Vesti iz sveta astronomije...

Švajcarski ambasador u Petnici o inovacijama

Ambasador Švajcarske Žan Danijel Ruh danas je posetio Istraživačku stanicu Petnica i pred stopedeset srednjoškolaca sa područja bivše Jugoslavije održao predavanje „Nauka i inovacije“. U delegaciji Švajcarske ambasade bila je i direktorka Švajcarske agencije za razvoj gospođa Isabel Perich.



Njegova ekselencija gospodin Ruh je posetu započeo razgovorom sa upravom i rukovodiocima programa ove naše prestižne institucije za dodatno obrazovanje srednjoškolaca i studenata u oblasti prirodnih, društvenih i tehničkih nauka. Kako su rukovodioci petničkih programa uglavnom mladi doktori nauka ili studenti doktorskih studija ambasador se raspitivao o mogućnostima povezivanja nauke i inovacija, a preneo je i iskustva svoje zemlje na polju primene nauke i njene veze sa privredom.

Posebno je bio interesantan susret ambasadora Žan Danijel Ruha sa polaznicima trenutnih programa u Petnici. Govoreći pred srednjoškolcima on je između ostalog rekao: „Kritičko razmišljanje je ključno za budući uspeh mladih ljudi. Celoživotno obrazovanje i mogućnost adaptiranja na promene na tržištu i u životu su ključ uspeha. Važno je što u Petnici možete da naučite sve to i da u razgovoru sa već profesionalno ostvarenim ljudim čujete njihova iskustva. I vi sutra, svoja iskustva i znanja, kroz Petnicu, treba da prenesete budućim generacijama.“

Ovom prilikom organizovan je i susret sa direktorima svih srednjih škola u Valjevu. Tema razgovora je bila mogućnost primene iskustava iz Švajcarske na unapređenju kvaliteta rada srednjih škola i njihovoj većoj povezanosti sa privredom.

„Poseta ambasadora je dobra prilika da predstavimo saradnju koja Petnica ima sa vodećim naučnim i razvojnim centrima u Švajcarskoj, ali i da analiziramo mgoućnosti da ona bude proširena i dublja. Za naše polaznike je ovo bila prilika da iz prve ruke čuju kako o razvoju razmišlja jedna razvijena država. Drago nam je da je Njegova ekselencija prepoznala značaj našeg inovativnog obrazovnog procesa i odvojila vreme za dolazak.“ – kaže Vigor majić, direktor Istraživačke stanice Petnica.

Istraživačka stanica Petnica je evropska prestižna instirucija koja se bavi razvojem naučne kulture, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture. Njene aktivnosti su najvećim delom usmerene na mlade - na učenike i studente, kao i na obuku nastavnika u novim tehnikama, metodama i sadržajima u oblasti nauke i tehnologije.



Author: Nikola Božić

https://t.co/t5GlHljSW8

A P O D...

VLT Survey teleskopska slika Carina magline



VLT Survey teleskop na ESO Parnal opservatoriji je napravio ovu upečatljivu sliku magline Carina, koja je 6. decembra 2012. godine objavljena povodom ceremonije uvoda u rad teleskopa u Napulju.

Snimak je napravljen 5. juna 2012. godine uz saradnju Sebastián Piñera, Cileanskog predsednika za vreme njegove posete opservatoriji.

Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria

Kontakt: liliana.gracanin@gmail.com
Autorska prava: ESO

Ko je pronašao helijum?

http://astronomija.co.rs/nauka/hemija/10225-ko-je-pronasao-helijum

Otkrivena zvezda od kiseonika

Naučnici su identifikovali novu vrstu zvezde koja je do sada postojala samo kao hipoteza koja glasi da kada neka zvezda živi veoma dugo, njen spoljni sloj se na kraju sastoji od čistog kiseonika.



Kada relativno male zvezde, one sa manje od 10 puta mase našeg Sunca, dođu do kraja životnog veka, one odbacuju svoje spoljašnje slojeve i postanu ono sto se zove beli patuljak. Pod visokom gravitacijom, najteži elementi se spuštaju do gustog jezgra zvezde, dok lakši elementi, kao što su vodonik i helijum isplivavaju na površinu.

