetu koji nestaje” Marije Lipkovski Barna, “Subjekcija/Konture (o)sećanja” Darinke Mihajlović, “Sloboda slobodne volje?!” Sofije Mitrović, “Obesity - Obesi ti” Dragane Pilipović, “Ko te jebe, trpi!” Vladimira Savića i “Vidljivo ništa” Dejana Todorovića.

Pojedinačni autorski radovi iz oblasti scenskog dizajna objedinjeni su na izložbi u višemedijsku site specific prostornu instalaciju.

Kao polazište za umetničko istraživanje i uspostavljanje zajedničkog narativa ustanovljen je niz individualih tema inspirisanih bajkom “Olovni vojnik” Hansa Kristijana Andersena.

Pojedinačni umetnički izrazi, kako je navedeno u najavi, mogu biti okarakterisani i kao svedočenje o ličnom sukobljavanju sa temom koja je autentičan teret samog autora, sa krajnjim ciljem da se kroz buđenje osećaja o svakom od prikazanih suočavanja probudi novo osećanje kojim će se razviti svest o težini kolektivne borbe. Suočavanje se, ovde, pre svega odnosi na proces uspostavljanja novog stava prema ključnim odrednicama sopstvenog života, a utemeljenje pronalazi u intimnom pretresanju baš onih odluka, dilema, strahova i sećanja čiji je direktan uticaj inicirao potrebu za ovakvim suočavanjem.

Zajednički narativ nastao je kao rezultat procesa umetničkog istraživanja u kome su autori, paraleleno sa nastankom individualnih poetika, razvijali svest o kolektivnom poetskom iskazu. Sredstva upotrebljena u realizaciji rada razlikuju se u odnosu na poetičke ideje i namere svakog od autora, a forme radova uslovljene su prostornim karakterom galerije i izloga Šok zadruge.

Izložba je relizovana kao sintezni projekat studenata druge godine doktorskih umetničkih studija scenskog dizajna na FTN-u i ishod je rada na četiri nastavna predmeta: Nove prakse u dizajnu prostora, Nove prakse u dizajnu vremena, Nove prakse u dizajnu vizuelne slike i Nove prakse u dizajnu zvučne slike.

Kustoskinje su Tatjana Dadić Dinulović i Jelena Atanacković Jeličić, koja je i jedan od predmetnih nastavnika, uz Ivana Pravdića, Marka Lađušića i Zorana Maksimovića.

Izložba će biti otvorena do 2. juna.

(SEEcult.org)

Sloboda pod prismotrom

http://www.seecult.org/vest/sloboda-pod-prismotrom

Kome (ne) treba kritika?



Javni razgovor o stanju umetničke kritike u regionu “Kome (ne) treba kritika?” biće održan 27. maja u Magacinu u Kraljevića Marka, u okviru regionalnog projekta “Svet oko nas – kritički pogledi u regiji, koji predstavlja nastavak saradnje organizacija Kurziv i Kulturtreger iz Hrvatske, SCCA-Ljubljana iz Slovenije, Kontrapunkt iz Makedonije i SEEcult.org iz Srbije na temu kritičke valorizacije umetničke produkcije i edukacije mladih autora u polju kritike.

Pozorišni, književni, filmski i likovni kritičari iz regiona i Beograda, kao i predstavnici partnerskih organizacija, razmotriće gde se umetnička kritika danas nalazi i ima li za nju uopšte prostora u javnoj sferi, kome se obraća, koja je njena uloga, na koji se način prilagođava rapidnom razvoju novih tehnologija i ima li mogućnosti za afirmisanje njenog značaja i vidljivosti.

Među učesnicima su: Una Bauer, Igor Ružić, Dinko Kreho, Neven Svilar, Mario Kikaš, Nina Čalopek, Luka Ostojić, Vladimir Arsenić, Nađa Bobičić, Maja Ćirić, Branislav Dimitrijević, Ivan Velisavljević, Danijela Purešević, DeMaterijalizacija umetnosti… kao i predstavnici partnerskih organizacija Antonija Letinić, Mika Buljević i Vesna Milosavljević.

Osim javnog razgovora, beogradski program projekta “Svet oko nas” obuhvata od 26. do 28. maja i interni trodnevni kolokvijum kritičara posvećen koncipiranju publikacije koja će biti objavljena do kraja godine, te mentorske radionice sa mladim kritičarima u oblasti književnosti i vizuelnih umetnosti, koji će voditi književni kritičar Vladimir Arsenić i istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja Maja Ćirić.

Program je nastavak dosadašnjih aktivnosti partnera na sagledavanju kritike i kritičkih praksi u regiji, započetih sada već davne 2011. godine u sklopu zapaženog regionalnog projekta Criticize This!. Namera projekta “Svet oko nas” je nastavak tog dijaloga i ponovno dinamiziranje pokrenute rasprave. Cilj publikacije projekta “Svet oko nas” stoga je da okupi dosadašnje rasprave i uvide o stanju kritike, kako u regiji, tako i šire, te da ponudi građu za nastavak i širenje dijaloga, kako s partnerima unutar pojedinih zemalja, tako i među akterima na široj reginalnoj i internacionalnoj sceni.

Temeljno pitanje od kojeg se pošlo odnosi se na to šta je kritika danas, s naglaskom na kritiku umetničkih praksi i njenu stešnjenost procesima koji uslovljavaju njenu transformaciju. S jedne strane, to je radikalna i rapidna transformacija medijskog polja koju posmatramo poslednjih gotovo 40 godina, a koju su katalizirali procesi razvoja novih tehnologija. S druge strane, njenu transformaciju uslovljavaju procesi koji se odvijaju u samom polju umetničke proizvodnje, a koje odlikuje interdisciplinarnost, traganje za novim formama, jezicima, pristupima i platformama. Gde se danas kritika nalazi, kome se obraća, koja je njena uloga i kako pronalazi svoje nove oblike i jezike - neka su od pitanja na koja se često vraćamo i pokušavamo držati otvorenima u prostoru šire javne diskusije.

Projekat “Svet oko nas – kritički pogledi u regiji” podržala je Zaklada Kultura nova, u okviru programskog područja razvoja saradničkih platformi u Jugoistočnoj Evropi.

(SEEcult.org)

Novo-staro 62. Pozorje



Sterijino pozorje počelo je 26. maja u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu baletom Narodnog pozorišta u Beogradu “Ko to tamo peva” Staše Zurovca, koji je van konkurencije za nagrade, a do 3. juna nudi još 15 predstava u selekciji svog direktora Miroslava Mikija Radonjića, kojima se vraća konceptu od pre desetak godina - delima domaćih autora.

Festival je svečano otvorila glumica SNP-a Mirjana Gardinovački, koja se kritički osvrnula u besedi na pritiske na umetnike i ugrožavanje slobode izražavanja, posebno apostrofirajući neslavnu ulogu medija u današnjem društvu. Uprkos svemu, ocenila je da ima nade i istakla ulogu pozorišta kao “ogledala društva”, koje možda ne može da reši probleme, ali može na njih da ukaže.

Današnje vreme nazvala je nevremenom, navodeći da se proganjaju, zabranjuju, diskvalifikuju i blate svi umetnici koji se usude da javno govore o situaciji u kulturi i društvu.

Pod sloganom “Porodični i drugi demoni” za festivalske nagrade takmiči se devet predstava: "Ožalošćena porodica" Prešernovog gledališča Kranj i Slovenskog ljudskog gledališča Celje, "Ruža uvela" Pozorišta "Bora Stanković" iz Vranja, "Na Drini ćuprija" SNP-a, "Elektra" Narodnog pozorišta Beograd, “Hipnoza jedne ljubavi" Zvezdara teatra, “Moje dete” Beogradskog dramskog pozorišta, "Novo doba" Bitef teatara i ArtHub Sarajevo, te "Deca radosti" Ateljea 212 i "Maestro" somborskog Narodnog pozorišta.

U međunarodnom netakmičarskom programu "Krugovi" biće izvedene predstave iz regiona: "Tri zime" HNK Zagreb, komad koji će 29. novembra videti i beogradska publika, zatim "Sinovi umiru prvi" Narodnog pozorišta Republike srpske iz Banjaluke, "Teferič" Sarajevskog kamernog teatra, "Za šta biste dali svoj život?” East West centra iz Sarajeva i “Egzit” (Horti) Mađarskog državnog pozorišta.

Pod sloganom "Porodični i drugi demoni", Sterijino pozorje se vraća izvornom konceptu izdvođenja domaćeg dramskog teksta.