To je ono što se obično dešava. Međutim, ova zvezda sa nazivom SDSS J124043.01 + 671034.68, koju su astronomi otkrili, ima u svojoj spoljašnjoj atmosferi vise od 99,99% kiseonika. Drugi elementi su otkriveni samo u tragovima, uključujući neon, magnezijum i silicijum. Što se tiče vodonika i helijuma, za koje se očekivalo da dominiraju, njima nema ni traga. To je zagonetka za tim koji je otkrio zvezdu, na čelu sa Souza de Oliveira Kepler sa Federal University of Rio Grande do Sul u Brazilu.

Odgovor na ovu zagonetku nije sasvim jasan, ali astronomi su dugo spekulisali da postoji mogućnost, da elementi tokom vremena budu odbačeni sa površine zvezde. Ako je to ono što se ovde dogodilo kod SDSS J124043.01 + 671034.68 (ili "Doks" kako su istraživači nazvali ovu zvedu), ovo je prvi dokaz o fenomenu koji se odvija na njenoj površini.

U svakom slučaju, ova zvezda gde dominira kiseonik, je prvi primerak ovakve vrste od solarnih tela koje do sada poznajemo. To je jedina zvezda među oko 32.000 belih patuljaka, koja ima ovakvu netaknutu atmosferu kiseonika. Kepler kaže: "Ovakvo nešto je neverovatno i neočekivano, baš zato što nismo imali ideju da li ovakvo nešto može da postoji, a ako i postoji, to je neverovatno teško da se nađe."

Po pitanju kako su nestali drugi elementi, Kepler i kolege imaju nekoliko ideja. Moguće je da je "Doks" deo binarnog zvezdanog sistema, i da interakcije sa drugim zvezdama u sistemu nekako "oljušte" atmosferske elemente, ostavljajući pokrivač od kiseonika ispod. Alternativno, nešto u zvezdi, kao što je masivni impuls sagorevanja ugljanika u jezgru "Doksa", se možda spolja rasplamsalo, i tako eliminisalo lakše elemente na površini.

Souza Oliveira Kepler kaže: "Pravi razlog, nećemo razumeti dok ne naučimo više o ovim vrstama retkih zvezda, ali je veliko otkriće da smo uopšte pronašli ovu zvezdu. Već samo to otkriće preoblikuje ono što znamo o zvezdanoj evoluciji - naročito o tome kako zvezde u binarnom sistemu međusobno utiču na svoj razvoj. Mislim da je glavni problem u tome što smo u poslednjih 50 godina posvetili svoje vreme proučavanju evolucija zvezda koje nisu u interakciji jedne sa drugima", a najmanje 30% zvezda je u interakciji sa svojim binarnom pratiocima. To ćemo sada da nadoknadimo."

Author: Ljiljana Gračanin

https://t.co/wbgAgpWBg7

A P O D...

Započeo međunarodni tjedan tamnog neba

Zvjezdano nebo nasljedili smo od naših predaka - što ostavljamo potomcima?



Od 04. do 10. aprila diljem svijeta obilježava se Međunarodni tjedan tamnog neba. Ovaj kulturološko-edukativni projekt započeo je 2003. s ciljem da se u javnosti ali i stručnim krugovima te politici potakne svijest o nužnosti očuvanja noćnog krajobraza. Na očuvanje zvjezdanog neba u punoj njegovoj ljepoti upozorile su i UN posebnom rezolucijom. Danas je Međunarodni tjedan tamnog neba dio projekta pod nazivom Globalni mjesec astronomije.

Prirodna izmjena dana i noći (svjetla i tame) okosnica je funkcioniranja našeg ekosustava i života na cijeloj planeti. Kao što nam je potreban period svjetla (rada) isto tako nam je potreban i period tame (odmora). Izumom, razvojem i primjenom električne energije započeli smo osvjetljavati naše gradove i sela. Umjetna noćna rasvjeta je civilizacijska potreba i nužnost, to nitko ne spori. No u današnje vrijeme ona je poprimila devastirajuće osobine po noćni krajobraz. Osvjetljava se sve i svašta i to na neprimjeren način. Svjetlosno zagađenje globalni je problem čiji se negativni učinci na okoliš te život i zdravlje čovjeka pokazuju kao puno ozbiljniji nego se to na prvi pogled činilo.



Svjetlosno zagađenje je svaka nepotrebna/nekorisna emisija umjetne svjetlosti u prostor izvan zone koju je potrebno osvijetliti (ceste, ulice, trga, spomenika..). Danas u Hrvatskoj imamo Zakon kojime je ta problematika regulirana te je zaista moguće da svatko od nas pozivajući se na zdrav razum te uz podršku valjanih pravnih akata aktivno učestvuje u smanjenju razine svjetlosnog zagađenja, odnosno očuvanju tamnog neba.

Za početak, pogledajmo kakva je rasvjeta kod nas doma. Odlazi li dio svjetla (beskorisno) prema nebu? Možda uz minimalni hobistički zahvat možemo napraviti dobru stvar za sebe i noćni okoliš?! Primjerice usmjeriti rasvjetu prema tlu, tamo gdje je zaista potrebna. Na taj način omogućiti ćemo sebi i svojima ljepši pogled ka zvijezdama.



Author: Marino Tumpić

https://t.co/CbZyF827oT

A P O D...

Prvo lansiranje sa kosmodroma Vastočnij planirano 27. aprila 2016.

Na sajtu “Roskosmosa” objavljueno je da je Državna komisija donela odluku da se prvo lansiranje sa novog kosmdroma Vastočnij obavi 27. aprila 2016. u 05:01č (po moskovskom vremenu).

Stručnjaci “Roskosmosa” privode kraju pripreme sistema lansiranja, rakete-nosača (RN) i korisnog terete – tri veštačka satelita.

Transport rakete-nosača “Sajuz-2.1a” iz montažno-ispitnog korpusa (MIK) na lansirnu rampu planiran je 23. aprila.

Pre nekoliko dana RN je sa blokom za postavljanje satelita (BV) na orbiti “Volga”, ali bez korisnog tereta, postavljena na lansirnu rampu čime je obavljena generalna proba pred prvo lansiranje.

Tom prilikom je prvi put na jednom sovjetsko/ruskom kosmodromu korišćen mobilni servisni toranj (MBO) visine gotovo 60 metara i mase oko 1600 tona.

Za vreme prvog starta sa Vastočnog predviđeno je da na orbitu budu lansirani dva naučno-tehnološka satelita “Lomonosov” i “Aist-2D”, kao i nano-satelit “Kontakt-nanosputnjik”.


Raketa-nosač “Sajuz-2.1a” na rampi kosmodroma Vastočnij (RKC “Progres”)

Author: Grujica Ivanović

Mjesec prelzi ispred Venere!

ZA ONE KOJI POSJEDUJU TELESKOP - u srijedu, 6.4.2016. godine nam predstoji rijetka prilika za promatranje okultacije Mjeseca i planeta Venere.



Ilustracija u različitim veličinama (Flickr AM)
https://www.flickr.com/photos/97631472@N03/26227283946/sizes/l

Imate li prilike promatrati ju, svakako to učinite. Događat će se u prijepodnevnim satima, znači po danu i da biste ju mogli jasno vidjeti, trebat će vam astronomski teleskop, poželjno je da ima računalno praćenje jer će vam puno olakšati traženje Mjeseca i Venere s obzirom da će Mjesec biti gotovo nevidljiv golim okom zbog vrlo tankog srpa. Vremena koja se nalaze na posteru su UT obliku i da biste dobili sadašnje, ljetno vrijeme, dodajte im 2 sata.

Author: Danijel Reponj

https://t.co/JdUMvndhPm

A P O D...

https://t.co/8nGiNFWzRZ

A P O D...

16. Mmaraton "Andrevlje 2016"- FAQ



Gde je xvi mm?

Šesnaesti Mesijeov maraton će biti održan na Andrevlju, na Fruškoj gori.

Ko organizuje mm?

XVI maraton organizuju Astronomska društva "Lira", "Novi Sad" i "Kosmos" iz Novog Sada i "Univezum" iz Bačke Palanke. Maraton finansira Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj APV.

Odakle dolaze takmičari?

Maraton ima međunarodni karakter i sem iz Srbije očekuju se gosti i iz Slovačke, Mađarske, Slovenije, Hrvatske, BiH i Makedonije.

Kako se dolazi do Andrevlja?

Preko Novog Sada:

Mostom Sloboda preko Dunava, pa dalje kroz Sremsku Kamenicu, Rakovac, Beočin do Čerevića. Od Čereviće levo ka Andrevlju.