U čast nagradjenih, na zatvaranju će biti izvedena predstava "Kako je dobro videti te opet" Ateljea 212 i Sterijinog pozorja, a publika će tokom festivala moći da vidi i studentske predstave u okviru Pozorja mladih.

Sterijine nagrade doneće petočlani žiri, koji čine: kompozitorka Isidora Žebelјan, pozorišni reditelјi Nikita Milivojević i Aleksandar Popovski, te glumci Emina Elor i Predrag Miki Manojlović (predsednik).

Okrugle stolove vodiće pozorišni kritičari Ana Tasić i Igor Burić.

Sterijino pozorje je pre deset godina transformisano iz festivala domaćeg autora u nacionalni teatarski festival, u nameri da se omogući svim dramskim umetnicima iz Srbije da se, bez ikakvog ograničenja, takmiče za nagrade i da se, istovremeno, poveća konkurencija, odnosno broj predstava koje imaju mogućnost da se pojave na Pozorju. Prema rečima direktora i selektora Mikija Radonjića, prethodni period pokazao je da je primarni cilј ispunjen ali da su, istovremeno, izgublјeni identitet i osobenost po kojima je Sterijino pozorje bilo prepoznatlјivo u regionu, pa i šire.

Iako su afirmacija i promocija prvenstveno savremene srpske dramske književnosti, ali i domaće klasike, ostali primarni gotovo u svima delatnostima i aktivnostima Pozorja, od ustanovlјenja Konkursa za najbolјi domaći dramski tekst, preko realizacije koprodukcija zasnovanih na pobedničkim tekstovima s pozorištima iz zemlјe i okruženja, do kontinuiranog objavlјivanja ostvarenja domachih autora u časopisu Scena na srpskom i na engleskom jeziku, ipak je sve snažnija kritika postojećeg koncepta uticala na odluku da početkom 2016. godine započnu nove konsultacije u vezi sa budućnošću Pozorja, naveo je Radonjić u obrazloženju selekcije. Na to je, kako je dodao, u značajnoj meri delovala i činjenica što su poslednjih nekoliko godina u Srbiji osnovana bar tri-četiri festivala sličnih programskih usmerenja – svi su podsećali jedni na druge, a Sterijino pozorje najmanje je ličilo na samo sebe. Po okončanju 61. festivala, odlučeno je da se Pozorje vrati izvornim načelima na kojima su utemelјeni institucija i festival – domaćem autoru, u najširem smislu te reči.

Radonjić je ocenio i da ni na stilskom, ni na idejno-tematskom, niti na poetičkom nivou, ne postoji preovlađujuća linija za koju bi se moglo reći, bez ikakvih nedoumica, da je obeležila ovu pozorišnu sezonu. Srpski dramski pisci, kako je dodao, u najvećoj meri ne koketiraju s neposrednom stvarnošću i ne pokušavaju po svaku cenu da pišu komade žestokog društvenog angažmana, već "nastoje i na sreću, uglavnom i uspevaju, da iskustva jedne zajednice u dugom periodu tranzicije, s najrazličitijim egzistencijalnim fenomenima, uzdignu do kategorija univerzalnosti". Heterogenost odnosno raznovrsnost, ponajviše se ogleda u inscenaciji, to jest realizovanim reditelјskim eksplikacijama i njihovom tumačenju savremenih autora i domaćih klasika. Ipak, utisak je da inventivnost i maštovitost reditelјa, bar u tridesetak predstava, nisu „ugrozili“ autora, nije bilo (ne uvek dobrodošle) „kreativne nadgradnje pisca“, što je rezultovalo stilskom koherentnošću predstava i umetnički relevantnijim ostvarenjima. Respektabilna zastuplјenost mlađe generacije reditelјa obećava i za svaku je pohvalu, naveo je Radonjić.

Prateći program 62. Pozorja obuhvata 15. Međunarodni trijenale “Pozorište u fotografskoj umetnosti”, izložbu portreta i poezije “Pogled Sterijinih očiju” Hadži Zorana Lazina, izložbu radova studenata doktorskih studija scenskog dizajna u Novom Sadu "Suočavanje" u Šok zadruzi, promociju monografije glumice Jasne Đuričić, dobitnice "Dobričinog prstena"…

Festivalski sajt je pozorje.org.rs, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org

(SEEcult.org)

Bez rešenja za opstanak Srbije



Galerija savremene likovne umetnosti (GSLU) u Nišu ni svega nedelju dana uoči isteka roka, koji joj je dat za iseljenje zbog procesa restitucije, nema na vidiku alternativno rešenje, jer ga gradske vlasti ne nude. Pod znakom pitanja je i sudbina njene umetničke kolekcije sa oko 1.500 radova, za koju je dobila neodgovarajuće ponude.