Preko Fruške gore (iz pravca juga):

Iriški venac - Crveni čot - Beočin - Čerević - Andrevlje

Smeštaj

Na Andrevlju takmičare očekuje odličan smešataj u Kongresnom centru „Andrevlje”. Centar razpolaže sa jednokrevetnim, dvo- i trokrevetnim komfornim sobama i brojnim dodatnim sadržajima za ugodan boravak i provod. Andrevlje je jadno od najlepših izletišta u Vojvodini. Nalazi se u Nacionalnom parku „Fruška gora“, 30 kilometara od Novog Sada, u šumi, na nadmorskoj visini od 300 metara. Osmtrački uslovi su vrlo dobri s obzirom na preosvetljenost čitave Vojvodine.

Šta je obezbeđeno za Takmičare?

Za sve učesnike u takmičenju su obezbeđeni smeštaj i obroci.

KO JE SUDIJA?

Glavni sudija maratona je Radan Mitrović, prošlogodišnji pobednik maratona. On će imati pomoćnike koji će se naknadno odrediti.

KOJE SU NAGRADE?

Za pobednike Maratona se spremaju vredne nagrade i pehari.

Neću da se takmičim, mogu li da dođem u posetu?

Naravno! Posetioci će imati priliku da gledaju kroz teleskope i da prisustvuju predavanjima

Program

Program Maratona se sastoji od više predavanja (Zašto i kako postati astronaut; Gravitacioni talasi; Astronomija nevidljivog; Astronautika - misije itd). U subotu posle podne učenici iz Zrenjanina prikazaće predstavu posvećenu Nikoli Tesli).



M maraton: sve na jednom mestu
http://astronomija.co.rs/mesije/9448-m-maraton-sve-na-jednom-mestu

https://t.co/LUtDoUXXgy

A P O D...

Prvi radarski odjek od Sunca

Na današnji dan, 7. aprila 1959. naučnici su dobili prvi radarski odjek od Sunca. Bio je to čovekov prvi direktan kontakt sa Suncem. Naučnici sa Stanford Univerziteta su koristili vojni radarski predajnik Collins FRT-22, snage 40 kW koji radi na 25,6 MHz. Radio signalu je bilo potrebno 16 minuta da dođe do Sunca i vrati se na Zemlju. Podaci su snimljeni na magnetnoj traci i IBM 797 kompjuterom analizirani tokom narednih nekoliko meseci. Rezultati su bili zbunjujući za astronome u to vreme, koji su jako malo, ili gotovo ništa znali o pojavama kao što su koronalne eksplozije i solarni vetar.

Duboki pogled u srce cudne galaksije Centaurus A



Ovaj snimak Wide Field Imagera na MPG/ESO 2,2-metarskom teleskopu na La Silla-opservatoriji u Cileu, pojkazuje neobicnu galaksiju Centaurus A (NGC 5128). Sa ukupnom ekspozicijom od vise od 50 sati, ovo je najdublji pogled na kako neobican, tako i zadivljujuci nebeski objekat, koji su astronomi ikada snimili.
Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria

Kontakt: liliana.gracanin@gmail.com
Autorska prava: ESO

https://t.co/gCuPLmxeVe

A P O D...

Kompozitna astrofotografija

Astronomija na mnogo načina koristi nauku o svetlosti. Izgradnjom teleskopa koji mogu da detektuju svetlost u svim svojim oblicima, od radio talasa na jednom kraju elektromagnetnog spektra do gama zraka na drugom, naučnici mogu bolje da razumeju procese u Univerzumu.

NASA-ina svemirska rendgenska opservatorija Chandra istražuje svemir u području visoko - energetskih X-zraka koji nastaju na temperatirama od nekoliko miliona stepeni. Takve temperature se razvijaju u zvezdama i galaksijama. Hvatanjem ovih zraka i upoređivanjem sa podacima dobijenim pomoću drugih vrsta svetlosti, naučnici mogu bolje da razumeju ova nebeska tela.

Ove slike nam putem svetlosti saopštavaju različite informacije o Univerzumu.



Mesier 51 (M51) ili Virlpul galaksija se nalazi oko 30 miliona svetlosnih godina daleko od Zemlje. Ova složena slika nastala je kombinacijom podataka sa rendgenskog teleskopa Čandre (purpurno), ultraljubičastim od strane opservatorije GALEKS (plavo), vidljive svetlosti ST Habla (zeleno) i infracrvene sa Spitzera (crveno ) .

SNR 0519-69.0 je ostatak masivne zvezde koja je eksplodirala u Velikom Magelanovom oblaku, satelitskoj galaksiji našeg Mlečnog put. Zagrejani gas do više miliona stepeni emituje X-zrake koje prima Čandra opservatorija (plavo). Obod oblaka (crveno) emituje vidljivu svetlost koju registruje svemirski teleskop Habl.

Detaljnije na: http://chandra.si.edu/photo/2015/iyl/more.html

https://t.co/LuFyHytuzR

A P O D...

Trebinje za Gagarina

Povodom 55 godina Gagarinovog leta u kosmos, Javna ustanova Dom mladih u saradnji sa Trebinjskim astronomskim udruženjem i Centrom za održivi razvoj i ekologiju, organizuje manifestaciju ‘’Jurijeva noć’’ koja će biti održana 12. aprila 2016. u prostorijama Doma mladih sa početkom od 19 časova.



- Izložba učeničkih radova osnovnih škola iz Trebinja na temu ’’Kosmos očima djece’’.

- Ruski dokumentarni film ''Prvi let u kosmos’’.

- Posmatranje nebeskih tijela teleskopima za sve zainteresovane građane.

Author: Miro Ilić

Završen Maraton Andrevlje 2016



Za 16 godina koliko organizujemo Mesijeov maraton ovo je bilo prvi put da je nebo potpuno prekriveno oblacima više od dva dana. Ni u jednom momentu nebo se nije otovirlo, ni jedna jedina zvezdica nije se videla. Naravno to nas nije sprečilo da se sjajno provedemo, da održimo niz izvrsnih predavanja, da steknemo nove prijatelje.



Author: Aleksandar Zorkić

https://t.co/NAHil3UySH

A P O D...

Povratak "Falkona"

Prvi stepen rakete-nosača "Falkon 9" (Falcon) kompanije SpaceX uspešno je spušten na ploveću platformu na Atlantskom okeanu. Prvi put u istoriji raketno-kosmičke tehnike prvi stepen jedne rakete-nosača vraćen je na Zemlju. Ilon Mask, vlasnik SpaceX, očekuje da će ponovno korišćenje prvog stepena značajno smanjiti cene lansiranja kosmičkih aparata.



Lansiranje rakete-nosača (RN) "Falkon-9FT" koje je obavljeno 8. aprila 2016. u 20:43 UTC sa platforme SLC-40 vojno-vazduhoplovne stanice na Kejp Kanaveralu, ušlo je u anale astronautike zbog dva izuzetno značajna događaja - prvog povratka prvog stepena RN radi njegovog ponovnog korišćenja, i povratka kosmičkog broda Dragon na orbitu posle prošlogodišnjeg neuspešnog lansiranja kada je aparat SpX-7 (CRS-7) uništen.


Povratak na orbitu - kosmički brod Dragon SpX-8 (SpaceX)

Kada se bude pisala istorija astronautike, onda će povratak prvog stepena RN "Falkon-9" biti obeležen na poseban način. Umesto da završi na dno Atlantskog okeana, gde se nalazi groblje mnogobrojnih američkih raketa, prvi stepen Falcona se posle odvajanja, uspešno po prvi put vratio na ploveću platformu romantičnog imena "Naravno, još uvek te volim" ("Of Course I still Love You"), smeštenoj 300km od obala Floride.