Učesnici tribine “Gubitak Galerije ‘Srbija’ i perspektive izlagačke prakse u Nišu” izrazili su 25. maja duboko nezadovoljstvo odnosom nadležnih, a u raspravi je konstatovano i da ima pravnih osnova da se sačeka adekvatan alternativni prostor za zbrinjavanje umetničkog fonda.

Direktor GSLU Milić Petrović, umetnička direktorka Milica Todorović i predsednik Upravnog odbora Siniša Stamenković podsetili su da je toj kući 22. maja upućena Urgencija Sekreterijata za imovinsko pravne poslove Gradske uprave Grada Niša kojom je obavezana da hitno, odnosno već do 1. juna isprazni prostor Galerije “Srbija” od “lica i stvari”, jer nadležni u suprotnom “neće snositi odgovornost za posledice koje proisteknu u postupku vraćanja” tog prostora naslednicima nekadašnjih vlasnika.

U sastavu Galerije nalaze se depoi u kojima se čuva 1.499 eksponata, za čiji smeštaj Grad Niš do sada nije ponudio adekvatno rešenje u smislu osnovnih muzeoloških standarda za čuvanje kulturnih dobara, već neke od svojih lokala, koji su nebezbedni, opterećeni vlagom, bez grejanja i zahtevaju ozbiljna ulaganja, naveo je kustos GSLU Milan Ristić u izveštaju sa tribine.

Umetnički fond GSLU, kako je istaknuto, najvrednija je kolekcija umetnosti 20. i početka 21. veka na teritoriji centralne Srbije i predstavlja kulturno blago Niša, koje treba da afirmiše tu sredinu.

Galerija “Srbija”, koja je od 2013. godine predmet restitucije, počela je sa radom u septembru 1993. godine izložbom “Rimski carski gradovi na teritoriji Srbije” Srpske akademije nauka i umetnosti, a tadašnji umetnički direktor GSLU prof. Miroslav Anđelković posvedočio je o visokoj svesti tadašnjeg gradskog rukovodstva Grada, koje je potom tu izložbenu salu dao na trajno korišćenje toj ustanovi.

Prof. Dragan Žunić je predočio da je teško naći zamenu tom izlagačkom prostoru i u smislu lokacije.

Predstavnici GSLU rekli su da su za vreme sudskog postupka imali uveravanja Grada da će ti problemi biti adekvatno amortizovani.

Predočeno je i da je Ugovorom o davanju na korišćenje poslovnog prostora iz jula 2015. godine, koji je zaključen sa Gradom na pet godina, predviđen je i period izvršnosti rešenja o vraćanju nepokretnosti, gde stoji da GSLU i nakon nje koristi prostor “u periodu koji je neophodan za prilagođavanje njenog poslovanja ali ne duže od tri godine”.

Ta informacija je i izazvala najveće strasti svih okupljenih, koji su izrazili jedinstveni stav da GSLU, na osnovu tog člana Ugovora, može da sačeka adekvatan smeštaj umetničkih dela. Takođe, ocenjeno je da je GSLU, kao štićenik kulturnih dobara, u obavezi da u slučaju njegovog grubog kršenja urgira kod centralne muzejske ustanove i centralne ustanove zaštite kulturnih dobara, koje imaju mogućnost da u takvom slučaju oduzmu i zaštite umetnička dela iz galerijskog fonda.

Predsednik centra za zaštitu potrošača “Forum” Jovan Janković, koji je uputio bio otvoreno pismo Gradskom veću povodom slučaja GSLU, ponovio je stav da je nekadašnja kasarna “Filip Kajić” idealno mesto za preseljenje svih prostorno ugroženih instucija kulture u Nišu.

Iz Ministarstva odbrane je, međutim, nedavno najavljeno da će kasarnu “Filip Kljajić” preuzeti Univerzitet radi razvoja IT sektora, dok bi njeno dvorište bilo isparcelisano i prodato zainteresovanim investitorima.