Operacija povratka prvog stepena visokog 46 metara (kao zgrada od 14 spratova), koja obuhvata nekoliko faza, započela je njegovim odvajanjem od drugog stepena, na visini od oko 80km, tri munuta posle poletanja. Tom prilikom, brzina je iznosila oko 10 Maha (oko 10,000 km/č). Odmah po odvajanju, sledi manevar kojim je prvi stepen uklonjen od ravni motora drugog stepena, da ne bi došlo do njegovog oštećenja kada se drugi stepen aktivira. Zatim sledi zaokret kojim se devet motora prvog stepena postavljaju u smeru njegovog kretanja, posle čega se tri motora Merlin 1D pale. Ovo je takozvani "boost-buck burn", kada se sub-orbitalna brzina kretanja smanjuje i stepen, umesto balističkog pada u okean, kreće kontrolisano po paraboličnoj putanji prema Zemlji. Sledećih nekoliko sekundi prvi stepen slobodno pada, posle čega se na visini od 70km motori po drugi put pale da dodatno uspore njegovo kretanje. To je takozvani "entry burn" koji traje dok prvi stepen do dospe do visine od 40km. Njime se stepen precizno usmerava prema plovešoj platformi. Sledi aerodinamičko navođenje i na visini od nekoiko stotina metara poslednji put se motori pale. Kreće završna faza vertikalnog spuštanja ("vertical landing"). Dolazi do raskplanja 18 metara širokih nogu stajnog trapa, i dok motori sve vreme rade, stepen lagano dodiruje ploveću platformu širine 54 metara. Kada su sve četiri noge na platformi, motori se gase a stepen ostaje u vertikalnom položaju. Od lansiranja je proteklo 9 minuta, a tačka sletanja je na Atlantskom okeanu, na oko 300 km severoistočno od obala Floride.


"Falkon" uoči poletanja (SpaceX)




Sekvence spuštanja prvog stepena za istoriju (SpaceX)

Na video snimku koji je SpaceX odmah objavio na svom sajtu, se može jasno videti putanja spuštanja stepena u završnim sekundama, trenutak kada se noge stajnog trapa rasklapaju i neposredno pred ateriranje, kako se položaj prvog stepena stabilizuje, posle čega je usledilo uspešno sletanje.

Zanimljivo, pre lansiranja stručnjaci kompanije SpaceX su uspeh ove operacije procenili sa 2:1. Bilo je planova da stepen bude spušten na kopno, na samom kosmodromu, ali je ipak odlučeno da se ide sa spuštanjem na ploveću platformu. Prvi stepen će posle preliminarnih provera na platformi u nedelju, 10. aprila biti vraćen na kosmodrom, gde će na rampi LC-39A koju je SpaceX kupio od NASA-e, proći detaljna ispitivanja. Između ostalog, planira se da se njegovih devet motora deset puta zaredom startuju, što će kada su takozvana "topla" ispitivanja motora (dok je nosač na lansirnoj rampi), biti svojevrstan rekord. Ukoliko se pokaže da je sa prvim stepenom sve u redu, on može biti korišćen za lansiranje rakete "Falkon-9" već u maju ili junu ove godine, sa satelitom Iridum. Po Masku čak je i ovako malo vreme između dva lansiranja predugačko i najavljuje da će raditi na tome da se vreme između dva lsnairnja istog prvog stepena u budućnosti svede na samo dve nedelje.


Modul na naduvavanje BEAM (Bigalow Aerospace)

Stručnjaci kompanije SpaceX planiraju da prvi stepen u ovoj etapi koriste do dvadest puta. Međutim, ne isključuju da uz male modernizacije prvi stepen može biti korišćen i do stotinu puta.

Posle ovog ogromnog uspeha koji će dodatno ojačati pozicije kompanije SpaceX na tržištu lansiranja, Ilon Mask očekuje da će u budućnosti polovina pokušaja sletanja biti obavljeno na kopno, na kosmodromu na Kejp Kanaveralu, a druga polovina na plovećoj platformi. Takođe, razmišlja se da se glava rakete-nosača, koja nosi koristan teret osposobi sistemima koji bi je vratili sa orbite, radi ponovnog korišćenja. Ovo bi kompaniji SpaceX dodatno uštedelo još nekoliko miliona dolara.

Kada su uštede u pitanju ima i onih koji ne dele mišljenje da će ponovno korišćenje prvog stepena rakete-nosača "Falkon" biti toliko ekonomično kako se govori u SpaceX. Naime, da bi prvi stepen bio vraćen, on nosi dodatne količine goriva, koje smanjuju masu korisnog tereta od 15%, za spuštanje na ploveću platformu, do čak 30% kada prvi stepen bude sleteo na kopno. Takođe, dodatno gorivo, sistemi upravljanja i stajni trap povećavaju ukupnu cenu rakete-nosača za oko 30%, tako da ostaje otvoreno pitanje ekonomike ovakvih sistema. Ona je nesumnjiva (najskuplji delovi rakete - devet motora Merlin 1D - se čitavi vraćaju na Zemlju i ponovo koriste), a njena stvarna vrednost će relativno brzo biti evidentna kada Mask objavi cenovnik usluga lansiranja satelita primenom prvih stepena višekratnog korišćenja.

Ovo je prvi veliki događaj jučerašnjeg lansiranja. Drugi je da je na orbitu izbačen kosmički teretni brod Dragon SpX-8 (CRS-8), koji sada leti prema Međunarodnoj kosmičkoj stanici (MKS). Ovo je povratak Dragona u kosmos, posle prošlogodišnjeg fijaska tokom lansiranja rakete "Falkon-9" kada je prethodnik SpX-7 (CRS-7) uništen. Ovo je deseti let Dragona prema MKS i njegov osmi od dvadeset planiranih komercijalnih misija snabdevanja MKS do 2024. Teretni brod nosi na MKS 3,130kg neophodnih materijala za nastavak operacija na američko-evropsko-japanskom delu MKS. Spajanje uz modul Harmony planirano je u nedelju, 10. aprila, posle čega će šestočlana posada misije MKS-47 prebaciti tovar u stanicu. Pored toga, sa stanice će rezultati istraživanja i materijali koji nisu više potrebni biti prebačeni u brod koji će mesec dana kasnije biti odvojen i vraćen na Zemlju.

Kada bude spojen sa stanicom, Dragon će biti šesti kosmički brod pripojen uz MKS, što je svojevrstan rekord po broju transportnih i teretnih brodova. Naime, uz MKS su trenutno spojena četiri ruska kosmička broda (dva "Sajuza" TMA-19M i 20M i dva teretna broda "Progres-M" nove generacije - MS-01 i MS-02) i američki teretni brod Cygnus OA-4 kompanije Orbital ATK. Još jedan kuriozitet - kako je Cygnus OA-4 od februara pripojen uz modul "Juniti", posle dolaska Dragona, po prvi put će uz MKS biti spojena oba američka privatna teretna broda.

To, međutim nije sve. U Dragonu SpX-8 se, između ostalog, nalazi modul na naduvavanje BEAM (Bigelow Expandable Activity Module). Reč je o eksperimentalnom modulu kompanije Bigelow Aerospace mase 1,406 kg koji je u sklopljenom stanju nalazi u kapsuli na spoljašnjem delu servsinog modula broda Dragon. Sklopljen, modul ima dimenzije 2,36 x 2,16m. Posle spajanja Dragona, 16. aprila astronauti na MKS će kanadskom robotskom rukom Canadarm-2 izvaditi sklopljeni BEAM iz kapsule i spojiti ga uz čvorni modul broj 3 Tranquility. Sledi njegovo napumpavanje vazduhom i rasklapanje do konačnog sfernog oblika koji je oko četiri puta veći od modula u sklopljenom stanju. Kada bude bio rasklopljen, modul BEAM će imati dužinu od preko četiri metara i unutrašnju zapreminu od 16m3. Planirano je da astronauti četiri puta godišnje ulaze u modul i tokom nekoliko časova proveravaju njegove performanse. U fokusu ispitivanja biće stepen isticanja vazduha iz modula, stabilnost njegove konstrukcije i sposobnost laganih materijala od kojih su zidovi modula napravljeni, da opstanu u uslovima povišene radijacije i velikih temperaturnih promena. Posle dve godine ispitivanja u sklopu MKS, modul BEAM će biti odvojen od stanice, posle čega će biti ostavljen na orbiti kao pasivan objekt.

Osnovna karakteristika modula na naduvavanje je da u sklopljenom stanju zauzimaju malo prostora na vrhu rakete-nosača. Takođe, kako su napravljeni od lakih materijala, njihova masa je daleko manja od konvencionalnih modula, što se odražava i na daleko manju cenu razvoja i gradnje. Konačno, kada se rasklope, njihov korisni volumen se povećava i po nekoliko puta čime se dodaje dodatni prostor za boravak astronauta i njihova naučna istraživanja. U budućnosti, Bigelow Aerospace planira da od ovakvih modula gradi hotele na orbiti, dok NASA razmatra njihovo korišćenje u programu letova na Mars.

https://t.co/vPUdty9j15

A P O D...

Rešena budućnost „Sea Launcha“?

http://astronomija.co.rs/dogaaji/10248-resena-buducnost-sea-launcha