GSLU, inače, ima potpisane ugovore o izlaganju sa umetnicima u Galeriji “Srbija” do kraja godine, a i odobrena sredstva Grada i Ministarstva kulture i informisanja Srbije za realizaciju tih programa.

Zdanje u kojem se nalazi Galerija “Srbija” je pre gotovo četiri godine vraćeno naslednicima nekadašnjih vlasnika, ali gradska vlast dosad nije pronašla prostor u koji bi bila premešten veći deo umetničke zbirke, koja se prikuplja od 1965.

GSLU stoga poziva umetnike koji nisu preuzeli svoje radove sa prethodnih izložbi da hitno dođu po njih, jer se Galerija “Srbija” seli do 1. juna.

Osim Galerije “Srbija”, GSLU obuhvata još dva izložbena prostora - Paviljon u Tvrđavi, nekadašnji turski arsenal, te Salon 77 (Beli begova džamija u Tvrđavi iz 1523. godine).

GSLU je osnovana u junu 1970. godine, a u njeno formiranje i rad su bili uključeni istaknuti kulturni i javni radnici Niša i drugih centara iz nekadasnje Jugoslavije.

Prvi vršilac dužnosti direktora bio je prof. Lazar Trifunović, a prvi predsednik Saveta prof. Ivan Tabaković.

U oktobru 1975. godine doneta je odluka o integraciji Galerije i Muzeja, pa je GSLU funkcionisala kao odeljenje savremene umetnosti pri Narodnom muzeju u Nišu sve do kraja 1980. godine, kada je ponovo postala samostalna institucija.

(SEEcult.org)

Buden gost Filozofskog teatra



Filozofski teatar završava 7. juna sezonu u Narodnom pozorištu u Beogradu gostovanjem Borisa Budena, filozofa i publiciste iz Berlina, sa kojim će razgovor voditi Srećko Horvat, a kako je najavljeno, osvrnuće se na mnoga značajna pitanja današnjice, kao što su poraz socijalističkog projekta, ideologija postkomunističke tranzicije, istorijski revizionizam, današnji nacionalizmi u Evropi i na Balkanu, evropski fašizam i današnji “antifašizmi”, mit o dva totalitarizma, korupcija globalnog kapitalizma, nadideološka idila neoliberalizma i rasistički elitizam građanskih klasa.

Postaviće i pitanje da li je na ovim prostorima uopšte moguće u skorijoj budućnosti zamisliti neku novu socijalističku revoluciju?

Buden je nedavno izazvao pažnju u Beogradu i gostovanjem na konferenciji “Europoly” u Muzeju Jugoslavije, u organizaciji Krokodila i partnera iz regiona, koja je potom održana i kao uvodni program Subversive festivala u Zagrebu.

Poznat kao jedan od najbritkijih umova Balkana, Buden je diplomirao filozofiju na Univerzitetu u Zagrebu, uz dopunske studije marksizma, a doktorirao je teoriju kulture na Humbolt univerzitetu u Berlinu, gde trenutno živi i radi. Gostujući je predavač na univerzitetu Bauhaus u Vajmaru.

Objavio je više knjiga i studija iz područja filozofije, politike, lingvistike i teorije kulture i umetnosti. Tokom 90-ih bio je urednik i objavlјivao je u časopisu Arkzin, a autor je i kultnih zbirki eseja “Barikade” i “Kaptolski kolodvor” u kojima je izuzetno prodorno secirao društvenu, kulturnu i političku stvarnost Hrvatske i bivše Jugoslavije.

Objavio je knjige “Vavilonska jama. O (ne)prevodivosti kulture” i “Zona prelaska – o kraju postkomunizma”.

Takođe, preveo je neka od najznačajnijih dela Sigmunda Frojda.

Gostovanje na sceni “Raša Plaović” počinje u 20.30sati, a karte se mogu kupiti po ceni od 200 dinara na blagajni Narodnog pozorišta.

Prethodna gošća Filozofskog teatra bila je časna sestra Tereza Furkadas (Teresa Forcades), radikalna kritičarka kapitalizma i borac za ženska prava, koja je 9. aprila gostovala u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu, a potom i u Narodnom pozorištu u Beogradu.

(SEEcult.org)